Scena
01.12.2021. 09:05
Scena
03.12.2021. 08:05
Dragana Todorović
Intervju - Vanja Milačić
"Srećan je narod kome se dogodila Nadežda Petrović"
"O mojoj udaji nema govora više, ja hoću da budem slikar, a ne žena!“, rekla je Nadežda Petrović i nastavila da stvara istoriju srpskog slikarstva, ali i da svojim primerom nejakom građanstvu Srbije krajem 19. i početkom 20. veka pokazuje kako izgleda moderan evropski duh, demokratski.
Nadežda Petrović, rodom iz Čačka, školovala se u Minhenu i Parizu, istovremeno se boreći, sa puno strasti, za ravnopravniji položaj umetnika i žena uopšte.
"Ljubav mi, svakako, nije draža od slobode, a slobodu pretpostavih svojoj umetnosti. I kakav bi zanos trebalo da osetim i da zaboravim svoj napaćeni narod koji mi onomad na Pozorišnom trgu klicaše“, govorila je Nadežda čiji lik je u svom tekstu "Nenapisana pisma“ oživela književnica Milkica Miletić, koja je takođe rođena u Čačku.
"Srećan je narod kome se dogodila slikarka, humanista, rodoljub Nadežda Petrović. Njene slike su žive, njene ideje su sveže, ona je zvezda i inspiracija svim budućim generacijama“, poručuje nam spisateljica, autorka pet romana, čiji je tekst za scenu adaptirala i režirala Nataša Radulović, a čast da u pozorištu igra veliku srpsku slikarku pripala je glumici Vanji Milačić.
"Zadovoljna sam gostoprimstvom i reakcijom Čačana na ’Nenapisana pisma’ i srećna sam što nisam izneverila očekivanja koja su imali o svojoj sugrađanki. U Beogradu očekujem nadahnuto igranje i povezivanje sa publikom Narodnog pozorišta, koju posle ovoliko godina staža zovem – svojom“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ glumica Vanja Milačić, koja je monodramu "Nenapisana pisma“ premijerno izvela u Domu kulture u Čačku tokom oktobra, kao prateći program izložbe "Zlatnom rukom i srebrnim srpom“ Umetničke galerije "Nadežda Petrović“ u Čačku.
Na izložbi, koja je realizovana u saradnji sa Etnografskim muzejom Beograda, predstavljena je zbirka etnografskih predmeta iz Nadeždinog pariskog ateljea.
Sledeće izvođenje monodrame zakazano je za 3. decembar na sceni "Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Čija je bila ideja da se 148 godina od rođenja velike umetnice obeleži na taj način?
"Ideja da okupi žene i pokaže njihovu snagu i umeće došla je od mog prijatelja i producenta Marka Čkonjevića, čija produkcijska kuća ’Fame solutions’ (u saradnji sa Gradskim pozorištem Čačak) stoji iza ove predstave. Kao produkt naše dugogodišnje saradnje, ali i poznanstva, kod mene se razvilo bezrezervno poverenje prema svemu što on osmisli. Ovacije na premijeri u Čačku dokaz su da je bio u potpunosti u pravu.“
Kako ste se spremali za tu ulogu?
"Učila sam, istraživala sam, čitala, probala, živela. Uživala sam u zanimljivom procesu rada na predstavi. Sa rediteljkom Natašom Radulović i spisateljicom Milkicom Miletić intenzivno sam se bavila slikarstvom i životom naše velike slikarke.“
Da li ste tokom priprema saznali nešto o Nadeždi što do sada nije bilo poznato široj javnosti?
"Neizostavno je saznati mnogo toga što nismo znali o nekome dok radimo na određenoj temi. Nadežda je neiscrpan izvor inspiracije, koliko njen život toliko i njeno slikarstvo. Ono o čemu jeste ova predstava je njen odnos sa Ivanom Meštrovićem, čovekom koji joj je napravio spomenik u njenom rodnom gradu nakon što je preminula. Znamo da je između to dvoje ljudi postojala velika bliskost, a bliskost je nešto što je raritet danas, posebna vrsta intime. Ta intima dvoje prijatelja i umetnika istih ideja dala je sadržaj predstavi koju igram i jednu posebnost koja omogućava publici da vidi jednu Nadeždu koju ne poznaje.“
Kakvu Nadeždu Petrović ćemo upoznati u monodrami – umetnicu, bolničarku u balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu, osnivača Kola srpskih sestara ili ženu sa kojom, možda, možemo u nekim crtama i da se poistovetimo?
"Tekst Milkice Miletić pružio je niz mogućnosti. Pitanje je samo bilo šta ćemo staviti u prvi plan i kako da to što su istorijske činjenice stavimo u aktivnu scensku rečenicu. Bavile smo se time da osvestimo njenu emotivnu stranu, a da ne diramo njenu intimu, jer smatram da nemamo pravo da interpretiramo njen lični život bez validnih dokaza. Postoje univerzalne osobine koje su zajedničke za sve velike borce i umetnike, pa smo se okrenule tome da na najbolji način donesemo na scenu senzibilnost koju sam sigurna da je Nadežda imala. Smatram to reciprocitetom, da je njena snaga srazmerna njenoj slabosti.“
Igrali ste i Fridu Kalo u istoimenoj predstavi o čuvenoj meksičkoj slikarki, koju je za pozorište „Madlenijanum“ u Beogradu režirala Ivana Vujić. Da li postoje poveznice između tako jakih karaktera dve umetnice?
"Sticajem okolnosti postoje, uviđam ih. Velike slikarke, autentične ličnosti i žene koje su obeležile jedno istorijsko doba. Njihova zalaganja za prava žena u društvu su obema isti cilj, ali su im sredstva i odluke dijametralno suprotne.“
Scena
15.10.2021. 10:14
Mirjana Karanović: Na scenu će sada izaći Petrija bez rezova, kadrova, montaže...
Scena
13.11.2021. 17:05
Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...
Šta ste naučili od Nadežde Petrović, a šta od Fride Kalo?
"Njih dve su ista vrsta žene, karakterišu ih niz zajedničkih osobina. Osim nespornog umetničkog talenta, povezuje ih i ta revolucionarna crta. Kad kažem revolucionarna, ne mislim samo na politički kontekst, mislim i na revolucionarnost u ličnom, intimnom životu. Dakle, to što sam ojačala radeći Fridu, a sada i Nadeždu, jeste lični stav, autentičnost i hrabrost da mislim drugačije od sredine koja me okružuje. Obe žene su neshvatljivo hrabre, smele i izrazito snažne.“
Imali ste priliku da upoznate Kevina Spejsija kada je 2019. godine bio u Narodnom pozorištu u Beogradu. Recite nam nešto o tom susretu.
"Kevin Spejsi je prilikom obilaska Narodnog pozorišta izrazio želju da vidi probu komada ’San letnje noći – projekat Šekspir’, u režiji Kokana Mladenovića, s obzirom na to da je i sam igrao Šekspirove komade. Proveo je u gledalištu oko 40 minuta, a potom smo se u hodniku pozorišta fotografisali i prokomentarisali to što je gledao. Kao i svaki čovek koji dođe u novu zemlju, pogotovo kad dođe da radi, ode da vidi nacionalnu kuću. Smatram da je nacionalni teatar reprezent zemlje u kojoj se nalazi. Tako je i on došao da obiđe Narodno pozorište.“
Osim kao Nadeždu Petrović, uskoro ćemo Vas gledati i u komediji "Feliks i Doris“ u režiji Olje Đorđević. Premijera je zakazana za 9. decembar u pozorištu "Madlenijanum“. O kakvoj je ulozi reč?
"Komedija Bilija Menhofa ’Feliks i Doris’ je duodrama o dvoje običnih ljudi sa margine koji se sticajem okolnosti povežu i razviju kroz niz komičnih situacija, divan ljubavni odnos. Doris je prostitutka, manekenka i glumica, a Feliks obrazovan intelektualac koji radi u knjižari. Igram u svojoj drugoj kući, u pozorištu ’Madlenijanum’, sa divnim kolegom iz Subotičkog pozorišta Vladimirom Grbićem. Predstavu je režirala Olja Đorđević. Radujem se što posle duže vremena radim komediju i znam da će se ova predstava dugo igrati i biti popularna. Premijera je 9. decembra, a reprize su 10. i 26. na Maloj sceni. Neizmerno sam zahvalna što sam učestvovala u procesu koji je vedar, radostan i umetnički i što sam shvatila koliko je moj posao najlepši na svetu.“
Komentari
