Islandski Hamlet

Univerzitetskog muzeja. Prvi roman, “Uzdignuta zemlja“, objavila je 1998, a pažnju kritike privukla je drugim romanom “Kiša u novembru“ za koji je dobila nagradu “Tomas Gvidmunson“. Nakon toga objavila je još pet romana, zbirku poezije i dramu i dobila brojne književne nagrade. Smatra se jednom od najvažnijih savremenih islandskih književnica. Za roman “Hotel Tišina“, jedan od njenih najpoznatijih, preveden na više od dvadeset jezika, Olafsdotirova je dobila “Nagradu Nordijskog saveta za književnost“, “Nagradu islandskih knjižara“ i “Nagradu za najbolji islandski roman“.

Jonas Ebeneser, glavni protagonista romana “Hotel Tišina“, jeste pedesetogodišnjak, Islanđanin, razveden već osam godina. On tačno zna i koliko meseci i dana. Majka, nekada zmaj žena i stub kuće, nadareni matematičar, sada je senilna, živi u staračkom domu i ne vidi hamletovske dileme svog sina, zaboravlja čak i da joj je bio u poseti pre nekoliko sati.

Usamljen čovek, faktički bez kolokvijalnih prijatelja, koji nakon razvoda nije vodio ljubav sa drugom ženom, upravo saznaje da njegova dvadesetšestogodišnja ćerka nije njegova, da joj nije biološki otac. I njegova duša ne može da svetli i dalje, u nju je ušao danonoćni mrak kao u islandsku zimu. Jezikom biblijskim rečeno: “I tama ga obuze.“

Njegova egzistencijalna kriza, malodušnost i depresija rezultiraju samo u jednom – njegov život više nema smisla. Ugasio se kao sveća. Da ne bi bio zombi, demon, kreatura donjeg sveta, treba samo da osmisli način smrti. Šta je najlakše – obesiti se, pozajmiti od komšije njegovu lovačku pušku, ustreliti se… pitanja su koja ga obuzimaju. Bez supruge koju je voleo, majke koja ga ponekad ne prepoznaje, deteta koje nije njegova krv, on je izgubio identitet, a njegova smrt samo je tehnička stvar koju treba što pre obaviti.

Iako je samoubistvo neizbežno rešenje za njegovu, sada bezizlaznu situaciju, jer su sve emotivne karike njegovog bića kao maljem smrvljene, ipak, on je i dalje otac toj ćerki koja nije njegova i ona drugog oca nema. Ne želi da ga ona otkrije u formi poluraspadnutog leša u njegovom stanu. Namerava da je poštedi tog jezivog prizora koji joj može povrediti dušu, šokirati je i sablazniti.

Zato odlučuje da ode daleko od kuće, na internetu pronalazi najopasniju neimenovanu zemlju, zahvaćenu ratom, u kojoj će ga ili ubiti ili će ga pronaći u njegovoj hotelskoj sobi obešenog za kuku kraj lustera, koju bi on svojeručno, sopstvenom bušilicom pričvrstio. Tamo bi ga pronašli nepoznati ljudi. Time bi poštedeo svoje bližnje, odnosno ćerku koja je njegova jedina naslednica, iako biološki nije njegova.

Odlazi u ratno područje, u kome ne postoji muškarac koji nije nekoga ubio, gde su sve šume ispunjene smrtnom opasnošću i polja minirana, bez turista koji ujedno nisu špijuni, u kojoj ima puno bogalja – bez nogu i ruku, ljudi i kućnih ljubimaca. U toj zemlji zbog rata ništa ne funkcioniše, nema turizma, trgovine, normalnog života. Nema osobe koja nekog nije izgubila. Jonas je u nju došao stavivši u svoj prtljag torbu s alatom, uz pomoć kojeg bi napravio neophodnu kuku.

Ostaje vam da pročitate da li se naš junak ubio ili su ga ubili i da li je pronašao ono što je tražio ili je njegova sudbina pronašla njega dokazujući da “čovek snuje, a Bog određuje“.

Topla preporuka za čitanje tokom zimskih dana

"Turobno znamenje"

"Turobno znamenje"

Scena 11.01.2024. 23:00

Topla preporuka za čitanje tokom zimskih dana