Scena
15.04.2022. 08:10
Scena
30.11.2022. 23:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Šta je zajedničko Simon de Bovoar i Silviji Plat?
Simon de Bovoar je francuska književnica, frontmenka egzistencijalizma i ikona feminizma.
Rođena je u Parizu 1908. godine u buržoaskoj katoličkoj porodici, koja je bankrotirala nakon Velikog rata i drastično osiromašila. Ali, njen otac nije klonuo duhom, verujući u uspeh svojih mezimica posredstvom prosvećenosti i razuma.
Godine 1929, na Sorboni je Bovoarova, odbranivši tezu o Lajbnicu, postala najmlađi diplomirani filozof i tek deveta žena koja je dobila ovo zvanje.
Scena
14.04.2020. 22:03
"Žena se ne rađa, žena se postaje": Simon de Bovoar - ikona feminizma
Na Univerzitetu je upoznala Sartra, svog životnog saputnika. Nikada se nisu venčali i živeli su odvojeno, viđali se svakodnevno, putovali zajedno, najpre po Evropi, a zatim i po celom svetu.
Od 1931. do 1941. godine predavala je filozofiju u Marselju, Ruanu i Parizu. A onda se posvetila pisanju. Uređivala je časopis "Moderna vremena“ koji promoviše egzistencijalizam kroz savremenu književnost.
Najvažnije njeno filozofsko delo je "Drugi pol“, verovatno najuticajniji feministički tekst dvadesetog veka. Najpoznatiji romani "Pridošlica“, koji predstavljamo, "Tuđa krv“, "Mandarini“, za koji je dobila Gonkurovu nagradu 1954. godine, i memoari "Uspomene lepo vaspitane devojke“.
Simon de Bovoar sahranjena je uz Sartra na groblju Monparnas.
Za razliku od kultnog romana Silvije Plat "Stakleno zvono“, koji je objavljen 1963, roman "Pridošlica“ Bovoarove objavljen je dvadeset godina ranije, dva meseca nakon Sartrovog maestralnog dela "Biće i ništavilo“.
"Pridošlica“ je obiman roman od 445 strana, ali lako čitljiv, sav u dijalozima. Može se pročitati za dva-tri dana. Veoma je aktuelan i danas, iako prikazuje vreme uoči Drugog svetskog rata, jer i nad današnjim svetom visi Damoklov mač rata, lokalnih sukoba, terorizma, nestabilnosti. Možda je malčice drugačije, ali suština je ista.
Scena
01.11.2022. 22:15
Požar zvani Silvija Plat
Scena
12.08.2022. 14:40
Tužan život i tragična smrt slavne književnice
Bovoarova prikazuje život intelektualaca i umetnika u boemskom Parizu, hotele, kafee, pozorišta, plesne podijume, široke bulevare, duge šetnje, ateljee na Monparnasu, interakcije mladih u urbanim sredinama, njihovu zabavu, veze, izbore, dileme, ciljeve, emocije. A emocije, i najvrednija od njih – ljubav, nisu se menjale od iskona, niti će.
Ljubavni trougao čine Pjer i Fransoaza, koji iz provincije dovode štićenicu sedamnaestogodišnju Gzavjeru koju izdržavaju i smatraju svojom muzom. Slobodna veza ovog trija ostvaruje se zajedničkim izlascima, ali i pojedinačnim međusobnim viđenjima. Naravno, trojni odnos pokatkad dobija više uglova, ali i njegovi gradivni elementi pokušavaju da postanu drugi, nezavisni geometrijski oblici. Ima i uljeza, ali i bekstva iz ovog ljubavnog eksperimenta, koji je slavni par živeo pola veka, koji levitira između slobode i nužnosti.
Bovoarova piše autofikcijsku prozu. Ona je sa Sartrom imala otvorenu vezu u koju su ulazile i izlazile osobe oba pola, uglavnom dosta mlađe od njih. A "Pridošlica“ je posvećena Olgi Kozakjevič. Ipak, prva poznata afera slavnog para je sa maloletnom učenicom De Bovoarove, Natalijom Sorokin, zbog koje je ova trajno suspendovana, izgubivši licencu srednjoškolskog profesora, Bjanke Lamblin, ali i muškaraca koji su bili u vezi sa parom Sartr–Bovoar, kao što je američki pisac Nelson Algren, po čijem romanu "Čovek sa zlatnom rukom“ je snimljen film, ili Klod Lancman, Jevrejin, proslavljen po devetoipočasovnom dugometražnom dokumentarnom filmu "Šoa“ o žrtvama Holokausta.
Roman "Pridošlica“ jeste i biće u svakom dobu aktuelan, kao vrhunac modernizma, a šta je zajedničko Simon de Bovoar i Silviji Plat – moraćete sami da otkrijete.
Simon de Bovoar: "Pridošlica“, prevodilac: Jelena Stakić; izdavač: Štrik.
Komentari
