Scena
13.11.2021. 17:05
Scena
13.03.2025. 17:35
Srećko Milovanović
Intervju
Emil Sfera o srpskoj slikarskoj sceni, zašto je talenat nasledstvo bez testamenta...
Eminentni srpski likovni umetnik Emil Sfera krajem decembra prošle godine izložbom "Male i velike ljubavi“ u Kulturnom centru Pančevo obeležio je 40 godina umetničkog stvaranja.
Emil Sfera rođen je u Pančevu, a diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Nakon završetka studija, počinje da radi kao likovni pedagog. Do sada je organizovao mnoge dečje likovne kolonije i radionice. Bio je učesnik u više od pedeset likovnih kolonija, a samostalno je izlagao već 70 puta. Na njegovim platnima dominira snažan kolorit, kao i dobro poznati motivi: kišobrani, telefoni, bicikli, guske, banatska kuća, prozor, mačka...
O svom umetničkom radu, jubilarnoj izložbi u rodnom gradu, ali i slikarstvu nekad i sad u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori slikar Emil Sfera.
Kako biste predstavili svoju izložbu "Male i velike ljubavi“?
"Ljubav je veoma široka tema, ona prožima sve, sveobuhvatna je i kao takva ona je smisao i energija života. Odnos ljubavi čoveka i bića koja vode paralelne živote sa nama, taj univerzum duša koje nas samo vole i posmatraju, uhvatiti to na slici meni je posebno važno. Uvodim portrete u slike ljudi za razliku od prethodnih godina kada mi se to činilo banalno. Svaki portret na slici ima poruku emocije i tako se pomalo danas naslanjamo na celokupnu istoriju gde je od ikona, pa preko svih vekova, dominirao lik čoveka. Volim bogat kolorit, ostala mi je duboko urezana misao da je bog stvorio boje da bi se ljudi radovali. Enterijer kao uvod u priču malih jednostavnih ljudskih i životinjskih sudbina.“
Zašto baš takav naziv izložbe?
"Celog života tragamo za slikom i često je ne pronađemo, ali idemo ka njoj. Slika, to su naše misli, ali i emocije. Svakako tu dodajemo i iskustvo, ono što zovemo zanat, to je važno imati. Zadovoljstvo stvaralaštva je u tome što si tada u prilici da budeš sam i da slobodno stvaraš, prebiraš kombinacije viđenog i praviš jedan mali svet, samo svoj. Kad se probudim, pomislim na slikanje i to mi daje volju i nestrpljenje kao kod deteta. Rad i istrajavanje daju plod, treba biti jednostavan i neopterećen pritiskom da to ne liči na nekoga ili da se nekome ne dopadne. Mi smo božja deca i stvoreni različiti i zato sav naš izraz je autentičan kao i svaki dan što se ne može ponoviti.“
Da li je sa ovih prvih 40 godina Vašeg stvaralaštva završen jedan umetnički krug i započinje li novi?
"Ceo život prati me ideja i unutrašnji tragač koji me vodi da istražujem nesmanjenom žestinom te nemam jasne obrise kada počinje jedan, a završava drugi ciklus. Predmet, figura, dominantan je u mom radu i on biva transponovan kroz različite načine. Tu je i velika fascinacija Hilandarom koji me vuče da ga sagledavam od velike svetinje do vrhunske estetike. Naš Banat, Vojvodinu sa prebogatom baroknom likovnošću, ’preoravam’ na platnu.“
Koliko je galerija čuvenog slikara Stojana Trumića bila značajna za Vaše umetničke početke?
"Pančevo je bogata likovna sredina i dugačak je spisak od Paje Jovanovića i Predića, Butozana, Trumića i drugih koji su ostavili ogroman trag. Pohađao sam čuvenu školu crtanja pri Domu omladine u Pančevu pa sam bio kao klinac i deo grupe slikara okupljenih oko Stojana Trumića. U njegovom ateljeu smo se okupljali i slikali i čitav taj ambijent na mladog čoveka deluje očaravajuće. Kasnije su usledile Dizajnerska škola i Likovna akademija u Beogradu.“
Život
05.11.2022. 14:52
Srpkinja bez koje Vog ne bi bio to što jeste
Scena
23.05.2024. 23:00
Zoran Suvajac Zograf: "Guramo prst u oko bjelosvjetskom ološu i domaćim podrepima"
Kako je došlo do osnivanja škole "Tehno art“ čiji ste jedan od osnivača?
"Uvek sam bio svestan da je prenošenje ljubavi prema umetnosti mlađima bila prosto misija i zadovoljstvo, tako da sam uvek radio sa decom, mladim talentima, ali i sa penzionerima željnim slikanja kao najbolje terapije i opuštanja u zrelijim godinama. Na poziv Zdravka Milinkovića da se formira umetnička škola na Zvezdari odazvao sam se i prionuli smo na posao svi koji smo tada 1998. uspostavljali nešto veliko, a imali smo tačnu viziju da će to biti ozbiljna i važna škola na koju sam danas ponosan iako sam samo delićima doprineo tome.“
Jednom prilikom ste rekli: "Šta je umetnik ako ne teži stvaranju sopstvenog sveta?“ Šta ste time hteli da zapravo poručite?
"Svi smo mi drugačiji i svako od nas je jedinstven svet, svet koji nosi u sebi. Sve što stvaramo, ako je iskreno onda daje osobenost i lični pečat, naše snove, podsvesti, ljubavi, slučajnost, kulturni milje… Nisam nikada imao volju da budem poseban ili drugačiji, više sam sledio sebe i potrebu da radim i slikam. U detinjstvu sam se krio dok sam crtao jer sam to doživljavao kao veliko zadovoljstvo i duboko intiman čin. Jednostavno sam shvatio da mi ide i da mogu da nacrtam i ono što mislim i što vidim i taj trenutak sam ’procrtao’.“
Koliko je konceptualizam danas prisutan u srpskom slikarstvu?
"Nakon godina konceptualizma sedamdesetih i osamdesetih, čini mi se da ga je manje i da su se u isto vreme horizonti umetničkog delovanja proširili što je rezultat i razvoja tehnike i tehnologije i svakako interneta. Najvažnije je da se svako od umetnika nalazi u okvirima svojih medija kojima komunicira sa publikom.“
Kako vidite savremenu srpsku slikarsku scenu?
"Imamo velike razlike u načinima izražavanja i u tim okvirima svako izražava ideju jer ta ideja je najvažnija, sve ostalo je ili zanat ili mediji kojima realizujemo svoju ideju. Mislim da je bogata umetnička scena, ali je, mora se reći, u bedi i nemaštini, vrlo malo se daje na umetnost i kulturu. Treba da znaju svi da proporcionalno davanjima za kulturu i jedno društvo u budućnosti biva razvijeno.“
Šta je za jednog slikara najbitnije, talenat, okolnosti ili upornost?
"Talenat je nasledstvo bez testamenta, kako je neko rekao. U suštini stvaraoca je sadržajno sve ‒ i talenat i upornost i ono što držiš u sebi i muka i nezadovoljstvo jer poeziju piše samo onaj koji pati zbog neuzvraćene ljubavi, mislim da svakom stvaralaštvu predstoji neka nazovimuka ili problem. Treba imati šta da se kaže i u isto vreme umeti to i reći, artikulisati, dakle i srce i zanat u isto vreme.“
Šta planirate u narednom periodu?
"Mudrost je ne pričati o planovima pa ne govorim više o tome. Volim da me stvari iznenade, i mene i druge. Optimista sam i nadam se, ali i činim sve da opravdam svoja očekivanja. Zaljubljen sam u svoj posao.“
Komentari
