Zagrljaj praznine

Za Nadiju Teranovu i njen roman prvenac „Godine obrnutim redosledom“ ili „Naopake godine“, kako ga naši susedi prevode, ne važi izreka da se prvi mačići u vodu bacaju. Nadija je napisala izuzetno štivo, stekla dobru reputaciju, prevedena na veliki broj jezika, prvi, ali ne i poslednji put nominovana za nagradu „Strega“.

„Godine obrnutim redosledom“ predstavlja najvažniju knjigu ove ubrzo svetski priznate autorke, njenu odskočnu dasku, koja je napokon pristigla i na našu književnu scenu. Redakcija italijanskih novina „La Republika“ uvrstila ju je među deset najboljih italijanskih romana u drugoj deceniji 21. veka, objavljenih od 2009. do 2019.

Nadija Teranova rođena je u Mesini 1978. Svojim knjigama izborila se za mesto pod suncem pored gigantskog i interplanetarnog uticaja zemljakinje Elene Ferante. Ukotvila se pored književnog džina, ne ustuknuvši u pogledu sopstvene veličine. Ispredajući, bez kompleksa inferiornosti i autocenzure, svoje autentične priče.

Diplomirala je psihologiju i doktorirala savremenu istoriju. Od 2003. živi i radi u Rimu. Teranova je jedna od najpoznatijih savremenih italijanskih spisateljica i dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada kao što su „Marijele Ventre“, „Laura Orvijeto“, „Vjadana Đovani“ i mnogih drugih.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Bajke dobrodošlice

Roman „Zbogom, aveti“, nedavno objavljen kod nas, u izdavačkoj kući „Laguna“, našao se u užem izboru za nagradu „Strega“ 2019, nominovan u svim značajnijim književnim kuhinjama i žirijima Italije. Odmah po izlasku uvršten je među deset najboljih knjiga u 2018, prema izboru kulturnog magazina „La Letura“ („Korijere dela sera“).

Pored fikcije, beletristike, autorka objavljuje knjige za decu, takođe nagrađivane, piše novinarske tekstove za dnevni list „La Republika“ i druge periodične publikacije. Dela su joj prevedena na više od dvadeset jezika i u mnogo više zemalja.

U fokusu romana „Godine obrnutim redosledom“ je ljubavni par, Aurora i Đovani, koji su svoje Amorove strelice primili u Mesini, sedamdesetih godina prošloga veka, na početku svojih studentskih dana. Onda je sve krenulo redom, svojim tokom, ali je možda završilo naopako.

Mladi bračni par posmatramo jednu deceniju i prstohvat godina. Njihova ćerka na kraju romana je tinejdžerka. Ljubav je najveća tajna i kad se dvoje vole, ne zna se u kom pravcu će teći, rasti, opadati, trajati ili bledeti njihov odnos. To je zaumna stvar. Pitanje intime. Okolnosti. Okruženja. Karaktera. A najviše – sudbine.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Ljudski akvarijum

Takođe, nije nevažno pitanje porekla. Iz kakvih porodica potiču, da li u prethodnim generacijama ima razvoda, odvojenog života, otvorene preljube, skandala, vidljivih i nevidljivih trauma, obostranog nepoštovanja, ili je detinjstvo sveže venčanih proteklo u harmoniji i kućnoj sreći.

Da li je okruženje, porodica porekla, društveni status, stanje u društvu presudno za uspeh ili neuspeh bračne veze? Zašto nema pravila? Smernica? Predznanja. Kako je moguće da se bračna rutina ne može naučiti, da je neuhvativa, neukrotiva i neiskaziva. A opet praktična, konkretna i obavezujuća.

Sudar ljubavne vatre i ledene svakodnevice može da razgori plamičke, uveća ili ukroti buktinju, i zauvek je ugasi, udarivši joj nezasluženi šamar.

Mladence njihove porodice podstiču, bez uplitanja, nesebično i dobronamerno, iako dijametralno suprotnih političkih uverenja, a sličnog socijalnog statusa, iznajmljujući im stan i deleći među sobom njihove materijalne troškove, da bi se osamostalili i pre diplomiranja. Jer dete je na putu. Time su preduslovi za sreću stvoreni.

Dvoje mladih treba da se prilagode jedno drugom, ali i da zaveslaju punim plućima kroz život tako što će u morskom bespuću pronaći svoje rute i puteve, izbegavajući jake i pritajene struje. Treba da pronađu sebe. Da naprave ravnotežu između ideala i njihovog žrtvovanja. Postanu zrele ličnosti. Formiranog identiteta.

Čini se da nije nedostajalo ni podrške roditelja, ni uzajamne ljubavi, ni nepohodne distance drugih. Na ličnom planu je zapelo. Kod Đovanija.

Isprva lake droge, marihuana, potom spoj tabletomanije, alkohola i raznih stimulansa, na kraju heroin. Prokleta igla. Sve to spakovano u jednu deceniju. Agenda narkomanije.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Sudbina žene – Meduza, Persefona ili Hera

Teranova je prikazala kako porodica, primarna i sekundarna, trpi zbog kraha jednog svog člana. Šta je devijantno, demonsko, bolesno, a ne odnosi se samo na pojedinca, zavisnika, već na sve bliske ljude koji ga okružuju. Aurora je pronašla nit u ličnom napredovanju, koja ju je izvela nepovređenu iz pakla kozavisnosti. Kao Tezeja iz lavirinta Arijadnina nit.

Đovani se borio sa pipcima praznine, koji su ga grlili poput hobotnice. Tražeći san koji nije zapamtio. I koga, logično, nije mogao da se seti. Dok je u tela i duše nadirala antimaterija.

Bračni organizam je gadno posrnuo, u času kada se jedna noga iznenadno sasušila i postala osetno kraća. Na kraju se pocepao poput trulog platna. Zato ne pitajte mene ko je vaskrsnuo iz pepela, a ko nije, već Nadiju Teranovu. Njen odgovor je za pamćenje.