Scena
06.03.2025. 20:15
Scena
16.07.2025. 22:20
Nebojša Jevrić
Kolumna Nebojše Jevrića
"Mašina nije pisala mastilom. Pisala je mnome"
Kada sam izašao, ulica me nije prepoznala.
Prolaznici su prolazili kroz mene kao kroz maglu. Nisam ih krivio. Ni ja sebe ne bih prepoznao. U džepu sam imao tri stvari: inhalator, ključ bez brave i papirić sa rečju "IZGOVOR“. Nije bilo potpisa ni datuma. Samo ta reč, pisana rukom koja liči na moju.
Prvu noć sam proveo u podrumu zgrade koju više nisam mogao nazvati svojom. Kada sam se probudio, moja senka nije bila tu. Mesto nje ‒ pisaća mašina. Nije bila moja, ali je znala sva moja slova. Stavio sam prst na slovo "P“ i osetio bol u grudima. Kada sam kucnuo "R“, zacrveneo se komad tkanine pored moje noge. Mašina nije pisala mastilom. Pisala je mnome.
Svakog dana sam kucao istu reč: IZGOVOR. Iznova. IZGOVOR. Sve dok se nisam usudio da dodam nešto. "IZGOVOR što sam ostao.“ "IZGOVOR što sam preživeo.“ "IZGOVOR što sam pisao kad se nije smelo.“
Jedne noći, dok sam kucao, čula se sirena. Neko je u zgradi vikao da gori. Izašao sam u hodnik ‒ dim se širio, ali samo do mog praga. Dalje nije išao. Ljudi su trčali, ali kad su me videli, stali su. Kao da su znali da ja nisam tu. Samo kofer što ga vučem.
Mašina je nestala u plamenu. Ostala je samo jedna strana, zacrnela, ali čitljiva. Na njoj: "Nema izgovora.“
Sada spavam na ulici, ispod natpisa koji reklamira novu nekretninu: "Mir koji zaslužujete.“ Ponekad mi ljudi ostave pare. Jedan mi je ostavio nož. Drugi ‒ beležnicu. U nju zapisujem sve što se nisam usudio da kažem.
A kada neko stane i pita ko sam, pokažem im papirić.
Oni pročitaju reč.
Klimnu glavom.
I odu ‒ kao da su je čekali.
Scena
10.07.2025. 22:35
Urbane legende: Crni dan na belom snegu
Scena
10.04.2025. 22:40
Urbane legende: Oni su se vratili, ako se IZ RATA može vratiti...
Komentari
