Scena
31.08.2024. 23:00
Scena
24.09.2024. 20:05
Nebojša Jevrić
Intervju
Predrag Milošević: "Umetnost je najveći dokaz ljudskog bića"
Predrag Milošević među srpskim savremenim slikarima važi za nesumnjivo najboljeg poznavaoca medija boje i njenih pikturalnih osobenosti.
Za njega je, kako kažu, slikanje metodično i dugotrajno fiksiranje jednog kompleksnog prizora usredsređenim slikarskim pogledom i zavidnom zanatskom ubedljivošću.
Njegov slikarski univerzum ne uobličavaju iracionalne sile, već žudnja za harmonijom i lepotom.
Rođen je 26. novembra 1960. godine u Zemunu. Gimnaziju je završio u Gornjem Milanovcu, a potom diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, na Katedri slikarstva 1985. godine.
Iste godine započinje profesionalno bavljenje slikarstvom, a 1992. odlazi u Španiju gde do 1996. radi kao profesionalni umetnik. Izlaže i sarađuje sa više galerija u zemlji i inostranstvu. Član je ULUPUDS-a i umetničkog društva RASART.
Za Vas bi se moglo reći da ste odocneli neomanirista, predstavnik iracionalnog stila figurativne umetnosti koji se proteže od bečke škole fantastičnog realizma, pojave iz vremena početaka Mediale, do anahronista ili hipermanirista, zastupnika tzv. učenog slikarstva, iz osamdesetih godina 20. veka.
“Živim i stvaram u eri kraja izama, pa čak i sa dodatkom prefiksa post iscrpljuju se termini, ali i razumevanje ovoga u čemu smo. Estetičari i istoričari umetnosti vijugavim dijagonalama traže vezu i izvorišta ne samo mog umetničkog dela sa pravcima i školama u bližoj ili daljoj prošlosti i u tome ne greše. Odrastao sam intenzivno čitajući knjige, sada to znam, a dohvatila me je i digitalna era. Kao i na sve nas, velika dela i velike ideje imali su presudan uticaj, a lična osećajnost i delom veština konačno oblikuju moj rad.“
Ako je moguća digitalna, moguća je i renesansna slika jer na postmodernoj pijaci, u supermarketu stilova, nema prvenstva među artiklima.
“Studirajući, osamdesetih, a opet mi je čitanje pomoglo, shvatio sam da nemam nikakvu obavezu pripadnosti pravcu, stilu ili školi. Devedesetih čitajući Fernanda Pesou prvo na engleskom, pa na španskom i srpskom na kraju, prepoznah da je sloboda duha u umetnosti najvažnija i da izvođačka doslednost nije pravilo, a bilo je sve do kraja 19. veka.“
Dejan Đorić za Vas kaže: “Više sabrat nego sledbenik starih majstora, kako bi se to poetski moglo reći, srodnici se prepoznaju i dovikuju kroz vekove.“
“U slikarskom radu koristim klasične tehnike emulzione (jajčana tempera), akvarel boje, uljane boje, kao i akrilne. Četkica, drveno pero, čelično pero, erbraš, frotaž, zgrafito... i na većini slika ih ukrstim i upotrebim na sopstveni način, pa kada neko piše da moje slike imaju produbljenost, ne greše ni u tehničkom smislu. Toj produbljenosti koju prepoznajem najčešće u delima starih majstora pokušavam uzvratiti. U tehnološkom smislu može nešto biti prevaziđeno, ali u umetničkom smislu to ’dovikivanje’ će potrajati.“
Scena
23.05.2024. 23:00
Zoran Suvajac Zograf: "Guramo prst u oko bjelosvjetskom ološu i domaćim podrepima"
Vaša estetika takođe je vid pobune, izvesne kontrarevolucionarnosti, ustanak protiv besmisla današnje postavangarde.
“Jedna antička poslovica kaže ’Tamo gde nema umetnosti nema ničega’! Umetnost je najveći dokaz ljudskog bića... Gradi ga i uzdiže, ali ukazuje i na njegove slabosti. Veštačka inteligencija nikada je neće dosegnuti uprkos našoj fascinaciji njenim oponašanjem.
Vrhunska umetnička dela imaju skoro uvek otežanu percepciju. Potrebni su novi kontekst i nova izoštravanja. Olako se nešto negira, a otkriti, uvideti, uobličiti i na kraju uraditi traži veliki napor. Izazivanje na taj ’napor’ je ustanak protiv besmisla.“
Već na samom početku Vaše slikarstvo bilo je oslobođeno tiranije novine po svaku cenu.
“Slika, po meni, mora da sadrži pre svega emotivni ljudski naboj, naravno složen, isprepletan, iskren. Sledeće je način koji uvek ima elemente provokacije prema posmatraču. U eri sile, buke i nervoze kada odaberemo tiho i suptilno možda možemo dalje dobaciti i više reći. Korišćenjem poetskih slika iz prethodnih epoha ne oponašam, već pokušavam nastaviti nit, proširiti kontekst i biti čitljiviji.“
Predstavljene žene su često mitološke, literarne ili univerzalne ličnosti, ali povremeno i realne istorijske, kod Vas se naglašava njihova intelektualnost i humanost.
“Zašto su ženski likovi prisutniji? Možda načinom kako ih slikam dajem odgovor. Samo znam da slikajući ih dosta prepravljam, ulazeći u tu beskrajnu potragu za lepotom ljudskog bića, kvintesencijom...“
Vaše slikarstvo utemeljeno je na dubinskom poznavanju klasične umetnosti i predstavljačkoj strategiji realizma koji ima simbolički, metafizički i jednim delom fantastični oblik.
“Ako znamo sva slova i što više reči, lakše, lepše i jasnije ćemo se izraziti. Umetnik koji je pre mene stvorio poetsku sliku jasnu do simbola, do suštine... Ja ga moram pomenuti, okrznuti pa i citirati, ne moram nužno izmišljati novu. Mojom interpretacijom ću je ovovremeniti i nastaviti nit. Antički svet je odlično vladao vajanjem i livenjem, ali nisu otiskivali kalupe sa ljudskog tela ma koliko bilo lepo. Znali su da je u vajanju, toj metafizičkoj potrazi, i nagoveštaj mogućeg i nagoveštaj fantastičnog. Zašto smo oduvek spremniji da poverujemo u izmišljeno, u fantastično?“
Vaše kompozicije su koliko pikturalne (mislim na taj Vaš poosobljeni, oduhovljeni sfumato i finoću slikarske materije), toliko i literarne.
“Biranjem podloge, teksture, gustine, zatim načina dodira i nanošenja boje četkicom, prstima ili raznim alatima već počinje jedan nemi govor slike. Možda i izražajniji i više emotivan od onog šta je na slici predstavljeno. Jednostavno rečeno, postoji i Slika! Kao što dobra priča ima elemente vizuelnog, odnosno ako ne posedujemo slične vizuelne memorije sa piscem, priča ne dopire do nas, tako i dobra slika ima ’priču’ koja se samo može naslikati, a lakše ’čita’ i dopire uz literarno iskustvo. Tu je negde i ta tanka i značajna granica između slike i ilustracije. Izuzetna dela u slikarstvu nastala su inspirisana literarnim predlošcima koji su nadgrađeni metafizikom slike.“
Koliko pratite i šta mislite o savremenom slikarstvu?
“U očajničkoj potrebi da budu primećeni umetnici su oduvek spremni da nas zatrpavaju neobičnim radovima, najblaže rečeno. Digitalni mediji preko monitora i ekrana mobilnih uređaja takođe zatrpavaju naša čula. Pored očigledne dostupnosti svega, danas je izuzetno teško videti uživo umetničko delo slikarstva. Stalno imamo potrebu za novom osećajnošću, za novim izoštravanjima i novim uvidima. Novina nije u materijalu, već u izrazu! Slikarstvo danas je teže dostupno, ali izuzetno! Nema onu famu koja je prvo stizala do nas pre nego delo i umetnik pa je malo smanjen osećaj važnosti stajanja ispred žive slike. Uvek postoje osobe koje imaju svest da ne mogu graditi sebe i svoj svet bez umetnosti, postoje i veće zajednice koje su razvile tu svest, a mislim da se i mi približavamo tom nivou.“
Šta se sprema novo u Vašoj majstorskoj radionici?
“Poznato je da se ispričane ideje i planovi uglavnom manje ostvaruju pa ih unapred ne pričam. Svako jutro me budi zamisao o slici pa ako nisam u blizini ateljea uhodani sistem zabeleški crtežom ili akvarelom još više me podstiče ka sledećem procesu. Slikanje i slikarstvo mi je na prvom mestu.“
Scena
04.07.2024. 20:05
Slavoljub Radivojević: "Kada se čovek i njegove aktivnosti obesmisle, i sloboda postaje besmisao"
Komentari
