Bajke dobrodošlice

Mnogi su se pitali kako će izgledati Knausgorova nova dela, nastala posle „Moje borbe“, šestotomne autobiografije, koja je podigla buru i u piščevom neposrednom okruženju i u svetu nepoznatom, van njegovih domašaja i granica. I koliko će godina proći do njihovog nastanka, naročito ako se uzme u obzir da je norveški Prust već jednom, a možda i više puta, pre „Moje borbe“ doživeo stvaralačku blokadu, odnosno krizu pisanja.

Njegova književnost planetarno je prepoznata kao remek-delo dvadeset i prvog veka. Ali, šta ovaj proslavljeni autor može da ponudi čitaocima, kao novu vrednost, koja nije replika, varijacija stare, proverene, istražene teme? Šta dalje? Baciti u čitalačku arenu još malo autobiografskih podataka, nepotrebne delove sopstvenog tela ili ponuditi nešto drugo? Vratiti se svojim prvim romanima, produbiti ih i proširiti. Ili stvoriti novu vrednost, opravdati hvalospeve književnih kritičara i čitalaca širom sveta.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Ljudski akvarijum

Jedan od razloga Knausgorovog uspeha je presecanje kulturološkog Gordijevog čvora, obrasca po kome je neprimereno svoju intimu otkrivati drugim, nepoznatim ljudima. Zato je Knausgor rušilac tabua zapadnog društva ispunjenog skrupolama, stidom i suzdržanošću. Da li je to posledica protestantskog, katoličkog, puritanskog morala ne zna se, ali su zato ispovesti ovog pisca shvaćene i doživljene ne samo kao individualna već i kao kolektivna katarza.

Tokom 2015. i 2016. izlaze četiri knjige eseja – „U jesen“, „U zimu“, „U proleće“ i „U leto“, u formi pisama koje otac piše svom nerođenom detetu, čije rođenje željno iščekuje.

Kod nas su dosad objavljene dve knjige ovog kvarteta dobrodošlice. Prva „U jesen“ krajem 2020, druga „U zimu“ početkom 2021. Izdavač najavljuje objavljivanje trećeg toma „U proleće“ u aprilu, a završnog „U leto“ u julu.

U pitanju su prve dve od četiri knjige koje je Karl Uve pisao dok je njegova supruga bila trudna sa četvrtim detetom, a pisao je upravo svojoj ćerki koja je tada bila u stomaku. Isprva on ne zna kog će plod biti pola. Ono je seme koje klija i raste u tamnoj vodi, nesvesno razlike između sebe i okruženja, koje prolazi sve poznate i nepoznate faze evolucije.

Obe knjige su njegov način da opiše svom detetu svet u koji dolazi i da je pripremi na to šta je čeka. Svako poglavlje je esej o nekom fenomenu ili stvari koja je deo naše svakodnevice, a ono što je upečatljivo jeste način na koji Knausgor polazi od naizgled banalnih i perifernih stvari, a do kraja poglavlja poentira, otkrivši koren, uzrok, naličje pojave, doprevši do njene suštine.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Sudbina žene – Meduza, Persefona ili Hera

Magijom ultrazvuka, svojevrsnog trećeg oka, i na osnovu ostalih razvijenih medicinskih protokola, veoma preciznih i humanih, mi danas možemo da provirimo u zaštićeni svet fetusovog i bebinog staništa, koji nam je dosad bio stran, mističan, nedovoljno poznat, da vuzualizujemo to sveto stanište, vidimo sondu pupčane vrpce kojom je plod nalik na minijaturnog astronauta povezan sa centralom, svemirskom, tj. zemaljskom stanicom – svojom majkom. Njegove nove knjige su pokušaj pisca da biološkoj simbiozi majke i njenog ploda parira očinskom dobrodošlicom, opisom sveta u koji ne znajući dolazi. Iznoseći njegovu magičnu jedinstvenost.

Knausgor je u svojoj epistolografiji, esejima kojima svom nerođenom detetu predstavlja svet čiji će sastavni deo svojim rođenjem postati, još privlačniji, staloženiji, lucidniji nego u svojoj šestotomnoj autobiografiji. Kao da se kao pisac iskalio na vatri pozitivnih i negativnih iskustava.

U njegovoj dobrodošlici nema cenzure, tabu tema, autocenzure, ulepšavanja. Svojoj ćerki, kojoj još u knjizi „U jesen“ saznaje pol, pa joj se konkretnije obraća, a „U zimu“ prisustvuje njenom rođenju, govori i o seksu, stidnim usnama, pedofiliji, smrti, mrtvačkim kovčezima, pregaženim životinjama, utopljenicima, kao i o jabukama, kućnom neredu, osama, plišanim životinjama, plastičnim kesama ili gumenim čizmama.

Odrasli i iskusni ne diskriminiše dete izborom tema, ne koristi se selekcijom i lukavstvom. Svaka pojava na ovom svetu dostojna je promišljanja, a život je čudo u svakom svom segmentu i biću. Nema prljavih i čistih tema, poželjnih i nepoželjnih razmišljanja. Sveukupnost i dostojanstvo svake pojave deo je opštečovečanske i najintimnije baštine. Otac i nerođeno, tek rođeno dete, dete i čovek potpuno su jednaki, ravnopravni. Otac nije natkriljen iznad deteta, zaštitnički ili preteći, on nije dominantan i patrijarhalan, naprotiv, on je onaj koji leži pored njega, ili se spušta do njegove visine kako bi mu se približio.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Braća po filozofiji

Knausgorovi eseji naravno nisu namenjeni samo budućim očevima ili roditeljima. Nisu čak namenjeni ni isključivo porodičnim ljudima. Mogu da ih čitaju i usamljenici, vukovi samotnjaci, kako bi se približili univerzalnoj ljudskosti. Oni predstavljaju bajke dobrodošlice, koje mogu da čitaju svi ljudi. Bezuslovno. S tim što se ne radi o bajkama za laku noć, već o bajkama za dobro jutro. Ne o uljuljkujućem već o otrežnjujućem štivu.