Sport
18.04.2022. 09:32
Zoran Šećerov

FK Čukarički

Srpski Salcburg sa Banovog brda

patike, adidas, fudbal
Izvor: Shutterstock

Danas, tačno deceniju kasnije, Čukarički je u mnogo čemu moćna fudbalska priča i nedostižni uzor za mnoge. Ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope. Prvi privatni klub u Srbiji koji čvrsto stoji iza moćnika Crvene zvezde i Partizana, nikom ništa duguje, zapošljava oko 100 ljudi

U aprilu 2012. kompanija ADOC kupila je na javnom nadmetanju FK Čukarički. Bila je to ne samo sportska vest dana. S razlogom. Srbija, već pomalo umorna od fudbalskih grdosija s prefiksom "udruženja građana" koje su decenijama narodnim parama timarili politički i svi drugi moćnici, dobila je prvi privatizovan fudbalski klub. Registrovan je kao d.o.o.

Danas, tačno deceniju kasnije, Čukarički je u mnogo čemu moćna fudbalska priča i nedostižni uzor za mnoge. Ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope.

Na pitanje da li je i kako je tako nešto u fudbalskoj zemlji opterećenoj brojnim idiotizmima i skarednim radnjama, korupcijom i aferama uopšte moguće Vladimir Matijašević, sportski direktor Čukaričkog, odgovara:

"Pokazalo se da je moguće, pogotovo ako se pravi ljudi nađu na pravim mestima. Sve to, naravno, mora da prati i veliki rad, poverenje." 
 

Zadatak onih koji danas pišu istoriju Čukaričkog svodi se na obavezu da loptu uvek guraju napred.

"Znamo šta hoćemo. Takođe, i kako hoćemo. Uvek postoje stvari koje moraju da se poboljšaju, unaprede. Ono što je najvažnije – Čukarički danas ne pravi korake unazad."

Pre deset godina, uprkos višedecenijskoj tradiciji, klub je bio na pragu gašenja. Tavorili su na dnu drugoligaškog karavana, stečaj je kucao na vrata oronulih klupskih prostorija. A onda se dogodilo čudo, fudbalsko-filmski zaplet sa srećnim krajem. Tadašnji treneri Vladan Milojević i Zoran Popović izvukli su poslednji adut iz rukava.

Hrabro, ne krijući šta smeraju, zakucali su na vrata kompanije ADOC i čoveka za koga su čuli da neguje emociju prema fudbalu. Tražili su i dobili pozajmicu od 20.000 evra. Bilo je to krajem 2011. Već u aprilu 2012. Dragan Gale Obradović, prvi čovek kompanije ADOC, iz samo njemu znanih razloga kupio je na javnom nadmetanju FK Čukarički.

Na početku se lutalo, ali ne dugo.

Već u sezoni 2014/15. pehar nacionalnog Kupa stigao je u vitrine Brđana. U finalu je savladan Partizan 1:0, golom Dragoljuba Srnića.

Danas Čukarički ima status večito trećeg u elitnom rangu fudbalske Srbije. Često igra na evropskoj klupskoj sceni. Biće u Evropi i naredne jeseni.

Pozicija broj tri u superligaškom karavanu koja otvara vrata kontinentalnih klupskih takmičenja obezbeđena je praktično pre početka doigravanja.

"Igranje u Evropi jedan je od izvora naših prihoda. U toj opciji zarađujemo između 700.000 i 800.000 evra", kazuje Matijašević.
 

U početku Brđani su igrali samo prvu evropsku rundu. Onda i drugu. Prošle jeseni i treću. Od sledeće sezone, ako budu ponovo treći, plasiraće se direktno u grupnu fazu Lige konferencija.

"Jesenas smo napravili iskorak, ali nas je Hamarbi vratio u stvarnost, zapravo tamo gde nam je mesto", podseća Matijašević.

U Čukaričkom ne kriju da su ovog leta ambicije neuporedivo veće. Goran Grkinić dobio je zadatak da pronađe adekvatna pojačanja?

"Mladih u našoj ekipi imamo dovoljno. U potrazi smo za četvoricom iskusnih igrača", ne krije Vladimir Matijašević.

Neko će reći – prava prilika za skaute. Međutim, Čukarički nema, za razliku od drugih, u svojoj fudbalskoj kući ljude s ovim zanimanjem?

"Znamo klubove koji imaju i 20 skauta. To je 20 ljudi, 20 različitih mišljenja, teško je to usaglasiti. Nama tako nešto ne treba, a i preskupo je", uverava Matijašević.

U Čukaričkom, poštujući racionalnost kao faktor vrednosti, ovaj posao obavljaju sami. Čini se uspešno. U poslednjih šest godina funkcionišu po principu kupi jeftino – prodaj, ukoliko je to naravno moguće, što skuplje?

"Bilo je i situacija kada su nam se smejali, govorili da vrištimo od sreće ukoliko konkretno već otpisane Birmančevića ili Jovanovića nekom prodamo za 200.000 ili 300.000 evra. Veljko Birmančević je u našem klubu prvo postao A reprezentativac, a onda je otišao u Malme za milionsku sumu. Jovanović je zimus prodat u Izrael za skoro dva miliona. Moram, međutim, da naglasim da nas pored novca podjednako, ako ne i više, raduje to što su obojica u našem klubu dobili priliku da pokažu svoj kvalitet i fudbalske vrednosti koje ih krase." 
 

I ne samo oni. Čukarički je odavno klub koji pruža drugu šansu onima koji su prvu prokockali? Na Brdu koje polako za fudbalere izrasta i u lansirnu rampu za Evropu ponosni su i na Erhana Mašovića, mladog srpskog reprezentativca.

"Još pre četiri godine, kao vrlo mlad igrač, otišao je u Belgiju. Danas je prvotimac nemačkog Bohuma. U Bundesligi ne može, priznaćete, da igra baš svako. Njemu je samo trebalo vreme da iskaže svoje vrednosti. Znali smo da će uspeti." 

Već otpisani golman Đorđe Petrović takođe je u Čukaričkom dobio priliku da se dokaže. Verovalo se da može, trener golmana Oliver Kovačević dobio je zadatak da to i zvanično potvrdi. Uspeo je, Petrović koji ima upisanu i jednu utakmicu u A selekciji Srbije, pre nekoliko dana preselio se u MLS ligu.

"Ima situacija kada morate i da rizikujete. Kovačević je od Petrovića napravio golmana, i ne samo od Petrovića. Kada sam ga kao svog kuma angažovao da u Čukaričkom vodi brigu o čuvarima mreže, stavio sam glavu na panj i bukvalno. Isplatilo se", tvrdi Matijašević.

Istina je i to da se o Čukaričkom puno toga zna, ali o vlasniku kluba skoro ništa. Ili vrlo malo. Ostala je i tajna zašto je Dragan Gale Obradović uopšte uplovio u vode fudbala, zašto se ne eksponira, ne gura u fudbalske forume Srbije, ne lobira fudbalsku javnost da eventualno preuzme ulogu predsednika FSS-a, ne preti sudijama, ne sastavlja tim...

"Gospodin Obradović je veliki zaljubljenik u fudbal, dobra duša koja iskreno voli ovu igru. U poslednje vreme retko dolazi čak i na utakmice, uglavnom gleda TV prenose. Jedino ne preskače pripreme, tih 15 dana je uz ekipu, prati šta i kako se radi, razgovara sa igračima, trenerima. Kada je došao u Čukarički, napravio je novu tribinu, dva terena i još puno toga."
 

Dragan Obradović je svom Čukaričkom obećao još nešto. U bliskoj perspektivi novi moderan stadion sa 12.000 sedišta, terene za trening...

"Sve što obeća – Gale i ispuni. Nije daleko dan kada će na Banovom brdu osvanuti moderan fudbalski objekat sa svim neophodnim pratećim sadržajima. Malo je teško da pravimo saradnju sa Evropom sa dve kancelarije i pola tribine“, rezon je Vladimira Matijaševića.

Na pitanje da li u Evropi, s kojom Čukarički ostvaruje sve tešnju saradnju, postoji klub na koji se možda ugledaju, sportski direktor Brđana kaže:

"Salcburg. Ralfa Rangnika, danas menadžera Mančester junajteda, upoznao sam još u Hofenhajmu, kasnije je napravljena saradnja Čukaričkog sa Salcburgom koji je zahvaljujući njemu i njegovim idejama više puta osvajao austrijsku Bundesligu i stigao do Lige šampiona. Njihova filozofija ulaganja u mlade igrače koje posle prodaju za abnormalne sume je i naša. Čukarički se ugleda na taj sistem i taj sistem pratimo.“

Vladimir Matijašević praktično ne raspakuje kofer. Često je na putovanjima, obilazi Evropu i evropske klubove, pravi kontakte, krade znanje, dogovara transfere.

"Ne čekam da me zovu, ja zovem njih. Idem, gledam, razgovaram. Danas imamo ne samo nove prijatelje, već i dobre kontakte s klubovima iz Nemačke, Austrije, Italije, Engleske i da ne nabrajam dalje. Jako su zainteresovani za naše mlade igrače. Neke prate a da to i ne znamo.“

Da li je Srbija kad su talenti u pitanju i dalje riznica ili su ta vremena prošla? Matijašević kaže:

"Naša su deca i te kako talentovana, ima mnogo onih koji zaista fudbalski puno vrede, ali tu i takvu decu sve više i sve češće upropašćavaju roditelji koji u njima vide milione."
 

Godišnji budžet Čukaričkog je 3,5 miliona evra. Na početku trošio se novac kompanije ADOC. Danas...

"Danas gospodin Obradović ne ubrizgava svoj novac u klub. Istina, kad zatreba posudimo, ali i pošteno vraćamo. Izdržavamo se sami“, uverava nas Vladimir Matijašević.

Čukarički je u mnogo čemu klub fenomen. Možda i zato što je jedini fudbalski klub u ovim našim srpskim granicama koji ima sve. Počev od dobrih fudbalera i rezultata pa do svega drugog što jedan fudbalski kolektiv čini uspešnim i na sportskom polju časnim. Čak i obraz. Jedino nema navijače.

"Na naš stadion može da dođe jedino normalan navijač. Mi one druge nemamo, ne jurimo navijače, ne podilazimo im, ne kupujemo njihovu ljubav. Ponosni smo na onih desetak koji su tu uvek i u svakoj prilici, na svakoj utakmici i svaka im čast. Čak i ne traže ništa od kluba, što je takođe fenomen kad je u pitanju fudbalska Srbija“, govori bez gorčine u glasu Vladimir Matijašević.

Opisujući svakodnevicu kluba koji strogo kontrolisanim potezima bez primese neukusa sve više intrigira srpsku fudbalsku učmalost, ali istovremeno i stiče ugled ozbiljnog partnera u Evropi, takođe i zavist u Srbiji, Matijašević glasno izgovara i sledeće:

"Nemamo navijače, ali imamo prijatelje koji bez ikakvog interesa prate ovaj klub, što je takođe nešto što nas čini različitim od drugih.“

Pored prijatelja kluba, u loži stadiona na Banovom brdu iz meča u meč sve brojniji su skauti i menadžeri ozbiljnih klubova iz cele Evrope. S razlogom, jer u belo-crnom dresu tima sa Banovog brda uvek postoji fudbaler, bar u poslednje vreme, koji je zanimljiv čak i za najveće klubove kontinenta.

"U ovom času Kamenović je u Laciju, Mićina je Udineze poslao na pozajmicu u Slovačku, Vidosavljević je u Španiji, Brežančić u Belgiji, Mašović je trenutno prvotimac nemačkog Bohuma, Tedić kao pozajmljeni igrač Mančester sitija igra u holandskom Zvoleu, Radonjić na terenima u Francuskoj, Bogosavac u Rusiji. Jovanović i Ćirković nose dres izraelskih klubova, Pavlović je u Danskoj, Birmančević u Švedskoj, Ovusu u Saudijskoj Arabiji, Stoiljković u Portugalu“, podseća tehnički direktor Goran Grkinić na neke od igrača koji su koliko juče nosili dres Čukaričkog.

Na vrata Čukaričkog kucaju i domaći klubovi. Zahvaljujući sjajnim igrama na Brdu, Srnić se vratio u Zvezdu, dres Partizana danas nose golman Stevanović, sjajni Pantić koji je proletos procvetao na Brdu, megatalentovani napadač Terzić...

"U mnogim superligašima i prvoligašima igraju naši bivši igrači. Izrasli smo kao klub, u Čukaričkom ti momci nisu imali mesta, ali zato u klubovima u kojima danas igraju imaju zapažene role“, govori Goran Grkinić.

Od lane BASK je i zvanično filijala Čukaričkog ili dobro mesto da se talentovani dečaci dokažu kao igrači.

"Priča sa BASK-om je pun pogodak. Prvi rezultati su već vidljivi“, dodaje Grkinić.

Vladimir Matijašević je 2014. stigao u klub na poziv vlasnika Dragana Obradovića.

"Radio sam u Kruševcu ovaj isti posao. Onda je Čukarički sa šest pobeda u nizu gostovao pod Bagdalom i doživeo poraz od 2:1. Tada smo se upoznali, napravili kontakt i posle toga vrlo brzo dogovorili saradnju koja i danas, na obostrano zadovoljstvo, traje“, priča Matijašević.

Sve se dogodilo 2014. Matijaševićeva razmišljanja kako u sportskom delu treba voditi privatni klub do uspeha vrlo brzo su dala i prve rezultate.

"Prvi igrač koga smo prodali bio je Bražančić. Preselio se u Holandiju. Obradović se uverio već tada da tako može da se radi. Nastavili smo istim putem, ista filozofija je prisutna i danas.“

U međuvremenu u klub je pristigao i Goran Grkinić. Preuzeo je ulogu tehničkog direktora. Ono što je radio Matijašević na Brdu Grkinić je činio u Voždovcu. Njegov veliki transfer, i dokaz da zna znanje, bila je prodaja crnogorskog reprezentativca Marušića direktno sa Voždovca u rimski Lacio.

Na predlog Grkinića klub je angažovao Milovana Sikimića koji danas obavlja dužnost direktora Omladinske škole Čukaričkog. Već na prvom koraku Sikimić je napravio potez vredan pažnje. Uz ređanje kockica ko je za koju uzrasnu kategoriju zadužen uspeo je da iz škole Partizana na Banovo brdo, do juče je to bio obrnut smer, dovede trojicu talentovanih fudbalera i reprezentativaca Srbije rođenih 2005 (Matija Stojanović, Veljko Mirosavić i Janko Rakonjac).

Angažovanjem Sikimića zapravo je kompletiran tim koji danas vedri i oblači u klubu na Banovom brdu. Dijana Petrović je zlatna spona između kuba i kompanije ADOC, Vladimir Matijašević ima ulogu sportskog direktora, Goran Grkinić tehničkog i Milovan Sikimić, legenda Strazbura, za kadrove koji su budućnost kluba. Čovek iz senke koji je jedini u klubu od dana kada je stigao Dragan Obradović, jeste Aleksandar Perin, generalni sekretar kluba.

"Živimo i opstajemo od prodaje igrača. Zarađeni novac se ne sliva u nečiji džep ili džepove, već investira u ono što su svakodnevne obaveze i budućnost kluba“, otkriva male klupske tajne Vladimir Matijašević.
 

Da nije rata u Ukrajini, dres jednog tamošnjeg kluba uveliko bi nosili Šapić i Kovač, sasvim moguće i Marko Rakonjac koji je eksplodirao ovog proleća i za koga se ozbiljno raspitivao trener kijevskog Dinama, legendarni evropski stručnjak Mirčea Lučesku. Takođe, i jedan klub iz Južne Koreje.

"Moja je logika da prvu ponudu treba prihvatiti ako je dobra. Naravno, uz uslov da je i igrač prihvati. Nikada ne zahtevamo od igrača da prihvati ono što neće“, uverava Matijašević.

Primer. Partizan je zimus insistirao da u svoje redove dovede Srđana Mijailovića. Ovaj je, uprkos boljoj novčanoj ponudi, odlučio da ostane na Banovom brdu. Čukarički na njemu nije zaradio, ali u njemu danas i definitivno ima lidera ekipe.

U loži na Brdu sve češći gosti su i selektori mlađih selekcija FS Srbije. Goran Grkinić, tehnički direktor, konstatuje:

"Bilo bi čudo da nisu. Ne postoji mlađa reprezentativna selekcija u kojoj nema po nekoliko naših dečaka. Samo u poslednjih šest godina Čukarički je srpskom fudbalu darovao, u različitim uzrasnim kategorijama, čak 25 reprezentativaca. Ni to nije slučajnost. Mi smo klub koji često na teren izvede tim sa četiri ili pet bonus igrača.“

Na Banovom brdu razbijaju i stereotip da se ne može do uspeha ukoliko nemate svoje ljude u FSS-u, sudijskoj organizaciji...

"Mi zapravo nemamo nikakve veze sa FSS-om. Nas takav vid saradnje ne interesuje. U suštini imamo dobre odnose sa strukturom koja je danas u FSS-u, imali smo i sa onima pre, imaćemo sutra i sa onima koji dođu. Jedino što tražimo jeste da ne šikaniraju naše talentovane igrače i da im daju šansu u reprezentativnim selekcijama ukoliko to zaslužuju.“

Na pitanje kako Srbija i srpski klubovi reaguju i kakve odnose imaju sa jedinim privatnim klubom Matijašević iskreno kazuje:

"Neko ceni ovo što radimo, neko nas mrzi. Ništa novo i ništa strašno. Imamo zapravo dobru saradnju sa svim klubovima. Ponajbolju možda sa Zvezdom i Partizanom. Mnogo naših fudbalera danas igra u superligaškim i prvoligaškim ekipama.“

Kakva je saradnja sa strukom? Za poslednjih deset godina na klupi Čukaričkog sedelo je desetak stručnjaka.

"Najduži staž, pune četiri godine, ima Vlada Milojević. S njim smo osvojili i Kup Srbije, kao trener ostavio je neizbrisiv trag u klubu. Gordan Petrić je na svoj zahtev napustio Brdo, Lalatović takođe, Sima Krunić je to uradio zarad ličnih razloga, Aleksandar Veselinović s kojim smo igrali Evropu dobio je angažman u Saudijskoj Arabiji, Dušan Đorđević je takođe sam odlučio da ode. Svađe nije bilo, i danas su odnosi kluba sa ovim ljudima OK“, govori Matijašević.

Na pitanje zašto je klupu napustio Saša Ilić, zbog čega se u javnosti nedavno podigla i velika buka, Matijašević odgovara:

"Po pravilu mnoge stvari nisu onakve kako na prvi pogled izgledaju. Ugovor o saradnji je sporazumno prekinut. Zašto, istinu znaju Saša Ilić i Čukarički. Svaka druga priča na ovu temu je suvišna.“

Svi pomenuti treneri su sa strane stigli na Banovo brdo. Da li klub razmišlja o tome da lansira svoje trenersko ime?

"Razmišljamo, intenzivno, i na tu temu. I polako u našoj školi pripremamo čoveka koji bi jednog dana trebalo da preuzme ulogu trenera prvog tima. Imamo, dakle, u svojim redovima profil koji se uklapa u naše zahteve i viziju“, kaže Goran Grkinić, tehnički direktor kluba.

Čukarički je privatni klub, ali gazda, što je za Srbiju nezamislivo, ne sastavlja tim, ne deli packe i šamare, ne preti i ne otpušta...

"Nijedan naš trener ne može da izađe iz ove kancelarije i da kaže kako mu je neko naredio ko će igrati. To je suludo, to je laž. Da je tako bilo ili jeste, ne bi u klubu opstali ni ja ni niko drugi. Naša je obaveza kao sportskog sektora da treneru kažemo na vreme da taj i taj menadžer dolazi da gleda tog i tog igrača i da taj i taj igrač treba da igra, da je to interes kluba. Predlaganja ima svaki dan, ali trener je taj koji seče. Insistira se i na tome da kažemo svoje mišljenje. Jedno od bogatstava našeg kluba je baš ta različitost mišljenja, ali na kraju svako radi svoj posao i svako za svoj posao odgovara“, zaključuje priču Matijašević.

Čukarički je fenomen i po tome što od kako je privatni klub nikom ništa ne duguje. Na platnom spisku kluba je gotovo 100 ljudi. Svi uredno i na vreme primaju dogovorene plate i rate iz ugovora. Čak ni u doba korone nije bilo problema. U Čukaričkom ni tada isplate nisu kasnile ni jedan jedni sat i nisu bile umanjene ni za jedan jedini dinar čime sa malo ko, čak i u moćnoj Evropi, nije baš mogao da pohvali.

Pošto Čukarički nikom ništa ne duguje postavlja se pitanje da li možda duguju Čukaričkom.

"Da. Mnogi klubovi nam duguju. Ne samo iz Srbije, već iz celog sveta. Igrače, ponekad, prodajemo i na rate da bismo mogli da funkcionišemo kao klub. Ovih dana čekamo ratu za Ezea koga smo baš na takav način prodali u Belorusiju“, govori Matijašević.

Čukarički prodaje da bi kao klub funkcionisao. Na pitanje da li kao privatni klub može i da pravi profit od fudbala, da li može da se zaradi i vrati uloženo, stiže i brz odgovor:

"Ne može da se zaradi, mi sav novac ulažemo u plate zaposlenih i plaćanje dažbina, investiranje. Sami kupujemo i opremu od ’Adidasa’, što nije mali izdatak na godišnjem nivou. Ono što planiramo jeste da od našeg novca napravimo jedan lep fudbalski stadion sa svim pratećim objektima. Toliko možemo.“

Na kraju usledilo je i pitanje da li je u Čukaričkom baš sve tako idealno ili...

"Naravno da nije. Znamo mi i te kako da se zakrvimo, posvađamo i prerečimo, ali ujutro i izmirimo. I da to nikom van kluba ne pričamo“, uz osmeh kazuje Vladimir Matijašević konstatujući da ovih dana pred klupske prostorije stiže novi "Mercedesov“ autobus kojim će tim Čukaričkog ubuduće krstariti Srbijom i Evropom.

Za četiri godine biće obeležen i vek kluba. Osnovan je 4. jula 1926. u kafani "Majdan“. Tradicija nalaže da se i stogodišnjica obeleži u istom prostoru. Možda u novom klupskom restoranu na novom klupskom stadionu. Ono što je u ovom času očigledno, kad je u pitanju više nego uspešno funkcionisanje prvog i jedinog srpskog superligaša u privatnom vlasništvu, jeste istina da je jedini i najveći problem Čukaričkog taj što nema problema.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
09.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve