Sport
17.10.2022. 10:11
Sport
21.10.2022. 15:15
Zoran Šećerov
Planetarna dominacija
Odbojkašice Srbije nisu fenomen, već svetsko čudo!
Srbija je još jednom ili drugi put uzastopno prvak sveta u ženskoj odbojci. Za odbojkašku planetu je to podvig s oreolom ostvarenja vrednog divljenja. Koliko vrednog, možda najbolje ilustruje podatak da su isto u konkurenciji odbojkašica uspele još samo Ruskinje u nekim prošlim vremenima. U srpskom sportu generalno, niko i nikada.
U trenutku velikog zadovoljstva još veća je sportska radost prisetiti se načina na koji su Srpkinje stigle do prvog stepenika pobedničkog postolja. Priča je apsolutno fascinantna.
U 12 utakmica Santarelijeve izabranice ostvarile su isto toliko pobeda uz samo pet izgubljenih setova. Dva su izgubljena u grupnoj fazi, u drugom kolu protiv Bugarske, dva u četvrtfinalu u duelu sa Poljskom i jedan u polufinalu u odmeravanju snaga sa selekcijom SAD, zvaničnim olimpijskim šampionom.
Krešendo je bilo finale. U borbi za zlato, moćne Brazilke su počišćene sa parketa sa maksimalnih 3:0. Ovakva brutalnost se retko događa u poslednjoj utakmici najvećih takmičenja.
Planetarna dominacija ženske odbojkaške reprezentacije Srbije na poslednjem SP-u takođe je iskazana i kroz pojedinačna priznanja.
Tijana Bošković, korektor reprezentacije Srbije, proglašena je za najbolju igračicu, Teodori Pušić pripalo je zvanje najbolji libero, dok je Bojana Drča bila prvi tehničar šampionata.
Uspesi odbojkašica, pa i ovaj poslednji, već danas su istorija kroz čiju se veličanstvenost, osim medalja sa najvećih takmičenja, nalik na refren evergrin pesama, provlači i reč fenomen. Neki kažu srpskog sporta, drugi – svetske ženske odbojke.
Sport
15.10.2022. 21:34
Bravo, carice! Odbojkašice Srbije prvakinje sveta!
"Ne, nije u pitanju nikakav fenomen. Sve što se dogodilo samo je posledica višegodišnjeg kontinuiranog planiranja i velikog rada. I sasvim je moguće da će se događati i ubuduće kada je u pitanju srpska ženska odbojka. To je brod koji sigurno plovi“, uverava profesor dr Vladimir Koprivica koji je svoje zvanje, bogato iskustvo i akademsko znanje često stavljao u funkciju zvezdanog uzleta ne samo ovog sporta.
Možda srpska odbojka nije fenomen, ali jeste svetsko čudo. S ovom konstatacijom slaže se i profesor Koprivica.
"Mada smo mala zemlja, ali u svetskom vrhu imamo i mušku i žensku selekciju. Amerika, Kina, Italija, Rusija, Nemačka i Francuska su velike odbojkaške sile i to u najmnogobrojnijoj međunarodnoj sportskoj federaciji (221 zemlja). U toj konkurenciji pravo je čudo kako smo uspeli da na ovako malom prostoru sa ograničenim brojem igrača i stručnjaka stvorimo selekcije koje su godinama u svetskom vrhu. Zato svaka čast onima koji su ovo pripremali decenijama. Sada sve ovo treba nastaviti, a to neće biti lako.“
Sport
15.10.2022. 22:17
Tijana Bošković MVP Svetskog prvenstva! Naravno!
Da sa koloseka uspeha nije teško skliznuti na sporedni dokaz je srpski vaterpolo. Zato profesor Koprivica i naglašava:
"Sadašnji uspeh odbojkašica je inercija prethodnog rada, ali i nije garancija da će neka nova generacija biti jednako uspešna. Primer je vaterpolo. U trenutku najveće slave u prvi plan je došla generacija s kojom se nije dobro radilo. Prvi put o ovom sportu nije izvršena postepena smena generacija, nego munjevita, i to je dalo loš rezultat. Tamo gde smo dominirali preko noći smo nestali.“
Nije nemoguće da nešto slično sustigne i odbojkaše, odnosno odbojkašice.
"Problem može biti to što Srbija, ne samo u odbojci, nema dovoljno stručnog kadra za taj niži nivo. Odbojka je istina uvela licence za rad sa najmlađim uzrastima, ali je malo onih koji se snalaze u toj poplavi interesovanja, pogotovo kada je reč o ženskoj odbojci. Tu bi pod hitno trebalo neke stvari dovesti na mnogo viši nivo ukoliko je to moguće, mada ne znam da li je to i zaista moguće“, govori Jovo Vuković, novinar i publicista, ali i nekadašnji odbojkaš.
Posle silnih uspeha bio bi greh neke svari baciti niz reku. Sadašnjost srpske odbojke utemeljena je na dobroj ideji smišljenoj u ne tako davnoj prošlosti.
"Bum ženske odbojke u Srbiji počeo je negde odmah posle Olimpijskih igara 2000. godine kada su se odbojkaši vratili kući sa zlatnom medaljom. U OS Srbije se zapravo tada počelo razmišljati i o tome da se malo više pažnje posveti ženskoj odbojci. Logika je bila da ako imamo taj i takav potencijal u muškoj, onda verovatno slične vrednosti postoje i u konkurenciji devojaka.“
Nije nikakva tajna, a to potvrđuje i Vuković kao višedecenijski vrlo pažljivi pratilac zbivanja u srpskoj odbojci, da je za ekspanziju ženske odbojke najzaslužniji Aleksandar Boričić, tada predsednik nacionalnog saveza, a danas prvi čovek Svetske odbojkaške federacije. On i podjednako entuzijasti oko njega koji su razumeli njegovu na vrednostima utemeljenu strategiju.
U isto vreme srpska ženska odbojka imala je i sreću što je Boričićeva upornost reprezentaciji darovala jednog dugoročnog selektora, apsolutno stručnog i maksimalno posvećenog poslu i zadatku koji je bio pred njim. Reč je naravno o Zoranu Terziću.
"Jedno od obeležja naše odbojke je i to što su najbolje srpske odbojkašice raštrkane po celom svetu. Treba znati da nije nimalo lak zadatak praviti ekipu kad jedna devojka dolazi iz Francuske, druga iz Italije, treća Poljske, četvrta iz Turske ili već koje zemlje. Trebalo je dakle za samo mesec dana, koliko je bilo moguće izdvojiti za pripreme uoči velikog takmičenja, sve to uklopiti u sastav s pobedničkim mentalitetom. Zoran Terzić je to uspeo. Dokaz su rezultati“, podseća Vuković.
Sport
17.10.2022. 10:27
Danijele Santareli - ko je čovek koji je imao hrabrost da nasledi Terzića
Foto
Terzić je reprezentaciju SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, od 2006. samo Srbije, preuzeo 2002. Za 20 godina kao selektor ukupno je osvojio dvadeset medalja. S njim je reprezentacija zapravo osvojila sve što se osvojiti moglo. Zlatno doba.
"Naša ženska reprezentacija stigla je 2003. na Evropski šampionat u Turskoj kao 100 i neka na svetskoj rang-listi. Uprkos lošem rejtingu, bile su devete i to je tada bilo veliko iznenađenje, ali i više nego dobar nagoveštaj Terzićevog pionirskog rada u ulozi selektora“, priseća se Vuković.
Samo dve godine kasnije (2005), na EP u Zagrebu, Terzićeve izabranice bile su sedme, da bi prvu evropsku medalju, srebrnu, osvojile 2007. Tada se aplaudiralo Anji Spasojević, Ivani Đerisilo, Vesni Čitaković...
"Godinu dana pre (2006), na SP u Japanu, devojke su prigrabile, na opšte iznenađenje odbojkaškog sveta, bronzu. Bila je to najava onog što sledi, veliki zamah koji je za rezultat imao medalju na skoro svakom narednom velikom takmičenju“, kazuje Vuković.
U ovoj sportskoj bajci s porukom da i mali u konkurenciji velikih mogu biti najveći apsolutno fantastično zvuči podatak da od 2015. srpske odbojkašice ne silaze sa pobedničkog postolja bez obzira da li učestvuju na Olimpijskim igrama, svetskom ili evropskom prvenstvu.
"Taj kontinuitet u osvajanju medalja mnogo je značio za samopouzdanje svake devojke, ali i ekipe u celini baš kao što je i neprocenjiva vrednost bilo i iskustvo koje je ekipa prikupljala stalnim igranjem na velikim takmičenjima. Sastav reprezentacije se menjao, ali planski. Uz iskusniji deo ekipe postojao je i onaj drugi koji je sazrevao.
Postepenim uvođenjem onih koji pristižu odliv velikih se praktično nije osećao. Dakle, osnovni uzrok uspešnosti ove reprezentacije jeste to što je godinama uvođena u dobar sistem, takođe i što je selektor poštovao princip da se ekipa ne sastavlja, već se stvara. Na kraju te priče bile su medalje u kontinuitetu“, kazuje profesor Koprivica.
Bojazan da će kola krenuti nizbrdo posle odlaska ultrauspešnog selektora Zorana Terzića, ispostavilo se, bila je suvišna.
"Dolaskom novog selektora ništa se nije promenilo. Italijan Danijele Santareli je možda doneo neke inovacije u taktičkom smislu, sve drugo je ostalo isto. On je čovek koji svoj posao radi s naglašenim temperamentom, živi sa timom, preživljava svaki poen. I ljubitelji odbojke u Srbiji su ga odmah zavoleli, oni jednostavno vole trenere s naglašenom emocijom.
Možda on to sve na nekom drugom mestu ne bi mogao da radi, ali on je osetio gde treba da dođe, ovo kod nas je nešto što njemu odgovara. I devojke su ga prihvatile. Doneo je sa sobom ono nešto drugačije što odgovara našem mentalitetu.“
Danas je ženska odbojka jedan od najomiljenijih sportova u Srbiji, zemlji sportskih apsurda u kojoj se masovno beži sa časova fizičkog vaspitanja.
"Činjenica je da su vredni rezultati doneli ženskoj odbojci veliku popularnost. Prema jednoj statistici, od svih devojčica koje u Srbiji počinju da se bave sportom 70% njih je dolazilo ili dolazi u odbojku. Počeli su da se formiraju novi klubovi, tako da je danas u Srbiji malo mesta u kojima ne postoji bar jedan klub. S takvim potencijalom mnogo je lakše selektirati i birati, na kraju i stvarati kvalitetnu reprezentaciju.“
Na pitanje da li je to što Srbija nema problema sa kvantitetom dovoljno da se kontinuitet vrednih rezultata nastavi profesor Koprivica naglašava:
"Veliki broj ljudi je samo potencijal, to je jedna stvar. Druga stvar je koliko i kako se sa njima promišljeno radi da bi došli na vrhunski nivo i iskoristili svoje potencijale. Kvantitet je samo uslov. Ne možemo očekivati da će i u budućnosti srpska odbojka imati vrhunske takmičarke samo zato što se trenutno veliki broj devojčica bavi ovim sportom. To nikada ne ide mehanički, to traži jednu izvanrednu ideju, metodiku rada, praćenje tokova i usaglašavanje sa nekim modernim karakteristikama budućih asova i slično.“
U fokusu
15.10.2022. 22:08
Ovako su se naše odbojkašice borile na terenu... (FOTO)
Foto
Ključna stvar je kontinuitet u radu. Profesor Koprivica to dokazuje i na prostom primeru.
"Sa decom treba raditi bar 10 godina da bi ona koja imaju 18 ušla odmah ili za godinu ili dve u reprezentaciju kao najtalentovanija. Mora se naprosto obezbediti postepena promena tima i plansko vođenje selekcije.“
Kako se to radi, kao primer može da posluži karijera Tijane Bošković. Jovo Vuković ističe.
"Danas je slavimo kao svetsko čudo i najbolju igračicu sveta. Treba se, međutim, prisetiti kakve je sve kritike doživeo selektor Terzić kada je tada sedamnaestogodišnju devojčicu pozvao u nacionalni tim. Pisalo se da je to loš izbor, da ne možemo decu voditi na SP i tako dalje.
Za mene je to i tada, a bio bi i sada, čin hrabrosti selektora. On je video što drugi nisu, ukazao joj je poverenje i zahvaljujući tom potezu selektora srpska odbojka još od 2014. ima Tijanu Bošković. Ne zaboravite ni podatak da je ona i na tom prvenstvu kao debitant u utakmicama koje je igrala beležila između 15 i 20 poena.“
Ona, Tijana Bošković, danas dominira na svetskoj sceni i sasvim je izvesno da će u dogledno vreme postati i zvanično najbolja svih vremena u istoriji ženske odbojke.
"Trenutno je samo prva igračica sveta. Da je tako, pored svih vrednosti koje je kao sportistkinju krase, potvrđuju i ugovori koje potpisuje. Danas je novac mera svega, a i tu Tijani niko nije ravan na svetu celom. Kontinuitet njenih igara je zadivljujući. Na najvišem nivou igra od 2014. Njen kvalitet je i to što ne zna da podbaci. Nikad zapravo nisam negde pročitao da je odigrala lošu utakmicu, što je na neki način potvrda teze da je izuzetno stabilna ličnost s nesalomivim karakterom“, podseća Jovo Vuković.
Njene igre mame aplauz, njeni smečevi su, kako slikovito govori Jovo Vuković, nalik na "dobovanje hercegovačkim kamenom po parketu“.
"To može samo ona i niko drugi. Prva je u svetu žena koja igra mušku odbojku. To je jedna strana njene ličnosti. Onda druga svodi se na sliku tihe devojke, mirne i blage naravi s osmehom Mona Lize koju slava nije promenila ni za jotu, koja ne teži da se dopadne. Još nismo svesni koje će visine da dostigne. Igra kao robot, njen svaki pokret maksimalno je savršen i usavršen.“
I profesor Koprivica naglašava posebnost Tijane Bošković u svakom pogledu, a posebno njenu lidersku ulogu.
"Prvo se mora istaći da je pojavljivanjem Brankice Mihajlović i Tijane Bošković, koje su pristigle iz Republike Srpske, Srbija dobila ekstrakvalitet. Njih dve su jako pomogle da srpska reprezentacija bude koplje ispred drugih. U međuvremenu Tijana je postala megazvezda i lider ekipe, lider koji igra za ekipu i kome ekipa veruje. To se i te kako videlo i na šampionatu sveta. Ona je istinski lider koji okuplja tim oko sebe i znalački ga vodi stazom uspeha.
Postoje i lideri koji igraju za ličnu statistiku i na koje ostatak tima ne gleda blagonaklono. Lider mora da bude u funkciji tima. Tijana je upravo taj i takav lider. Uprkos tome što je najbolja igračica na svetu, nikada nije glorifikovala svoje zasluge ili govorila ja pa ja uprkos tome što svi znamo da ona predstavlja 50 odsto tima. Kad nje ne bi bilo u sastavu, jasno je da to ne bi bila reprezentacija kadra da postigne tako vredne rezultate. To je sigurno“, tvrdi profesor Koprivica.
Jovo Vuković naglašava da "bilo koga da dodaš uz Tijanu – imaš ekipu“. Takođe, i da je ona u svetskoj odbojci ono što je Nikola Jokić u planetarnoj košarci.
"I više je od toga. Kada Jokić izađe iz igre na 10 minuta, njegov tim i bez njega može da pobedi. Ali, ako bi trener isto uradio sa Tijanom, teško da bi njen tim bez nje dobio neku ozbiljnu ekipu“.
Jedno od pitanja sportske javnosti je i da li srpska odbojka može u perspektivi da dobije novu Tijanu Bošković. Profesor Koprivica kaže:
"To i jeste zadatak, to da se pronađe neko sličan Tijani Bošković. Pitanje je, međutim, da li će se i kada pojaviti neko takav. Mi ne možemo talenat projektovati, ne možemo napraviti jednog Mocarta, on se naprosto rodi, treba ga samo pronaći i dati mu šansu.“
Ima i onih koji veruju da o svemu za sada ne treba previše brinuti. Tvrde da je Tijana neko ko ima samo 25 godina i bar još deset godina karijere ispred sebe.
"Pitanje je, dugo može da traje neki libero. Tijana, čak i ako se sačuva od povreda, teško da može imati tako dugu karijeru s obzirom na njenu potrošnju. Godinama unazad ona je prisutna na svim takmičenjima, stalni je član prve postave tima, MVP skoro svih takmičenja, najbolji poenter. Ona jeste fenomen u mnogo čemu, neko uz koga i ostali iz ekipe postaju bolji, neko ko je nadrastao žensku odbojku svojim načinom igre, skokom, odnosom prema saigračicama, ekipi.“
Profesor Koprivica ukazuje i na jednu prikrivenu osobinu odbojke kao sporta.
"Odbojka je danas eklatantan primer trošenja takmičara. Ogroman je broj takmičenja, svaka sezona je izuzetno naporna, takmičari imaju jako malo vremena za odmor i jako je teško sačuvati odbojkaše i odbojkašice od povreda. Ima i nekih nelogičnosti u sistemu takmičenja kao što je ona da svetski prvak nema širom otvorena vrata Olimpijskih igara, već mora, kao i svaki drugi tim, da igra kvalifikacije. Cilj onih koji su sve smisli je jasan, oni žele da se odbojka igra non-stop u celom svetu, da imaju što veći broj ekipa i utakmica u čemu je čovek, takmičar, najmanje bitan.“
Srpske odbojkašice imaju u riznici medalja evropsko i svetsko zlato, ali ne i ono sa Olimpijskih igara (srebro 2016. i bronza 2021). Da li je i ono dostupno?
"Svaka prognoza u sportu je nezahvalna. Ali bez obzira na to, Srbija ima pravo na nadu. Maja Ognjenović, koja je sjajnim igrama pečatirala gotovo sve uspehe reprezentacije, iz opravdanih razloga nije bila na SP-u. Ali, obećala je, igraće u Parizu 2024. Ona, jedna od najboljih odbojkašica sveta u istoriji. Planira da u Gradu svetlosti proslavi 40. rođendan (6. avgusta) i olimpijsku medalju. Lično mislim da je tako nešto zaslužila. Ona je sve posvetila odbojci, bilo bi ružno da nestane odjednom. Ona je kapiten 10 godina, simbol reprezentacije. Kad u svetu kažeš Maja i Tijana, svet zna o kome se tu radi“, ističe Jovo Vuković.
Ono što srpsku odbojkašku selekciju čini moćnom jeste zapravo i podatak da se uspeh ostvaruje i kad ne igraju sve najbolje.
"Jovana Stevanović je briljantno odigrala SP. Malo je, međutim, onih koji znaju da je bila deo reprezentacije pa je onda odjednom nestala da bi se sada vratila i pokazala sav svoj kvalitet. Nešto slično važi i za libera Teodoru Pušić. Bilo je i sada i u nekim prošlim vremenima devojaka koje su imale prekid, a onda su se vraćale u selekciju i igrale tako da su svi bili ubeđeni da je taj i takav sastav na sceni zajedno najmanje pet godina. Za igru Stevanovićeve, Pušićeve ili Drače velike zasluge idu i na adresu selektora Santarelija. Nasledio je dobar tim i zadržao kontinuitet dobrih igara i rezultata“, kazuje Jovo Vuković.
Snaga srpskih odbojkašica je i u tome što i kad padnu – brzo ustaju. Vuković naglašava da je 2021. bila bolna, da je Srbija ostala bez trećeg evropskog zlata u nizu i to baš u Beogradu, ali i da su odbojkašice sve to vrlo brzo prebolele i da su se samo godinu dana kasnije okitile zlatom na SP-u.
Ne treba preterano brinuti ni za sutra. Pitanje je dana kada će snagu A selekcije predstavljati devojke koje danas briljiraju u svom uzrastu. Misli se na Jovanu Zelenović, Unu Vajagić, Henu Kurtagić, Aleksandru Uzelac, Damjanovićevu…
"Aleksandra Uzelac je tek napunila 18 godina i bez sumnje je ne samo evropska, već i svetska vrednost. Prošla je sve selekcije i dokazala da se na nju mora računati. Ona je zapravo zlatna nit zrenjaninske škole odbojke koja je svetu darovala Maju Ognjenović, Brižitku Molnar i Jovanu Brakočević. Sada je na sceni Uzelčeva, ali u Zrenjaninu ima još takvih“, uverava Jovo Vuković.
I ne samo u Zrenjaninu. Nekada su se zvezde rađale u Užicu, danas treba zaviriti u fundus Uba ili Lajkovca.
"Srbija ima talentovane devojčice i u to ne treba sumnjati. Ima, dakle, i budućnost, Sve to je, međutim, samo potencijal uz napomenu da je jako bitno kako će se razvijati. Poslednji šampionat sveta potvrdio je da se mnoge stvari rade na pravi način. Zato onima koji vole odbojku i prepustimo da posle svega uživaju. Suština je da sve to oko ženske odbojke jeste veliko čudo koje se nije desilo slučajno, već je nastajalo i pripremano. Taj put treba slediti“, zaključuje profesor dr Vladimir Koprivica.
Komentari
