Povratak u budućnost

Sabahatin Ali rođen je u Turskoj, u Otomanskom carstvu, današnjem Ardinu u južnoj Bugarskoj, u oficirskoj porodici. Nakon završene učiteljske škole, posle više postavljenja i dvogodišnjeg usavršavanja u Nemačkoj, zapošljava se kao službenik jednog ministarstva. Ali, nakon objavljivanja satirične pesme koja je aludirala na visoku političku ličnost, osuđen je na godinu dana zatvora. Da bi nakon odslužene kazne mogao da izdržava porodicu i dobije zaposlenje, morao je da se javno pokaje napisavši prigodnu pesmu o Ataturku, ali je i dalje tragao za istomišljenicima, koji vide pukotine mlade države. Jedan od njih je satiričar Aziz Nesin u čijem časopisu „Marko Paša“ objavljuje tekstove. Ubrzo je opet u zatvoru. Sada je već prepoznat kao neprijatelj režima, neprekidno pod nadzorom policije. Nemajući drugog izbora, odlučuje da 1948. pobegne iz zemlje. Tom prilikom je izgleda mučki ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u neposrednoj blizini graničnog prelaza s Bugarskom. Ili ga je dokrajčio njegov krijumčar Ali Ertekin kao pripadnik turske tajne službe ili se progonjeni predao vlastima, koje su ga ubile tokom istrage.

Budući da je umro u 41. godini, njegov opus je skroman: „Planine i vetar“ – pesme, zbirke pripovedaka „Mlin“, „Taljige“, „Glas“, „Stakleni zamak“, pozorišni komad „Zatvorenici“, romani „Kujudžaklija Jusuf“, „Đavo u nama“ i „Madona u bundi“.

Ako se uzme u obzir da su mladoturci imali Nemce za tutore i da su na njihovoj strani bili tokom Prvog svetskog rata, iz koga su kolektivno izašli kao gubitnici, sekularna Turska je dar s nebesa. Mustafa Kemal Ataturk je protiv svih zainteresovanih strana u pravom trenutku poveo rat za nezavisnost i stvorio modernu državu. A Ismet Ineni, nastavio gde je otac nacije stao.

Vidite još

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Ne propustite

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Bogat program

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Neki klinci još sviraju rok

Za njih će se tek čuti

Neki klinci još sviraju rok

Video

Muzej na otvorenom

Književni guru

Muzej na otvorenom

Sabahatin Ali u romanu „Madona u bundi“ piše o tome u stilu moderne. O Berlinu nakon Prvog svetskog rata. I u to vreme i prostor smešta svoju ljubavnu priču.

Novozaposleni mladić u svojoj novoj kancelariji u Ankari zatiče Raif-efendiju, starijeg kolegu. O njemu ništa ne zna, iako ga u dokolici i kancelarijskoj čamotinji uporno posmatra. Čovek s druge strane stola ostaje neproziran. Sve dok se smrtno ne razboli i zatraži od njega uslugu, da isprazni sadržaj njegovog radnog stola i uzme sebi njegov tajanstveni dnevnik. Skloni ga i pročita.

Svoju ljubav mladi Raif, turski student daleko od kuće, prvi put je video na grupnoj izložbi mladih nemačkih umetnika, na ulju na platnu kao autoportret, tek kasnije uživo.

Roman „Madona u bundi“ objavljen je 1943. U jeku Drugog svetskog rata. Imao je dva života, u skladu sa duplom ekspozicijom romana. Prvi, do piščevog ubistva, petogodišnji, i drugi 75 godina kasnije, u kojem je vaskrsao štampan u više od milion primeraka. Njegova biografija doprinela je tome, političko ubistvo od strane režima, koji nije pogubio samo njega, već i njegove knjige. Ali, sudeći po interesovanju čitalačkog univerzuma, brutalna egzekucija i eliminacija njegovog stvaralaštva bila je kratkog daha. Kao predstavnik socijalističkog realizma, surovo je proganjan. A nakon smrti doživeo je izuzetnu popularnost u zemljama Istočnog bloka. Najduže je putovao do kuće, vraćajući se u budućnost.
Danas je čitaniji od Orhana Pamuka, turskog nobelovca, a njegov kratki roman „Madona u bundi“ smatra se remek-delom, jednim od najboljih romana dosad napisanih u ovoj zemlji.