Jačanje istočne granice

"Baltička odbrambena linija" štit od ruskog napada

Letonija je duž istočne granice sa Rusijom započela postavljanje i izgradnju „Baltičke odbrambene linije“, u okviru koje se kopaju protivtenkovski rovovi, da bi se sprečilo kretanje borbenih vozila potencijalnog neprijatelja.

Do sada je duž granice Letonije i Rusije iskopano četiri, od planiranih 89 kilometara protivtenkovskih rovova. Od toga 27 kilometara treba da bude završeno do sledećeg proleća.

Na granici se u tri reda podižu masivne piramidalne betonske barijere, takozvani zmajevi zubi, od kojih je svaki element težak tonu i po, visok je nešto više od metra, a pored kojih će kasnije biti iskopan protivtenkovski rov.

U pograničnoj zoni regiona Balva, gde vojnici Nacionalne garde završavaju svoje raspoređivanje, već su iskopani protivtenkovski rovovi širine veće od pet metara, u koje će kasnije biti postavljeni „zmajevi zubi“.

Kako navode letonski mediji, barijere neće biti postavljene duž cele granice Letonije sa Rusijom i Belorusijom, koja je duža od 450 kilometara, jer na nekim mestima močvare, jezera i guste šume služe kao prirodne prepreke.

Narednik Edgars Brijedis iz inženjerijske čete 2. Vidzemske brigade letonske Nacionalne garde kazao je da se „ove prepreke nalaze na takvoj udaljenosti jedna od druge da neprijateljska tehnika neće moći da ih savlada“.

Letonija je za vojno utvrđivanje granice sa Rusijom do 2029. godine izdvojila 303 miliona evra, a ova sredstva namenjena su ne samo za kopanje rovova i postavljanje „zmajevih zuba“, već i za razvoj drugih odbrambenih sistema.

Estonija takođe, u okviru „Baltičke odbrambene linije“, duž granice sa Rusijom, gradi bunkere.

Prema izveštaju estonskog javnog servisa ERR (ERR), u Estoniji su do kraja oktobra završeni prvi betonski bunkeri u blizini pograničnog grada Narve.

Ovi objekti projektovani su tako da zaštite vojnike od direktnih pogodaka artiljerijskih granata.

Na severoistoku i jugoistoku zemlje već su izgrađena i druga skloništa, opremljena električnom energijom i komunikacionim sistemima. Takođe su postavljene betonske i protivtenkovske prepreke.

U januaru 2024. godine, ministri odbrane Letonije, Litvanije i Estonije odobrili su inicijativu „Baltička odbrambena linija“.

Ona će ojačati odbranu istočne granice baltičkih zemalja i NATO-a.

Izgradnja ove odbrambene linije, koja će biti pažljivo koordinisana, finansiraće se zasebno od strane svake zemlje učesnice.

„Baltička odbrambena linija“ značajno će unaprediti vojnu odbrambenu infrastrukturu i sposobnosti baltičkih zemalja, sprečavajući Rusiju u izvođenju bilo kakvih potencijalnih brzih vojnih napada. Ova inicijativa je u skladu sa odbrambenim planovima NATO-a.

Letonija je u okviru ove inicijative planirala utvrđivanje granica i mere za ometanje kretanja neprijatelja (tzv. kontramobilnost) duž istočne granice.

Nacionalne oružane snage planiraju uspostavljanje isturenih položaja za podršku odbrambenim snagama – reč je o odbrambenim tačkama sa ojačanim strukturama, utvrđenjima, različitim linijama prepreka, protivtenkovskim rovovima, kao i skladištima municije i mina.

Plan za ometanje kretanja neprijatelja predviđa sveobuhvatan skup mera. Pored izgradnje infrastrukture za ometanje kretanja, razvijaju se i drugi prioritetni kapaciteti Nacionalnih oružanih snaga, kao što su podrška artiljerijskom vatrom, protivvazdušna odbrana, sistemi ranog upozoravanja i drugo.

Ovo uključuje razvoj jedinica, obezbeđivanje infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta.

Trenutno se sprovode mere za ometanje kretanja neprijatelja kako bi se blokirali putevi duž istočne granice Letonije, čime se stvaraju uslovi da se, u najvećoj mogućoj meri, spreči brzo napredovanje protivnika na teritoriji Letonije.

Mere koje se trenutno sprovode prvenstveno se odnose na izgradnju infrastrukture za ometanje kretanja u neposrednoj blizini granice. Ukupna dužina odbrambene linije iznosi nešto više od 400 kilometara.

Nastavlja se nabavka opreme za ometanje kretanja neprijatelja. Duž cele istočne granice uspostavljeno je više od 20 skladišta za ovu opremu, odakle će se resursi dalje raspoređivati u određene zone.

Istovremeno, u graničnoj zoni biće određeni i uspostavljeni bezbedni objekti za skladištenje eksploziva, mina i inženjerijskih materijala, kako bi se omogućilo brzo jačanje odbrambenih položaja. Takođe će biti izrađeni planovi za pripremu ključnih saobraćajnica – puteva, železničkih pruga i mostova – za brzo i efikasno onesposobljavanje, kako bi se usporilo eventualno napredovanje neprijatelja.

U okviru kontinuiranog jačanja istočne granice izvršena je isporuka sredstava za onemogućavanje kretanja (tzv. antimobilnih sredstava) na privremene lokacije, odakle se ona dalje raspoređuju na terenu.

Tokom 2024. godine, u okviru vežbe „Namejs“, Nacionalne oružane snage su, u saradnji sa Državnom graničnom službom, započele raspoređivanje nabavljenih sredstava za onemogućavanje kretanja na terenu – prvenstveno za blokiranje puteva, kao i za utvrđivanje infrastrukture na graničnim prelazima i u jedinicama granične službe. Raspoređivanje materijalno-tehničkih sredstava nastavljeno je i tokom 2025. i 2026. godine.

Kabinet ministara odbrane Letonije je 14. januara 2025. godine usvojio akcioni plan za ekonomski rast i jačanje bezbednosti u pograničnom regionu na istoku Letonije za period 2025–2027. godine, koji predviđa i značajna ulaganja u sektor odbrane. U sklopu plana za jačanje istočne granice, razvijaće se granična infrastruktura formiranjem 25 punktova (parkova) za smeštaj sredstava za onemogućavanje kretanja.

Ovo ne samo da će povećati kapacitete za raspoređivanje materijalno-tehničkih sredstava i borbene opreme, već će obezbediti i više od 100 radnih mesta za lokalno stanovništvo. Takođe će biti unapređene vojne baze Nacionalnih oružanih snaga.

Litvanija na ruskom nuklearnom nišanu

Aktuelno

Svet 23.09.2026. 17:21

Litvanija na ruskom nuklearnom nišanu

Komentarišući pripreme Letonije, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za „Ekspres“ kaže da je svako ko u postavljanju ovih barijera vidi samo građevinski projekat promašio poentu.

„To je odbrambena infrastruktura koja šalje poruku: konvencionalni sukob sa Baltikom Rusija neće dobiti jeftino“, objašnjava Obradović.

Dodaje da su baltičke države zbog svog geografskog položaja, relativno plitke strateške dubine i demografije odavno na ruskoj meti.

„Moskva ih koristi za provokacije i za testiranje spremnosti NATO-a da primeni član 5. Napetost raste od agresije na Ukrajinu 2022. godine, a pritom treba imati na umu jednu stvar. Hibridne pretnje kojima su tri baltičke države najčešće izložene pripadaju domenu unutrašnjeg kontraobaveštajnog rada“, pojašnjava Obradović.

Ističe da NATO koordiniše, razmenjuje obaveštajne podatke i iskustva, ali da je ipak suočavanje sa hibridnim pretnjama i dalje u nadležnosti nacionalnih država.

„Svaka ima specifičnu ranjivost koju Rusija eksploatiše pa zajednički odgovor ne može da zameni nacionalni“, kaže Obradović.

Naglašava da se Rusija poslednjih godina, pre svega izjavama svojih propagandista i državnika, poigrava bezbednošću baltičkih država.

Napominje da je njoj potrebna provokacija koja bi pokazala da NATO nije kredibilan savez.

„Vežbama i sitnim incidentima ona želi da izazove prenaglašenu reakciju koju bi potom predstavila kao napad na sebe“, ističe Obradović.

Dodaje da u NATO-u i državama članicama, međutim, sede racionalni ljudi, svesni sa čime se suočava evropska bezbednosna arhitektura.

„Baltičke države su najbolji primer kako se koncept odvraćanja primenjuje u praksi. Ugrožene države ulažu u odbrambenu infrastrukturu, a saveznici raspoređuju trupe i opremu“, podvlači Obradović.

Kaže da Letonija izdvaja 4,9 odsto BDP-a za odbranu.

„Kanada predvodi multinacionalni bataljon u Letoniji, koji se razvija na nivo brigade, dok u Litvaniji tu ulogu ima Nemačka“, naglašava Obradović.

Ističe da je na bezbednosnoj konferenciji u Berlinu pre nekoliko dana imao priliku da iz izlaganja i prezentacija vojnih zvaničnika vidi da istureno prisustvo saveznika daje očekivane rezultate.

„Od početka operacije ’Čuvar Baltika’ prestale su provokacije sa infrastrukturom na dnu Baltičkog mora“, ističe on.

Podvlači da su vodeći oficiri Alijanse isticali da baltičke države razumeju kako se novac pretvara u prave kapacitete: jače snage, interoperabilnost, industriju i proizvodne kapacitete.

„Među sagovornicima u Berlinu vladala je saglasnost da problem nije novac nego brzina sprovođenja planova“, kaže Obradović.

Napominje da su se učesnici konferencije slagali i u oceni da Rusija više nije samo pretnja, već da Evropu aktivno napada operacijama državnog terorizma.

„Glavna klackalica na istočnom krilu nije strah od Rusije. Presudno je da Rusija dobije jasnu poruku da u konvencionalnom sukobu neće uspeti. Svima je jasno da se rat Rusije protiv NATO-a nikada ne bi vodio kao agresija na Ukrajinu. Svedočili bismo dinamičnim udarima po dubini ruske teritorije, koji bi u prvim satima paralisali ruske linije snabdevanja. Za kalkulacije na Baltiku posebno je važno da su američki nuklearni štit i garancije neosporni“, ističe Obradović.

Podvlači da se razgovor zato vodi o konvencionalnom odvraćanju, za koje Amerikanci smatraju da evropsko krilo NATO-a ima dovoljno kapaciteta.

„Zmajevi zubi“ na letonskoj granici zato nisu znak straha. Oni su deo poruke Moskvi da je cena napada na Baltik unapred plaćena ‒ i betonom, i budžetom, i savezničkim trupama“, naglašava Obradović.

Kaže i da letonski „zmajevi zubi“ pokazuju kako izgleda odvraćanje u praksi: nacionalna ulaganja u odbranu, istureno prisustvo saveznika i garancije koje niko ne dovodi u pitanje.

„Ta tri sloja zajedno čine Baltik skupljim i teže dostupnim ciljem nego što Moskva računa. Rusija i dalje može da testira granice hibridnim pretnjama, ali to nije put ka konvencionalnom uspehu. Zato se ključno pitanje za Evropu više ne svodi na to da li postoji politička volja i novac, već da li će planovi biti sprovedeni dovoljno brzo. Savez koji ubrza proizvodnju, interoperabilnost i izgradnju infrastrukture Rusiji šalje jedinu poruku koju ona razume: provokacija neće slomiti NATO, a otvoreni sukob bi bio poraz“, zaključuje Obradović.

Evropa nije spremna na posledice mogućeg dugotrajnog rata sa Rusijom