Scena
27.05.2022. 15:05
Scena
03.12.2022. 22:05
R.E.
Intervju
Miloš Tomaš: "Iskrenost u ideji uvek će biti primećena"
Miloš Tomaš iza sebe ima već pet romana, a za promociju novog, šestog po redu "Annus Mirabilis“, izabrao je ovogodišnji Sajam knjiga.
U podnaslovu njegovog novog dela piše: "Roman upozorenja za blisku budućnost“. Na šta nas to Miloš Tomaš upozorava?
"Na brojne izazove koje donosi budućnost, sa najvećim osvrtom na građansku svest, napredak ili nazadak kolektivne političke misli, neuspelu demokratiju, medijsku scenu, otuđenje i maligni narcizam. I sve to kroz upozorenje da je psihičko zdravlje najvažniji resurs koji imamo. Upozoravam na paradoks budućnosti u kom ćemo se u sigurnijem svetu osećati anksioznije i pokušavam da proniknem u srž nadolazećih strahova“, kaže Miloš Tomaš u intervjuu za "Ekspres“.
Glavne junakinje vašeg novog romana jesu tri žene. Sa kojim izazovima se susreće pisac muškarac stvarajući ženske likove?
"Kada ste aktivno i relativno uspešno imali uloge kakve su babin unuk, mamin sin, brat starije sestre, zatim dobar školski drug ili kolega devojčicama i devojkama, pa nekada dečko, a danas muž, suprotni pol ne bi trebalo da bude toliko stran. Takođe, sam napor da pišete iz ugla ženskog pola podstiče vas da o njemu razmišljate i učite ono što niste znali. Konkretno, najteži deo bio je da predstavim misaoni tok kada suprotni pol pati, jer mislim da muškarac nikada ne može u potpunosti imati uvid u to. Naš racio sličan je ili isti, ali hemija u mozgu koju proizvode različiti hormoni pravi drugačiju unutrašnju dinamiku. Međutim, nikada nisam bežao od saveta, pa sam postavljao pitanja ženama u koje imam poverenja. Drugi izazov bio je napraviti različite, ali kompatibilne osobe. Napraviti blago narcisoidne strukture koje čitaoci neće osuđivati, već će emotivno proživljavati sve ono što im se dešava. Kao što sam rekao u jednom od prethodnih intervjua, zanimljivo je što će ’Annus Mirabilis’, makar u svojoj prvoj trci, biti viđen uglavnom kao roman ’borca za žene’. Meni se podrška suprotnom polu oduvek podrazumevala, pa se nikada nisam pripremao za javno zastupanje takvih ideja. Kako se to od mene sada najviše i traži, moraću malo više da se potrudim.“
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Scena
13.03.2022. 14:05
Rumena Bužarovska - spisateljica zbog koje nastaje gužva u knjižari
Sa kojim izazovima se generalno susreće pisac u 21. veku, naročito mlad pisac kao što ste vi?
"Pisac je mlad navodno do četrdesete godine, pa neću još dugo biti u toj kategoriji, ali meni je bitniji broj knjiga nego same godine. Po broju mislim da sam ipak sredovečan pisac. A izazova ima na svakom ćošku. Toliko tema je obrađeno i teško je naći unikatan glas, a verovatno najteži period nastupa kada se malo tržište odvaži da vam oteža šansu za izdavanje. Poseban izazov jeste taj što reklama košta, a izdavači nisu spremni da odvajaju veliki novac za mlade pisce. Tu je i nerazrešeno pitanje autorskog honorara koji varira ili ga uopšte nema, sve i da je ugovor precizno napisan. Sve je izazov, ali najveći je ipak napisati dobru knjigu. To je ono što se na kraju pamti.“
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga imali ste priliku da se družite sa svojim čitaocima. Da li ste osim potpisivanja romana možda čuli i utiske iz prve ruke o tome što pišete?
"Jesam. Spomenuo bih prvo one kritički nastrojene, jer su zanimljiviji od hvalospeva. Prvi je taj da mi je nekoliko čitalaca reklo da zbog delova koji su uglavnom opisani kao bolni i mučni pomišljaju da odustanu od čitanja. Imao sam nameru da roman bude uznemirujuć i ostavi tragove koji će podstaći ljude na razmišljanje, pa sam odustajanje shvatio kao kompliment. Dobio sam i jedan ljut komentar kako je roman nečitljiv, da ima previše stranica za predviđenu radnju, ali i to je sasvim u redu. U konceptu romana ’Annus Mirabilis’ jeste misaoni eksperiment koji se pored buđenja strahova bavi i buđenjem različitih osećanja. Želeo sam da to budu Roršahove mrlje od slova. Takođe, u samom romanu postoji poigravanje sa pretencioznošću, koje takođe ima svoju ulogu. Pojavili su se i komentari da je ovo pravi surovi urbani roman koji precizno upire prst u problematično društvo. To mi, naravno, godi. Glavni stub i jeste kritika građanskog društva. Moja dobra namera ogleda se u želji da se urbani život revidira kako bi nakon duge stagnacije bio unapređen. Naravno, najveću pažnju skrenulo je to što sam pisao iz ugla tri karaktera koji su ženskog pola. To je pokrenulo i ideju da je ’Annus Mirabilis’ roman koji se direktno bavi ženskim pravima, pa sam dobio najviše pohvala i pitanja na tu temu. A pošto mediji, po prirodi stvari, vole da uvezuju sve sa aktuelnim dešavanjima, trudim se da skrenem pažnju i na ostale, jednako važne poruke romana. Kako se dobar deo radnje romana odvija na psihoterapijskim seansama, jednake pohvale došle su zbog verodostojnosti u iscrtavanju psiholoških profila.“
Razmišljate li uopšte o čitaocima dok pišete i da li oni koje potom upoznate, kao sada na Sajmu knjiga, liče na one kojima pišete?
"Moji romani veoma se razlikuju i ne pišem za određenu demografsku skupinu, ali naravno da mogu da pretpostavim kakav profil bi bio više zainteresovan za svaki roman. ’Annus Mirabilis’ je za sada dobio čitalačko telo slično karakterima u knjizi, a to su uglavnom mlade žene i muškarci, koji na svojoj koži osećaju probleme društva. Inače, svako upoznavanje, svaka interakcija i svako druženje je rudnik zlata za stvaranje novih karaktera. Mislim da likovi iz stvarnog života imaju znatno veći uticaj na moje pisanje nego knjiško iskustvo i zato, indirektno, razmišljam o čitaocima.“
Kada i kako ste počeli da pišete i kako ste otkrili da će baš pisanje biti vaš životni poziv?
"Moji roditelji imali su veoma veliku kućnu biblioteku i knjiga se nekako podrazumevala. Mislim da sam dobar deo detinjstva proveo pišući i povremeno prekidao kako bih probao i druge forme izražavanja. Ali, pokušajima da završim roman uvek sam se vraćao, jer je ovo jedini poziv u kom sami stvarate potpuno novi svet. Zbog toga je pisanje najuzbudljivije. Čvrsta odluka da ću biti pisac javila se kada sam imao sedam godina i kada sam uz pomoć majke pročitao roman ’Patuljak iz zaboravljene zemlje’. Dosta sam plakao nakon poslednje stranice i kroz takvu patnju shvatio kolika je moć književnosti. Petnaestak godina kasnije, nakon čitanja trilogije ’Putevi slobode’, tada mi omiljenog, a danas nepotpunog autora i filozofa Žan-Pol Sartra, definitivno sam odlučio da ću završiti svoj prvi roman. To se desilo kada sam imao dvadeset i dve godine i od tada više nisam prestajao.“
Svoj novi roman, šesti po redu, „Annus Mirabilis“, pisali ste 10 godina. Zašto toliko dugo?
"Negde 2011. naišao sam na termin Annus Mirabilis i, kako to kod mene uglavnom biva, u deliću sekunde video ogroman prostor u koji mogu da učitam važne životne fenomene. Takođe, odmah sam osetio i ironiju, budući da se od kad znam za sebe proživljavaju nekakve ’godine raspleta’. Bukvalan prevod je ’Čudesna godina’ i takav naslov nekako obavezuje roman da bude sadržajan. Tada sam počeo da sakupljam građu i pišem sinopsis, a paralelno sam završavao roman ’Endemske vrste’, koji je bio spreman za štampu 2012. Štampa je kasnila godinu dana, pa sam taj period iskoristio da poboljšam roman, a 2013. sam se vratio ’Mirabilisu’, ali sam shvatio da nisam dovoljno zreo za nešto toliko obimno, pa sam se fokusirao na politički triler ’Kineski san’. To je bio zahtevan roman čije je pisanje trajalo skoro četiri godine i poklopilo se sa periodom kada sam dosta putovao kao humanitarni radnik, pa je išlo sporo, ali temeljno. Potom sam 2018. i 2019. pisao neke scenarije i nisam imao dovoljno vremena da se posvetim ’Mirabilisu’, pa sam najveći deo romana dopisao tokom 2021. Za vreme korona perioda bio sam veoma lenj. Ali, potrefilo se da je ovo odugovlačenje bilo dobro za roman jer je u njega utkan desetogodišnji presek mojih dugo skladištenih razmišljanja.“
Osim što ste bili aktivni učesnik Sajma knjiga, da li ste imali vremena da Sajam posetite i kao čitalac, i koji utisak ste stekli?
"Jesam, i ovoga puta opredelio sam se za neka domaća izdanja koja su izdali moji prijatelji pisci i urednici. To je bila prilika da vidim neke od njih, a strana izdanja koja me zanimaju mogu i da poručim. Trenutno su mi na spisku ’Večna kuća’ Mladena Milosavljevića, ’Deca nedođina’ kolege iz izdavačke kuće ’Plato’ Miloša K. Ilića i urednički radovi grafičkih novela Marka Dešića izdavačke kuće ’Darkvud’.“
Sajam knjiga je, posle Sajma automobila, najposećenija sajamska manifestacija u Srbiji. Šta mislite da je razlog? Da li mi kao narod zaista toliko čitamo?
"Sajam sam po sebi ne govori mnogo o tome koliko ljudi čitaju, ali govori koliko su spremni novca da daju za knjige. Takođe, postoji i ta kontroverza da su najprodavanija izdanja uglavnom biografije poznatih ličnosti, a diskutabilno je šta od toga spada pod književnost. Međutim, moje mišljenje je da čitalaca ima onoliko koliko treba. Bolje da manji broj ljudi čita dobru knjigu sa punim razumevanjem, nego veći broj koji će je samo preleteti očima. Kvantitativno i procentualno, čini mi se da se u Zapadnoj Evropi više otvaraju knjige po javnom prevozu, parkovima i kafićima, ali mislim da ne kaskamo previše.“
Šta vi čitate kada ne pišete?
"Ovo je najteže pitanje. U poslednje vreme sam, kao što rekoh, čitao knjige svojih prijatelja i poznanika budući da trenutno ne pišem svoj novi roman. Pauziram jer sam zauzet pisanjem scenarija za reklame. Ali, čim nastavim sa pisanjem, čitaću samo neophodnu literaturu koja pomaže građenju priče. Nažalost, nikada više neću imati vremena da čitam kao tokom studiranja.“
Koliko je za dobrog mladog pisca važno poznavanje klasične književnosti i da li ste se vi, kao student Fakultetu političkih nauka, a ne književnosti, sistematično bavili izučavanjem dela koja su antologijska, kako u srpskoj, tako i u svetskoj književnosti? Imate li uzore među piscima?
"Nisam više siguran koliko su klasici nužni, ali ja ih volim. Koliko god to bilo ponavljano, Dostojevski mi je i dalje bog. Ali, to nije slučaj sa svim klasicima, kao na primer sa Andrićem. On mi je malo dosadan, verovatno zbog pamflet stila, pogotovo kad njegovi karakteri iznenada progovaraju njegove lične misli i stavove. FPN je naravno oslobođen čitanja svih tih antologijskih dela, ali je zato, poput proširene gimnazije, mesto gde se susrećete sa gomilom različitih autora i koji umnogome mogu uticati na vas. Pitanje uzora mi je pitanje putovanja kroz vreme, jer se to konstantno menjalo. Danas osećam da mi je uzor svaka informacija koju prerađujem više nego što bi to bilo potrebno kada samo želim da je razumem.
Zanimljivo je da pored kvalitetne knjige i dobrog pisca, za uticaj treba da se poklope još neke stvari, a to su momenat kada ste nešto pročitali, životna situacija, emocije i sve što unutrašnji život čini burnim. Tako je Viktor Peljevin sa tri ili četiri kapitalna dela koje veoma cenim manje uticao na mene nego jedan manje poznat roman – ’Glavolomka’. Naišao je u pravom trenutku. ’Majstor i Margarita’ od Bulgakova verovatno je daleko cenjeniji roman od smotuljka papira istog autora koji se zove ’Pseće srce’ – koji je na mene izvršio, ponovo, veći uticaj. Jedno vreme imao sam i čudnu naviku da u roditeljskoj biblioteci pronađem nešto potpuno nepoznato i zaboravljeno i to da pročitam, jer mi se činilo da tako u sebe ubacujem nekakav redak sadržaj. Mislim da, kako bi se umeće pisanja razvilo, treba da postoji neka sistematičnost, ali ona treba da bude intuitivna, a ne kao spisak za lektiru.“
Ako biste sebe posmatrali kao uzor mlađim piscima koji tek žele da objave svojih šest romana, koliko ih vi već imate, ali i da dobiju prostor da na Sajmu potpisuju svoje knjige, šta biste im poručili?
"Sada je lakše objaviti knjigu nego pre 15 godina i zato je potrebna samo upornost. Pretpostavljam da je potreban i neki minimum talenta, koji je dovoljan da se napiše čitljiva celina. Kada se to jednom desi, snežna grudva puštena je niz planinu i onda je potreban konstantan rad na sebi kako bi svaki sledeći roman bio bolji. Jedan od saveta tiče se odnosa sa izdavačem. Pisac i izdavač treba da imaju sastanke i da složno rade na plasiranju romana, kako ne bi došlo da nekih nelogičnosti. Dobar marketing može da pogura osrednji roman, a odličan roman bez marketinga prodaće se kao loš roman sa osrednjim marketingom. Sa artističke strane, tu je savet vrlo jasan. Biti bez kompromisa. Iskrenost u ideji uvek će biti primećena.“
Komentari
