Život
26.02.2025. 14:25
Scena
19.03.2025. 18:45
Momčilo Petrović
Vremeplov
SLAVNI GOSTI BEOGRADA: "Mažestik" okićen paprikom za Elizabet Tejlor, pečenje za Žozefinu Beker...
Uobičajilo se da goste iz sveta vodimo u Skadarliju na ćevapčiće ili da ih upoznajemo sa starletama i influenserkama, pa dalje umeju sami. Nekada je bilo drugačije...
Pesnik i filozof Rabindranat Tagor (1861‒1941) u svoje vreme bio je, uz Mahatmu Gandija, najpoznatiji Indus na svetu. Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, a njegova poezija uživala je veliku popularnost i u Srbiji.
Ondašnje novine beleže da su uveče tog 14. novembra 1926. godine peroni na beogradskoj železničkoj stanici, i okolne ulice, bili prepuni naroda, i da je red morala da održava žandarmerija. Svi su čekali da vozom iz Zagreba stigne nobelovac Rabindranat Tagor, indijski filozof koji je za cilj imao povezivanje istočne i zapadne kulture. A kad je voz najzad, sa zakašnjenjem od 20 minuta, stigao i kad se pojavio pesnik "u crnoj mantiji, sa srebrnom dugom kosom i lelujavom bradom, sa klasičnim svetiteljskim likom...“ usledila je erupcija oduševljenja!
Delegacija uglednih gospođa predala mu je veliki buket cveća, a on je zahvalio na engleskom i praćen aplauzom ušao u auto i odvezao se u hotel "Palas“ – gde je za njega i pratnju (dve ćerke, zet i unuka) bio rezervisan veliki apartman na četvrtom spratu.
Tagor je dve večeri zaredom držao predavanja u zgradi Univerziteta i na Kolarcu. Dnevni list "Vreme“ pisao je: "Sala je bila prepuna, naknadno su unesene nove stolice, ljudi su se gušili. Oni koji nisu mogli naći mesta skupili su se pred Univerzitetom da bar vide velikog pesnika, klicali su mu... Tagore govori lagano, melodično, gotovo pevajući. Utisak je veoma jak, otmen i čudan. On krivi evropsku kulturu da je izgubila svoje duhovno obeležje i postala nezasita materijalnih blaga... Liči, kad govori, na proroka i na sveštenika pesničke liturgije.“
Posle predavanja, dve studentkinje književnosti, obučene u narodnu nošnju, predale su pesniku velike bukete cveća, a studentkinja filozofije, takođe u narodnoj nošnji, okitila je njegovu sedu glavu lovorovim vencem. Ondašnji reporteri zapisali su da su ovacije pesniku bile beskrajne, a kada je izašao sa Univerziteta na ulicu, gomila omladine okružila je sa svih strana njegov automobil i klicanjem ga pozdravila i ispratila sve do hotela.
Pesnik je našao vremena i da poseti dom Hrišćanske zajednice mladih ljudi, gde ga je dočekao i biranim rečima pozdravio episkop Nikolaj Velimirović.
Tagor je u Beogradu od Danila Popovića, vlasnika Muzeja narodnih rukotvorina i nošnji, na poklon dobio najlepši eksponat – nošnju, svu u zlatu, rađenu na Kosovu u 18. veku...
Nakon dvodnevnog boravka, pola sata pre ponoći pesnik se s pratnjom ukrcao na voz za Sofiju, odakle je produžio za Solun i Carigrad čime je okončao veliku evropsku turneju.
Jagnje za Žozefinu Beker
Plesačica Žozefina Beker (1906–1975) zbog crne boje kože u SAD, gde je rođena, nije bila toliko priznata, ali je u Francuskoj, gde se nastanila, bila obožavana. Francuzi su je nazivali "Crna Venera“, "Crni biser“ i "Kreolska boginja“. Njen krug obožavalaca činili su Ernest Hemingvej, Kristijan Dior, Pablo Pikaso i mnogi drugi.
Godine 1925. njena plesna tačka predstavljala je revoluciju. Nastupala je gola, opasana samo ružičastim perjem flaminga ili suknjicom od banana, koja je postala njen zaštitni znak.
U Beograd je doputovala 1. aprila 1929. godine. Dnevni list "Politika“ dva dana zaredom posvećivao joj je celu stranu.
Prvog dana, novinar beleži: "Već u četiri časa popodne počeo je da dolazi svet na stanicu da sačeka onu koja je svojom igrom i svojim bučnim skandalima uzbudila prvo Pariz, a zatim gotovo celu Evropu... A kad je voz ušao u stanicu, svi su potrčali. Mnogi su uskočili u vagone. Svako je hteo da je prvi vidi, da se prvi upozna s njom...“
Sport
08.02.2025. 02:25
Vreme sporta i razonode u staroj Jugi: Od Formule 1 na Kališu do PREPARIRANOG KITA!
Zvezda se jedva probila kroz masu obožavalaca, mladića i šiparica koje su cičale od oduševljenja. Odsela je u hotelu "Ekscelzior“ na početku Knez Miloševe i tu u velikom apartmanu davala intervjue. "Politika“ beleži: "Nije crna kakvu smo je zamišljali. Koža joj je kao stari prozirni ćilibar, boje zrele breskve... Ima vrlo neobičan glas. Govori, prosto, kao iz nekog burenceta. Krupno, debelo, rapavo...“
Tu, u "Ekscelzioru“, došlo je do malog skandala. Žozefina Beker izjavila je da je iz voza videla "puno malih jaganjaca... i prasadi“, a jedan od uglednijih Beograđana hteo je da joj se dodvori. Rekao je: "Mi ćemo poslati jedno malo prase, pečeno...“
"Jaoj! Ne. Neću. Kakav užas! Pečeno! Hoću živo. Majko moja, pečeno!“, preneo je reporter njenu reakciju.
Narednog dana, isti novinar opisao je njenu tačku u Narodnom pozorištu: "Pojavila se u jako reduciranom kostimu koji se uglavnom sastoji iz jednog pojasa žutih prekrasnih banana i jednog jelečića od bisera. Pokazala je svoje mrko telo, vitke duge noge, tanke oble ruke i kukove i bedra i puno raznih drugih stvari.“
Posle plesne tačke, zapevala je, klečeći na pirotskom ćilimu, a na kraju priredbe koju je publika nagradila frenetičnim aplauzom, umesto da se povuče iza zavese, Žozefina je sišla u publiku. Mazila je po glavi ćelave, a posebnu pažnju privukao joj je Svetislav B. Cvijanović, ugledni knjižar i izdavač. Ozbiljnog, sa naočarima i bradicom, namrgođenog, poljubila je u obraz!
Žozefina Beker još je dva puta dolazila u Jugoslaviju, poslednji put 1971. godine, kao ambasadorka UNICEF-a. Tada ju je primio i Tito.
Lorens Darel nas nije voleo
Jedan od najznačajnijih pisaca XX veka Lorens Darel (1912–1990) najpoznatiji je po romanu "Aleksandrijski kvartet“ koji mu je zamalo doneo Nobelovu nagradu za književnost.
U jednom periodu svog života radio je u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova. Proveo je četiri godine kao ataše za kulturu britanske ambasade u Kairu, a službovao je i na Rodosu, Kipru i Argentini. I u Beogradu, gde je od jula 1949. bio ataše za štampu britanske ambasade.
Glavni grad nove socijalističke države, teško postradao u tek završenom Drugom svetskom ratu, nije se dopao engleskom diplomati.
U prvom pismu iz Beograda jednom svom prijatelju piše da se, posle onoga što je video – "za kapitalizam vredi boriti“. Smetale su mu prljave ulice, sirotinja, prašina, vrućina, košava, magla... i on se žali prijatelju: "O, Bože! Ja ovde ne mogu da radim!“
Nije krio prezir prema socijalizmu, Jugoslaviji i Jugoslovenima. U razrušenom i siromašnom Beogradu šepurio se u velikoj limuzini koju je za male pare kupio u Trstu.
Svom prijatelju i kolegi, podjednako čuvenom piscu Henriju Mileru, piše: "Jedva čekam da se izvučem iz ovog prljavog, bučnog, razrušenog grada u kome se ljudi toliko gnušaju Titovog režima da su potpuno apatični.“
Tokom boravka u Jugoslaviji napisao je špijunski roman "Beli orao nad Srbijom“, smestivši zaplet u Beograd pedesetih godina.
U jednom drugom pismu Henriju Mileru, Lorens Darel piše da su "Sloveni – poput Poljaka, teški kao đulad – daleko od mediteranske bezbrižnosti i osećajnosti“, i nastavlja:
"...na nesreću, i ovdašnja klima je takođe užasna. Ljudi su poput krtica, preplašeni na smrt, snalažljivi, uznemireni. U međuvremenu, američki i engleski levičari stižu u ovaj centar barbarstva, uporediv jedino sa najmračnijim dobom srednjovekovnog razdoblja, da bi informisali komuniste koliko smo mi dekadentni i kako smo pred slomom. Hitler je bio dečja igra u poređenju s ovim. Ako kapitalizam nije lep, onda je bar sto hiljada puta lepši, gospodskiji, slobodniji od ovoga. Basta... poverovaćeš da buncam sve dok ne dođeš do mesta koje je palo pod marksističke čini...“
Uobraženi Britanac u Beogradu je jedino uživao u razgovorima sa velikom srpskom spisateljicom Isidorom Sekulić u njenoj kući na Topčiderskom brdu. Isidora je po poznavanju svetske književnosti za dva koplja bila iznad Darela i mora da se kod nje osećao kao đak. Prilikom svake svoje posete donosio joj je engleske novine i književne časopise, koji se tada u Beogradu nisu mogli kupiti.
U kući Isidore Sekulić u kojoj su se ovi veliki pisci sretali danas živi pisac i akademik Dušan Kovačević.
Život
12.03.2025. 18:45
JUGONOSTALGIJA: Čekali smo da se TV zagreje, okretali nulu kad je loša veza...
Žerar Filip u rukama obožavatelja
Rano preminuli Žerar Filip (1922–1959) bio je jedan od retkih francuskih glumaca koji je postao slavan i u Holivudu. Lep i darovit, tumačio je glavne uloge u filmovima snimljenim po klasičnim romanima: "Idiot“, "Parmski kartuzijanski manastir“, "Crveno i crno“, "Kockar“, a upamćena je i njegova naslovna uloga u "Fanfan Lali“.
Marlen Ditrih bila je na vrhuncu slave kad ga je videla u jednom pariskom pozorištu. Po povratku u Holivud pokrenula je sve svoje veze da snimi film "Kavaljer s ružom“ u kojem bi glumila ne tako mladu, ali još vrlo lepu groficu koja zna da će je mlađi ljubavnik, Filip Žerar, jednog dana ostaviti.
U Beograd je došao u proleće 1955. godine sa ansamblom "Teatar nasional“ iz Pariza, koji je gostovao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Sala je bila krcata, studenti su sedeli na stepeništu, a nakon završetka izuzetne predstave, publika nije htela da ode iz sale!
Radovan Popović piše: "Svi izlazi iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta bili su opsednuti njegovim obožavaocima, pa čak i susedni park! Ostali glumci su izašli sa cvećem, ali Žerara Filipa nije bilo. Najuporniji su dočekali i ponoć – tek tada se na glumačkom izlazu pojavio Žerar Filip. Iz hiljade grla začulo se: ’Žerar! Žerar!’...
Umetnik je, takoreći, u trku izašao i uleteo u ’opel olimpiju’ parkiranu na uglu Njegoševe i Maršala Tita. Masa je histerično pojurila prema Cvetnom trgu i bacila se na kola... Neki momci su počeli da dižu auto u vazduh... Na zadnjem sedištu sedeo je skamenjeni Žerar Filip.“
"Ilustrovana politika“ je o ovom događaju pisala:
"Očajnički pogled tih toplih, obožavanih očiju nas je otreznio, nagnao da se zastidimo ovog čina, otkrio nam da smo nasilnici, da nanosimo bol čoveku koga volimo. Neki povikaše da se čovek pusti s mirom, i oni snažni momci, kao na komandu, a već i umorni od držanja, spustiše auto na kolovoz. Dodirnuvši asfalt, ’olimpija’ je lagano krenula kroz masu koja je nemo pravila špalir. U Beograd su, posle, dolazile mnoge slavne zvezde, ali nijedna nije izazvala takvu masovnu psihozu kao Žerar Filip.“
U jednom docnijem intervjuu glumac je rekao da tako nešto, takve izlive obožavanja, nigde nije doživeo.
Četiri godine kasnije, lekari su mu otkrili rak jetre. Rekli su mu da će živeti još dve nedelje, najviše šest meseci. Mirno je sačekao smrt.
Imao je 37 godina.
Večera u "Mažestiku“ za Elizabet Tejlor
Glumicu Elizabet Tejlor (1932–2011) Američki filmski institut proglasio je za najveću glumicu XX veka.
Živela je glamurozno, burno i nimalo nije obraćala pažnju na ono što se o njoj govori. Bila je strastvena i živela je u skladu sa svojim uverenjima.
Imala je sedam muževa i udavala se osam puta – dva puta za Ričarda Bartona.
U Beograd je prvi put došla sa svojim trećim mužem Majklom Todom, američkim filmskim producentom. Odsela je u hotelu "Metropol“.
Suprug je hteo da je obraduje i priredi originalnu večeru u "Mažestiku“, a beogradski domaćini, uprava "Avala filma“, angažovali su scenografa Miomira Denića i kostimografkinju Milicu Babić, koja će se kasnije udati za pisca Ivu Andrića. Oni su zamislili da sve bude u znaku stare srpske svadbe. Jedini problem bio je što su zadatak dobili u 11 pre podne, a večera za dve hiljade zvanica zakazana je za isti dan!
Rekviziteri "Avala filma“ rastrčali su se po selima oko Beograda da nađu tronošce i niske sofre.
"U šest uveče“, pričao je kasnije Denić, "dolazi Tod u Mažestik da vidi šta smo uradili. A ono, sve prazno, osim onih tronožaca i sofri!“
"Šta je ovo?“, pita.
"Na tome se sedi!“, kažem.
On sedne da proba, i onako krupan – prevrne se!
Oni njegovi ga odmah dignu, a besni, samo streljaju očima...
Tod počne da se smeje.
Ljubi me, i kaže: kad dođu ambasadori i ambasadorke, ima da se prevrću kao on...
Život
17.01.2025. 07:20
Beogradski hotel u kojem su spavali Ajnštajn, De Niro, Bred Pit... (FOTO)
Od plana da se tavanice ukrase cvećem brzo se odustalo jer u Srbiji za tako kratko vreme nisu mogli da nađu trista hiljada cvetova, iako su zvali i Titov rasadnik. Umesto cveća, sale su okićene – crvenom paprikom. U pratnji milicije, pootvarani su magacini na beogradskim pijacama i sva paprika komisijski zaplenjena i odneta u Mažestik...
Večera je protekla u savršenom redu, a na kraju je izneta torta visoka tri metra, koju je Elizabet Tejlor sekla sa merdevina!
Tri meseca kasnije Majkl Tod poginuo je u avionskoj nesreći, a Tejlorova je nastavila da se udaje.
U Beograd – tad će biti redovni gosti Kluba književnika – doći će i sa Ričardom Bartonom, kad ovaj bude glumio Tita u filmu "Sutjeska“. Bata Živojinović pričao je da je Ričard Barton na snimanju "Sutjeske“ bio "do 12 sati upotrebljiv“, a posle toga bi se "napio za tri sekunde“ i onda snimao u takvom stanju.
U pauzi ljubavi sa Elizabet Tejlor, britanski glumac podlegao je čarima princeze Jelisavete Karađorđević, sa kojom je trebalo da se pojavi u istom filmu. Verili su se 1974. godine.
"Nije to bila velika ljubav, on je hteo da se oženi princezom, a ja sam želela da postanem glumica u Holivudu“, kazala je Jelisaveta docnije.
Na kraju, zbog Bartonovog alkoholizma, film nije završen, a i veridba je raskinuta.
"Ričard je bio harizmatičan glumac i fascinantna ličnost, ali kada se napije, nije znao za sebe... Bili smo u kratkoj i burnoj vezi koja se prekinula pošto sam ga potpuno otrovanog od alkohola smestila u jednu švajcarsku bolnicu i rekla mu zbogom“, objasnila je srpska princeza.
Komentari
