Sport
18.02.2023. 16:28
Zoran Šećerov

Fudbal u Srbiji

Izbor za predsednika FSS: Ima li i Srbija svoju Debi Hjuit?

Nemanja Vidić
Izvor: EPA / ALBA VIGARAY

Srbija ponovo isto ne misli. Kad je fudbal u pitanju, nikad i nije. Dakle, sve što se trenutno događa srpskom fudbalu već je viđeno. Komedija uokvirena u diktaturu površnosti se nastavlja. U fokusu je predstava zvana "Izbor predsednika FSS-a“.

Završni čin na programu je 14. marta. Oni koji vole film više od pozorišta trenutna događanja mogu porediti, uz uslov da im to više odgovara, kao žurnal uoči filma. Moguće čak i budućeg blokbastera. Dopola napisani scenario puno obećava. Podsećanja radi, blokbaster je izraz kojim se obeležava veoma popularno i uspešno ostvarenje u filmskoj industriji.

Na pitanje kakve veze imaju film i fudbal, odgovor naravno postoji. I jedna i druga delatnost su visokoprofitabilna industrija. Bar u svetu.

Izborima, naravno, prethodi kandidatura. Od dva kandidata, koja se uveliko svađaju i dele Srbiju, samo je jedan zvanično podneo kandidaturu. Reč je o Nemanji Vidiću, proslavljenom asu sa oreolom svetske fudbalske zvezde. I miljeniku ser Aleksa Fergusona koji se kleo u neustrašivog Srbina. Koliko ga je cenio govori i jedna anegdota iz tog vremena.

"Jednom je Vidić zakasnio na trening. Ser Aleks Ferguson je kaznio ostale igrače Mančestera jer su poranili na trening.

Onaj drugi koji se još uvek nije kandidovao, iako mnogi misle da to i ne mora, bivši je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ako se i kandiduje, tvrde oni koji sve znaju, ne gine mu fotelja. On, međutim, trenutno ćuti.

Branislav Nedimović ATA
Izvor: ATAIMAGES / Amir Hamzagic

I onaj drugi, odnosno prvi, takođe to čini. Misli se na ćutanje. Međutim, to ga ne sprečava da piše. Uvažavajući, verovatno nesvesno, slavnog aforističara Branu Crnčevića i naslov njegove knjige "Piši kao što ćutiš“, Nemanja se pismeno obratio naciji "govoreći“, nalik na propovednika koji strelja zlo, upravo o onom o čemu je do juče ćutao. Naravno, učinio je to preko medija od kojih inače od kako je u fudbalu beži kao đavo od krsta. Još jedan dokaz da niko nije savršen. Da li će istu mantru koristiti i kad postane predsednik FSS-a, naravno ako postane, pokazaće vreme.

"Poštovani predstavnici medija, želim da ovom prilikom obavestim srpsku javnost, pre svega fudbalsku, da sam nakon saznanja da su raspisani izbori za predsednika FSS-a doneo odluku da želim da se na iste kandidujem, s obzirom da sam ispunio uslov da budem član Skupštine i imam podršku pet delegata, koji nadam se neće podleći pritisku sa kojim se susreću. Svojim istupom želim da sprečim bilo kakve dalje priče i jasno izložim svoje planove. Kandidaturom ću omogućiti fudbalskim poslanicima da se o njoj izjasne. Verujem u ispravnost svojih ciljeva, a oni su jasni, isključivo patriotski. Želim da ujedinjujem, a ne da razjedinjujem. Verujem, jer mislim da mojoj Srbiji mogu da ponudim vrednosti koje su me krasile kao fudbalera. Verujem i znam da u fudbalskoj Srbiji ima sličnih ljudi i da zajedno možemo ponuditi rešenja. Nadam se da ću uspeti“, napisao je u svom predizbornom saopštenju Nemanja Vidić.
 

Kandidaturu proslavljenog asa upakovanu u dobre namere pozdravili su mnogi iz i te kako glupostima obeleženog srpskog fudbala ne krijući oduševljenje plus ubeđenje da bi Nemanja Vidić bio pravi čovek na pravom mestu.

"Nemanja je najbolje rešenje. To je čovek koji ima miran život i nema potrebe da se dokazuje kao predsednik FSS-a. On hoće da pomogne, da se žrtvuje“, mišljenje je Gordana Petrića, aktuelnog trenera Partizana.

Nemanja Vidić ATA
Izvor: ATAIMAGES / Dusan Milenkovic

Aludirajući na priče i pisanja da Vidić ima protivkandidata za predsedničku funkciju, Aleksandar Stanojević, dokazani fudbalski stručnjak, nije odoleo da ne kaže:

"Ne mogu da verujem da će fudbalska Srbija propustiti šansu da za predsednika dobije čoveka takvog integriteta i fudbalske biografije kakav je Nemanja Vidić. Imamo čoveka koji je u Engleskoj dobio trenersku licencu i u UEFA se školovao za posao koji želi da radi u Srbiji, poštovan je u svetu i ugledan. Vidić je šansa koju srpski fudbal ne sme da propusti.“

„Ako imamo imalo pameti, glasaćemo za Vidića! Ima moju podršku jer želim da naš fudbal ozdravi. Svako normalan bi se povukao pred Vidićem jer je on spas, a svaki drugi izbor bi bio kontinuitet propasti. Vidića podržavaju svi zvezdaši, a ne podržava ga samo Terzić, koji je daljinski upravljač Vučića“, mišljenje je nekadašnjeg reprezentativca Ognjena Koromana.

Apsurdno je, dakle, porediti dva kandidata koja su gledano iz fudbalskog ugla naprosto neuporediva. Sudeći po podršci koju uživa u fudbalskoj javnosti ili njenom delu, Vidić je već od danas novi predsednik FSS-a. Bio bi to i sutra kad bi glasali oni koji su danas lobirali za bivšeg kapitena Crvene zvezde i Mančester junajteda. Ali, neće. U Skupštini FSS-a, koja o novom predsedniku odlučuje većinom glasova, sede uglavnom oni drugi. A njihova je poslednja.

Rade Bogdanović, nekadašnji fudbalski znalac a danas popularni komentator fudbalskih zbivanja na srpskoj sceni i oko nje, ni u ovoj borbi argumentima nije propustio da bude originalan.

"Lično navijam za Nemanju, ali ako analiziramo, on je već doživeo jedan poraz. To je tako u našoj državi. Njemu podršku nije dao njegov klub čiji je dres natapao znojem. To je signal da fudbalska Srbija ne stoji iza njega.

Moguće da je za sve kriva i država, takođe i Zvezda. U Zvezdi se, kad je u pitanju kandidatura Vidića, ne izjašnjavaju. Možda i zato što za izbore u FSS-u pripremaju svog kandidata.

Radoznala javnost ipak pita zašto taj kandidat onda nije Vidić koji je legenda kluba? U Zvezdi, istina nezvanično, kažu da je to pre pitanje za proslavljenog asa, a ne za njih. I još, takođe nezvanično, podsećaju da Vidić nije u prostorije kluba svratio od kako se vratio u domovinu, da od tada nikada nije gledao neku utakmicu Zvezde ili pokazao bilo kakvu želju ili inicijativu da se uključi u rad kluba čiji je bio kapiten. Takođe, i da nikada nekom iz kluba nije saopštio želju da postane predsednik FSS-a ili onu drugu da bi mu za takav poduhvat bila više nego dragocena podrška Crvene zvezde. Da jeste, nije nemoguće i da bi je imao. Zvezda se u ime svog višedecenijskog gospodstva ne odriče lako svojih velikana ukoliko se oni ne odreknu nje. Čak ni tada.

Zanimljivo je i viđenje Dragana Okuke, fudbalera i trenera, takođe i sportskog direktora mostarskog Veleža.

"Nemanja Vidić je ličnost koja ima kredibilitet i ime. Ne znam, međutim, šta bivše fudbalere tera da odmah budu predsednici. Ja bih ga video kao kontakt sa FIFA i UEFA, kao selektora. FSS je jedan sistem, od opštinskih, regionalnih nivoa i sad jedan Nemanja Vidić treba da ubeđuje onoga u opštini ili ovde i onde. Bez pomoći države i politike, izuzetno je teško bilo šta promeniti. Zato bi više to mogao da promeni Nedimović, nego što Nemanja u ovom trenutku može.“
 

Rade Bogdanović je na kraju dobronamerno pitao i zašto čovek koji poseduje trenersku A licencu stečenu u Engleskoj i diplomu menadžera overenu pečetom UEFA hoće da se kandiduje jer, kako kaže, "nije lako sedeti na čelu FSS-a“. A zašto nije lako, može samo da se naslućuje.

Mnogima se dopalo i ono što je na temu izbora govorio Vladimir Vermezović, nekadašnji fudbaler i trener, bez obzira na to što stvarnost neke delove ove priče demantuje.

"Da govorimo o Nenadu Bjekoviću ili Danku Lazoviću kao protivkandidatima Vidiću, to bi imalo smisla, ali da govorimo o bivšem ministru, to nema smisla. Tu nema poređenja. Moje su želje i očekivanja da novi predsednik FSS-a bude Vidić. Vidim da kažu da je neiskusan, ali koliko znam, i on i Danko Lazović su bili na UEFA obuci za upravljanje organizacijama, i mislim da je vreme da damo šansu mladim ljudima. Zamislite samo svaki sastanak u FIFA i UEFA na kojem se pojavi Vidić, svi bi mu prilazili, govorili Nemanja, gledali smo te u ovom finalu, onom finalu… A mislim da bi, s druge strane, razgovori s Nedimovićem bili vrlo oskudni. Uostalom, Davor Šuker je bivši fudbaler, pa smo videli šta je uspeo da napravi u hrvatskom fudbalu. Smatram da je Nedimović pametan čovek i da se neće kandidovati.“
 

Da se Nedimović kandidovao, a još zvanično nije, onda bi ovo i slična nadahnuta opredeljenost onih drugih imala smisla čak i uprkos utisku da je pred onima koji podržavaju Nedimovićevu kandidaturu sada težak zadatak, a to je kako poraz u najavi da pretvore na izborima u sigurnu pobedu.

Moguće i da je ovo priča samo za naivne, da je Nedimović već u fotelji, da su izbori završeni pre izbora, što za Srbiju ne bi bilo ništa novo. Zar na isti način fotelju predsednika FSS-a nije dobio i Slaviša Kokeza. I onaj pre njega. U Srbiji se, kažu, predsednik FS-a ne bira, već postavlja.

A možda i nije sve tako kako se na prvi pogled čini. Do izbora ima dovoljno vremena. Takođe, i nekih najava da će se ako ne danas, a ono sutra pojaviti i treći kandidat za predsedničku funkciju. Možda i četvrti, peti koji će pomiriti suprotstavljene strane. Demokratija tako nešto dopušta.

Za izbor na predsedničku funkciju kandidatu je potrebna apsolutna većina, 50 plus jedan glas, prisutnih delegata na Skupštini. Neki mediji su hrabro objavili da Nedimović tu većinu uveliko ima. Sramno i neozbiljno. Zato se baš sada, kada srpskom fudbalu preti novi tektonski poremećaj, treba pozabaviti i pitanjem odgovornosti onih koji kroz medije kao autori informacija komuniciraju sa javnošću. Misli se na sportske novinare. Dakle, pravi je trenutak da se govori i o kodeksu profesije koja je etički posrnula, a najviše o onima iz profesije koji nisu ukapirali da etika nije podložna modi i sindromu prolaznosti. Ona je večna.

I laiku je jasno da su u sportskom novinarstvu poslednjih decenija prisutne dve pojave koje nikako da iščeznu. Jedna se može podvesti pod termin lakirovke. Dakle, reč je o udvoričkom izveštavanju o stvarnosti, pisanju o lepim ciljevima kao da su već dostignuti, ćutanju o promašajima i kad su očigledni.

Druga pojava je negatorsko ocenjivanje, preuveličavanje ili čak i izmišljanje, traženje afera, kriminalnih radnji i lažiranje. I jedno i drugo je greh. Postoji i još nešto što nije dobro. Reč je o pristrasnosti. Rad sportskih novinara je zahtevan i odgovoran. Zato i oni koji se uvlače moraju da znaju dokle mogu da idu. Tu je, naravno, i neizbežno pitanje koliko ovakvo ponašanje dela "sedme sile“ koristi ili šteti srpskom fudbalu.

Floskula sport sportistima, u ovom slučaju fudbal fudbalerima, baš i nije deo razmišljanja savremenog fudbalskog sveta koji uveliko živi život profitabilne industrije. Dokaza nema, ali se sve glasnije priča da je i te kako profitabilan i u Srbiji – ne za fudbal, već za one koji su u srpskom fudbalu prisutni na ovaj ili onaj način.

Da bi neke stvari bile jasnije, a strasti manje uzavrele, takođe i Srbija manje razjedinjena, nije zgoreg znati i koliko je od 55 predsednika evropskih fudbalskih federacija u mladosti igralo fudbal. Odgovor je – samo četiri. Među njima su Dejan Savićević (Crna Gora) i Davor Šuker (Hrvatska).

Fudbal u životu, naravno na nekoj utakmici, nije šutnuo ni predsednik FIFA Đani Infantino, takođe ni prvi čovek UEFA Aleksandar Čeferin. Nije to činio ni naš čovek u evropskoj kući fudbala, direktor Nacionalnih asocijacija UEFA, Zoran Laković, dojučerašnji generalni sekretar FSS-a.

Nije to činila, misli se na igranje fudbala, ni gospođa Debi Hjuit, predsednica FA. Uprkos tome, na izborima je dobila apsolutnu većinu. Dakle, prvi put posle 158 godina, koliko je prošlo od osnivanja engleske fudbalske federacije, dužnost predsednika preuzela je jedna žena. Bilo je to u januaru 2022.

Ova 41-godišnja dama, ali i izuzetno cenjena poslovna žena nasledila je Grega Klarka koji je bio primoran da podnese ostavku nakon što je u engleskom fudbalu pred parlamentarnim odborom koristio uvredljive opaske na račun fudbalera iz inostranstva koji igraju u ostrvskim klubovima.

Sedmočlana selekciona komisija FA izabrala je Debi jednoglasno i s ubeđenjem da gospođa sa sjajnom poslovnom biografijom može dati pun doprinos stabilnosti i razvoju engleskog fudbala.

Uz visoko obrazovanje na početku karijere, gospođa Hjuit je radila u "Mark&Spenseru“ kao menadžer pripravnik, a kasnije se pridružila korporaciji "Lek“ u kojoj je dobila zadatak da upravlja zastupništvom "Volvoa“ u Bristolu.

Nakon deset godina napornog rada imenovana je za direktora kompanije "RAC Limited“ da bi nešto kasnije postala i izvršni predsednik grupe za finansijske usluge BPL, kao i "Viza Evropa“. Sa svih funkcija povukla se kad je preuzela rukovodeće mesto u engleskom fudbalu.

Već na startu ova 41-godišnjakinja imala je težak zadatak kako da se izbori sa projektovanim finansijskim gubitkom od 300 miliona funti prouzrokovanim pandemijom kovida. Uspela je, do kraja 2024. svaki trag ovog finansijskog kolapsa biće izbrisan.

Hrabro se, komentarišu Englezi, upustila i u rešavanje sveprisutnijeg problema rasizma u ostrvskom fudbalu. Inicijator je i buduće revizije upravljanja engleskim fudbalom posle neuspešnog pokušaja da zaživi evropska Superliga. Prvi potezi s madam Hjuit, naravno s predznakom uspeha, nisu ostali nezapaženi. Piter Mekormik, koji je imenovan kao v. d. predsednik nakon Klarkove ostavke, o dami koja ga je nasledila u fotelji prvog čoveka FA izneo je zanimljiv komentar.

"Njeno iskustvo u mnogim različitim oblastima poslovanja i opšti pristup omogućio joj je da sarađuje sa celom ligom, istovremeno pružajući sopstveni uvid, iskustvo i rasuđivanje o pitanjima koja su najvažnija za engleski fudbal.

Da li i Srbija ima svoju Debi Hjuit? Ima, ali kako sada stvari stoje Srbija je neće nikada upoznati.

Ova mala digresija sa engleskom federacijom nije slučajna. Preambula je pitanja kakva je uloga i šta zapravo treba da radi, odnosno koje su nadležnosti predsednika FSS-a bez obzira na to kako da se zove i kome pripada.

Prethodnici budućeg predsednika FSS-a uglavnom su se umesto otklanjanja gluposti vidljivih iz aviona, stabilizacije odnosa unutar fudbalske organizacije i projektovanja budućnosti bavili poslovima koji nisu u njihovoj nadležnosti. Jasno je da madam Hjuit nikada neće trošiti energiju oko izbora selektora Engleske kao što je jasno i da će svaki predsednik FSS-a baš to prvo uraditi. Radio su to i Slaviša Kokeza, pre njega i Tomislav Karadžić, uglavnom na štetu fudbala i FSS-a. Zar je potrebno podsećati koliko je sporova FSS izgubio na sudu i koliko se novca po principu "lažni sveci tuđe blago dele“ potrošilo na ime odštete za selektore koji su iz FSS-a najureni samo zato što nisu bili na istoj talasnoj dužini sa svemoćnim predsednikom FSS-a.

Mudri ljudi kažu da se nesreća vidi tek kad poraste. Takođe, i da jaki umom razgovaraju o idejama, prosečni o događajima, a slabići o ljudima. 

Srpski fudbal je na nizbrdici, preplavljen vodama okeana taštine, uličarskih manira, teških optužbi i rogobatnih navijačkih strasti, pohlepe i opšte razjedinjenosti. Podugačak je spisak onog što ne priliči ozbiljnoj fudbalskoj zemlji. Prvi problem koji može biti i poslednji jeste preveliko prisustvo politike, šta za posledicu ima odsustvo svake debate.

Ipak, i bez politike tema za ozbiljan razgovor unutar fudbalskih krugova ima. Jedna od njih je očajna infrastruktura. Onda redom – i nedostatak kvalitetnih trenera i ozbiljno školovanih stručnjaka, sve manje talenata, očajno stanje u sudijskoj i trenerskoj organizaciji, pogubno vršljanje menadžera, ignorisanje amaterskog fudbala kao temelja onog na višem nivou, nezainteresovanost navijača, brojne neregularnosti unutar takmičarskih liga…

Jedno od krucijalnih pitanja jeste i kada će na tapet doći oni iz senke. Javnosti je nepoznato da li je bilo koji delegat u Skupštini FSS-a, ili nekom drugom telu Saveza, podneo ostavku zato što je na izborima digao ruku za kandidata koji je svoj mandat obeležio nepromišljenim potezima sa tužnim posledicama. Ne, nije, a i zašto bi kad javnost uglavnom i ne zna koji su to ljudi. Njihovo je legitimno pravo da greše i da za učinjene greške ni ne odgovaraju.

Možda bi konačno javnost mogla da ih upozna, možda bi lek(ić) za nagomilane probleme mogao da bude, bar za početak, direktan TV prenos predstojeće izborne Skupštine na kojoj bi kandidati javno predstavili svoje ideje, a delegati javno glasali. Tad bi i narod i zaista saznao čime kandidati sebe kvalifikuju za odgovornu funkciju, šta su u fudbalu radili pre, da li uistinu imaju socijalnu sposobnost da upravljaju tako osetljivim sistemom i tako dalje i tako dalje. Oni drugi, misli se na podizače ruku, javno bi pokazali da li misle svojom glavom ili su samo glumci u dobro izrežiranoj cirkuskoj predstavi.

Šta je sa ljudima i klubovima koji u saradnji sa sudijama kreiraju tužnu sliku stvarnosti srpskog fudbala. Nije nikakva tajna da gotovo svaki srpski klub ima ljude ili čoveka zaduženog za delioce pravde koji rado primaju nagrade u vidu poklona, a na račun dobro obavljenog posla. Krivičnoj odgovornosti u uređenim zemljama jednako podležu i oni koji primaju kao i oni koji daju. Ali sve je u srpskom fudbalu još uvek teško dokazati. Ili možda i nije. Zato Srbija i čeka nestrpljivo dan kada će zbog ovih ili onih malverzacija jedan klub biti kažnjen oduzimanjem bodova ili seobom u niži rang. "Slučaj Juventus“, bar za sada, u Srbiji očigledno ne može da se dogodi što fudbalski narod definitivno dovodi u poziciju da veruje i kad ga lažu. I da misli kako je sav taj mulj po kojem se ova igra trenutno valja zapravo lekovit.

Zato, ako fudbalska Srbija hoće i zaista da napravi korak napred, prvo mora zakoračiti dva unazad. Za početak sa jasno definisanim ciljevima i strategijom koja neće biti pod uticajem politike i manira zasnovanih na principu od danas do sutra.

Srpski fudbal danas živi trenutak kada je najbitnije najmanje bitno. I kada ne propada slučajno tek tako. Sve je posledica proverenog sistema. Na ovim prostorima fudbalska elita, u mnogim segmentima, odavno više nije odabir najboljih u vrlini i veštini.

Tračak nade pojavio se sa saznanjem da se srpski šampion konačno direktno domogao grupne faze Lige šampiona, odnosno kada je pet klubova steklo pravo da učestvuje u evropskim klupskim takmičenjima, takođe i kada je Piksi kao selektor na trenutak povratio poljuljano poverenje u reprezentaciju. Ispostavilo se, međutim, da je to samo bio galop na kornjačama i to u pogrešnom pravcu usporen vetrovima nesloge i nejedinstva jednako prisutnog i u trenutku kada se bira predsednik FSS-a. Jasno je da to neće biti Nemanja Vidić, da su i šanse Branislava Nedimovića sve tanušnije, a prilika da to bude neko sasvim, sasvim treći sve izglednija.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zvanično: Vidić podneo kandidaturu za predsednika FSS
Nemanja Vidić 23.1.2023

"Želim da ujedinjujem"

11.02.2023. 17:58

Zvanično: Vidić podneo kandidaturu za predsednika FSS

Proslavljeni srpski fudbaler Nemanja Vidić zvanično je podneo kandidaturu za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
30.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve