Fudbal u Srbiji
Najzad, VAR i Filipović
U jednoj zemlji jedna utakmica je prekinuta u 93. minutu i to u trenutku kad je sudija dosudio penal za tim domaćina. Nastao je haos na terenu, gosti su bili besni i sudija je odlučio da se meč ne nastavi. Nekoliko dana kasnije usledila je odluka da igrači gostujućeg tima moraju da se vrate.
Penal je izveden, ali je igrač domaćih bio neprecizan. Za goste koji su vožnjom u rikverc morali da pređu 240 kilometara jedina uteha bila je to što su u povratku, takođe dugom 240 kilometara, u rukama imali pobedu i tri boda.
Bilo je to, na svu sreću, tamo negde daleko i u vremenu kada na fudbalskim terenima nije postojao VAR. Danas postoji, gotovo svuda, pa i u Srbiji. Ali uprkos modernim tehnologijama ostalo je i preteško nasleđe uokvireno višedecenijskom merom neprolaznosti da su za sve prljavo i neregularno u srpskom fudbalu krive sudije. Ostalo je nerazjašnjeno i pitanje ko je na "duhovitom Balkanu“ izmislio nikad demantovanu izreku "da je sudija čovek koji svira samo kada mu plate“, kao i da li su tačne priče da sudije osim sudijskih taksa, koje u opštoj oskudici nisu za potcenjivanje, u sopstveni džep guraju i dodatni prihod kao nagradu za dobro odrađen posao.
Ljudi u crnom, govorilo se takođe, zavili su mnoge klubove u crno. Sa tribina su ih sustizale i morbidne kletve, misli se na sudije, tipa "dabogda da nikad ne skineš tu crninu“ i tome slične. Sudija je vremenom postao najomraženiji akter utakmice. I sve bi, možda, prošlo bez posledica da se u svemu nije malo preteralo. Čak i malo previše. Dosadile su narodu i one smešne, ali kažu i sto odsto istinite, priče kako je u ne tako davnim vremenima svaki sudija morao da svrati u neki fantomski motel pored Aleksinca. Ako to ne uradi, pričalo se takođe, šanse da deli pravdu u sledećem kolu bile su minimalne, a šta će suditi i da li će napredovati na sudijskim listama, naravno ukoliko svrati na poklonjenje gospodinu i njegovoj supruzi, zavisilo je od toga kakav poklon i koliko debeo koverat kao darove nosi.
I sudije i oni koji su srpskom fudbalu radili sa sudijama, navodno dokaza ima bezbroj, brzo su se bogatile i obogatile. Naravno, ne svi, već samo odabrani. I oni koji su pristajali da budu kulisa koja se kreće utabanim stazama u predstavi sa naslovom "prljava strana fudbala“. A moguće je i da je priča o bogatstvu sudija i njihovom raskalašnom životu, pogotovo noćnom, dobrim kolima i brojnim stanovima u vlasništvu i skupim poklonima za dame sumnjivog morala samo izmišljena priča. Državne službe, tipa onih za istraživanja porekla imovine, nikada, priča se, nisu zakucale na vrata delilaca fudbalske pravde. A da jesu...
U nekim prošlim vremenima često gol nije bio gol i kad to jeste. Penal takođe. Famozni udarac s bele tačke sudije su, u svetu i kod nas, znale i te kako da koriste kako bi kompenzovale poništenje očigledno regularnog gola. Za prljave ciljeve koristio se i ofsajd. Kad je to trebalo, u nedozvoljenoj poziciji bio je i onaj koji to nije, kao što to fudbaler nije bio iako je ceo stadion video da jeste. Ali, sudijina je poslednja.
Za pojedine među njima njihov lični moral i ukaljan obraz nikad nisu ni izašli iz nedozvoljene pozicije. Pogotovo ako je u toj igri pored igrača važnu ulogu imao i novac. A sudije za novac sviraju onako kako im se kaže. Bar se tako govori. Sve ovo, međutim, ne može da se dokaže. Saučesnici u prljavim poslovima nikad nisu pronađeni. Moguće i zato što ih niko nije tražio. Sudije su i bez učešća trećih lica često svirale, moguće je da to još uvek čine, za sebe i svoj tip na kladionicama za koje su poštujući pogane crte svog karaktera ispoljile mnogo veću strast nego za fudbalsko deljenje pravde.
A onda je i toj sreći došao neko sasvim, sasvim treći. Moguće je i da ne bi došao, da bi se sudijsko vršljanje nastavilo, da se u vezi sa fudbalom i događanjima u srpskom fudbalu lično, krajem prošle sezone, nije oglasio i prvi čovek države.
"Mnogo sam tužan zbog toga kako nam izgleda završetak fudbalskog prvenstva. I ne samo što će VAR doći sledeće godine u našu zemlju, sad vam kažem, tu mafijašku bandu iz fudbala koja vam pušta da se svi smeju penalima koji se sviraju, cela Evropa i ceo svet, sve ćemo da ih pohapsimo. I ne interesuje me koji državni funkcioner, sa kog mesta po tom pitanju pomaže. To je moje novo obećanje, a narod neka vidi jesam li govorio istinu i neka pogleda kako će da nam izgleda sledeće prvenstvo i da li će da se igra tri za tri“, poručio je 5. maja 2021. Aleksandar Vučić.
Mnogi su ovu priču prokomentarisali kao patetičnu, ali... U međuvremenu VAR je uveden, na robiju je otišao Srđan Obradović, fudbalski sudija kome se na teret stavlja da je bio naklonjen domaćinu na utakmici Spartak–Radnički Niš, odnosno da je na pomenutom meču dosudio skandalozan penal za Spartak. Osuđen je na 15 meseci zatvora. Takođe, izrečena mu je i mera zabrane vršenja sudijske funkcije, odnosno rada u fudbalu u trajanju od deset godina. Da li samo zbog penala ili...
Sredinom januara 2022. srpska fudbalska javnost saznala je i da je Disciplinska komisija FSS-a kaznila zabranom rada u fudbalu na devet meseci predsednika FS Istočne Srbije i aktuelnog ministra Novicu Tončeva. Istom odlukom na šest meseci van fudbala udaljen je i njegov sin Stanislav, predsednik surduličkog Radnika. Otac i sin kažnjeni su zbog ulaska u sudijsku svlačionicu u poluvremenu utakmice Radnik–TSC 3. decembra 2021. Govori se da je to bio prvi konkretan nagoveštaj rastanka sa starim navikama zbog kojih je srpski fudbal ukaljan blatom moćnika i njihovih satelita.
Naravno, sve ovo nije zadovoljilo fudbalom ostrašćene koji "traže krv“ mnogo bitnijih likova. Takođe, u ovom šampionatu nije se dogodilo da su izveštači sumnjali ili pisali o meču koji bi nagoveštavao staru praksu klubova i igranja tri za tri boda.
Izmene su se dogodile i u sudijskoj organizaciji. Tačnije, Sudijskoj komisiji FSS-a. I sve to na zahtev i po nalogu UEFA jer je rad prethodne komisije, tvrdili su ljudi iz Niona, bio jedan od faktora neregularnosti takmičenja u srpskom fudbalu. Trojku Milan Karadžić, Boško Jovantić i Milan Srećković zamenila je četvorka u sastavu Dejan Filipović (predsednik), Bojan Stojanović (zamenik), Nenad Đokić i Dejan Santrač. Oni su Odboru za hitna pitanja predložili novu listu sudija za sezonu 2021/22. Reakcije, one s negativnom konotacijom, nisu izostale. Raka Đurović, javnosti znan kao sudijski ekspert i kao neko ko se ne libi da kaže šta zaista misli, sve je prokomentarisao na sledeći način:
"Javnost je među novim kadrovima uglavnom prepoznala osobe dovedene da prihvataju nametnuta rešenja. I to je stari, oprobani, recept čelnika Saveza.“
Miroslav Radoman, bivši sudija i nekada prvi čovek Sudijske komisije FSS-a, naglasio je kako je reč o "sudijskoj komisiji koja je postavljena da bi slušala koga treba, a ne zbog toga da bi sudijsku organizaciju vratila tamo gde joj je mesto tako što bi radila na vraćanju autonomije sudijama i popravljanju ugleda lika sudije, odnosno školovala mladi kadar od znanja i integriteta“. I još je dodao:
"Fudbal je zatrovan politikom. Svi članovi Sudijske komisije imaju političku zaleđinu i podršku što ne može izaći na dobro kao što nije ni sa prethodnim sazivima. Istog tog Grujića sam skinuo sa liste 2017. pa su ga posle mene vratili, omogućivši mu da radi šta je radio. Tako je bilo i sa Novicom Anđeloskim i Srđanom Obradovićem, jer su im neki moćnici opet davali pištaljku.“
Oni koji su odlukama nove Sudijske komisije odstranjeni sa lista, a među njima je i pomenuti Grujić, razumljivo, pokazali su bes i ljutnju. Neki drugi neslaganjem uz mudre floskule. Niko, bar ne javno, nije podržao Dejana Filipovića i njegovu ekipu.
U jesenjem delu šampionata i prvim kolima proleća nije bilo prigovora na suđenje, ali je bilo, uprkos prisustvu VAR tehnologije, grešaka u suđenju. Nedavno je Filipović javno saopštio da to što je neko grešio nije ništa drugo nego njegov loš izbor. Ali je i stao i u odbranu onih koji su grešili govoreći da je baš svim srpskim sudijama sa liste, od Superlige pa naniže, pružio šansu, baš kao što to rade i treneri sa fudbalerima, da izađu na teren i pokažu da vrede uz uslovno pravo da kao i svaki akter fudbalske utakmice nenamerno pogreše.
Uostalom, slično se radi i u fudbalskoj Evropi. UEFA se ne odriče, znaju to dobro srpski internacionalci, dobrog sudije zbog jedne greške. Polazi se od pretpostavke da je možda imao samo loš dan kao što se loš dan dogodi i najvećim fudbalerima sveta. U Srbiji to nije bila praksa. Biće, čini se, ubuduće.
U istoj priči uz kafu Filipović je posebno naglasio i to kako je za prethodnih sedam meseci imao apsolutnu podršku rukovodećih ljudi FSS-a, takođe i da ga nisu sustizali bočni vetrovi u vidu dobrih preporuka i kojekakvih intervencija, da je sve sudije za sve utakmice sam delegirao. Takođe, i da prilikom dolaska na odgovornu i raznim pritiscima izloženu funkciju za sebe nije lobirao, da su ga i bukvalno pozvali u FSS na sastanak, da su mu rekli kako je od 20 anketiranih ljudi s kredibilitetom u fudbalu njih 18 reklo da je on čovek koji svojim radom može da promeni u korupciju ogrezao sudijski sistem, da sprovede u delo da se sudi pošteno, da svi klubovi kad je suđenje u pitanju budu ravnopravni. Iskreno im je odmah, Bjekoviću i Stojkoviću, rekao da on to sam ne može, ali je istog trenutka i dobio odgovor da na toj vetrometini neće biti sam. Prihvatio je izazov.
Ko je Dejan Filipović? Otac troje dece, uzoran suprug, diplomirani inženjer elektrotehnike i neko kome je, po sopstvenom priznanju, fudbal jedini porok u životu. Jednako koliko i strast. Bio je i fudbaler sa lepom perspektivom, ali i neko ko je zarad ljubavi prema matematici odlučio da mu elektrotehnika bude zanimanje, a fudbal hobi u koji je utkao nemerljivu ljubav. Obavlja rukovodeću funkciju u "Telekomu“, govori engleski i nemački, takođe i španski koji je učio i naučio po preporuci legendarnog TV novinara Vladanka Stojakovića koji mu je rekao da onaj ko voli fudbal mora naprosto da govori i španski jer se na španskom govornom području igra najbolji fudbal. Član neke političke stranke nije bio niti je to sada.
Osim Srbije, poverenje mu je ukazala i Evropa. Sudija internacionalac bio je istina samo dve godine, okliznuo se na sopstvenu koru od banane koju je u slast pojeo, sudio je kao perspektivan delilac pravde finale kadetskog prvenstva Evrope i još puno važnih utakmica, ali do vrha nije stigao jer su u matičnoj organizaciji sve činili da na taj vrh ne skoči. Onima kojima veruje, osvrćući se na taj period, iskreno je priznao:
"Nisam znao da se izborim sa sopstvenom psihološkom krizom. Ono što danas radim sa sudijama, ono što je koncept mog tima jeste da sudijama ponudim ono što je meni nedostajalo. Mislim na podršku kad je im je teško.“
Danas je UEFA i FIFA instruktor, uživa izuzetno poverenje gospodina Batala, potpredsednika Sudijske komisije UEFA, a nedavno je prilikom reizbora doživeo tu čast da bude samo jedan od dvojice kojima je ponovo poklonjeno poverenje.
Ljudi pogrešno misle da je po sopstvenom nahođenju sklonio neke likove sa sudijske liste. Tvrdi da nije tako. Kaže:
"Nikog nisam sklonio i nikog nisam doveo na listu. Svi ti ljudi su sami sebe eliminisali. Da ste pitali desetoro sudija po principu slučajnog izbora koga bi trebalo odstraniti i da to napišu na komadiću papira, svi bi napisali ta ista imena.“
Za Filipovića se zna i to da se pre nego što preseče obavezno konsultuje sa svojim najbližim saradnicima, sa Nenadom Đokićem i Markom Pavlovićem pre svih. Ima i tu naviku, zapravo lepo vaspitanje, da iskustva razmeni i s ljudima koji su dobronamerni i koji poznaju situaciju u fudbalu i finese fudbalskog suđenja, da razgovara sa onima koji su van sistema. Sujeta takođe ne stanuje pod njegovim krovom. Ne ljuti se takođe ni na one koji ne misle kao on. O Radomanu i Đuroviću ima dobro mišljenje, poštuje ono što govore, misli i naglašava da što kaže nije demagogija, da oni koji se s njim ne slažu jednostavno nisu dokraja upoznati sa nekim stvarima. Poštuje i to što je Miroslav Radoman sudio najteže utakmice u istoriji srpskog fudbala misleći na duele Crvene zvezde i Obilića.
Za fudbalskog sudiju koji je završio u zatvoru govori da nije zlikovac, već da je žrtva sistema. Roditelji su mu davno objasnili šta je sramota i kako je čoveku koji mora za sva vremena da živi osramoćen. Zahvaljujući dobrom vaspitanju, tom stazom nikada nije zalutao. Zato je i mlađim kolegama preneo misao da kad nešto urade više nema povratka, takođe i da Srđan Obradović nije izolovan incident, da je teško reči da je dobro što se to desilo, ali... Sudijama iza kojih stoji poručio je da, ukoliko urade nešto nalik onome što je uradio Obradović, budu svesne da nisu prešle punu, već duplu punu liniju i da u tom slučaju njihova karijera stiže na rub provalije. Nije tajna i da je sve sudije sa Superlige odveo u Narodni muzej s namerom da budu, kako kaže, malo bolji ljudi.
"Stalno pričam da je suđenje dalo mogućnost svakom od njih da postane gospodin ukoliko malo drži do sebe, da čovek koji je kulturniji ipak više vredi.“
Na pitanje ko su ljudi koji danas dele u Srbiji fudbalsku pravdu i čime se bave Filipović priča priču o privatnicima, policajcima, službenicima, profesorima, advokatima, sudijama koje rade u fudbalskim savezima regiona ili opština...
Zanimljivo je i šta misli na temu da li u Srbiji suđenje može da se izbori za status s maksimalnom nezavisnošću unutar fudbalske organizacije.
"Za ovih sedam meseci apsolutno je nezavisno. Grešaka ima, ali ih je zaista bilo malo.“
Priču potkrepljuje i podatkom koji ne treba skrivati od javnosti, a to je da je na 48 jesenjih utakmica samo na sedam bilo sumnjivih odluka. Takođe, i da je bilo nekih odluka koje su korigovane VAR tehnikom, ali i nekih koje to nisu.
"VAR može da pomogne koliko god da sam u početku bio skeptičan kada je u pitanju ova tehnika. Esencija priče zašto je fudbal fenomen svodi se ne reč nepravda“, razmišljanje je Dejana Filipovića.
Ono što je dobro kad je suđenje u Srbiji u pitanju jeste takozvana linija intervencije čime je postavljena visoka granica, ali i prostor za ljudske greške. Mnogi, takođe, ne znaju kad se VAR primenjuje?
"Ako VAR zovete za sve, to će biti onda tenis. VAR treba da ispravi sudiju samo kada je sigurno pogrešio. Mislim da smo tu imali i sreće. Bilo je grešaka, pričam samo o ljudskim greškama, ne i tehnici, ali broj tih grešaka je stvarno bio zanemarljiv. Imamo sudiju koji je sudio 15 utakmica bez VAR intervencije. Najbolje sudije sa liste imale su jednu ili dve. Ovo su statističke brojke koje same za sebe dovoljno govore o kvalitetu suđenja na srpskim terenima“, ističe Filipović.
U potrazi za odgovorom da li su srpske sudije i u kojoj meri vezane za kladionice Filipović uverava da tako nešto, bar koliko on zna, trenutno nije prisutno, ali i podseća da je svim sudijama obećao ekspresni let sa liste ukoliko se na bilo koji način sazna da se neko od njih bavio tim i takvim radnjama, odnosno talio sa klubovima.
"Pre svake utakmice se čujem sa sudijama, tražim odgovor na pitanje da li je bilo nekih i kakvih intervencija, da li je neko na njih vršio bilo kakav pritisak. Za sada naivno verujem, zapravo iskreno verujem da je povezanost sudija sa kladionicama ili klubovima na nultoj tački.“
U nedelju se igra večiti derbi. Ovog puta s podosta tenzija jer je ulog veliki. Sudiji i sudijama neće biti lako. Javnost jako zanima čiji će sudija biti na centru, za koga navija. Uoči valjda poslednjeg duela večitih rivala internacionalac i trenutno najbolji srpski sudija Srđan Jovanović je ispričao:
"Nismo mi Engleska, tamo svaki sudija pre dolaska na listu ima pravo da se izjasni i da napiše ime kluba za koji navija. U tom slučaju njih ne delegiraju na mečevima tih klubova. Kod nas je tako nešto praktično nemoguće jer u Srbiji većina ljudi navija za Partizan i Crvenu zvezdu, suludo je dakle pričati o tome za koji klub sudija navija. Svi smo mi kao deca simpatisali određene klubove. Vremenom se ta strast stavlja u drugi plan, sudija profesionalac svoju karijeru usmerava u potpuno drugom pravcu.“
Jovanović je sudija sa evropske elit liste. Jesenas je sudio večiti derbi. Primedbe su izostale. U prošlosti je međutim bilo sudija koje su fenomenalno sudile tokom cele karijere, a onda ih je jedna greška na derbiju večitih obeležila za ceo život.
"Odluku ko će suditi derbi doneli smo mi bez bilo kakvih pritisaka ili intervencija sa strane. Dogovor je da ove godine pa ubuduće sledimo princip iz Španije. Tamo derbi između Barselone i Reala uvek sudi drugi sudija. Isto ćemo pokušati i mi“, kazuje Filipović.
Igra se prolećni deo prvenstva koji traži odgovore na mnoga pitanja. Počev od toga ko će biti prvak, ko će...
"Jesenas smo se uigravali, bilo je u početku nenamernih sudijskih grešaka. Potrudićemo se ovog proleća da ne bude nezadovoljnih suđenjem ni kada je u pitanu borba za titulu, kad se bude odlučivalo ko ide u Evropu, a ko ispada. Poenta je u igračima i trenerima, ne u sudijama“, naglašava Filipović.
Svestan je da dobro organizovana Sudijska organizacija, moderno organizovana i sa jasnim ciljevima, nezavisna i posvećena samo sebi i svojim problemima, nije po volji svih. Pogotovo ne mešetara, a među njima bilo je i sudija, koji godinama mute vodu u prljavoj bari srpskog fudbala.
"Ono što nam ide u prilog jeste trenutno potpuno nova atmosfera u srpskom fudbalu generalno. Piksi Stojković je doneo tu novu energiju, on je prvi rekao da je suđenje u Srbiji dobro, od njega smo dobili podršku koja je ranije možda izostajala. Ovo što mi radimo je proces. Sadnici lešnika treba šest godina da donese prvi plod, dakle ni mi ne možemo preko noći baš sve da stavimo u željene okvire, ali ako ustrajemo na tom putu, ništa nije nemoguće“, poruka je prvog čoveka Sudijske organizacije Srbije okruženog ljudima koji nisu ukaljani prljavim rabotama.
Da započeti posao nije završen može poslužiti i priča koju je u javnost lansirao Ninoslav Spasić, predsednik Stručne strukovne organizacije sudija regiona istočne Srbije. Čovek se osvrnuo na jesenji duel (16. 12. 2021; 2:0) između novosadskog Proletera i niškog Radničkog:
"Sudija Andrija Stojanović, kome je ovo ko zna koji put loše suđenje i slaba ocena, nije dosudio očigledan penal za Radnički, kada je morao da dodeli i crveni karton igraču Proletera. Pitam se zbog čega. Inače, on je sin Mikija Stojanovića, nekadašnjeg mahača u Superligi, danas generalnog sekretara FS Beograda, koji je i desna ruka Jovana Šurbatovića, generalnog sekretara FSS-a. Zašto Andrija Stojanović nije skinut sa liste SLS-a? Ko stoji iza sudija koje nemaju kvalitet za utakmice našeg elitnog ranga? Ko će odgovarati? Ovo su pitanja na koja fudbalska Srbija želi odgovore“, kaže Spasić.
Da sudije ne uzimaju baš uvek, već i da ponekad daju, dokaz je i to što su lane donirale 600.000 RSD u borbi protiv korona virusa. Bio je to još jedan dokaz da sudije, uprkos prisustvu VAR tehnike, poslednje odlučuju.