Mašina za proizvodnju dugovečne poezije

Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj, naime završio je Odsek psihologije na Filozofskom fakultetu i Fakultet dramskih umetnosti.

Snimio je filmove “Mi nismo anđeli“, “Dva sata kvalitetnog TV programa“, “Lepa sela lepo gore“, “Rane“, “Mi nismo anđeli 2“, “Sveti Georgije ubiva aždahu“, “Parada“ i “Atomski zdesna“.

Objavio je knjigu “Rane & dve priče za novu deceniju“. Osim toga, izdao je i tri zbirke pesama, a za zbirku “Knjiga akcione poezije“ 1986. dobio je nagradu “Branko Radičević“, koju mu je predala živa legenda – Desanka Maksimović.

U predgovoru priča o okolnostima koje su uticale da postane pesnik, što je njegova lična predistorija. I tako redom. Proputovao je Evropu, sa već formiranom umetnicom, još uvek tražeći svoj izraz u oblasti umetnosti, kao svaki žutokljunac.

Ćerka Markiza de Sada

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 23.11.2023. 23:20

Ćerka Markiza de Sada

Osim poezije koja je nastajala u periodu od 1982. do 1988. bavio se mlađani Dragojević i slikarstvom, čak je njegove radove procenjivao renomirani likovni kritičar Belgijanac, smatrajući ih dobrim. Umetničko samodefinisanje, te njegov kuvarski posao u pabu u Bristolu, prestaje kada iz rodnog kraja stignu vesti da će mu izdavačka kuća “Rad“ objaviti zbirku poezije. Zbog toga se vraća u zemlju. Priča o turnejama i književnim večerima organizovanim u domovima kulture širom SFRJ, kada je na čitanje poezije dolazilo više desetina posetilaca, “Sedam kila poslušne publike“, a danas oni zvrje prazni, kao černobiljske utvare.

Njegova poezija stara je četrdeset godina, kao žena u najlepšem dobu, sa čime se ne bi složili pedofili, koji sanjaju svoje Lolite. Ali, nije zastarela, retrogradna, predmet stida, pokajanja, prevaziđena novim poetskim trendovima. Nije preplavljena i potopljena proverenim poetskim autoritetima. Čita se kao da je juče napisana. Ili danas. Najvažniji kriterijum dobrog stiha, da je istinit, zadovoljen je. Zato ona izgleda sveže i moderno. I nakon nekoliko decenija.

Pesma “Mašina za proizvodnju medenog meseca“ postala je ovde “Mašina za proizvodnju dugovečne poezije“, provizorno i asocijativno. I tu svaka sličnost sa originalnom pesmom prestaje.

Od petoro dece, kojima je autor posvetio svoju knjigu, Irina je ušetala u zbirku, u pesmu u kojoj je na kraju nacrtala vuka.

Dragojevićevi stihovi nisu autistični, reaguju na promene u svetu, smrt Envera Hodže, nestašicu hleba, na Endija Vorhola, Džoan Kolins, princa od Velsa, Džona Vejna, Musolinija, Adolfa Ajhmana, Karla Rihtera, Rože Vadima.

Kinoteka i restoran “Manjež“ glavno su zabavište pripadnicima njegove generacije. U “Manježu“ se pije prekomerno i voli obavezno, usputno, strasno i intenzivno. Iako tamo nema sutra, samo sada, idealno za pesnike, bilo stare, renomirane, boeme, i one nove, buntovnike i gromovnike, ženskaroše, sile nebeske i netalentovane dupelisce.

O ljubavi piše zaneseno, oporo, pijano, neprekidno, a jedna je izvor njegove patnje, koju ne može metabolisati ni vrućim krompirima, od samog početka pored njega, a neuhvatljiva. I prolaze mimo njega žene kurve, radodajke, devojčure koje odguruje viljuškom kao mačem.

Treba upoznati Srđana Dragojevića pesnika, čije su pesme aktuelne i četiri decenije nakon objavljivanja. Vi ga znate i volite kao reditelja. Neka se ta ljubav širi, kao i svemir.

Čarolija dobrote

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 16.11.2023. 22:05

Čarolija dobrote