Kad je Šerlok Holms hodao sa smrtnicima

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 1946. godine.

Dobio je više prestižnih nagrada i priznanja: nagradu Samerset Mom, Bukerovu nagradu, nagradu Memorijala Džefrija Fabera, Pri Medisis, nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost, Gutenbergovu nagradu, nagradu „Grincane Kavur“ i „Pri Femina“. Tu su i Šekspirova nagrada i Austrijska državna nagrada za evropsku književnost. Nagrada „Dejvid Koen“ za životno delo. Nagrada „Sandej tajmsa“ za izuzetna dostignuća u književnosti, kao i nagrada „Sinklar“. Nosilac je Ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada. Dobio je Jerusalimsku nagradu, kao i nagradu „Jasna Poljana“.

Najpoznatija njegova dela su „Floberov papagaj“, „Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja“, „Troje“, „Engleska, Engleska“, „Ljubav, itd.“, „Sto od limunovog drveta“, „Nije to ništa strašno“, „Ovo liči na kraj“, „Nivoi života“, „Jedina priča“, „Čovek u crvenom kaputu“, „Elizabet Finč“ itd. Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. Živi u Londonu.

Deseti roman Džulijana Barnsa „Artur & Džordž“ našao se u najužem izboru za Bukerovu nagradu i predstavlja interesantan spoj detektivske priče, psihološkog i ljubavnog romana zasnovanog na stvarnim događajima.

Artur Konan Dojl, otac Šerloka Holmsa, koga je njegov tvorac pokušao da sahrani pre vremena kao književnog junaka, morao je na zahtev čitalaca i britanske javnosti da ga vrati u život, što mu je donelo svetsku slavu. U ovom romanu saznaćemo dosta pojedinosti iz autorove biografije, kao i njegova duhovna i religiozna uverenja, zaključno sa spiritizmom koji je u poznim godinama propovedao čak u Australiji. Dobar deo ove knjige objašnjava Dojlov književni postupak, na slučaju borbe za pravdu mladog Britanca – meleza, nevino osuđenog, koji je u zatvoru proveo tri godine, sina Indijca, Parsa koji je došavši u Englesku postao anglikanski sveštenik, oženivši se Engleskinjom.

Džordž Edaldži, mladi advokat primernog vladanja, kao pravednik u svetom pismu bio je oklevetan, zbog rasnih predrasuda, da je samome sebi pisao anonimna pisma, opscena, divljačka, da je ubijao životinje, pripadao opasnoj bandi koja je nakon masakra nad konjima i kravama pretila navodno da će doći glave i mladim devojkama.

Džordž Edaldži osuđen je na zatvorsku kaznu od sedam godina, bez dokazanog zločina, na osnovu sumnjivog veštačenja anonimnih pisama u kojima je navodno pretio samome sebi i konačno bez motiva na osnovu koga bi mogao biti optužen za mučna ubistva krupnih životinja sa obližnjih farmi.

Kada je odslužio svoju zatvorsku kaznu, mladić nije mogao da se vrati u advokatsku komoru, što mu je bio jedini cilj u životu. Dakle, nevino optužen, osramoćen, uhapšen, razvlačen u lokalnim i nacionalnim novinama, zatvoren, oslobođen, i dalje je bio stigmatizovan i prognan iz društva. Zato se obraća već slavnom svom savremeniku, piscu Arturu Konanu Dojlu, koji će mu pružiti pomoć i vratiti ga u britansko društvo.

Rehabilitacija Džordža Edaldžija bila je briljantna, ali ne i potpuna jer su najviše instance Britanske imperije prihvatile nevinost mladog advokata, ali ne i krivicu britanskih institucija. Bez slavnog pisca stradalnik Džordž bi bio bačen u živo blato istorije. Kao toliki bezimeni pre njega.

Spoj mladića i sredovečnog Dojla potrajao je do kraja njihovih života. I korak pride. Džulijan Barns ušao je u telo Artura Konana Dojla.

Džulijan Barns: „Artur & Džordž“; prevodilac: Ivana Đurić Paunović i Nina Ivanović; izdavač: „Geopoetika.“