Od Peruna do Ilije Gromovnika, od Svarožića do Hrista...

Tamara Lujak, rođena u Beogradu, 1976. Autorka kratkih fantastičnih priča, prevodilac, novinar i urednik. Napisala je više knjiga, među kojima se ističe leksikon "Rečnik straha“. Muzejski konzervator. Predstavnik je mlađe generacije spisatelja koja je prisutna u društvenom angažmanu, interakciji sa publikom i čitaocima, na internetu i u književnoj periodici, za razliku od pasivnih i učaurenih starijih kolega.

Knjiga Tamare Lujak nije samo sadržana u pričama i legendama, u prozi, formi rečnika, izlaganju abecednim redom, ona je kompleksnija, stvara visokoestetski vizuelni doživljaj, zbog fantastičnih ilustracija Marice Kicušić i vrhunske opreme knjige.

"Ne znam šta bih radila osim da pišem"

Milena Marković

Milena Marković

Scena 24.01.2022. 18:40

"Ne znam šta bih radila osim da pišem"

Ovo je delo koje se poklanja najdražoj deci, da im se u mladoj mašti ugnezdi, ali i najdražim bićima svih uzrasta, da otkriju svet lokalnog mita kao opštecivilizacijsku tekovinu, lokalno kao globalno i vremensko kao vanvremensko...

Marica Kicušić jedna je od najuspešnijih mladih ilustratorki u našoj zemlji. Tamara Lujak je nije upoznala lično, pošto privremeno, u ovom karantinskom vremenu, živi u Sloveniji. Ona nas svojim crtežima ponovo vraća u detinjstvo, vodeći nas na tom putu kroz čudesan svet bajki i mašte. Njen rad predstavlja kombinaciju primenjene i likovne umetnosti. Dobitnica je brojnih nagrada za ilustraciju knjige.

Kroz naš obrazovni sistem učimo o grčkoj i rimskoj mitologiji, ali ni reči nema o srpskoj, odnosno slovenskoj mitologiji. Zahvaljujući mladim autorima koji se bave epskom fantastikom, mi spajamo krhotine narodnog mita u vidljiv i prepoznatljiv mozaik.

Naše kulturno nasleđe, slovenski mitološki sloj, devastirali su ne samo hrišćani, već i tehnokrate i sledbenici kultova Zapada i Istoka, nepismeni i lumpenproleteri, liberali, kapitalisti, socijalisti i protuve. Budući da ga niko, poput Homera, u obliku mita i nebrojenih stihova nije zapisao, ono nije postalo deo civilizacijske tekovine i svetske kulturne baštine. Što ne znači da neće.

"Pobunjene čitateljke" ustanovile novu književnu nagradu

"Štefica Cvek"

"Štefica Cvek"

Scena 25.12.2021. 11:05

"Pobunjene čitateljke" ustanovile novu književnu nagradu

Crkva se prema paganskoj, slovenskoj kulturi odnosila kao prema jeresi, ponašajući se konkistadorski surovo, ali to nije opravdanje za zaborav potomaka. Čak su i hrišćani bili milostiviji od direktnih potomaka obolelih od amnezije. Oni su pagansko nasleđe integrisali u svoju tradiciju – pretvorili su Peruna u Iliju Gromovnika, Mokošu u Svetu Petku, Svarožića u Hrista... A Sveti Sava dobio je svoju ličnu mitologiju, kao i Sveti Nikola, hrišćanski Posejdon, sveti ratnici, otelovljenja slovenskog Triglava i boga Marsa.

Slovenska mitologija je delimično, fragmentarno sećanje. Zato je Tamara Lujak morala delove koji nedostaju da izmašta. Uranjanje u mit isto je što i epohalni rad Frojda, Adlera i Junga na nesvesnom, naročito na kolektivnom nesvesnom. Kreće se od onog ostrvceta koje zovemo vrh ledenog brega.

Ale, karakondžule, vile, suđaje, i bogovi: Veles, Mokoša, Svarog, Perun, zvezda Danica, deo su našeg mitskog tkanja, ali i genetskog koda.

Zato će vas "Rečnik slovenske mitologije“ grejati u zimskim i osvežavati u letnjim danima. Posedovaćete vlasništvo svojih potomaka. Možda će neko od tih nerođenih stvorenja, kao čuveni grčki pisac Nikos Kazancakis, autor ekranizovanih romana "Poslednje Hristovo iskušenje“ i "Grk Zorba“, napisati ne nastavak, od 33.333 stiha, na Homerovih 12.109, već ceo ep od iskona, ispočetka do kraja, kao grandioznu "Srpsku Odiseju“.