Scena
17.07.2022. 14:45
Dragana Todorović

Intervju

Peter Čeferin: "Život je često dramatičniji od literature"

Peter Čeferin
Izvor: Miodora Bozar

Život često piše najdramatičnije romane, a o tome svedoči i knjiga "Sudnji dani“ koju su zajedno napisali jedan od najpopularnijih novinara u regionu i jedan advokat sa impozantnom karijerom dugom 55 godina ispunjenom slučajevima koji su ušli u anale advokatske prakse, uključujući i slučaj "Vlasi“ koji je krajem ’80-ih godina prošlog veka uzburkao jugoslovensku političku scenu.

I sama promocija ovog romana u Beogradu bila je nesvakidašnja jer je na jednom mestu okupila prvog čoveka UEFA, selektora fudbalske reprezentacije Srbije, predsednika Košarkaškog saveza Srbije, predstavnike klubova Crvena zvezda i Partizan, mnogobrojne vrhunske sportiste, bez obzira na to što se knjiga uopšte ne bavi sportom, već ubistvom bogatog Slovenca, kao i vezama politike i jugomafije.

"Mnogo veća priča nego što smo mislili“, kaže jedan od junaka romana, a isto to se može reći i kada se pročitaju "Sudnji dani“, kada se dođe na beogradsku promociju i kada se shvati koliko su uvaženi lik i delo pisca i advokata Petera Čeferina, koji je ovaj roman napisao zajedno sa novinarom Vasjom Jagerom.

Sudnji dani
Izvor: Promo

Roman "Sudnji dani“ nije Vaše prvo književno delo, ali jeste prvi roman. Pre toga ste pisali drame, kao i kratke priče inspirisane poslovnom karijerom. Otkud to da se jedan advokat, i to advokat Vašeg renomea, bavi pisanjem? Da li ste se u mladosti bavili i novinarstvom zato što volite da pišete?

"Po završetku Pravnog fakulteta bio sam novinar. Jedan od starijih urednika podstakao me je da počnem da pišem beletristiku pa sam 1963. godine napisao dve satire koje su izvedene u Gradskom pozorištu u Ljubljani. Zatim sam 1967. godine počeo da radim kao advokat, čime se bavim i danas. Kada je trebalo da obeležimo 45. godišnjicu postojanja naše advokatske kancelarije, razmišljao sam da li da napravimo proslavu ili da napišem knjigu. I napisao sam knjigu od 45 kratkih priča, po jednu za svaku godinu, i svaka je bila istinita i zasnovana na konkretnom sudskom sporu. Tako sam otkrio da su priče iz stvarnog života često dramatičnije od potresne literature. Tih 45 pripovedaka objavila je ’Cankarjeva založba’ u knjizi pod naslovom ’Moj advokatski život’. Pišući ovu knjigu, osetio sam toliku radost pri književnom stvaranju da sam potom napisao oko četiri stotine kratkih priča, koje su objavljene u pet knjiga“, priča Peter Čeferin za „Ekspres“.

Roman "Sudnji dani“ napisali ste zajedno sa Vasjom Jagerom. Kako izgleda pisanje u četiri ruke i šta Vas je još, osim ljubavi prema pisanju, spojilo baš sa ovim kolumnistom i novinarom?

"Kada sam iscrpeo sve pravne lekove u tom krivičnom predmetu, sve do presude Evropskog suda za ljudska prava, o kojoj govorim u nastavku ovog intervjua, nisam mogao nigde drugde nego da ’pobegnem’ u književnost. Napisao sam knjigu o ovom procesu i ponudio je ’Cankarjevoj založbi’ pod naslovom ’Osveta’. Uredništvu se priča dopala, ali su želeli da roman bude napisan književnim, a ne pravnim jezikom. Zato su mi dodelili koautora, istraživačkog novinara Vasju Jagera, koji je savršeno odradio svoj deo posla. Knjiga je tada dobila naziv ’Sudnji dani’, u originalu ’Sodni dnevi’.“

Reč je o uzbudljivom trileru o sprezi politike i jugomafije, koji je inspirisan istinitim slučajem. Vrtoglava priča dešava se u Ljubljani, Budvi i Beogradu, a akteri su, između ostalih, i bivši i sadašnji političari, biznismeni, kriminalci… Koji je odnos istine i fikcije na stranicama Vašeg romana?

"Glavni lik romana je advokat dr Edvard Melik, koji predstavlja mene dok sam branio mladića Ivana, kojeg sam u romanu nazvao Tomi Klajn. Tomi je lažno optužen i konačno osuđen na 30 godina zatvora zato što je navodno ubio svog četrdeset godina starijeg ljubavnika Karla Marona iz Ljubljane. Karl Maron bio je milioner koji se obogatio prodajom oružja pripadnicima naroda i narodnosti koji su se međusobno sukobili tokom raspada Jugoslavije. Dotični Maron prodao je i neispravno oružje nekim borcima, usled čega su mnogi poginuli u ovim borbama. Rođaci poginulih boraca su stoga odlučili da se osvete (otuda i moj originalni naziv knjige ’Osveta’) i zato su unajmili profesionalca da ubije Marona. Klijent advokata Melika, Tomi Klajn, pogrešno je osuđen da se ne bi otkrili pravi ubica i njegovi naručioci.“

Peter Čeferin
Izvor: Miodora Bozar

Nakon čitanja romana "Sudnji dani“ stiče se utisak da bi to bio odličan scenario za uzbudljiv filmski triler. Da li, možda, razmišljate o ekranizaciji?

"Moj književni rad je trenutno završen. Sada nastavljam da radim kao advokat. Na osnovu presude Evropskog suda, podneo sam zahtev za obnovu krivičnog postupka protiv Ivana. Predmet je trenutno pred Vrhovnim sudom.“

Vaš sin Aleksandar Čeferin je predsednik UEFA i član Saveta FIFA, ali i advokat poput Vas, kao i Vašeg oca Emila. Advokatura je, može se reći, deo nasleđa u porodici Čeferin. U kojoj meri ste uticali na odabir poslovnog puta svog sina Aleksandra, kao i sina Roka, koji je takođe advokat?

"Moji deda i otac su bili pravnici, jedina sestra Milena, koja je udata u Dubrovniku za slikara Peru Šantića, potomka pesnika Alekse Šantića, jeste advokat. Moji sinovi Rok i Aleksandar su advokati, kao i njihove ćerke, unuke Gaja i Nina su advokati i zaposlene su u našoj advokatskoj kancelariji. Samo moja ćerka Petra nije pravnik, već univerzitetski profesor na Arhitektonskom fakultetu. Nikoga nisam terao da postane advokat, ali sam srećan i ponosan što su moji sinovi odlučili da studiraju pravo. Danas su i Rok i Aleksandar na spisku advokata Advokatske komore Slovenije, ali njihova profesija miruje sve dok obavljaju sadašnje funkcije: Rok je sudija Ustavnog suda Republike Slovenije i potpredsednik ovog suda, a Aleksandar je predsednik Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA).“

Tokom svoje duge i veoma uspešne advokatske karijere sigurno ste imali čitav niz zanimljivih i nesvakidašnjih slučajeva na kojima ste radili, a među njima se svakako izdvaja onaj iz 1989. godine, poznat pod nazivom „Vlasi“. Tada ste branili rudare koji su štrajkovali na Kosovu, zabarikadirani u svojim rudarskim oknima, a među kojima je bio i političar Azem Vlasi. Kako danas, posle 33 godine, gledate na taj proces?

"Godine 1989. bio sam član Saveta za zaštitu ljudskih prava, kojem je predsedavao profesor krivičnog prava dr Ljubo Bavcon. Neki advokati, koji su branili kosovske rudare, obratili su se ovom savetu sa zahtevom da se odbrani pridruže i slovenački advokati. Iako je štrajk u tadašnjoj Jugoslaviji bio dozvoljen, rudari koji nisu hteli da napuste rudnik optuženi su za krivično delo podrivanja jugoslovenskog ustavnog poretka, za koji je mogla biti dosuđena i smrtna kazna. Kao član Saveta, uključio sam se, dakle, u odbranu rudara, koji su bili albanske nacionalnosti. Suđenje je trajalo nekoliko meseci, a na kraju su svi optuženi oslobođeni optužbi – i rudari i Azem Vlasi. Da su Srbi ili pripadnici bilo koje druge nacionalnosti optuženi u sličnom procesu, ja bih ih branio na isti način kao što sam branio pripadnike albanske nacionalnosti. Kao što sam u Sloveniji nakon stvaranja nove države zastupao i branio bivše oficire Vojske Jugoslavije, koji su izgubili sva prava jer su se bavili pogrešnom profesijom u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, ili kad sam zastupao takozvane izbrisane, koji su izgubili sva svoja građanska prava, ili Rome, ili druge ugrožene grupe.“

U tom periodu je Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uvelo vanredno stanje na Kosovu. Na čelu Predsedništva bio je Janez Drnovšek, kasnije predsednik Slovenije. Da li ste tada već naslućivali šta će se dogoditi sa SFRJ?

"Sve okolnosti u tom trenutku ukazivale su na to da će se ta država, pre ili kasnije, raspasti.“

Peter Čeferin
Izvor: Miodora Bozar

S obzirom na to da ste se bavili ljudskim pravima, molim Vas za komentar u vezi s tim da Srbi koji žive u Sloveniji i dalje nemaju status nacionalne manjine.

"Na slovenačkoj državnoj televiziji postoji redovan program ’Na glas’, koji veoma dobro izveštava o aktivnostima kulturnih društava svih naroda i narodnosti bivših jugoslovenskih republika. Moja je procena da su ove nacionalne zajednice pokazale dosta konstruktivnosti i lojalnosti svojim važnim kulturnim aktivnostima u nezavisnoj Sloveniji. Nedavno sam o ovom pitanju razgovarao sa emeritusom profesorom ustavnog prava i bivšim ustavnim sudijom dr Cirilom Ribičičem, koji smatra da bi bilo razumno pomenuti postojanje i delovanje ovih društava u slovenačkom ustavu ili barem u zakonu. Taj pokušaj nije uspeo bez navođenja ubedljivih razloga. Slažem se s profesorom Ribičičem da su pogrešna mišljenja da bi uređenje položaja nacionalnih zajednica bilo izraz nostalgije za bivšom zajedničkom državom. Naprotiv, upravo zbog toga što su stvorene nezavisne nacionalne države, ispravno bi bilo da svaka od njih reguliše poziciju manjinskih zajednica kako i dolikuje demokratskim evropskim zemljama.“

Široj javnosti ste postali poznati kada ste u januaru 2018. dobili spor pokrenut pred Evropskim sudom za ljudska prava – Čeferin protiv Slovenije, u kojem je sud odlučio da je Republika Slovenija prekršila slobodu govora kad Vas je kaznila zbog kritičke izjave upućene sudu i veštacima.

"Branio sam dvadesetjednogodišnjeg mladića, za koga sam i danas duboko uveren da nije počinilac trostrukog ubistva, zbog čega je osuđen na trideset godina zatvora. Žrtve ovog trostrukog ubistva ustreljene su u potpunom mraku, počinilac ili izvršioci za sobom nisu ostavili nikakve tragove, a i sud je zaključio da nema direktnih dokaza, već da postoje samo indicije. Takav čin mogao bi da uradi samo profesionalac pištoljem ’škorpionom’, koji omogućava jednokratnu i rafalnu paljbu, što zadaje probleme čak i specijalistima, a nikako mom klijentu, koji je zbog nesposobnosti čak i oslobođen vojne službe. Uz pomoć više veštaka dokazao sam da su mišljenja drugih veštaka potpuno pogrešna, ali sud nije uvažio nijedan moj zahtev za angažovanje drugih veštaka, uz obrazloženje da se ’mišljenja sudskih veštaka registrovanih u Ministarstvu pravde ne mogu osporiti’. U takvoj situaciji sam na ročištima podigao ton i počeo da koristim izraze koje nikad u karijeri nisam koristio, zbog čega su me sudovi kažnjavali zbog vređanja suda, javnog tužilaštva i sudskih veštaka. Kad sam iscrpio sve pravne lekove u zemlji, obratio sam se Evropskom sudu za ljudska prava, koji je 2018. godine uvažio moju žalbu, utvrdio da su sudovi povredili moje pravo slobode izražavanja, a država je morala da mi isplati odštetu zbog duševnih bolova, kao i da mi nadoknadi troškove postupka. Stav suda da se ’mišljenja sudskih veštaka registrovanih u Ministarstvu pravde ne mogu osporiti’ evropske sudije su okarakterisale kao ’zabrinjavajući’.“

Osim mnogih dobijenih procesa, koji svedoče o uspešnosti Vašeg rada, Vi ste i zvanično proglašeni za jednog od najuticajnijih advokata u Sloveniji. Šta je, osim obrazovanja i prakse, potrebno za takav uspeh u advokatskoj karijeri?

"Ako želite da budete uspešni u svojoj profesiji, morate da volite svoju profesiju. Za zvanje advokata (kao i za obavljanje funkcije sudije ili državnog tužioca) nije dovoljno imati pravni fakultet, položen stručni ispit, odgovarajuću praksu. Advokat (sudija, tužilac) mora da ima životno iskustvo, mora biti obrazovan, mora da koristi pravila logičkog razmišljanja, mora da bude nezavisan od bilo kakvog uticaja sa strane, mora da ima profesionalnu hrabrost i mora da voli ljude.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata
nele karajlić

Intervju

02.01.2022. 07:05

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

"Čovek ne odlučuje gde će se roditi, ni kada će se roditi“, kaže jedan od junaka romana "Solunska 28“, Dr Neleta Karajlića. Izvanredna naracija nas je gotovo uverila da je sticaj okolnosti odredio da Sarajevo dobije Nenada Jankovića, a sa njime i duh novog primitivizma, "Nadrealiste“, bend "Zabranjeno pušenje“…
Close
Vremenska prognoza
light snow
2°C
04.02.2023.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve