Scena
02.01.2022. 23:18
Scena
04.01.2022. 07:05
Dragana Todorović
Intervju
Lana Bastašić: Pisanje je jedina konstanta u mom životu
"Riječi mi ispadaju iz usta i lijepe se po mom mantilu kao gomila čičaka“, piše na prvim stranicama romana "Uhvati zeca“ Lana Bastašić, mlada spisateljica o kojoj se ovih dana priča ne samo u Srbiji.
Dobila je nekoliko nagrada za kratku priču, dve nagrade za poeziju i nagradu za neobjavljenu dramu. Njen prvi roman uvršćen je u najuži krug za NIN-ovu i nagradu "Biljana Jovanović“, a do sada je preveden na čak 13 jezika.
Pitali smo spisateljicu, koja je rođena u Zagrebu, studirala u Banjaluci, a magistrirala u Beogradu, da nam objasni kako su te njene reči uokvirene debitantskim romanom "Uhvati zeca“ postale tako brzo međunarodno popularne?
"Zanimljivo je to pitanje da mlada žena, kada nešto postigne, mora da objasni kako se to dogodilo“, kaže Lana Bastašić kroz smeh i dodaje: "Ja znam koliko sam radila na tom romanu, kao i koliko sam radila na prevodu svog romana, tako da ništa nije slučajno. Meni je engleski prevod otvorio mnoga vrata. Imala sam sreću da zahvaljujući tome nađem i dobrog agenta. U tom svijetu stvari su poprilično jednostavne. Samo je, nažalost, našim piscima teško da dođu do prijevoda i do međunarodnog agenta, zbog čega se toliko teško probijaju.“
Rumena Bužarovska predviđa da će Vaš roman postati jednog dana lektira. Hajde da čitaocima, koji tek treba da zavole "Uhvati zeca“, predočimo šta je to po čemu se ova knjiga izdvaja?
"Nadam se da će i Rumena u nekom trenutku da postane lektira. I to ne kažem samo zato da bih uzvratila kompliment. Što se moje knjige tiče, nisam razmišljala o tome da pišem drugačiju knjigu niti po bilo čemu novu. Pisala sam, prosto, ono što je meni blisko i što mi se činilo da nije prisutno u književnom mejnstrimu. A to je priča o Bosni i svemu što je Bosna prošla, o Banjaluci, a sve iz vizure jedne žene, kao i kroz odnos dve prijateljice. Meni tu nije bilo ništa posebno inovativno ili čudno, ali se na kraju ispostavilo da nemamo mnogo takvih priča. Nadam se da će ih biti sve više kako vreme bude prolazilo i da ja nisam poslednja koja se time bavi.“
Mnogi Vaš roman nazivaju pričom o ženskom prijateljstvu i traže paralelu sa "Napuljskom tetralogijom“ Elene Ferante. Ima li te paralele ili ne i zašto su knjige o ženskom prijateljstvu postale toliko popularne?
"Meni se čini da je to jedna velika životna tema. Sve mi imamo prijateljice i one su veoma važne u našim životima. Iz nekog razloga je, međutim, taj odnos mahom izostajao iz književnosti i književnog mejnstrima. Sada se stvari u vezi sa tim menjaju i nije popularna samo Ferante, već i Zejdi Smit i roman ’Vreme svinga’, koji je takođe o ženskom prijateljstvu. Stvari se sada menjaju zato što se fokus polako prebacuje sa muškarca i muških priča na neke druge priče koje nisu samo ’chick flick’ i zabava, već mogu da budu i ozbiljna književnost. One su oduvek postojale u našim životima, samo je trebalo da nađu svoj put do umetnosti i do književnosti.“
U jednom trenutku, jedan od likova u romanu "Uhvati zeca“ kaže: "Njoj nikada, čini mi se, nije bilo jasno zašto bi neko zdravog razuma sjeo da piše pjesme.“ Zašto Vi pišete, i to i prozu i poeziju?
"Pisanje je jedina konstanta u mom životu. Često se selim, često menjam svoj život iz korijena, a ono što uvek ostaje je pisanje. To je kod mene počelo vrlo rano, ali mi je bio potreban dugi niz godina da shvatim da to može da mi bude i profesija. Prosto, ne mogu da zamislim svoj život bez toga. Ako postoji neko JA, onda sam najviše JA kada pišem i to baš kada pišem prozu. Volim da pričam priče, ali mnogo, mnogo poštujem naše pjesnike.“
Pogovor na kraju knjige je iznenađenje. Retko se sada pisac obraća svojim čitaocima na taj način.
"Nisam neko ko voli da bilo šta dodaje tekstu. Kada smo spremali novo izdanje knjige, budući da je prvo bilo za ’Kontrast’, Ivan Bevc iz ’Booka’-e, moj novi izdavač, rekao je da bi voleo da ta knjiga ponudi makar nešto novo i predložio mi da to možda bude predgovor. Nisam prihvatila, ne želim da se mješam u čitanje pre samog čitanja. Pogovor je bio moj predlog, koji sam na kraju realizovala. Tu nisam dala tumačenje o čemu je u romanu reč, već sam predočila kako je roman nastao, na koji način sam pristupila pisanju. Znam nekoliko svetskih dela u kojima su pisci dodavali pogovore za svoja nova izdanja, i znam da mi to nikada nije smetalo.“
Scena
25.12.2021. 11:05
"Pobunjene čitateljke" ustanovile novu književnu nagradu
Iznenađenje je i to što na kraju knjige zahvaljujete svojim čitaocima, mada u pogovoru kažete da niste znali "zašto pišete niti kome pišete“. Da li i dalje ne razmišljate o svojim čitaocima dok pišete?
"To je odlično pitanje zato što se poslednjih nekoliko godina mnogo toga za mene promenilo. Kada sam pisala roman, nisam imala ni izdavača, ugovor, niti svog agenta, nisam znala ni da li ću da objavim knjigu. Tako da, iako je možda postojao neki sagovornik, on je bio mahom zamišljen. Sada je situacija drugačija. Sada već imam neku čitalačku publiku na više jezika, i sada je ujedno i lakše i teže. Lakše je jer znam da se nekom obraćam, znam da me neko sluša s druge strane, ali i teže jer sada postoji neka druga vrsta odgovornosti. A i veoma je važno da u trenutku pisanja na to zaboravim, koliko mogu. Važno je da ostanem vjerna svom glasu, svom stilu, tome šta ja želim da uradim. Na kraju krajeva, svako od nas piše svoje knjige najbolje što može. Zato pokušavam da to shvatim kao inspiraciju i da me to ne blokira.“
Vašu knjigu preporučila je i glumica Sara Džesika Parker i to na zvaničnoj instagram stranici serije "And Just Like That...“, koja je nastavak čuvenog TV serijala "Seks i grad“. Da li biste u vezi sa tim imali nešto da dodate, osim prvobitnog komentara koji su i mnogi mediji preneli: "Vezano za Saru Džesiku Parker imam da kažem da se nadam da će mi dati par svojih cipela, da platim kiriju za tri mjeseca.“
"Dosta novinara me je već kontaktiralo u vezi sa tim, ali nikome nisam htela ništa da odgovorim jer ne znam tačno o čemu je reč. I mene i mog agenta i izdavača je to takođe iznenadilo, ne znamo ni šta to uopšte znači. Drago mi je ako knjiga nađe način da dođe do novih čitalaca, kakav god to način bio. Ali isto tako mi je žao što su književna kritika i kritika čitalaca zamenjeni tim holivudskim zvijezdama koje postave jednu fotografiju i promene život knjige preko noći. Dakle, s jedne strane sam zahvalna i dalje čekam da vidim šta to znači. S druge – meni je svaki moj čitalac jednako važan. Jednako mi znači kada mi se javi, makar ga znale i samo tri osobe na ovom svijetu, kada mi pošalje poruku i kaže da ga je knjiga nekako pomjerila.“
Šta biste nam Vi preporučili da čitamo?
"Ima toliko toga. Obožavam, na primer, Magdu Sabo. Čini mi se da su kod nas prevedena dva ili tri njena romana, a mene je apsolutno oduševio roman ’Daljine’, ali bilo šta što pronađete od Magde Sabo neće vas razočarati.“
Scena
15.12.2021. 08:05
Emanuel Karer: Najveći francuski pisac za kojeg niste čuli
Imate školu književnosti u Barseloni. Šta Vam je najvažnije da naučite buduće pisce?
"S obzirom na to da sam se vratila na Balkan, sada sam u toj školi samo profesor, nekada sam bila jedan od osnivača. To je oaza za sve ljude koji vole književnost i koji žele da izučavaju nešto više u vezi sa tim, a da ne idu na univerzitet. Ono što mi je važno da nauče oni koji žele da budu pisci jeste skromnost i da im priča i književnost budu važniji od sopstvenog ega. Jer kada je ego važniji onda priča trpi i to čitalac oseti.“
I na kraju – da li možete da obradujete čitaoce najavom nekog sledećeg svog dela koje uskoro izlazi ili je tek u nastajanju?
"Trenutno se za ’Booka’-u priprema zajednički dnevnik, koji sam koncipirala i u kojem sam učestvovala. U toj knjizi će biti šest autora. Mi smo tokom 2020. godine pisale svaki dan dnevnik i knjiga se tako i zove – ’2020’. Izašla je prvo u Zagrebu, a sada će i u Srbiji. To je za mene bio specifičan poduhvat jer ja pišem fikciju. Volim da izmišljam, a ovo je ipak bio dnevnik, ali mislim da je dosta uspešan. Što se tiče mog novog romana, ne volim previše da pričam o tome jer imam osećaj da kada pričam o čemu pišem onda ne moram više ni da pišem. Ali, biće.“
Komentari
