Preporuka za čitanje
"Svesna ženskost" - važna knjiga Jungove sledbenice
Ćerka protestantskog sveštenika, rođena 1928. u Ontariju, u Kanadi, kao najstarija od troje dece, u detinjstvu se u netaknutoj prirodi igrala sa braćom, improvizujući sa njima maštovite pozorišne predstave.
Jedan od njih završio je kao Jungov analitičar, a drugi kao glumac, na zauman način birajući zanimanja kojima će se njihova starija sestra baviti.
Mlada Vudmanova pratila je oca dok je sahranjivao i venčavao svoju pastvu, trudeći se da funkcioniše onako kako se sviđa drugima, tražeći svoj centar izvan sebe, u spoljašnjem svetu, što je bilo pogubno za nju.
Predstavnica analitičke psihologije i Jungova sledbenica postala je ne u mladosti, i ne očekivano, već u zrelom dobu, nakon diplome književnosti koju je stekla na Univerzitetu Zapadnog Ontarija gde je upoznala svog supruga Rosa Vudmana, sa kojim je ostala do smrti, i nakon dvadesetjednogodišnje plodne profesorske karijere u srednjoj školi.
U izdavačkoj kući "Fedon“ od 2010. do 2022. prevedene su četiri bitne knjige Marion Vudman, slavne predstavnice analitičke psihologije i Jungove sledbenice: "Porok savršenosti“, "Napuštajući očevu kuću“, "Trudna devica“ i "Svesna ženskost“. U potonjoj, koju ovom prilikom predstavljamo, u pitanju su razgovori vođeni s njom u periodu od 1985. do 1992. godine, u njenom profesionalno najplodnijem periodu života.
Kako sama Marion Vudman kaže, sve dok je veliki adolescent živeo u njoj ona je volela svoje učenike, posao ju je ispunjavao, a veliki dramski projekat koji je ostvarivala sa svojim đacima iz godine u godinu bio je središte i kruna njenog pedagoškog rada. Ipak, postojao je jedan nedovoljno inkarnirani problem – njena anoreksija, koja potiče još iz njenog ranog adolescentnog perioda. Činilo se da je neiskorenjiva.
Žudela je da otputuje, pronađe učitelja, iscelitelja. Da uz njegovo vođstvo uđe u Senku, Tamu, Ranu. I prođe kroz lavirinte dugogodišnje patnje i slabosti. Na putu ka sebi, najveći neprijatelj bila joj je sopstvena psiha, ego, svesni deo koji je pokušao da zabašuri nužnost promene, neophodnost otkaza. Kada je pokušala da se ponaša ritualno, zadržavajući posao, telo joj je otkazalo, fiziološki je doživela kolaps i završila je u bolnici.
Ova velika žena, nakon svojih bolničkih dana, u traganju za svojom svrhom, izlečenjem duše i iscrpljujuće borbe koju je vodila sa svojom anoreksijom, mračnim samoubilačkim porivom, preduzela je put u Indiju, ali je njeno spiritualno putovanje bilo besplodno. Iako bez zadovoljavajućeg odgovora, put ju je odveo u Veliku Britaniju, gde postaje pacijent E. A. Beneta, tada najvećeg živog praktikanta Jungovog metoda.
Na završetku svog spiritualnog putešestvija, ova Kanađanka, koja je pre nego što je počela da živi u svetu arhetipova stanovala u dolini mitova, koji su bili u sinhronicitetu, postala je u svojim zrelim danima revnosna studentkinja Ciriške škole na Institutu K. G. Jung, gde nije dobila samo diplomu analitičara, već je i doktorirala.
Prvu knjigu iz analitičke psihologije objavila je u 54. godini, kad njena internacionalna karijera jungiste, radioničara i predavača širom sveta počinje.
Arhetipovi, simboli-metafore, tumačenje snova, kreacija, ekspresija, rituali, igra, jedinstvo some i psihe, somatska psihologija, muška i ženska ženskost, adikcije, zavisnosti i kako ih izlečiti, hrana kao majka, njeno odbacivanje u anoreksiji i bulimiji, pojmovi su koje je Vudmanova koristila u svojoj katarzičnoj analizi. Dajući nam lek – nadu.
Marion Vudman: "Svesna ženskost“, prevodilac: Irina Vujičić; izdavač: "Fedon“.