Jedina u svetu koja studira gusle - Bojana Peković

Tamo je Bojana proširila svoja znanja i produbila svoj talenat, dobila veću podršku nego u svojoj zemlji. Mi se još nismo dogovorili da li se guslama rugamo ili ih poštujemo. Ali kada stigne podrška iz Finske, možda ćemo prestati da se dvoumimo“, rekao je pisac Matija Bećkovićna promociji CD-a "Ep o Kosovu“ Bojane Peković, umetnice koja je rešila da gusle budu njeno sredstvo umetničkog izražavanja.

Za taj CD, koji je izdao PGP RTS, glumica Jelena Žigon je na promociji rekla da bi ga slušao i Gete da je danas živ, Gete koji je prevodio i svetu predstavio srpsku narodnu poeziju.

A šta kaže Bojana – šarmantna devojka koja je prva u istoriji muzičke akademije "Sibelijus“ u Finskoj, ali i prva u svetu, rešila da studira baš gusle.

Kako ste i kada odabrali baš taj drevni srpski instrument?

"Prva moja odluka u vezi sa guslama pala je tek nakon srednje škole, bez obzira na to što sam već od svoje pete godi-
ne imala, i to uspešne, nastupe upravo uz gusle. Sa svojim bratom Nikolom pobedila sam u televizijskom serijalu ’Ja imam talenat’ 2012. godine. U muzičkoj školi sam svirala klavir, a nakon toga sam u Beogradu završila prvu godinu na Fakultetu muzičkih umetnosti, smer Etnomuzikologija. Ali, taj smer bio je više naučno orijentisan i nije podržavao moj talenat za sviranje i pevanje. Zato sam odlučila da odem u Finsku da studiram, kao i da gusle budu moj instrument. Do tada čak ni guslarsku praksu nisam shvatala kao samo muziku, već kao moj stil života, moju duhovnu orijentisanost. Gusle su deo mog naroda, zajednice, i zbog svega toga sam ih doživljavala kao nešto što je mnogo više od muzike.“

Nesvakidašnji muzički album "Ep o Kosovu“ sadrži pesme iz Vukovih zapisa 19. veka, kojih je ukupno pet: "Kneževa večera“, "Car Lazar i carica Milica“, "Propast carstva srpskoga“, "Kosovka Devojka“ i "Smrt Majke Jugovića“. Kako ste napravili baš taj izbor pesama?

"Na tom CD-u radim otkako sam počela da sviram gusle. Tu se nalaze pesme koje sam još kao devojčica svirala sa svojim tatom, pesme uz koje sam učila da guslam. Na CD-u ima snimljenog materijala od 60 minuta jer je reč o pesmama koje traju dugo, svaka od njih po deset, dvanaest minuta, neke čak skoro petnaest. Bilo bi i više pesama da ne traju toliko dugo. Kada sam otišla u Finsku na studije, videla sam svoje kolege koje studiraju muziku kao i ja, a koji donose nešto svoje. Videla sam njihov pristup tradiciji i korenima, izvornoj muzici zemlje iz koje dolaze, i tako sam se i ja vratila u svoje detinjstvo i svojim korenima.“

"Ep o Kosovu“ nije Vaš prvi album, već onaj koji ste snimili kada ste imali samo 11 godina.

"Da, to je album za koji se može reći da je u porodičnom izdanju, ali je svakako ostavio pečat.“

Osim klavira i gusala, da li možda svirate još neki instrument? Takođe, Vi i lepo pevate – da li ste školovali svoj glas ili je reč o integralnom talentu?

"U jednom kraćem periodu sam svirala violončelo, a što se tiče pevanja, nisam na tome mnogo radila. Negde oko svoje osamnaeste godine sam sa našom dragom, sada pokojnom, Sneškom Spasić iz Niša, imala male radionice pevanja, ali u suštini u Srbiji nisam imala konstantnog profesora pevanja. To sam dobila tek na studijama u Finskoj.“

Da li je studiranje u Finskoj rezultat Vaše želje da baš u toj zemlji nadogradite svoje znanje i talenat ili u Srbiji nije bilo uslova za to?

"Na ’Sibelijus’ muzičkoj akademiji postoji smer ’Global Music’ koji omogućava ljudima sa raznih strana sveta da dođu i
proučavaju svoj talenat i svoju umetničku ekspresiju.“

Ričard Klejderman, pijanista kojeg slušaju i oni koji ne vole klasiku

Ekskluzivni intervju

Ekskluzivni intervju

Scena 17.12.2021. 07:05

Ričard Klejderman, pijanista kojeg slušaju i oni koji ne vole klasiku

Ana Popović - đavolski dobra muzičarka

Intervju

Intervju

Scena 14.01.2022. 07:05

Ana Popović - đavolski dobra muzičarka

Stefan Milenković: Nemam strah od pomeranja granica

Intervju

Intervju

Scena 03.06.2022. 10:00

Stefan Milenković: Nemam strah od pomeranja granica

Da li ste zadovoljni svojim izborom?

"Osim što je korisno, na mom fakultetu je i veoma veselo, puno je radosti i života.“

I šta ste o guslama naučili studirajući, što do sada niste znali?

"Gusle su instrument Balkana, pre svega Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, ali postoje isti ili slični instrumenti i u nekim drugim zemljama. U Albaniji, na primer, to je lahuta. Muzikolozi kažu da su gusle u uskoj vezi sa dinarskim narodom. Takođe, gusle je pre dve godine i Unesko zaštitio, tako da zaista možemo da budemo ponosni na to da imamo takvo jedno kulturno svetsko dobro. Međutim, skoro svaki kontinent ima neki gudački instrument sa jednom žicom. Arapi, na primer, imaju rabab koji je od kože, a 2009. godine ja sam od njegovog visokopreosveštenstva blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-pri- morskog Amfilohija dobila upravo rabab koji je on doneo sa svog putovanja. Moj profesor Adriano Adevale (Adewale) iz Brazila svira berimbau – afrobrazilski jednožičani instrument. Ne svira se gudalom, ali se uz njega peva, kao što mi pevamo uz gusle.“

Vi ste jedina guslarka u Finskoj. A u Srbiji?

"Kroz našu istoriju bilo je dosta žena guslarki, ali jesu bile ređa pojava u odnosu na muškarce, pre svega zbog patrijar-
hata, ali i zbog dinamike života koju su žene tada imale. Gusle nisu u tolikoj meri bile pristupačne ženama i devojkama kao što su bile muškarcima. I danas postoje guslarke u Srbiji, tako da ja nisam jedina, ali ni u svetu nisam jedina. Hvala bogu na tome. Mada, jeste retko, i ja se zato trudim da svojim pristupom guslama dam primer drugima da i sami pristupe praksi i da krenu da se razvijaju kroz epsku poeziju.“

Da li gusle, kao starinski instrument, trpe izmene koje bi bile u skladu sa 21. vekom? Da li mogu da se modifikuju i osavremene?

"Proučavajući razne zapise i etnomuzikološke radove, ali i pričajući sa ljudima, kao i kroz moju osvešćenost i praksu, mislim da su gusle onda kada su bile najpopularnije i prisutne u svakoj srpskoj kući, pratile tadašnjicu. Ako pogledate kako su nastajale epske pesme – tako što su guslari, kao i današnji novinari, išli na određena mesta, videli određene stvari, zatim se vratili kući i to što su videli su potom ispevali. Dakle, gusle su služile da se zabeleži i ostalima prenese ono što se tada dešavalo. Ako uzmemo taj segment u obzir, onda gusle i danas treba da čine isto, da beleže sadašnji-
cu. U svojoj suštini gusle su deo čoveka, a čovek ne može da živi van vremena i prostora u kojem je. Tako da ja gusle shvatam vrlo lično i iz tog ugla moj zvuk je lični i beleži život koji živim, a koji je sastavljen od sadašnjosti, prošlosti, mojih planova, maštanja, mojih prijatelja koji sviraju druge instrumente, koji se bave elektronskom muzikom. Zato taj
dinamičniji pristup guslama nije neka novost ili usiljenost. To je ono što se dešavalo i pre, samo što smo mi svojim zaboravom ostavili gusle u prošlosti.“

Koliko su stare gusle koje Vi koristite?

"Ovo su druge po redu koje koristim jer kada sam bila mala imala sam i male gusle od istog majstora Milića Šaponjića iz Čačka, koji je i sam veoma priznat guslar i naš kućni prijatelj. Do svoje devete, desete godine koristila sam te male gusle, a onda sam uzela ove. Uzela sam ih od učenice mog tate ovde u Kraljevu u muzičkoj školi. Veo- ma mi se dopao zvuk tog instrumenta. Zanimljivo je to da smo se našli – kako sam ja tražila svoj instrument, tako je i on mene pronašao. Što se tiče majstora za gusle, ima ih i danas, i to veoma dobrih.“

Kako Vaša generacija, kao i oni još mlađi, reaguju na to kada im kažete šta svirate? Koliko ni uopšte znaju o guslama?

„Ne bih ja to verovatno ni radila da nemam povratnu informaciju od publike i ljudi koji prate moj rad. Zato sam veoma zahvalna svima koji me podržavaju – a među njima su Matija Bećković i Ivana Žigon, generalni urednik RTS-a Marko Milutinović, rukovodilac službe Graić Vladimir, svi u PGP RTS-u koji su meni i mom bratu pomogli da 2015. izdamo zajednički CD, a sada i moj samostalni. Nama umetnicima mnogo znači kada osetimo institucionalnu zaštitu. Umetnost je svuda oko nas, ali je teško opstati. Zato želim da zahvalim i SOKOJ-u, kao i visokopreosveštenstvu blaženopočivšem crnogorsko-primorskom Amfilohiju uz čiji blagoslov je CD izašao.“

Šta je sledeće? Studije još nisu gotove.

"Pred sobom imam još godinu i po dana masters studija u Finskoj. Plan mi je i da sa mojom grupom ’Umetnička porodica’, i sa bratom Nikolom, nastavim da radim i stvaram muziku, kao i da razvijam solističke projekte. Plan mi je i da vratim Srbiji zvuke i pesme koji su vezani za moja iskustva, za uspomene koje će ostati i novim generacijama. Moj brat je dobio bebu, te želim da nešto ostavim i malom Bogdanu. Možda osmislim neku guslarsku muziku za decu, na primer, za mame... Svašta imam na umu“