Preporuka za čitanje
Junak našeg doba
Filip Grujić, rođen u Novom Sadu 1995, nagrađivani je pisac i dramaturg. Takođe je i autor i voditelj emisije “Čudna šuma“ na Radio Beogradu 2 i kolumnista časopisa “Oblakoder“.
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno radi kao asistent na Katedri za dramaturgiju.
Autor je više izvođenih drama i dobitnik “Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo“ 2020. Njegova drama “Ne pre 4.30 niti posle 5.00“ ovenčana je “Sterijinom nagradom“ i nagradom “Slobodan Selenić“.
Autor je romana “Podstanar“, koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu i nominovan za Evropsku nagradu za književnost, “Bludni dani kuratog Džonija“, po kojem se igra predstava u Novosadskom pozorištu, i “I onda opet, iz početka“ koji ovde predstavljamo, sa velikim zadovoljstvom i preporukama.
Pripadnik generacije milenijalaca piše iz lične perspektive, o emotivnom, porodičnom, socijalnom, poslovnom životu, o benefitima, frustracijama i gubicima na minskom polju života. Od otkaza, raskida, besparice, strahova, beskućništva, gubitka prijatelja, koji masovno odlaze iz zemlje, kao imigranti ili apatridi.
Kao Pečorin, “Junak našeg doba“ i naš glavni lik je autofikcijski. Piše o sebi, svojoj porodici, ljubavima, prijateljima, gradovima u kojima živi. O Beogradu i Novom Sadu. U potonjem je rođen, negde na Limanu. Upečatljiva je slika viđena na Štrandu, devedesetih godina, kada su plivači nailazili na nadute leševe, poslate iz Hrvatske, koje bi samo šutnuli nogom i nastavili da plivaju. U prestonici radi i stanuje u iznajmljenom stanu. Uparkirava auto na najuže parking-mesto, hvaleći se pred ocem, iako posle ne može da fizički izađe iz kola.
On je u najzanimljivijim godinama, između kasnih dvadesetih i tridesete. Kada se pronalazi svrha, smisao života, preuzima odgovornost, formira porodica. Bez kompromisa, komično i samokritično. Bez kristalizacije i ispunjenja. Njegova je intima zagonetna. Umesto da pravi kompromise i perspektivnu vezu koja će da mu podari naslednika, on raskida obe svoje veze jer nije edukovan, osim da pobegne, budući da je ponikao iz sistema napuklih vrednosti, razvoda braka svojih roditelja, upornog kurvarluka dede po ocu, čiji je brak opstao isključivo kao babina zasluga vaspitanja u duhu tradicionalizma, a zbog dece. Roditelji su se razveli u njegovom najranijem detinjstvu, majka se preudala i rodila mu polubrata, danas tinejdžera, kasnije je i tog čoveka ostavila, te živi s trećim partnerom? Otac ima partnerku koja je nedavno postala baba, ćerki iz prvog braka, te Grujić stvara novu reč jer njegov je otac očuh, a ženinoj unuci deda-očuh.
Opisi Novosadske racije, logora za Jevreje, Srbe i antifašiste, hercegovačkih jama i Škotske bolnice u blizini, tokom Prvog svetskog rata, horizontale i vertikale naše kolektivne karme, od murala Ratka Mladića, do Njegoševog mauzoleja, očevog učešća u ratu devedesetih kao izveštača sa ratišta, svojevremenog izjašnjavanja u Crnoj Gori da li si Srbin ili Crnogorac, razgovor sa profesionalnim vojnikom, unakrsno.
Generacija milenijalaca osetila je blokadu pandemije, aperkat, ali ne više od starih ljudi kojima je bilo zabranjeno da izlaze napolje. I nuspojave kao što je besparica, odsustvo perspektive, gubitak posla i slobode.
Prvi put, u potpisu Grujićevom, nećete se loše osećati što ste Srbin. Kod njega nema frustrirajuće podele na dve Srbije. Nema kompleksa krivice. Nek je blagosloven. I neka se što pre skrasi u svom ljubavnom gnezdu.