Scena
14.01.2022. 07:05
Scena
01.05.2022. 11:45
Dragana Todorović
Intervju
Zdenko Kolar: "Idoli su uvek hteli da zbune ljude"
Verovali ili ne, prošlo je 40 godina otkako su nastali stihovi koje znaju gotovo svi na ovim našim prostorima: "Jedina, malena, volim te, sakam te“, "Imala je snažnije ruke nego ja“, "Reci mi – kenozoik nije za tebe“… kao i mnoge druge sa albuma "Odbrana i poslednji dani“ beogradskog benda "Idoli“.
Bez obzira na pol, uzrast, na to koju muziku slušate, pesme sa ovog albuma ste sigurno i vi čuli, najverovatnije zapamtili, a možda ih i redovno slušate u automobilu, kod kuće, na poslu...
Niste jedini, niti staromodni, čak ni jugonostalgičari ako pevušite "Bez tebe ne mogu da spavam, bez tebe više ja ne učim ko pre, i samo mogu još da lutam i tako probam da zaboravim sve“. Ne, vi samo znate šta je dobro, zapravo – šta je najbolje.
Album "Odbrana i poslednji dani“ zvanično je proglašen najboljim albumom jugoslovenskog roka u 20. veku. Da je tako svedoči i činjenica da pojedine pesme znaju i slušaju čak i oni koji „ne pamte Tita“, generacije koje odrastaju na Tiktoku.
U čemu je tajna uspeha, pitali smo Zdenka Kolara, koji je zajedno sa Vladom Divljanom, Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem davne 1982. godine učestvovao u stvaranju legendarnih pesama.
"Taj album smo snimali duže od šest meseci. Bukvalno svaki dan smo u 16 sati ulazili u studio i ostajali, umesto do 23, dokle nam je bio termin, do četiri ujutru, a nekada i duže. Jocu Viškovića koji je bio tehnički direktor, bavio se održavanjem studija, a kod nas je zamenio prvobitnog tonca Mileta Pileta (Miletića), vozili smo kući na Petlovo brdo da se samo osveži i presvuče, i vraćali smo ga odmah na njegov redovni posao, a mi smo odlazili da spavamo. Snimanje je trajalo tako dugo iz više razloga. Mi smo, između ostalog, u studio ušli prilično nespremni, a i nije nam išlo. Po meni – bilo je tu suviše babica. Mnogi su dolazili, čuli malo materijala i odlazili. Čak nam je i Bebi Dol pevala.
Takođe, tehnika koju smo koristili nije bila baš u skladu sa onim što smo hteli. Snimatelj kojeg smo izabrali – Mile Pile – bio je genijalac za montažu. On je seckao one trake na tri milimetra, lepio ih, okretao, tako se čuo ’snuk’ unazad kao što su ’Bitlsi’ koristili u nekim svojim pesmama. Međutim, od svega toga na kraju ništa nije bilo ili je bilo vrlo malo. Dešavalo nam se da sve što smo snimili tokom jednog dana i što super zvuči sutra više nije postojalo. Razlog je bila tehnika koja je polako počela da crkava. Bilo je tu svega i svačega. Na primer, taj sto – MCI – imao je kompjuter, ali niko nije znao da ga koristi.
Vlada i ja nikako nismo bili zadovoljni pesmama koje smo bili snimili i stalno smo kretali iz početka. Nas dvojica smo bukvalno porađali taj album. Što ne znači da nisu imali svoj udeo i Srđan i Nebojša, kao i Kokan Popović, bubnjar“, priča Zdenko Kolar na početku intervjua za "Ekspres“.
Ko je pisao tekstove?
"Uglavnom Vlada, ali i tu ima mog udela jer smo pesme pravili zajedno. Jedan počne, drugi doda…“
Da li je istina da je Hanka Paldum prolazeći slučajno pored studija rekla, uz psovku, da je to što čuje "gore nego onaj džez”?
"Istina je. Te večeri se sećam i ja. Hanka Paldum i Milić Vukašinović, koji je bio u nekoj jagnjećoj bundi, prošli su pored nas i ostavili za sobom oblak parfema. Hanka je tada bila velika zvezda, a za našu muziku je rekla nešto poput: ’U, ovo je grozno’, mada je čula samo muzički deo koji je bio van konteksta, neku škripu sintisajzera.“
I sam omot albuma bio je nesvakidašnji – detalj sa tkanine na ikoni Svetog Nikole, kao i ćirilica poput one iz Miroslavljevog jevanđelja. Zašto?
"Navodno je trebalo da bude motiv ikone Bogorodice Trojeručice, ali je bilo mišljenja da je to preterano, pa je drugo rešenje bio detalj sa ikone Svetog Nikole. Goranka Matić je to fotografisala u Narodnom muzeju. Kada se otvori album, unutra su fotografije pet ljudi za koje malo ko zna ko su oni. Ja, na primer, znam dvojicu – Zoran Radusinović je sa Vladom išao u osnovnu školu i bio je naš komšija iz kraja. Sada živi u Kanadi. Drugi je Vlada Galić, jako fin dečko, sa Šaperom i Vladom je išao zajedno u školu. Ko su ostala trojica ne mogu da se setim, ali su svakako svi oni bili poznanici. ’Stani ovako, prekrsti ruke’, govorio im je Vlada, a ideja je bila samo da se zbune ljudi.“
Ljudi su bili zbunjeni i samim naslovom koji je preuzet od disidenta Borislava Pekića, pisca istoimene pripovetke.
"Ja nisam ideolog benda, tako da će neko drugi morati da objasni otkud i zašto baš Pekić, ali ono što znam je da su ’Idoli’ uvek želeli da budu intriganti, da smo raznim metodama privlačili pažnju javnosti. Još od prvih trenutaka, kada su Srđan, Nebojša i Vlada bili ’Dečaci’. Tada nije bilo Fejsbuka i ostalih društvenih mreža, ali je bilo dovoljno da određenim osobama nešto kažete ’u poverenju’ i da već za 10 minuta to znaju svi. Tako je bilo i sa albumom ’Odbrana i poslednji dani’.“
I na kraju, album je prodat u samo 50.000 primeraka, za razliku od prethodnog albuma "Idola“ koji je imao 200.000 prodatih kopija. Kako to objašnjavate? Da li publika još nije bila spremna za budući najbolji album bivše Jugoslavije?
"Ne znam tačno da li je u pitanju 20 ili 30 hiljada primeraka, ali u svakom slučaju znatno manje nego što se očekivalo. Napravili smo minus ’Jugotonu’, barem u tom trenutku. Zašto se to desilo? Možda naša publika nije bila spremna za takav album, možda su očekivali nešto što zvuči poput ’Devojko mala’ ili ’Zašto su danas devojke ljute’, a dobili su nešto sasvim drugo. Zvuk je bio drugačiji i sve je bilo potpuno novo.“
Kada danas slušate te pesme, da li kažete – ovo je moglo drugačije, možda bolje?
"Verovali ili ne, ja sam taj album čuo jedanput i više nikada jer sam ga pre toga čuo stotinu puta u tim remiksima dok smo ga pravili, i sve sam znao napamet. Preslušao sam ga još jednom kada se pojavio na CD-u, pa sam želeo da čujem kako to zvuči i bio sam zadovoljan.“
Da li imate makar omiljenu pesmu?
"Omiljena mi je ’Nebeska tema’, ona je uvek drugačije zvučala kada smo je uživo svirali.“
"Kroacija rekords“, koja je privatizovala bivši "Jugoton“, objaviće luksuzno vinilno reizdanje albuma "Odbrana i poslednji dani“ povodom 40 godina. Da li je, možda, još nešto u vezi sa tim jubilejom planirano?
"Ne znam da li će biti luksuzno ili ne, ali znam da će imati jednu knjižicu sa tekstovima rok kritičara, ljudi iz branše, biće tu i jedan Vladin stari intervju, kao i intervjui koje smo dali nas trojica, svako ponaosob, a biće i fotografije iz tog perioda. Da li će još nešto u vezi sa jubilejom biti organizovano – ne znam. Postoje neke ideje ali… ne znam ništa tačno.“
Scena
29.08.2021. 06:05
Intervju sa Canetom iz Partibrejkersa uoči velikog koncerta: "Imam životni imunitet"
Da li ćete, možda, održati koncert zajedno sa ostalim članovima benda? Prošle godine je jedna od najvažnijih vesti u svetu pop muzike bila novi album benda ABBA. Da li bi na isti način svoje mnogobrojne obožavaoce mogli da obraduju i "Idoli“?
"Ne verujem da će se to desiti. Fizički je nemoguće jer nema Vlade koji je bio stožer grupe ’Idoli’, naš vođa. Da je on živ, sigurno bi bio organizovan i koncert, ovako… Ne znam. Poslednji put je baš Vlada zvao Šapera i Krstića da dođu na koncert ’Old stars benda’ u Domu omladine, da zajedno odsviramo makar ’Maljčike’, ali nisu mogli da dođu jer su, ako se dobro sećam, morali na otvaranje FEST-a.“
Vi se i danas bavite muzikom, Vlada Divljan se takođe bavio do svojih poslednjih dana, dok su se Srđan Šaper i Nebojša Krstić okrenuli drugim poslovima. Da li ste ostali u kontaktu, da li se viđate?
"I oni su ostali u muzici, samo što to rade u kupatilu, sami. Pretpostavljam da je tako jer nismo u kontaktu. Nebojšu nisam video sigurno već 30 godina, a Srđana viđam s vremena na vreme, uglavnom na nekim skupovima, javnim događajima, a poslednji put u Zagrebu na promociji filma ’Nebeska tema’, koji je posvećen Vladi Divljanu. Između nas nema zle krvi, jednostavno je svako otišao svojim putem. Nema tu neke velike priče.“
Scena
17.12.2021. 07:05
Ričard Klejderman, pijanista kojeg slušaju i oni koji ne vole klasiku
Scena
02.01.2022. 07:05
Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata
Vi imate svoju solo karijeru, ali i bend "Zona B“. Gde možemo da Vas slušamo?
"Nastupamo na raznim mestima, a prvu sledeću svirku imamo 21. maja u klubu ’Cimerman’ u Beogradu. Na samom početku pandemije snimili smo studijski album koji se zove ’Songwriter’. To je baš dobar album, a prošle godine smo za ’Kroacija rekords’ izdali ’the best of’ kompilaciju koja je, u suštini, potpuno novi album jer smo poskidali neke stare snimke i pravili nove remikse, dosnimavali smo neka druga sola i tako smo dobili vrlo originalan album. Što se tiče solo karijere, radim na albumu, ali nije to sasvim solo, to je ipak uz pomoć momaka iz grupe ’Magic Bush’. Upoznali smo se na koncertu pre nekoliko godina u Sava centru, koji je bio posvećen Vladi Divljanu, i oni su me zapravo i nagovorili da radim solo. ’Hajde, Zdenko, snimi taj album’, a ja uopšte nisam imao takve afinitete. Ali nateraše me… Do sada sam izbacio dva singla, a album bi trebalo da se pojavi do kraja ove godine i miriše na dobro, meni se sviđa, mada mi nije cilj da pravim neko remek-delo.“
Da li sami pišete i tekstove?
"Pesma ’Savršeni par’ je tuđa pesma i to je melodija Miroslava Cvetkovića, Bajaginog basiste, koju sam čuo sasvim slučajno, dok je on to svirao sa pokojnim Zoranom Božinovićem. Uradili smo je sada tako da zvuči totalno drugačije. Damjan Dašić iz grupe ’Magic Bush’ je napisao tekst. Druga pesma ’Sam, svaki dan sam’ je ’kaver’ jedne pesme iz 1969. godine, a pevao ju je Ivica Percl na subotičkom festivalu. Za tu pesmu me veže istorija iz vremena ’Idola’, kada smo svirali koncerte i kada je publika uvek tražila još, još, čak i nakon bisa. Tada bismo izvodili solo tačke, a jedna od mojih solo tačaka je bila i ta pesma. Vlada i ja smo tu pesmu voleli jer smo voleli i subotički festival, to su bili naši počeci, nešto nama mnogo važno.“
Da niste muzičar, bili biste glumac?
"Pojavljivao sam se u nekoliko filmova i serija, snimio sam serijal televizijskih reklama, a zanimljivo je da je moj prvenac na velikom platnu trebalo da bude čuveni film ’Maratonci trče počasni krug’. Trebalo je da igram Mirka, kojeg je potom glumio Bogdan Diklić. Ja sam dijalog imao sa Ljubišom Samardžićem, onu čuvenu rečenicu s početka filma. To je snimljeno, voleo bih sada to da vidim. Ali se Šijan potom odlučio za potpuno drugu postavku.“
Da li pratite mlade muzičare u Srbiji, da li prepoznajete neke nove "Idole“?
"Pratim i moram da kažem da uopšte nisam oduševljen. Ima fenomenalnih muzičara, boljih nego što smo bili mi, ali… Fali im neki ’fazončić’, ono što su imali ’Haustor’, ’Film’, ’Šarlo’, ’Orgazam’… Takođe, važno je da bendovi imaju gde uživo da nastupaju jer samo to je prava stvar, a toga nema baš puno, zbog besparice pre svega. Gazde lokala neće da plate ozvučenje i tehniku potrebnu za kvalitetan nastup nekog dobrog benda, nego dovedu jednog čoveka, DJ-a, da nešto vrti. I mene tako zovu, ali ja pošaljem fleš sa plej listom i završena stvar. To sve nije dobro za rokenrol.“
Komentari
