Pavle Zelić: "Kada bismo nestali, sve bi se vratilo u normalu"

Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju "Prva knjiga“, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča "Poslednja velika avantura“, posle čega je 2013. izdao zapažen roman "Peščana hronika“ za "Lagunu“.

Piše i scenarija za stripove, među kojima se izdvaja serijal grafičkih novela "Družina Dardaneli", koji je ilustrovao Dragan Paunović, i edukativni interaktivni strip "Lara Tafi" (Savet Evrope, 2015). Njegovi filmski scenariji, adaptacije sopstvene kratke proze, a pre svega romana, dobili su izuzetnu podršku na državnim konkursima za produkciju u zemlji i regionu od 2017. godine, i dalje se razvijaju. Priče i stripovi Pavla Zelića prevedeni su na više od deset svetskih jezika.

U intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ Pavle Zelić govori o uspehu prošlogodišnje zbirke priča "Dum-dum“ i otkriva planove za roman o farmaceutskoj mafiji koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Zbirka priča "Dum-dum“ objavljena prošle godine ostvarila je veliki uspeh u Srbiji, ali i regionu. Koja je njena tajna?

"Mislim da čitaoci pre svega prepoznaju ogroman trud uložen u svaku priču. Bukvalno sam stotine sati proveo sređujući sve do pojedinačnog slovca kako bi svih 18 priča koje simbolično pokrivaju 18 godina moje književne karijere doveo do savršenstva. Drugi faktor je istinitost ovih pripovesti. I to može zvučati čudno ako se zna da se unutar korica ’Dum-dum’ zbirke nalaze i duhovi, vanzemaljci, vampiri i roboti. Ali kada kažem istinitost, mislim pre svega na autentičnost likova, dijaloga, a ponajviše emocija. Jer, bilo da se dešavaju u alternativnoistorijskoj prošlosti ili izmaštanoj budućnosti, moje priče su uvek utemeljene na realnim junacima, ljudima koje poznajem i preneo sam ih iz stvarnog života."

Ljiljana Šarac: "Odrekli smo se tradicije i vrednosti svojih predaka"

Intervju

Intervju

Scena 07.11.2022. 21:10

Ljiljana Šarac: "Odrekli smo se tradicije i vrednosti svojih predaka"

"Neretko sam junak ja sam, odnosno neka verzija mene. Ja bukvalno ogoljavam svoje, i srce i dušu mojih poznanika, prijatelja, osoba koje su obeležile moj život. Ta sirova osećanja, ta duboko lična iskustva nešto su što se ne može lažirati i što ljubitelji dobre proze i te kako osete, cene i vole. Ono što je treći adut zbirke jeste njena raznovrsnost. U ’Dum-dum’ zbirci nalaze se i čisto žanrovske priče, naučna fantastika, horor, fantastika uopšte, ali i neke u kojima ničeg nadnaravnog nema, a deluju još neverovatnije od onih sa alama i baucima. Ima i ratnih priča – iz Prvog svetskog i ratova ’90-ih, lekarskih ispovesti, čak i jedna fudbalska priča – ’Najbolji gol koji Pele nikada nije dao’. Dakle, pravi švedski sto, gozba u kojoj će svako naći omiljeno jelo. Ali, ono što je zlatna nit jeste ljubav – ljubav koja iskupljuje, ljubav koja oplemenjuje, ljubav koja pobeđuje sve. A ko ne voli priče o ljubavi?“

Priča iz zbirke "Dum-dum“ "Veliki Vakcinator“ već svojim naslovom izazvala je ogromnu pažnju, pa možda i kontroverze. Kako kao pisac, ali i farmaceut gledate na vakserske i antivakserske pokrete tokom protekle gotovo tri godine pandemije?

"Ovo je naravno veoma osetljiva tema, kojoj pristupam sa mnogo opreza i uz poštovanje svačijeg prava na stav u jednom suštinski slobodnom društvu kakvo je naše. Izražavanje ličnog mišljenja jeste osnov demokratije, i to je neupitno. Ono što ja želim da postignem ovom pričom i drugim svojim aktivnostima u javnoj sferi jeste dijalog. Želim da o temama od najvišeg javnog interesa govorimo otvoreno, u konstruktivnoj atmosferi sa puno poštovanja prema pre svega nauci i činjenicama. Nema sumnje da su vakcine jedan od najvećih izuma čovečanstva, koje su nam pomogle da u velikoj meri iskorenimo bolesti od kojih su godišnje umirali milioni."

"Ono što sada moramo učiniti jeste da dokučimo šta je uzrok trenutnog velikog otpora vakcinaciji i kako uspešno razgovarati o tome kako bi se nerazumevanje rešilo, a poverenje u imunizaciju povratilo. Smatram da je umetnost i pripovedanje jedan od odgovora na ovu zagonetku i zato sam napisao priču u kojoj je u svetu budućnosti vakcinacija zakonom zabranjena, a naslovni junak, nekadašnji zdravstveni radnik, mora da se noću preoblači u superjunaka nalik Betmenu – naslovnog Velikog Vakcinatora, kako bi krišom vakcinisao decu. Efekat ove priče je bio toliki da je ona prevedena na engleski jezik i nedavno je osvojila prestižnu ’Voren Vestberger’ nagradu na Emori univerzitetu, u Atlanti, Džordžija, SAD. Lično sam imao prilike tokom svog boravka u Americi na jednogodišnjoj Hjubert Hamfri stipendiji u okviru Fulbrajt programa da promovišem svoje stvaralaštvo, a ’Veliki Vakcinator’ je uvek izazivao najviše pažnje kod američke publike.“

Mnogi se pitaju šta je zapravo kovid, da li je prirodni virus ili je nastao u laboratoriji, pojavljuju se raznorazne teorije zavere poput "trovanja sa neba“ i tome slično... Šta Vi kao vrhunski farmaceutski stručnjak mislite o tome?

"Mislim da tipično ljudski arogantno pristupamo ovom pitanju, misleći da smo sposobni da stvorimo bilo šta u laboratoriji. Ipak, nema sumnje da je ovo virus za koji smo mi odgovorni. Samo, mi smo ga stvorili ne visokom naukom, nego najprizemnijim silovanjem životne sredine. A u svojoj oholosti mislili smo da nam priroda nikada neće uzvratiti. Sve ono što nam se sada dešava, suše, oluje, porast temperature i nivoa mora i okeana, pa i taj SARS-CoV-2 virus, sve smo to sami izazvali. Svet se buni, želi da nas se otarasi. I kada bismo nestali, sve bi se vratilo u normalu za samo par stotina godina. Bilo bi to kao da ljudska rasa nije ni postojala. I dok mi fantaziramo o moćnicima iz senke i ludim naučnicima koji izmišljaju viruse, jedini pravi moćnik ovde – planeta Zemlja aktivno radi protiv nas. A nije moralo tako da bude. I nadam se da još uvek može da se preokrene. Da budemo dobri prema okolini, pa će ona opet biti dobra prema nama.“

Voleli ste je u ulozi Nataše, a sada imate priliku da se zaljubite u njen roman

Tijana Kondić

Tijana Kondić

Scena 06.11.2022. 16:31

Voleli ste je u ulozi Nataše, a sada imate priliku da se zaljubite u njen roman

Proteklih godinu dana proveli ste na usavršavanju u Americi. Kako Amerikanci sada gledaju na kovid i na vakcinisanje?

"To je za njih rešena stvar. Više od 80 odsto stanovništva vakcinisano je protiv kovida 19, i posle strašne dve godine u kojima su SAD podnele najveću žrtvu, više od milion osoba preminulih od korona virusa, sada je konačno broj zaraženih pao na minimum. Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz svih sfera života, i pragmatizam koji rukovodi američkim društvom je jasan. Kovid 19 je loš za biznis, ljudi se razbolevaju, ostaju kod kuće, produktivnost pada i ako postoji rešenje – a vakcina je rešenje, to se prima i radi se dalje. Prosto.“

Kakav je danas američki način života, koliko je svetska kriza i njih promenila?

"Ja sam kao stipendista imao zaista jedan lep pogled na američko društvo i pre svega sam se trudio da naučim što više, a takođe i steknem iskustva koja bih koristio u daljem književnom i drugom stvaralaštvu. Ipak, kao neko ko kritički sagledava okolinu, nisam mogao da ne primetim brojne beskućnike i ljude na marginama, za koje sam čak i lično imao prilike da brinem hraneći ih u javnim kuhinjama svake nedelje u okviru svog dobrotvornog rada. Mislim da su se Amerikanci danas nešto više okrenuli sebi, da im je bitnija porodica, njihova zajednica i kvalitet života, a posebno zdravlje, nego tamo neki belosvetski sukobi.“

Da li smo zaista postali "bensedin nacija“?

"Ne slažem se. Nedavno sam proveo par divnih dana na Sajmu knjiga, potpisujući knjige i stripove, i video sam, kao nekad, mase čitalaca koji sa kamarama knjiga izlaze svakoga dana iz tih za mene svetih hala. Smatram da svaka pročitana reč dobre proze ili poezije vredi više nego bilo kakav sedativ. Srbi čitaju knjige, a i gledaju dobre filmove, posećuju predstave i izložbe… I mislim da je taj intelektualni eskapizam mnogo zastupljeniji nego otupljenost od lekova ili besmislenih televizijskih programa.“

Pripremate i roman o farmaceutskoj mafiji. Da li je ona zaista toliko moćna i koliko je to za Vas kao pisca, ali i farmaceuta "pipav teren“?

"Ja volim i borim se za svoju struku svim srcem i upravo zato smatram da moramo da razdvojimo jednom za svagda šta je to tačno taj grozan termin, i kako se on nikako ne može i ne sme odnositi na nebrojene kolege koje požrtvovano rade na poboljšanju kvaliteta života građana pa im čak i spasavaju živote. Farmaceutska struka je u pandemiji, ali i pre nje, dospela u fokus već pominjanih teoretičara zavere i to je nedopustivo. Ne kažem da će moj roman promeniti sve, ali je korak u pravom smeru. Identifikovati neke negativne pojave koje se prišivaju farmaciji i odstraniti ih kao zloćudni tumor. Makar kroz tekst pa onda i promenu svesti. Jer, sve velike promene polaze iz glave, pa ako mogu da komuniciram sa tim glavama kroz lepu književnost, učiniću to. Ne plašim se jer znam da radim nešto ispravno, što će pozdraviti svi dobronamerni i razumni ljudi, a naročito drage i poštovane koleginice i kolege farmaceuti.“

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Intervju-Goran Skrobonja

Intervju-Goran Skrobonja

Scena 11.10.2022. 12:10

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Vi ste jedan od najboljih poznavalaca stripa u Srbiji, ali ste i strip scenarista. Napisali ste scenario za strip "Družina Dardaneli“ gde se kao akcioni junaci pojavljuju čuveni likovi iz srpske književnosti poput Ćosićevog Vukašina Katića, Borine Koštane, Glišićevog Save Savanovića... Otkud ideja za takav jedan strip i da li planirate i roman na tu temu?

"Ovo za knjigu po mom stripu je sjajno pitanje, i pošto mi ga postavljaju već ko zna koji put, izgleda da postoji interesovanje i da bi trebalo nešto i da uradim oko toga. ’Družina Dardaneli’ počela je kao postmodernistička igrarija, šta bi bilo kad bi grof Vronski, Koštana, Sava Savanović, Karađoz i jazavac (pred sudom) ušli u legendarno beogradsko boemsko stecište s kraja 19. veka – kafanu ’Dardaneli’ da oforme naslovnu družinu… I spasu svet. Dragan Paunović, veliki majstor strip crteža, oživeo je te junake, sada u stripu, i prevazišao svaku moju, pa i najluđu scenarističku ideju. Ostalo je istorija – nagrade, veliki tiraži i priznanja iz regiona i šire. A pošto je Dragan trenutno maksimalno angažovan na drugim strip projektima za najveće izdavače u Francuskoj, možda je dalji put i život dardanelovaca upravo u književnosti. Uostalom, odatle su i potekli.“

Kako ste uskladili nauku i umetnost, kako je jedan farmaceutski stručnjak postao jedan od naših najpoznatijih pisaca i strip scenarista i kritičara?

"Ukratko, malo spavam, mnogo radim. Ali zaista, ja te dve strane svoje ličnosti gledam komplementarno, i analitičnost, sistematičnost i radna disciplina potekla iz farmacije je i te kako bila korisna kada se konstruisao roman ’Peščana hronika’ ili strip serijal ’Družina Dardaneli’. U Americi sam naučio i da se pripovedanje i umetnost i te kako mogu iskoristiti u javnom zdravlju, i shvatio sam da ja celu svoju književnu karijeru radim upravo to – edukujem svoje čitaoce, pa ih čak i lečim pričama.“

Kako gledate na aktuelni rat između Rusije i Ukrajine ili je to treći svetski već počeo, samo ga niko nije zvanično objavio?

"To je svakako tragedija i u neku ruku sumrak civilizacije, ili makar one evropske koja je vekovima dominirala. Ja se u svojim pričama često bavim različitim verzijama smaka sveta, i iako nisam ni mogao da pretpostavim ovakav scenario, sada mi deluje kao samo prvi čin u tragediji koja nas tek očekuje. A dok se mi u Evropi borimo, slabimo i odumiremo, neke druge sile jačaju i čekaju pravi trenutak. I tu ne mislim samo na države i nacije. Već pre svega na prirodu koja će, kao čovek pod gripom i povišenom temperaturom, samo u jednom trenutku aktivirati svoje odbrambene sisteme i osloboditi se virusa – tj. nas. To je pravi svetski rat, u kojem nećemo pobediti. Ja sa svoje strane pišem o tome i pokušavam da učinim šta je u mojoj moći da preokrenem tas istorije. Minimalni doprinos, znam, ali makar zbog toga lakše spavam noću.“

Peter Čeferin: "Život je često dramatičniji od literature"

Intervju

Intervju

Scena 17.07.2022. 14:45

Peter Čeferin: "Život je često dramatičniji od literature"

Kako vidite svoju generaciju danas, koja je danas uloga srednje generacije u Srbiji?

"Moja generacija mi deluje umorno, rezignirano, poraženo, ali sve su to opšta mesta, i ja ne verujem da je sve baš tako kako se priča po gradu. Ima ipak snage u nama. Kao što je nedavno rekao ser Dejvid Atenborou, najveći živi prirodnjak, deo smo generacije koja je doživela najveći gubitak – eko-sistema, kvaliteta života, a ja bih dodao i ideologija, pa čak i nade. Sledeća generacija ima priliku da doživi najveći boljitak. Ako se izbore za to. Ja sigurno ne želim da budem od onih koji će to unapređenje, taj spas sveta sprečavati. Generacija kojoj pripadam ima pred sobom veliki izbor. Da bude brana promeni ili njen predvodnik. A vremena za tu odluku je sve manje. Zato i zbirka ’Dum-dum’ nosi podnaslov – priče koje će spasti svet. Ja iskreno i duboko verujem da umetnost može da spase svet. I boriću se svim silama da tako i bude.“