Sport
23.06.2025. 07:54
Sport
24.06.2025. 17:15
Zoran Šećerov
INTERVJU
VLADIMIR DRAGUTINOVIĆ: "Košarka se u SAD i Evropi ne doživljava na isti način"
Uz ime Vlade Dragutinovića nema odrednice tipa košarkaški as ili seniorski reprezentativac, ali ono što je sigurno jeste da nije bilo njega i njegove veštine jugoslovenska košarka bi bila siromašnija.
Uz maksimalan častan odnos prema obavezama, krasila ga je i iskrenost prema sebi i drugima, empatija i razumevanje, uvek dobro raspoloženje i osmeh kojim je svima oko sebe dan činio lepšim. Gde god da je igrao, istina je da nije bio najbolji, ali zato jeste najomiljeniji. Zahvaljujući šarmu novobeogradskog dobrog dečka iz dobre kuće uokvirenom u duhovitost s predznakom originalnosti, stekao je brojne prijatelje ne samo u svetu košarke, već i znatno šire.
"Nekada davno, a to je bilo jako lepo, okupljali smo se kao olimpijske nade na sportskom kampu u Kruševcu. Bilo je tu košarkaša, odbojkaša, rukometaša, fudbalera, atletičara i koga sve ne. Posle, kad smo odrasli, uspeh bilo koga od nas doživljavali smo kao svoj uspeh. Zato i danas kad se sretnemo sve izgleda kao da smo drugovi hiljadu godina“, priseća se lepote sportskog odrastanja Vladimir Vlada Dragutinović.
Nosio je dres Partizana, zatim i četiri godine sjajnog sastava beogradskog IMT-a, pa onda ponovo Partizana. Kao internacionalac igrao je u Bugarskoj, posle i u Borovici iz Rume, Rabotničkom, Budućnosti, Hemofarmu, Radničkom. S "crno-belima“ je osvojio dva prvenstva Jugoslavije i Evroligu, u Kupu Jugoslavije slavio je pehar prvo sa Partizanom, a onda i Podgoričanima.
I danas je u svetu košarke. Vlasnik je agencije uz pomoć koje najtalentovaniji košarkaši traže svoj sportski i životni put na univerzitetima u SAD.
Nekada su u SAD odlazili retki pojedinci, sada je to sve masovnija pojava među talentovanim sportistima u Srbiji.
"Realno, košarka je otvorila tu priču. Onda su krenuli i ostali. U vremenu opšte krize privilegija besplatnog studiranja na prestižnim američkim univerzitetima, uz uslov da ste talentovani za sport, više je nego primamljiva opcija za ceo svet pa i naše studente.“
U celoj priči, tvrdite, košarka ima posebno mesto?
"Da, košarka je tamo u fokusu, a završnica američke univerzitetske lige je izuzetno gledan događaj sa atmosferom i navijanjem nalik ovom našem. Ispostavilo se da su od svega univerziteti pravili nenormalne pare, pod jedan od TV prava, ali i drugih aktivnosti, i onda je pre tri godine neko od igrača pokrenuo priču u smislu kako nije ok da oni koji prave novac, misli se na košarkaše, ne dobijaju ništa.“
Ono što je juče bilo nemoguće, danas je očigledno stvarnost?
"Nekadašnja striktna pravila više nisu na snazi. Istina je i to da puno toga nije zakonski regulisano, ali je pronađena rupa u pravilnicima kako da se igrači na univerzitetu plaćaju. Uglavnom je to preko opcije korišćenja lika sportiste u marketinške svrhe.“
Uz to i pare koje se dobijaju nisu za potcenjivanje?
"Prošle godine jedan mladi Španac je dobio ugovor od 800.000 dolara po godini. Barselona to nije mogla da mu ponudi. Generalno za sve klubove u Evropi su to ogromne sume za klinca koji tek treba da se dokaže. Najveći zabeleženi ugovor do sada je onaj od 6,8 miliona za četiri godine. Dakle, ako neko dete studira i svake godine u proseku uzima po milion i po, za četiri zaradiće šest miliona neoporezovanih dolara. Sa diplomom u džepu i tim parama može bez straha šta će biti sutra i da završi karijeru.“
Postoji i druga opcija, da priču nastavi u NBA ili možda u Evropi?
"Da, ukoliko voli košarku. Ako nije za NBA, može da se vrati u Evropu i igra za godišnji ugovor. Tamo je zarađivao par miliona na godišnjem nivou, u Evropi će to biti problem jer toliko bogatih klubova nema.“
I iz ugla agencija poput Vaše, priča s novim pravilima je unosnija?
"Istina je, sada se na te marketinške ugovore uzima procenat od 15 do 20 odsto. U Evropi je to 10 odsto. Ono tamo je dakle veća zarada.“
Šta je preduslov da neko ode kao košarkaš na neki od američkih univerziteta?
"NCAA je do juče bila izvor nadolazećih zvezda NBA lige koja u sve ništa nije ulagala, ali je puno dobijala. U poslednje dve godine dogodile su se velike promene. U početku je bilo bitno samo da si visok i talentovan, ostalo je bilo manje važno. Već ove godine se traži i neko seniorsko iskustvo. Sasvim je svejedno da li si igrao ABA ili KSL ligu, bitno je da postoji neko igranje među seniorima.“
Starosna granica je i dalje 19 godina?
"I to se promenilo, sada je moguće otići i sa 21. Dovoljno je da doneseš potvrdu da si ovde bio upisan na neki fakultet, da si položio ispite i tamo te odmah upisuju na treću ili četvrtu godinu. To su velike promene, ne znamo šta će se ubuduće događati. Legendarni Rik Pitino je nedavno izjavio da ima nameru da od naredne sezone igra samo sa studentima treće i četvrte godine. To je razumljivo, traži se samo rezultat, a pomenuti momci su snažniji. Sada se nameće i dilema šta će ona deca, američka, ali i sva druga sa prve ili druge godine, gde će oni igrati. Njih izgleda čeka seoba na neke manje poznate univerzitete.“
Sport
22.06.2025. 23:39
Košarkaši Partizana na korak od titule šampiona Srbije
Sva ta dešavanja velika su pretnja za vanameričku košarku, evropsku pre svih.
"Tačno, ali… Uzmite sebe za primer. Šta ako se neko zainteresuje za vaše dete sa univerziteta na kojem godina košta od 35.000 do 150.000 dolara i uz to mu još ponudi smeštaj i hranu uz garanciju da će na sve to da dobije još od 150.000 do milion godišnje u kešu. Da mi neko to ponudi za mog sina, i te kako bih razmislio.“
Sada, očigledno, pojedinci imaju šansu da više zarade na koledžu nego u nekom NBA timu.
"I to je istina, ali je to i problem za NBA klubove. Već ima primera da su neki momci odbili ponudu NBA kluba i ostali na koledžu jer su dobili više od onih 13,8 miliona dolara koji su im kao rukijima zagarantovani u NBA.“
Sve liči i na urušavanje sistema koji je uprkos svemu imao neku vrednost?
"Oni su imali sjajan sistem, koji je i te kako odgovarao NBA klubovima, u kome su mladi i talentovani igrali i razvijali se na univerzitetu. Bilo je i onih megatalentovanih koji su već posle druge godine odlazili u NBA klubove. Sada sve to ima neku drugu dimenziju.“
Onaj ko se ne dokaže moraće verovatno u Evropu?
"Nije to tako sjajno kako izgleda na prvi pogled. Onima koji dolaze potrebna je cela sezona da se adaptiraju, prihvate evropske navike, sistem igre i treninga, kulturu. Uz to, i veliki evropski klubovi su u poziciji da imaju sve manje vremena za one koje treba sačekati.“
Ipak, stranci sve više i više dolaze, Vaš Partizan je u rosteru za sezonu na izmaku imao devetoricu.
"Da nije u sastavu Vanje Marinkovića, praktično ne bi bilo nikoga od naših igrača. Da se ne lažemo, u Španiji je ista situacija. Tamo retko gde u igru ulazi neki talentovani klinac, u sastavima su stariji igrači i, naravno, američki košarkaši.“
Znači i na evropskom kontinentu su se dogodile velike promene?
"Puno toga se promenilo. Prvo treneri koji nemaju hrabrosti kao nekad da istrpe mladog igrača jer se od njih traži isključivo rezultat. U međuvremenu evropska košarka je i fizički postala dosta zahtevnija. U klubovima Evrolige nema mlađih od 26 godina, većina je 30 plus. I ritam igranja je postao nemoguć. Stariji igrači, međutim, znaju da se čuvaju, da kalkulišu, da uz pomoć iskustva rasporede snagu. U takvoj situaciji mlađi košarkaši nemaju prostora i to je razlog što oni najtalentovaniji odlaze u NBA.“
Ne sluša se ni glas navijača koji u Partizanu i Zvezdi žele domaće igrače.
"Ok, ali gde su ti domaći igrači. Koga osim Avramovića možeš da vratiš da igra u Evropi. Lučić ima probleme sa kičmom, on veći deo karijere igra zahvaljujući doktoru, od njega očekivati da se vrati bilo bi iluzorno. Drugih nema. Pojavio se Petrušev i to je to, kraj priče. Od ovih mlađih jedino je Pokuševski odigrao nešto i on je jedan od onih koji obećavaju. Topić je takođe iz te priče. U NBA je otišao povređen i sad svi pitaju gde je tu interes NBA kluba.“
Zvuči zaista nelogično kupovati povređenog igrača, o čemu se tu radi?
"NBA je globalna biznis organizacija. Postoje neki podaci da NBA više novca pravi van Amerike nego u Americi. Oni jednostavno ne žele da dozvole da neko drugi napravi igrača, nekog novog Jokića ili Dončića. Oni smatraju da ako si prošao njihov koledž da si ti njihov igrač odnosno proizvod i oni onda naš proizvod prodaju kao svoj.“
Sport
22.06.2025. 13:35
"Košarkaške lige na prostoru Jugoslavije propadaju zbog stranaca"
Sve više se govori i priča o nekakvoj evropskoj NBA ligi.
"Čist biznis, tržište Evrope je veliko i samim tim interesantno. Međutim, meni ta njihova ideja o klubovima u velikim gradovima baš i nije prava. Mislim da oni ne shvataju da košarka u Evropi ima drugi mentalitet, pristup, da se drugačije gleda. U Evropi to nije zabava, znate ono u SAD, mi dođemo, sedimo na tribinama, jedemo kokice i gledamo tamo dole neke koji skaču i zakucavaju. Kod nas je košarka ogrnuta takmičarskim motivom, jako je bitno ko je bolji i ko će pobediti. Njihova ideja o Parizu i Londonu mislim da ne pije vodu. Pokušali su sa Parizom i nisu ga zapalili u meri u kojoj su očekivali. U Evropi, kad je košarka u pitanju, moraš da imaš istoriju. Pariz i London je nemaju. Čak i kad se pogleda Nemačka ili Francuska odmah pada u oči da su svi sportovi tipa košarke, rukometa ili odbojke stacionirani u manjim gradovima. Da nema Turaka, utakmice u Minhenu bi gledalo hiljadu ili dve ljudi.“
Čudno za Amerikance, oni su neko ko poštuje proces stvaranja tima.
"U zatvorenom sistemu kakva ja NBA liga to jeste njihov manir. Pogledajte Grega Popovića u San Antoniju. Ne zna se koliko je puta bio šampion i u samom vrhu da bi sada, u poslednjih pet ili šest godina ušao u fazu kada se muči u nameri da napravi novi šampionski tim. Polako sklapa kockicu po kockicu i siguran sam da će za dve ili tri godine biti ponovo u vrhu. Oni veruju tom čoveku, to je druga dimenzija. Kod nas čak ni jedan Željko Obradović neće sastaviti niz od šest godina u Partizanu. Pazite, ne govorim o bilo kom treneru, već o najboljem ikada. I njega će da oteraju.“
Vaš početak vezan je za kultni novobeogradski teren "22. decembra“.
"Bio je to čuveni klub, teren otvoren, Kića, Praja i Srećko Jarić su dolazili da igraju basket, Zvezda kup utakmicu. Na mečevima "22. decembra“ u beton ligi okupljalo se i po 2000 gledalaca. Kao klinac ja sam to sve gledao i bilo je nekako normalno da zavolim košarku. Na tom terenu je i legendarni profesor Nikolić u devet ujutro zakazivao trening za kadete, juniore i igrače Partizana koji su dolazili na probu. Bili su tu i svi treneri mlađih kategorija kojima je, kasnije sam saznao, profesor zadavao temu. Bio je tada savetnik treneru Đakoviću, ali se bavio i drugima, nesebično je prenosio znanje. Nama klincima je to, naravno, puno značilo. Sa 15 godina smo već prošli neke stvari, sisteme i principe, tako da kad smo pristizali u seniore nije bilo potrebe da nam se nešto puno objašnjava, svi smo puno toga već znali, prošli smo istu školu.“
Jedni u Zvezdu, drugi u Partizan, treći...
"U bloku do mene stanovao je Vojkan Benčić, u onom sledećem Aleksandar Trifunović. Saša Đorđević je opet bio iz nekog drugog bloka i mi smo kao klinci išli jedni kod drugih da igramo basket. Bila su tu i školska takmičenja, onda smo zajedno igrali protiv nekih drugih. Trifa je počeo da trenira u Zvezdi jer je išao u OŠ ’Radoje Domanović’, ja u Partizanu jer sam bio đak OŠ ’Ratko Mitrović’ koja je u toj klupskoj podeli ’pripadala’ Partizanu. Zapravo treniralo se tamo gde ti je bilo blizu, nisu te roditelji vodili na trening, čak nisu znali ni da treniraš. Kad su iz Partizana došli da razgovaraju sa mojim roditeljima, otac je rekao ljudi, vi ste pogrešili, moj sin trenira fudbal u OFK Beogradu. I to je bilo istina, ali ja sam, a da roditelji to nisu znali, fudbal zamenio košarkom.“
Posle ste Trifunović i Vi vodili ljuti boj na mečevima večitih rivala. Da li ste mu oprostili onu trojku iz lude završnice 1993?
"Njemu jesam, ali Stragiju (Stevanović) nisam. Trifa je rano dao trojku, ja sam loptu dodao Stragiju, a on je par sekundi pre kraja šutnuo sa pola terena, to su ljudi zaboravili, i malo je nedostajalo da lopta završi u košu. Sa Trifom sam bio i ostao prijatelj, i danas se družimo, moja i njegova deca takođe. Mi smo igrali neku drugu košarku, nije nam bilo bitno da neko drugi izgubi, već da ja pobedim. Teško je to danas objasniti.“
Sport
24.03.2025. 20:10
Boris Beravs: "Dok je Željka, postojaće i Partizan"
Šta se to dogodilo u Žarkovu kada ste pre nekoliko godina postali direktor mlađih selekcija "crno-belih“?
"Bio je neki turnir, završila se utakmica, treneri se ne pozdravljaju, igrači takođe. Reč je o deci od 12 godina. Pitam šta je ovo, oni kažu zabranjeno je pozdravljanje. Naravno, na prvoj sledećoj utakmici svi su se slikali zajedno.“
U seniorskom crno-belom dresu debitovali ste protiv Crvene zvezde.
"Bora Džaković je mene i Koprivicu skinuo protiv Zvezde u Pioniru, ali smo utakmicu presedeli na klupi. Sledeće godine Lale Lučić me uključio u rad sa prvim timom. Posle je došao Moka (Slavnić) da bi nešto kasnije ekipu preuzeo Dule (Vujošević).“
Nije bilo lako dokopati se startne postave?
"Bilo je teško i da se nađeš među deset, Partizan je tada imao Zorkića, Vilfana, Dragičevića, Saša (Đorđević) je bio u vojsci... Željko (Obradović) i ja smo te sezone bili četvrti i peti na tim bekovskim pozicijama, znači oni koji ulaze u igru skoro nikad.“
Onda je usledila i seoba u IMT?
"Na jednoj utakmici Kupa Koraća protiv PAOK-a u Hali sportova odigrao sam odlično završnicu meča, ali sam se i povredio. Kad sam se posle šest meseci oporavka vratio, sve sam gledao realno, shvatio sam da su moje šanse male. Dule Vujošević mi je predložio da odem u IMT i da igram. Te četiri godine u IMT-u su mi puno značile. U ligi one Jugoslavije jednom smo bili peti, dva puta šesti.“
S obzirom na kvalitet klubova, takav plasman nije bilo lako ostvariti?
"Nisi nikad bio siguran da ćeš da dobiješ utakmicu. Čak je i Cibona sa Draženom gubila u Kraljevu. Bilo je zaista čudesnih ekipa, kvalitet je bio raspoređeniji, u svakom timu su postojali iskusni igrači, ali su treneri uvek radili na tome da šansu dobiju i mlađi košarkaši. To je bio sistem koji je afirmisao mlade, naravno vremena su bila drugačija i nemoguće ih je vratiti. Takođe su i treneri u klubovima radili po nekoliko godina, imali su vremena da nadgrađuju vrednosti svakog talenta i to se cenilo. Danas ako nisi prvi ili drugi kao trener ne znaš ništa.“
Ima nostalgije i u priči sa gostovanja na vrućim terenima.
"Uživao sam da idem u Šibenik, Zadar, Ljubljanu, Split. Vatre je bilo na terenu, posle smo se družili. Šarlija je bio u Zadru, Žurić u Šibeniku. U Splitu, osim sa Sretenovićem sa kojim sam odrastao, vreme smo provodili sa Rađom i Kukočem. Nekako je bilo normalno da posle utakmice budemo zajedno. Generalno, ljudi su najveće moje košarkaško bogatstvo. Mi se i danas čujemo, znam da i ovde i onde postoje uvek oni koji su tu za tebe.“
Sport
20.07.2023. 05:47
Ovako je Mirko Novosel govorio za "Ekspres": Željko svoje ratove vodi do perfekcije
Uz Vaše ime ide i akademska titula, dipl. ecc.
"Bio sam vukovac u Devetoj beogradskoj, onda sam upisao elektrotehniku, ali zbog košarke nisam stigao da dam uslov za drugu godinu. Na kraju sam, da bih ispunio majčinu želju, upisao ekonomiju koju sam završio pre desetak godina.“
Znali ste pre mnogih da će Željko Obradović postati jednog dana trener.
"Nije nam bilo lako, trenirali smo zajedno, trudili se da pokažemo da smo bolji, ali u onoj konkurenciji to je bila nemoguća misija. I dok je igrao, Željko je bio trener, razmišljao je trenerski. Ljudi ne znaju, ali on je i kao igrač vodio sa klupe mlađe kategorije. Jednostavno hteo je da bude trener. Još u Čačku napravio je konekciju s profesorom Nikolićem. Kad si mlad trener željan znanja, puno ti znači da imaš takvog mentora.“
A onda se dogodio Istanbul, Partizan je postao šampion Evrope, a da se to zapravo nije planiralo.
"Profesor Nikolić je prvi rekao da ne treba da igramo Evroligu. Bili smo klinci, bilo nam je zadovoljstvo da igramo protiv najvećih. Igrali smo i neke turnire u Italiji i Španiji, protiv tada najvećih ekipa. U Bolonji su, od Kindera, bez povređenog Đorđevića, izgubili finale na jednu loptu. Već tada smo negde ukapirali neke stvari. Niko se nije ložio da velike možemo da pobedimo, ali smo postali svesni da i protiv njih možemo da igramo.“
Timski duh Partizana iz tog vremena uvek ističete u prvi plan?
"Bili smo mladi, niko ništa nije očekivao od nas, pravi autsajderi. Međutim, svaka pobeda na tim turnirima ubrizgavala je u nas novu dozu samopouzdanja. Uz to, dosta vremena smo provodili na putovanjima, izlazili zajedno, družili se. Povezivale su nas i one životne gluposti, mi kao putujemo, uvek nekom treba da kupiš nešto, te neke životne sitnice te spoje.“
Šta ste to kupovali?
"Bilo je to vreme sankcija, neko je tražio košulju, neko farmerke, neko auto-delove. Željku Rebrači je trebao auspuh, mi mu kupimo, ulazimo u avion s onom šipkom, ljudi nas gledaju u čudu. Igraš Evroligu, a u avion unosiš auspuh. Šou, ali te stvari su nas na neki način zbližile.“
Pričate o atmosferi u timu, a zaboravljate da dva najbolja igrača, Đorđević i Danilović, nisu govorila.
"Sve je to bilo malo naivno. Ne možeš da ne govoriš, a sediš za istim stolom. Ok, svako je pričao sa svojim društvom, svi mi smo pričali sa svima. Napaljeni klinci. Nije bilo nikakve svađe, nije to bilo baš tako. Na terenu su overavali loptu jedan drugom, dodavali, sjajno sarađivali.“
Zanimljivo je i kako ste kao ekipa doživeli Željka kao trenera.
"Jeste, bilo je to malo specifično. Do juče je igrao sa nama, a onda je postao i bukvalno preko noći trener. U stvari i kao trener bio je naš najstariji kapiten. Imao je naše puno poštovanje.“
Sport
23.04.2022. 09:10
Treneri – brend srpske košarke
Kažu da ste posle trijumfa u Istanbulu u hotelu baš Vi razbijali čaše?
"Kad se sve završilo, mi u hotelu, svi sa ženama, čekamo jelo i piće. Onako umoran u jednom trenutku naslonim glavu na sto i padne čaša. Frka, ustaje Profa, viče kako vas nije sramota, čemu to ludilo, euforija, razbijanje čaša, za dva dana igramo protiv Slobode u plej-ofu. Ustanem, kažem nije slavlje, nije bilo namere, umoran sam spustio glavu na sto i čaša je pala. Nastaje muk da bi posle tri minuta, kad se sve razjasnilo, nastao opšti smeh.“
Na istanbulskom fajnal-foru bili ste drugi igrač Partizana sa najviše minuta na terenu.
"I to je zaboravljeno. Ni u prvoj ni u drugoj utakmici nisam bio starter, ali sam na kraju imao posle Saše Đorđevića najviše minuta na fajnal-foru.“
Da li je onaj šut za pobedu Saše Đorđevića bio akcija ili...
"Nije to bila akcija. Saša je posle svakog treninga voleo da se zatrči, da zaskoči i šutne. On je to jednostavno radio. Zvali smo ga ’rasprodaja kod Đovanija’, nikad nije mogao da doda loptu na vreme, ispadala mu je, ali treneri su to trpeli četiri godine. Bio je mlad, stabilan, bilo mu je dozvoljeno i da pogreši da bi se sve to na kraju isplatilo na pravom mestu i u pravom trenutku.“
I Vas su, priča se, treneri puštali da igrate i kad grešite.
"Hvala Šakoti, na početku karijere sam imao prosek igranja od četiri minuta. Onda sam prešao u IMT i u prvih 10 kola, statistika je objavljivana u jednom sportskom listu, upisao sam prosek od 41 minut na terenu. Da ne bude zabune, igrali smo produžetke protiv Čelika i Šibenika. Na toj listi Dražen (Petrović) je bio drugi sa prosekom od 38 minuta. Kako sam mogao to da izdržim? Ljudi, igralo se samo jednom nedeljno, a i odlično smo trenirali.“
Imali ste poziv i da pređete u redove Crvene zvezde.
"Bio je poziv, ali je dilema kratko trajala. Sa treninga me u svojoj ’kopački’, ’renou 4’, vraćao Boban Petrović i ja mu kažem za Zvezdu. Kaže, lepo, mali, ali u Zvezdu se ide samo ako hoćeš da dobiješ pare, a ako hoćeš da budeš igrač ostaješ u Partizanu. Bio je to kraj priče, diskusije, objašnjavanja.“
Ko je košarkaš kome ste se divili?
"Divac je bio suludo talentovan, ali i lenj. Kad je hteo, mogao je sve. Sećam se jedne Duletove vežbe sa treninga kad je s lakoćom lupao banane. Imao je šmek za igru, čudesan osećaj. Ali sećam se i jedne utakmice protiv Zvezde. Red za ulaznice bio je od mog Bloka 37 do Hale sportova. Ja povređen, krenem malo ranije na utakmicu, kad on u belom ’jugu’, viče ulazi brzo i vozi. Kad stignemo kazaćeš Duletu da se auto pokvario. I mi ulazimo u Halu, on jedini kasni, u svakoj situaciji bio je neverovatno opušten. Međutim, ono što je on uradio mnogi su mogli samo da sanjaju.“
Toliko da je danas i legenda NBA lige.
"Mnogi su se tamo pokazali, bili su vrhunski igrači, Kukoč vredan i ozbiljan, Rađa takođe. A Divac sve kontra. Neverovatan talenat koji je sa minimumom rada dotakao zvezde. Ne daj bože da je bio neki radnik, gde bi stigao.“
Sport
14.04.2022. 06:10
Kako je Radivoj Korać ispisao istoriju košarke
Sve je više onih koji zagovaraju priču da srpskoj košarci ne treba ABA liga.
"Mislim da bi sa aspekta razvoja košarke bilo dobro da priču nastavimo. Utakmice u ABA ligi više neće biti na nož, a to će omogućiti Zvezdi i Partizanu da rade ono što radi Spartak, Mega ili FMP. Imaće, dakle, mogućnost da mlađe igrače razvijaju kroz ABA ligu i tako dobiju potreban kvalitet.“
To je jedna strana medalje, kako izgleda ona druga?
"Do pre par meseci ABA je imala takmičarski značaj. Sada je zatvorena liga i to kopiranje Amerike mislim da nije dobro. Isto važi i za Evroligu koja bi u perspektivi trebalo da bude evropska NBA. Nama u Evropi je potrebno takmičenje u kojem šampion nečega ide negde. Mi imamo tu naviku. Ok novac, ali to je drugi sistem. I razlozi zašto gledaš NBA i Evroligu nisu isti. Ovde je bitan taj takmičarski naboj, svaka utakmica je na život i smrt, bitno je da se pobedi.“
Možda bi srpska profesionalna liga zaustavila odliv talenata u Ameriku.
"Protiv toga ne možemo da se borimo, odlaziće i dalje. Ali, zato možda možemo da donesemo propis da kad ta deca završe tamo fakultet da nastave karijeru u našim klubovima. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se promeni brdo propisa. Uz malo volje, možda je i to moguće. U tom slučaju bilo bi sjajno da se napravi liga sa 10 klubova, da se ubaci novac u klubove od Subotice do Pirota i to bi verovatno donelo i kvalitet.“
Snaga naše košarke je ipak u reprezentaciji?
"Još od 1970. i prvog svetskog zlata reprezentacija je lokomotiva košarke na ovim prostorima. Treba nam i dalje selekcija koja će pobeđivati. Kari Pešić to sada radi sjajno, naši su ako ne prvi, onda drugi ili treći na svim velikim takmičenjima. I bilo bi dobro da se taj trend nastavi. Sa Jokićem u selekciji bilo bi lakše stići do cilja, ali i bez njega Srbija ima kvalitet. I uvek će imati. Za 10 godina na sceni će biti neki novi klinci koji će takođe igrati na vrhunskom nivou. Možda neće s vremena na vreme osvajati medalju, ali će uvek biti u vrhu.“
Sport
04.12.2024. 17:05
Intervju Aleksandar Čubrilo: S kartom za Ameriku sleteo u Partizan
Sport
26.10.2024. 07:05
Nebojša Čović: "Nisam lak čovek niti hoću da pravim kompromise sa svakim"
Scena
07.04.2024. 15:05
Zagorka Žeravica: "Naša kuća bila je bunker za buduće igrače Partizana"
Komentari
