Neke reči ipak vrede milione

Fejber, lik iz knjige „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, knjige opisuje kao „ jednu vrstu spremišta za mnogo toga za šta smo strahovali da bismo mogli da zaboravimo. Nema u njima uopšte ničeg magičnog. Magija je samo u onome što knjige kazuju, u tome kako zašivaju komade kosmosa u odeću za nas”. Njegova izjava je zapravo i jedan od saveta koji je ovaj književnik zanimljivog opusa često davao mladim kolegama.

Rej Bredberi je više od 70 godina pisao svakodnevno, objavio je više od 30 knjiga i oko 600 kratkih priča, veliki broj pesama, drama, scenarija i eseja. Od svojih reči je imao dobar i ugodan život iako nije pristajao da njegova dela izričito diktira ukus publike. Takav luksuz su sebi mogli da priušte ipak malobrojni pisci jer izdavači širom sveta već nekoliko decenija daju prednost ljubavnim i erotskim romanima, krimićima i misterijama, knjigama koje se bave religijom i popularnom psihologijom, delima fantastika i naravno horor pričama.

Povezane vesti - Oni su zaista postojali

Na listi pisaca koji su više sledili svoja interesovanja i ličnu fantaziju nego uputstva izdavača neprikosnoveno je ime Džoan Rouling. Autorka serijala o Hariju Poteru pre dve godine je bila najplaćeniji pisac na svetu, čije je bogatstvo procenjeno na jednu milijardu dolara, kako je objavio sajt Yahoo. Džoan K. Rouling našla se i na spisku milijardera magazina „Forbs“, s ukupnom zaradom od milijardu dolara, kao prvi pisac milijarder u istoriji. Nakon diplome na Univerzitetu u Eksteru 1989. godine zaposlila se u Amnesti internešenelu  u Londonu, gde počinje sa pisanjem avantura Harija Potera. Početkom devedesetih putuje u Portugal gde daje časove engleskog jezika za strance, ali se nakon kratkog braka i rođenja ćerke vraća u Ujedinjeno Kraljevstvo i nastanjuje u Edinburgu. Živeći od socijalne pomoći, uz davanje privatnih časova, nastavila je s pisanjem.

Knjiga “Hari Poter i polukrvni princ“ na tržištu se pojavila u julu 2005. i od tada ne silazi sa lista najprodavanijih knjiga. U prva 24 časa po izlasku knjiga se samo u Americi prodala u skoro sedam miliona primeraka, ili 287.564 po satu, što ju je učinilo najbrže prodavanom knjigom u istoriji. Širom sveta do sada je prodato više od 250 miliona primeraka svih sedam nastavaka knjige o Poteru, koje su prevedene na 55 jezika, uključujući starogrčki i latinski.

Na drugom mestu po bogatstvu među piscima je brazilski pisac Paulo Koeljo, čiji je imetak procenjen na pola miliona dolara.

Koeljo, koji je u mladosti bio hipik, napisao je nekoliko romana tokom osamdesetih godina, među kojima i “Alhemičar”, koji je nekoliko godina tavorio nezapažen pre nego ga je ponovo objavio Harper Kolins 1994. i postao je svetski hit.

Povezane vesti - INTERVJU METI KAMBERI: Zapis sa kaldrme

Treći na listi najbogatijih živih pisaca je Stiven King, koji, prema proceni stručnjaka, vredi 400 miliona dolara. Neki od Kingovih romana su postali već klasici horor žanra i neosporno je majstor žanrovske literature.

Najveći uspeh su do sada postigli njegovi romani “Keri”, “Isijavanje” i “To”, svi su ekranizovani.

Još jedna književnica među najbogatijim piscima dobro je poznata i kod nas. To je Nora Roberts, čije bogatstvo je procenjeno na 390 miliona dolara.

Poznata kao pisac ljubavnih romana, iako je potpisala i nekoliko trilera, počela je da piše jer joj je dosadilo da bude domaćica i podiže decu. Nekoliko godina je slala rukopise izdavačima koji su ih odbijali, sve dok 1981. nije objavila roman o punokrvnom konju. Od tada je 67-godišnja Nora Roberts osvojila niz nagrada za žanr romansi i neke od knjiga su adaptirane za televiziju.

Peta na listi najbogatijih je Danijela Stil, čije se bogatstvo procenjuje na 375 miliona dolara. Do sada je štampala 165 knjiga. Prvi roman je objavila 1972. godine i od tada Danijela Stil ne prestaje da piše iako ima već 71 godinu.

Do sada je kritika bila nemilosrdna prema njoj jer su joj zapleti i teme veoma slične, ali ženska publika je veoma rado čita i ona objavljuje svake godine nekoliko novih naslova.

Šesto mesto na ovoj listi pripalo je Džejmsu Patersonu, čiji je kapital procenjen na 310 miliona dolara.

Njega je 2011. časopis „Forbs“ stavio u vrh liste najplaćenijih pisaca na svetu. Američki autor triler romana zaradio je 84 miliona dolara. Uprkos padu prodaje knjiga u tvrdom povezu, Džejms Paterson je toliko veliku čitanost zabeležio pre svega zbog toga što je za godinu dana objavio čak 10 knjiga, od kojih je mnoge potpisao zajedno s drugim autorima. Osim toga, on je ranijih godina zabeležio veliki proboj na tržište čiju ciljnu grupu predstavljaju tinejdžeri, kao i porastom prodaje e-knjiga.

Džonu Grišamu je pripalo sedmo mesto sa “samo” 200 miliona dolara.

On je bio advokat krivičnog prava i za romane crpi inspiraciju iz svojih sudskih slučajeva. Probio se 1989. rukopisom “Vreme je za ubijanje”, sa pričom koja se zasnivala na svedočenju jedne žrtve koje je čuo u sudu. Tekst je iskoristio za pisanje filmskog scenarija koji je napisao sa glumcem Metjuom Mekonahijem, a u filmu je igrala Sandra Bulok. Rukopis je tek tada štampan nakon što je odbijen  28 puta. Od tada je još sedam njegovih knjiga ekranizovano.

Povezane vesti - Džon le Kare i MI6

Kapital od 200 miliona dolara poseduje R. L Stajn, koji je zaradio pišući horor knjige za decu u serijalu koji je bio naslovljen „Naježeni”. Taj serijal je pretočen u TV seriju koja se i sada prikazuje u SAD. On i dalje piše knjige za decu i drži predavanja kako treba pisati knjige za decu i tinejdžere.

Još jedan autor poseduje kapital koji ne prelazi 200 miliona dolara, to je britanski pisac Džefri Arčer, koji je na početku karijere bio poslanik u britanskom parlamentu. Pošto je bio umešan u neki skandal, odlučio je da se posveti pisanju fikcije bazirane na svom iskustvu stečenom kroz život u britanskim krugovima bankara i poslovnih ljudi.

Den Braun je zaradio “svega” 160 miliona dolara, najviše zahvaljujući romanu “Da Vinčijev kod”, jer knjige koje je napisao pre i posle tog romana nisu bile globalni hitovi.

Stefani Mejer, američka spisateljica, autorka je „Sumrak sage“ - ljubavne priče o tinejdžerki, vampiru i vukodlaku. Iako ju je pre objavljivanja knjige odbilo čak 14 izdavača, njeno delo postalo je najprodavanija knjiga 2008. godine u SAD, a zatim su snimljeni i filmovi. Sve ukupno dosad, Stefani je zaradila 180 miliona dolara.

Milorad Pavić je jedini domaći pisac čija se knjiga “Hazarski rečnik” našla na listi “Njujork tajmsa” kao jedna od najčitanijih. Ni u najboljim godinama kada su se knjige kupovale mnogo više pisci na ovim prostorima nisu mogli ni da sanjaju o nekom bogatstvu, a razlozi su veoma jednostavni. Malo tržište ne može da apsorbuje ogromne tiraže, a naša filmska industrija donedavno nije bila zainteresovana da iskoristi književna dela kao predloške za filmove od čega bi pisci mogli znatnije da prihoduju.

Jovan Dučić je jedan od retkih književnika koji je uživao u glamuru. Prema rečima publiciste Radovana Popovića, i Ivo Andrić i Miloš Crnjanski su često tražili novac od izdavača. Jedino je Isidora Sekulić bila zadovoljna, čak se i odricala novca za svoje knjige. Branislav Nušić je među retkim piscima koji je od novca koji je od Gece Kona dobio za svoju knjigu sagradio kuću na Dedinju. Najčitaniji pisac sa prostora bivše Jugoslavije, Branko Ćopić, ostvario je značajan imetak, a jedini pisac koji je posle Drugog svetskog rata zaista živeo od svog književnog dela je Dobrica Ćosić. Iako nigde nije bio zaposlen, od književnih honorara uspeo je da stvori značajan imetak.