Svet
03.07.2023. 10:02
Svet
03.07.2023. 15:10
Marko R. Petrović
INTERVJU
Dr Aleksandar Životić: "U Rusiji raste strah od unutrašnjih problema"
Pobuna Jevgenija Prigožina i njegove paravojske "Vagner“, iako neuspešna, mogla bi da bude jedan od ključnih momenata rusko-ukrajinskog rata koji, suprotno svim prvobitnim očekivanjima, traje već gotovo godinu i po dana.
Iskazivanja nezadovoljstva "Putinovog kuvara“ bila su prethodnih meseci sve češća. Usmeravana su, doduše, uglavnom na ministra odbrane i načelnika Generalštaba ruskih oružanih snaga, Sergeja Šojgua i Valerija Gerasimova, nikad i na samog Vladimira Putina. I konačno ta "Čehovljeva puška“ koja je u prvom činu samo visila okačena na zidu Prigožinovog štaba, opalila je u subotu 24. juna.
Ispostavilo se, ipak, na kraju da je u pitanju "ćorak“, ali se postavlja pitanje da li i taj hitac predstavlja, kao što neki već govore, početak kraja Putinove vlasti. Doktor Aleksandar Životić, istoričar, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za "Ekspres“ ističe da je sve to za sada u domenu spekulacija, ali naglašava i da je pre svega bitno tačno definisati ono što se dogodilo prethodnog vikenda.
"Ovo što se desilo, u stvari, predstavlja, sa jedne strane, vid pobune, a sa druge – demonstraciju nezadovoljstva jedne privatne vojne kompanije osnovane svakako uz pomoć državnog sistema, a koja je prvenstveno imala zadatak da omogućava zaštitu ruskog prisustva na prostoru afričkog kontinenta i Bliskog istoka. Potom, kada je počeo rat u Ukrajini, ona je dobila novu dimenziju, novi zadatak. Ono što se čini svakako nesvakidašnjim jeste da se ta plaćenička grupacija pobunila, izrazila nezadovoljstvo i direktno se usprotivila odlukama državnih organa, odbila da se povinuje tim odlukama, a tu pre svega mislim na naredbu da ukoliko žele da nastave sa vojnim delovanjem u Ukrajini moraju da potpišu određeni ugovor sa Ministarstvom odbrane. Dakle, na taj način sam unutrašnji poredak i sama zakonitost unutar zemlje je poljuljana. Ali sve spekulacije o eventualnom slabljenju režima, da je to početak kraja vladavine Vladimira Putina, zaista ulaze u domen spekulacije i ne treba sada, prema mom mišljenju, trčati za nekim definitivnim zaključcima“, kaže dr Aleksandar Životić za "Ekspres“.
Šta bi mogla da bude zapravo najveća posledica pobune koja nije revolucija, iako su je neki i tako zvali, nego je pre svega pobuna jedne oružane grupacije?
"Ne, ovo svakako nije revolucija. Ona to ne može biti ni po svom karakteru ni po svojim pojavnim oblicima. Znate, za revoluciju je potrebno određeno revolucionarno vrenje, potrebne su određene vrlo jasno definisane ideje usmerene ka promeni postojećeg poretka i potrebni su svakako kredibilni nosioci revolucionarnih ideja. Mi ovde nismo videli ništa od toga. Dakle, to zaista ne može biti revolucija. Sada, ako gledate sa druge strane kakav je sam karakter ove grupacije, vidite da oni ni po čemu ne mogu da nose nešto novo u tom pre svega idejnom smislu, u pogledu preoblikovanja postojeće stvarnosti i kreiranju neke nove ruske budućnosti. Ali ovde imate jednu veoma bitnu pouku, koja je, prema mom mišljenju, istorijskog karaktera. Od drevnih vremena, od srednjeg veka do danas, svako korišćenje najamničkih oružanih grupacija, naročito u ratovima koji su vrlo specifični kao ovaj što imamo na istoku Evrope, nosilo je sa sobom veliki rizik i gotovo po pravilu se jedna takva grupacija okretala protiv onoga za čije je interese i račun ratovala. Druga pouka jeste potvrđivanje starog pravila da je upotreba svake grupacije ove vrste izuzetno opasna zato što remeti red unutar oružanih snaga, remeti disciplinu, remeti sistem komandovanja, pa sistem planiranja i izvođenja vojnih operacija, remeti kontrolu nad delovanjem potčinjenih snaga, tako da ostavlja zaista dalekosežne posledice po sistem.“
Došli smo u situaciju da su pojedinci čak navijali – jedni za Putina, drugi za Prigožina. Koliko su ta navijanja besmislena u celoj situaciji?
"U svakom slučaju reč je o nečemu što je besmislenog karaktera. Na jednoj strani imate legalan sistem državne vlasti. Šta god ko od nas mislio, imao određenih ideoloških predrasuda ili mu se prosto ne dopada takav način vođenja unutrašnje i spoljne politike, ipak je to ozbiljan sistem vlasti. Na drugoj strani imate jednu najamničku grupu i kada stavite prosto na tas i jedne i druge ne možete tu da simpatišete nekakvu pobunu te vrste. Bar je to moje shvatanje i viđenje i države i vojske. Na drugoj strani, vidite da je ta najamnička grupa sačinjena praktično od dve podgrupe. Jednu grupu čine učesnici raznoraznih ratova i sukoba na prostoru Bliskog istoka i Afrike, dakle profesionalni plaćeni ratnici. Na drugoj strani imate ogromno more kriminalaca osuđenih za najteža krivična dela kojima je država omogućila da iskupe svoje grehe tako što će boraviti na frontu, a istom tom Prigožinu omogućila da iskoristi određene zakonske propise koji su sveže doneti, otvorila za njega niz kaznenih zavoda u kojima bi on prosto mogao da regrutuje borce iz redova osuđenih za najteža krivična dela.“
Svet
02.07.2023. 18:25
Kako je Prigožin iskoristio Telegram za objavu rata
Kakve su moguće implikacije celog događaja? Ja bih to podelio na više delova. Prvo, implikacije na stanje u samoj Rusiji, na Putinovu vlast, drugo, kakve su implikacije po odnose sa Zapadom? Šta bi bilo da je Prigožin uspeo da obori režim Putina?
"Što se samih implikacija tiče, da krenemo prvo od unutrašnjih. Sam ovaj problem je sastavni deo mnogo dužih i mnogo širih procesa u Ruskoj Federaciji koji su i političkog i ekonomskog i društvenog karaktera, koji su karakteristični za rusko društvo poslednje dve ili tri decenije. Sam ovaj nesrećni rat u Ukrajini je ubrzao te procese, u neku ruku im dao poseban oblik i ovo što se desilo je upravo rezultat svih tih pomeranja na unutrašnjem planu. E sada, iako se u Kremlju tvrdi da to neće uticati na stabilnost države, iako gospodin Peskov kaže da je došlo do konsolidacije ruskog društva oko predsednika kao nespornog lidera, ipak to nisu stvari koje se mogu obrisati jednim potezom gumice. To su stvari koje će ostaviti dalekosežne posledice. Vi već sada vidite da u Rusiji među stanovništvom, naročito među onima koji su po prirodi stvari upućeni na razne profesije, društvenog i humanističkog karaktera ili vezane za sam sistem državne vlasti, postoje određene, možemo reći sumnje i strahovi, ali iznad svega strepnja šta to može da se implikuje u budućnosti. Kada se ušlo u ovaj sukob, ušlo se sa velikim ambicijama i uverenošću da će on brzo biti završen u rusku korist. Međutim, pošto se to nije desilo, ta ’specijalna vojna operacija’ prerasla je u dugotrajan vojni sukob gde je bilo potrebno veće angažovanje i samog ljudstva, i kroz razne dobrovoljačke grupacije i kroz mobilizaciju. Na drugoj strani, to je tražilo i ozbiljna materijalna odricanja i onda se došlo u situaciju da je rat uveliko u drugoj godini, da celo stanovništvo očekuje veliko odricanje, ne samo u smislu direktnog učešća u ratnim operacijama. Već vidite, i ekonomska situacija se usložnjava, zatim sankcije su sve oštrije i daju sve ozbiljnije rezultate.“
Kako to može da utiče?
"Samo to usložnjavanje situacije na unutrašnjem planu i zahtev stanovništvu da da svoj doprinos i da podnese ključni deo tereta u ovom sukobu iziskuje da se i tom stanovništvu otvoreno i jasno kaže šta je to što ga čeka. Koji su to ciljevi postojećih operacija i da li se to stanovništvo bori za očuvanje postojećeg poretka ili se bori za nešto novo. Ako se bude istrajavalo na starom, odnosno na očuvanju postojećeg poretka oličenog u jednoj zaista okoštaloj birokratiji i izuzetno velikoj snazi i uticaju ruskih oligarha, onda se tu mogu očekivati u perspektivi problemi na unutrašnjem planu. Ukoliko se nudi jasna alternativa, reforma postojećih odnosa unutar društva, onda se može očekivati nekakva konsolidacija. Dakle, uprkos tome što se danas govori o tome da posledica neće biti, jedna posledica bi bila već od danas. Evo komandant Rosgvardije, general Zolotov, izjavio je da će Rosgvardija, koja je inače nastala od unutrašnje vojske Ministarstva unutrašnjih poslova, dobiti teško naoružanje uključujući i tenkove. Ako uzmemo u obzir da je to ozbiljna oružana grupacija namenjena pre svega za očuvanje unutrašnjeg poretka i da je ona ta koja je po svojoj prirodi namenjena da suzbija unutrašnje pokrete i da reaguje na određene društvene potrese tog tipa, jasno vidite da njeno jačanje u kvalitativnom smislu znači da postoji određeni strah ili da je to pak određena predostrožnost kada su u pitanju mogući unutrašnji problemi.“
Svet
29.06.2023. 19:25
Šta će biti sa grupom Vagner
A što se tiče odnosa sa Zapadom?
"Reperkusije u odnosu sa Zapadom su već sada vidljive. Dakle, kanali koji nisu zatvarani vezani su za komunikaciju na nižem nivou koja je vezana pre svega za stabilnost očuvanja nuklearnog potencijala. Pokazalo se da je Zapad zabrinut upravo za tu komponentu. Vidite, njima svakako odgovara slabljenje režima u samoj Rusiji, međutim, ne odgovara im na ovakav način, da putem nekakvog vojnog meteža dođu ljudi Prigožinovog imidža na vlast. Druga stvar od koje strahuju jeste upravo bezbednost nuklearnog arsenala. Jedan od najvećih strahova na Zapadu je da bi eventualno u slučaju nekakvih unutrašnjih previranja nuklearni potencijal, ili bar jedan njegov deo, mogao da se nađe u rukama nekakvih pobunjenika, odnosno nekoga ko ne može da obezbedi razumno racionalno centralizovano upravljanje tim sistemom.“
Da li to znači da bi u potencijalno Zapad čak bio spreman i da pomogne Putinu da ostane na vlasti samo da te stvari ne bi krenule tim tokom?
"Teško je govoriti šta bi bilo kad bi bilo i kako bi situacija mogla da se razvija jer ako bismo uzeli u obzir da postoji pretpostavka da se može razraditi model takvog razvoja događaja, bez obzira na sadašnji nivo sukoba, koji je zaista na visokom nivou, sigurno je da bi Zapadu više odgovaralo da nuklearni potencijal bude pod kontrolom jednog vrlo jasno profilisanog, utvrđenog, hijerarhijski organizovanog državnog sistema, nego da se nađe u rukama nekakvih avanturista. Tako da sa te strane to možemo posmatrati i na taj način. A i vidite da su te linije komunikacija pri prvoj naznaci da bi eventualno nešto od nuklearnog potencijala moglo da se nađe pod kontrolom nekakvih pobunjenika veoma brzo aktivirane, da je došlo do razgovora sa američkom ambasadorkom u Moskvi i da su tu aktivirani drugi redovni kanali komunikacije. Opet sa druge strane pojavljuju se informacije da je Zapad bio informisan o pobuni. Ali ako je bio informisan o tome da će doći do pobune, oni nisu prosledili tu informaciju suprotnoj strani kako bi uticali eventualno na to. Međutim, ipak, mislim da se i toj informaciji daje preveliki značaj i da ona dobija pre svega propagandni karakter. Jer, vidite, i sam Prigožin je proteklih nekoliko meseci najavljivao mogućnost nekakve demonstracije ili pobune tog tipa. I prosto čak i da nisu imali preciznu informaciju, analitičkim radom na osnovu postojećih informacija koje su javno dostupne moglo se doći do zaključka da se može očekivati i takva reakcija lidera privatne vojne kompanije.“
Svet
28.06.2023. 21:45
"Prigožin hteo da otme najviše vojne zvaničnike - Šojgua i Gerasimova"
Na kraju krajeva, imamo i kontradiktornost o kojoj smo pričali, u postupcima Kremlja. Najpre se govorilo o veleizdaji, nožu u leđa, mada Putin nije eksplicitno pominjao Prigožina, govorilo se da će svi da budu kažnjeni. A sada opet imamo vest da je navodno optužnica protiv Prigožina povučena.
"Vesti su vrlo kontradiktorne i smenjuju se prilično velikom brzinom. Prva reakcija zvaničnih vlasti je išla u tom pravcu. Dakle, u pravcu toga da su to nedopustive stvari, da je to nož u leđa armiji koja se bori na frontu, čak je to poređeno sa situacijom 1917. godine, iako tu zaista nema mesta za poređenje te vrste. Zatim usledi poziv pripadnicima ’Vagnera’ da odbiju naređenje, da jednostavno ne učestvuju u toj pobuni, posle toga je otvoren krivični postupak, uveče je stigla vest da je posredstvom beloruskog predsednika Lukašenka došlo do usmenog sporazuma. Međutim, detalji tog sporazuma nisu obelodanjeni, ali se govorilo da će se odustati od krivičnog postupka. U ponedeljak se pojavila informacija da krivični postupak nije obustavljen. Čak je i jedan od uticajnih članova Dume general Guriljov govorio da neko mora da plati cenu za ono što se desilo, da se to ne može oprostiti, da je pala krv, da su stradali ruski piloti.
Po nekim procenama, stradalo je između 12 i 15 pilota, stradalo je šest helikoptera, jedan avion, odnosno leteći komandni punkt. U utorak uveče je ruski predsednik eksplicitno rekao da će organizatori pobune snositi krivičnu odgovornost. A u sredu ujutru Federalna služba bezbednosti kaže da je zaustavljen krivični postupak. Šta to znači i kuda to vodi videćemo, naravno, u narednim danima. Ono što je po meni bitno, da će uskoro doći taj 30. jun i da ćemo videti šta će se tu, zapravo, desiti. To je bio poslednji rok da pojedinci ili jedinice dobrovoljaca potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane. Videćemo koliko će pripadnika grupe ’Vagner’ individualno ili čitave jedinice se povinovati naređenju Ministarstva odbrane. Na drugoj strani, opet, došlo je do informacije da, kako je to rekao ruski predsednik, svi oni koji ne žele da pristupe oružanim snagama, odnosno potpišu ugovor, mogu da idu u Belorusiju. U sredu se oglasio i beloruski predsednik, međutim, o tome nije bilo nekih detalja. Sama sudbina grupe ’Vagner’ i njenog lidera još uvek stoji otvorena.
Da li će ta grupa biti potpuno rasformirana, mada se pojavljuju informacije da je danas započela predaja teškog naoružanja organima Ministarstva odbrane. Da li će ta grupa biti svedena na onu formu koju je imala pre početka sukoba u Ukrajini, gde će njeno dejstvo biti usmereno pre svega ka zaštiti ruskih ekonomskih i političkih interesa van granica Ruske Federacije, u udaljenim oblastima Afrike i Bliskog istoka, to ćemo videti. Ostaje, naravno, i otvoreno pitanje da li postoji mogućnost da ’Vagner’ nastavi da deluje kao grupa u zakonskim okvirima, sa nekim novim liderom. Sem toga, Prigožin je čovek koji ima vrlo razvijene poslove, slovi za multimilionera, nije čovek koji će se tako lako pomiriti sa poslovnom i političkom penzijom. A videlo se da su njegove ambicije izuzetno narasle u prethodnom periodu. Otvorenih pitanja je mnogo, informacija je dosta, međutim, pravih odgovora je vrlo malo.“
Svet
28.06.2023. 18:45
"Putin je hteo da zbriše Prigožina"
Kako sve ovo i da li može da utiče da Balkan, na Srbiju, na odnose sa Rusijom? Stalno se govori i o toj ruskoj mekoj moći koja je prisutna u Srbiji, o uticaju određenih grupacija.
"Sve što se dešava negde tamo, naročito negde na Istoku, ima svoje reperkusije u većem ili manjem obliku i ovde. Svakako da će od unutrašnje stabilnosti Rusije zavisiti umnogome i njena geopolitička moć, pa i njena globalna i regionalna moć i njeno prisustvo na Balkanu. I u tom kontekstu će se često prelivati i na poziciju Srbije, dakle tu pre svega mislim na poziciju Srbije prema Evropskoj uniji i prema NATO-u, a iznad svega na kosovski problem kao ključni problem Srbije koji ima i unutrašnju i spoljnu političku dimenziju.“
Osnovni cilj NATO-a i Zapada je zapravo da Rusiju izbace i da uticaj Rusije smanje na ovom prostoru. Da li će im ovo ići naruku?
"Pa, situacija jeste takva da mi sada svedočimo podizanju nekakvog novog Berlinskog zida, jedne nove linije koja će razdvajati zapadni svet od Rusije. To je već sada manje-više vidljivo, da je to gvozdena zavesa koja se spušta od norveško-ruske i rusko-finske granice preko Baltika, istočnoevropskih zemalja, preko Ukrajine. Sada ne možemo da opredelimo da li će ta linija biti sto ili dvesta kilometara istočnije ili zapadnije, i završava se na obalama Crnog mora. Sve što se nalazi zapadno od te linije, zapadni svet jednostavno smatra svojom zonom ekskluzivnog uticaja. I na taj način kada pogledamo geografsku kartu, jasno vidimo gde se Srbija nalazi, jasno možemo i da opredelimo u kom će pravcu ta zapadna politika ići u odnosu na sam region, ali i u odnosu na prisustvo ne samo Rusije, već i drugih zainteresovanih sila za Balkan koje ne pripadaju zapadnom svetu.“
Svet
27.06.2023. 18:30
Vođa grupe Vagner došao u Belorusiju
Komentari
