INTERVJU STEVAN PIALE: Uspeh se danas meri na Instagramu

Malo je mladih glumaca koji će, kad ih pozovete za razgovor za novine, zamoliti za malo više vremena jer su zaokupirani ulogama. Očekuje se da ih je mnogo više, jer nikad se nije snimalo više TV serija, ali je činjenica i da za uloge konkuriše mnogo glumaca. Ići iz uloge u ulogu za većinu je nedostižna ambicija, ali nekom i to pođe za rukom. Stevan Piale je za malo godina glume odigrao više od 40 uloga i kaže da se zapravo samo trudio da uvek da svoj maksimum jer nikad nije bio siguran ko ga gleda. Nikad nije pokušavao da imitira glumce kojima se divio. Hteo je samo da neku svoju glumačku istinu podeli sa publikom.

Kako izgleda živeti od glume bez stalnog angažmana?

„Uzbudljivo. Uz odgovornost koju nosi uloga supruga i oca, svakako bih se bolje i sigurnije osećao kada bih bio vezan stalnim angažmanom za neko pozorište. Mada, poslednjih godinu dana snimam seriju, tako da se može reći da imam neku vrstu stalnog angažmana.“

Povezane vesti - INTERVJU BRANKA PAVLOVIĆ: Sačuvano u realnom vremenu

Pozorište ili TV produkcija, šta je brži put do nove uloge? Šta obezbeđuje veću vidljivost glumca i donosi nove angažmane?

„Jasno je da veću vidljivost i prepoznatljivost donose uloge u filmovima i serijama, ali često dobra uloga u predstavi učini više po pitanju novih angažmana nego loša uloga u filmu ili seriji. U ovom poslu nikada ne znate kada vas ko gleda i to je dodatni motiv da uvek date svoj maksimum.“

Mnoge Vaše kolege smatraju da kastinzi nisu najbolji pokazatelj kvaliteta, da je i dalje poznanstvo presudno. Kakva su Vaša iskustva s obzirom na to da u svojoj karijeri već imate četrdesetak uloga?

„Poznanstvo je često glavni kriterijum, ali mislim da je tako i u ostalim profesijama. Vremenom sam prihvatio da je to normalno, jer će ljudi uvek prvo zvati nekoga koga poznaju. Sa druge strane, smatram da, s obzirom na to koliko se snima, ima veoma malo kastinga i najčešće su zatvorenog tipa.“

Kako vidite srpsko glumište kada govorimo o ponudi uloga, ali i kvalitetu onog što vidimo? Da li su glumci uopšte u prilici da sebi dopuste luksuz da odbiju ulogu, pa makar to bio i angažman za reklamu?

„Za početak bih istakao da se poslednjih nekoliko godina snima više nego ikada i to je jedna lepa stvar. Posle sportske tematike koja je bila zastupljena nekoliko godina, prebacili smo se na kriminalistički žanr i lepo ga obradili. Možda je trenutak za novu temu. Što se odbijanja uloga tiče, to je individualno.

Ima glumaca koji su finansijski obezbeđeni i lakše im je da odbiju ulogu koja im se ne sviđa, ali ima i onih koji od ovog posla žive i nekada moraju da naprave kompromis. Ima onih koji su već izgradili ime, a ima i onih koji na svaku ulogu gledaju kao na priliku da se probiju. Ovi koji se probijaju ne shvataju kako je moguće da uglavnom isti glumci glume u svim projektima, a ovi koji su se već probili ne shvataju kako neko može da prihvati da glumi ulogu u projektu koji nije toliko kvalitetan ili za manji honorar i često zaborave kako su oni počeli. Onda ovi drugi postanu ovi prvi i tako u krug.“

Osnivaju se mnoge privatne glumačke škole, imamo i nekoliko fakulteta osim FDU, da li to znači da je mnogo mladih ljudi na ovim prostorima zainteresovano za glumu ili već afirmisani glumci smatraju da nam nedostaju neki novi pristupi izučavanju glume?

„Interesovanje za glumu je veliko pa pored Fakulteta dramskih umetnosti, u Beogradu imamo još tri privatna fakulteta na kojima se studira gluma. Nažalost, ne radi se o novim pristupima iako bi to bila sjajna stvar. I sam sam diplomirao na privatnom fakultetu ’Akademija umetnosti’ u Beogradu, i uglavnom smo radili po programu koji se sprovodi na FDU. Koliko znam, tako je i na ostalim akademijama. Ako bih morao da izdvojim jednu akademiju, mislim da je novosadska najbliža tom nekom drugačijem pristupu.“

Kako tumačite sve veći primat evropskog filma u odnosu na holivudsku produkciju i gde vidite srpski film?

„Smatram da je holivudska produkcija već duži niz godina ušla u jednu vrstu šablonizacije i to je ljudima dosadilo. U Holivudu se sve ređe prave filmovi koje nosi ideja, već je optimizacija zarade prioritet. Filmovi se prave po algoritmu i obavezno tako da udovolje svim manjinama i interesnim sferama. Ovde naravno pričam o blokbasterima, ne o kompletnoj produkciji iz Amerike.

Povezane vesti - INTERVJU IVAN RADOVANOVIĆ: Ubija nas psihologija gomile

Kao čovek i publika, prvenstveno tražim istinu i smatram da je evropski, odnosno svetski film i dalje poseduje i u tome je njegova dragocenost. Istina intrigira ljude. Rekavši sve ovo, moram da priznam da na tri filma iz Amerike pogledam jedan evropski ili svetski. Što se tiče domaće kinematografije, ima tu dobrih i zanimljivih stvari. Ljudi često nipodaštavaju sve što dolazi odavde. Neke stvari prođu neopaženo, ali, na primer, film 'Otac' Srdana Golubovića je dobio nagradu publike kao najbolji igrani film na Berlinalu. Ako bih se ja pitao, voleo bih da vidim više domaćih žanrovskih filmova u budućnosti.“

Svetske produkcije sve češće snimaju na ovdašnjim lokacijama, ali naše glumce veoma retko angažuju čak i za sporedne uloge. Da li je jezička barijera jedini razlog?

„Biram da mislim da jeste. Ubi nas taj tvrdi izgovor. Malo je domaćih glumaca koji govore engleski jezik tako da strancima ne zvuče kao Rusi. Mi smo generalno talentovan narod i verujem da naši glumci ne bi razočarali kada bi dobili priliku u svetskim projektima. Ubeđen sam da bi Nebojša Glogovac bio svetski poznat i priznat da je zaigrao na velikoj sceni, mada i ovako je bio svetsko čudo.“

Povezane vesti - INTERVJU NIKOLA JOKSIMOVIĆ: Ne možemo svi da glumimo samo u Beogradu

Šta danas znači biti uspešan glumac u odnosu na period šezdesetih ili osamdesetih godina, dobijati kvalitetne uloge, glavne role, ili imati redovne angažmane koji obezbeđuju egzistenciju i opstanak na sceni?

„Ne verujem da se pojam uspeha mnogo menjao, menjale su se okolnosti. U to vreme je bilo manje glumaca, više kvalitetnih projekata, veće tržište. Opet zavisi iz čije perspektive gledate. Danas je za diplomiranog studenta glume dovoljan uspeh ako živi od svog posla. Ako pitate klinca na ulici ko su uspešni glumci, navešće glumce koji su trenutno aktuelni i imaju najviše pratilaca na Instagramu. Za moju babu je uspešan glumac onaj koji je od posla kupio stan. Za mene je uspeh u ovom poslu igrati velike uloge, biti svoj, uživati u tome što radiš i naravno trajati.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .