Preporuka za čitanje
Ateistička Biblija
Klinton Ričard Dokins, rođen u Najrobiju 1941. godine, britanski je etolog, evolutivni biolog i naučno-popularni pisac.
Studirao je u Oksfordu, a nakon diplomiranja radio je na projektima Nika Tinbergena, koji je za svoj rad na području etologije zajedno s Konradom Lorencom 1973. godine dobio Nobelovu nagradu. Krajem šezdesetih godina asistent je na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Godine 1970. vratio se u Oksford, a 1995. postao je redovni profesor.
Najpoznatije knjige: “Sebični gen“, “Slepi časovničar“, “Prošireni fenotip“ i “Zabluda o Bogu“.
Od januara 2010. godine, “Zabluda o Bogu“ na engleskom jeziku prodata je u više od dva miliona primeraka i prevedena je na 31 jezik, uključujući i srpski.
Izdavačka kuća “Heliks“ publikovala je 7. izdanje “Zablude o Bogu“, unapređeno, rekla bih, jer sadrži novi uvod autora, i zaista izuzetan pogovor Danijela Deneta, čija su posebna interesovanja evolutivna biologija i kognitivna nauka. Po tome se ovo izdanje izdvaja od prethodnih i posvećeni knjigoljupci pronaći će način da mu dođu u posed.
Dokins se hrabro suprotstavlja verovanju koje nije potkrepljeno dokazima, pokazujući da religija ne samo da nije učinila svet boljim, već je stalni izvor netrpeljivosti, sukoba, nerazumnog i pogrešnog pogleda na svet.
Na samom početku dokazuje da naučnici koje teolozi proglašavaju za verujuće, kao što su Ajnštajn, Hoking ili Njutn, nikad nisu verovali u boga. Time, krijući se iza planetarnih autoriteta, pokušavaju da lukavstvom nametnu svoju veru, bez razumne kritike ili suvišnih pitanja.
Kreacionisti, deisti, teisti apriori su protiv nauke, a naročito protiv Darvinove teorije evolucije. Čudesna složenost oka, koju naučnici još nisu do kraja objasnili, teolozima je Pirova pobeda. Kontraargument.
Kako je politeizam zamenjen monoteizmom i po kojoj logici Sveta Trojica, monoteistički bog 3 u 1 može biti smatran jednim bogom, a ne politeističkim, kakav je na primer rimski Janus, bog sa dva lica.
Apologetski dokazi o postojanju boga Tome Akvinskog su neodrživi uz kritička potpitanja naučnika, evolucionista.
Može li vetar sastaviti avion “boing 747“? Ista je verovatnoća da bog stvori čoveka. Izuzev starozavetnog Jehove, zastrašujućeg, strogog, osvetoljubivog boga, koji ne preza da ubija i žrtvuje nevinu decu, prehrišćanski mitovi takođe sadrže mitove inkorporirane u Bibliju – o boginji Kali, vaskrsenje Dionisija, priče o postanku sveta drevnije od hrišćanskih, mit o Bogorodici, Velikoj majci ili priča o potopu... A tu su i sinoptička, Jovanovo filozofsko i apokrifna jevanđelja. Tomino u kome Isus u detinjstvu drugare u igri pretvara u jariće...
U ime vere, inkvizicija je ubijala svoje neistomišljenike, prodavala oproštaje grehova (indulgencije), u krstaškim ratovima pljačkala i ubijala hrišćane, tolerisala pedofile. Protiv je homoseksualaca, abortusa, drugih naroda i rasa. Protiv abortusa je naučila kao pesmicu neistinitu priču o Betovenu, čiji je otac, parafraziraću, imao sifilis, majka tuberkulozu i čija su deca bila slepa, mrtvorođena, gluvonema. Pitanje glasi: da li biste vi abortirali četvrto dete? Svi kažu da, oslanjajući se na logiku i zdrav razum. A oni unisono odgovaraju, ne znajući da je u pitanju urbana legenda: ali ubili biste Betovena!
Čak i ako ste vernik nad vernicima, pročitajte ovu knjigu. Neće vas pretvoriti u bezbožnika ni u žabu, ali promeniće vam fokus. Bićete srećniji.