Svet
17.11.2021. 07:05
Milan Mišić

Neće biti Polegzita

Evropska unija nema načina da "disciplinuje" Poljsku

Poljska 16.11.2021.
Izvor: EPA-EFE/Radek Pietruszka POLAND OUT

Da li će Poljaci minirati temelje zdanja koje je počelo da se gradi kao skromna porodična vikendica da bi danas bilo velika palata sa 27 stanara, pošto se 28 – Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske – iz nje nedavno iselilo?

Pouzdanog odgovora na ovo pitanje nema. U opticaju su samo manje ili više ubedljive spekulacije. Nesumnjivo je samo da je Evropska unija u novoj krizi koja je potresa iz temelja, ugrožavajući u perspektivi i njen opstanak.

Kriza pritom nije izazvana spolja. Nije reč, dakle, o posledicama pandemije, navali bliskoistočnih i avganistanskih migranata, problemima sa Rusijom ili komplikacijama koje je doneo razlaz sa Britanijom. Preispituje se, naime, ono što je do juče bilo podrazumevajuće: vladavina prava, uz demokratiju, temeljno načelo na kojem je postavljen najveći i dosad najuspešniji mirovni projekat Evrope.

Politička mina koja je uzdrmala ovako definisane temelje EU eksplodirala je u oktobru. Tada je Ustavni sud Poljske, u čijem sastavu su sudije lojalne vladajućoj partiji Pravo i pravda (PIP), presudio da je u određenim slučajevima poljski ustav "stariji“ od pravnih tekovina EU. Taj čin bio je kulminacija višemesečnog pravnog i, razume se, političkog nadgornjavanja između Varšave i Brisela u kojem su dominirale optužbe visokih zvaničnika EU da Poljska svojim potezima koji ograničavaju samostalnost sudova čini najveći mogući prekršaj pravila koja je prihvatila postajući članica Unije.

Niz poteza koja je vukao PIP od kako je 2015. godine došao na vlast u Briselu je tumačen kao erozija demokratskih načela oko kojih je dotle u EU postojao – bar takvo je bilo preovlađujuće uverenje – konsenzus. Zbog toga su reakcije bile žestoke. Prema predsednici Evropske komisije ("vlade EU“) Ursuli fon der Lajen, Poljska je "dovela u pitanje temelje Evropske unije i narušila jedinstvo njenog pravnog poretka“.

Ono što je usledilo bila je prava svađa između poljskog premijera Mateuša Moravjeckog i funkcionera EU. Predsednik poljske vlade je, kako je to preneo nemački medijski servis "Dojče vele“, insistirao da "nadležnost Suda Evropske unije prestaje tamo gde počinje nadležnost Ustava Poljske“, dodajući tome i argument da "EU na kraju krajeva nije superdržava, već zajednica država, a ako se želi nešto više od toga, onda se to mora i politički usvojiti“.

Na ovo je reagovao Manfred Veber, šef poslaničkog kluba Evropske narodne partije (EPP), najveće transnacionalne stranke na kontinentu, rečima da "nije reč o Poljskoj, već o politici ove poljske vlade“ koja je "stavila sekiru na temelje nezavisnosti pravosuđa“, time što u Ustavni sud u Varšavi "imenuje samo podobne sudije“. Veber je zaključio rečima da "onaj ko pod znak pitanja stavlja nezavisnost pravnog poretka taj je u stvari napustio Uniju“.

Evropska unija 16.11.2021.
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Na prvi slučaj da vrhovni sud jedne članice osporava primat osnivačkih akata EU oštro se reagovalo i van krugova briselskog establišmenta, odnosno "EU birokratije“. Danijel Kelemen, profesor evropskih studija na američkom Ratdžers univerzitetu, ocenjuje da "ako poljska vlada može jednostavno da ignoriše primat prava EU, onda druge vlade mogu da isti tretman daju bilo kom aspektu tog prava koji im nije prihvatljiv“. A to u krajnjem ishodu "može da naraste i metastazira u rak“.

Alisa Stolmejer, izvršna direktorka briselske nevladine organizacije "Defend Democracy“ (Odbrana demokratije), u izjavi "Njujork tajmsu“ ovako objašnjava mogući ishod onoga što je pokrenuto u Varšavi: "Ako počnete da podrivate temelje EU i ako dopustite da to potraje previše dugo, zgrada se može urušiti.. Ona napominje i da "Putin sve ovo posmatra uz porciju kokica“.

Da li je poljska vlada u stvari pokrenula nešto što nije želela i što joj je, po svemu sudeći, izmaklo kontroli? Prvu pravosudnu reformu započela je posle izborne pobede 2015. godine. Obrazloženje koje je tada dao lider PIP-a Jaroslav Kačinjski bilo je da je rešavanje problema zemlje "nemoguće bez dubinske reforme pravosuđa“, koje je u izbornom programu opisano kao "politizovano, korumpirano i nedelotvorno, sa dominacijom sudija iz komunističke ere“.

Prvi je zaposednut Ustavni tribunal, najviša sudska instanca u zemlji. Na čelo je postavljena bliska saradnica i lična prijateljica Kačinjskog. Zatim je promenjen javni tužilac, dok je pri Vrhovnom sudu formirana disciplinska komora, koju je Sud EU proglasio kao nekompatibilnu sa pravom EU… Protivpravnim su zatim ocenjeni i neki zakoni koji ograničavaju prava LGBT zajednice. Niz gradova u kojima je lokalna vlast u rukama PIP-a proglasilo se "LGBT slobodnim zonama“, na zgražavanje Brisela. Taj problem je međutim rešen tako što su, kad je zaprećeno da će ostati bez EU fondova, od ovako radikalnog rešenja jedan po jedan odustajali.

Poljska, međutim, dok je konflikt eskalirao, nije bila sasvim usamljena. Diskretnu podršku imala je od zemalja u kojima su, po oceni Brisela, jake "neliberalne“ tendencije zbog kojih ih sve češće pominju i kao "izborne autokratije“, poput Mađarske i Slovenije. Poljska je navodno sa Mađarskom u ovom pogledu uspostavila neku vrstu neformalnog "odbrambenog pakta“ koji je važan zbog činjenice da se ključne odluke EU donose samo ako se za njih izjasne sve članice.

Zašto se ovaj problem ne rešava kao svojevremeno britansko nezadovoljstvo obavezama (i troškovima) koje donosi članstvo u EU – izlaskom iz Unije?

Bregzit je izglasan nevelikom većinom (52:48 odsto "za“) na referendumu 2016. godine, a vrata su za London u Briselu zatvorena krajem prošle godine. U Poljskoj, međutim, neće biti referenduma o izlasku (na onom o ulasku održanom 2004. "za“ je bilo 77 odsto, dok je danas ubedljiva većina od oko 90 odsto za ostanak), što je najbolje formulisao upravo premijer Moravjecki: "Mi smo tamo gde pripadamo i tu i ostajemo.“

Polegzita dakle neće biti, što svakako zatvara jedan izlaz iz krize, a razlozi za ostajanje su sasvim praktični. Poljska iz fondova EU mnogo više dobija nego što u njih daje: procena je da novac iz EU u poljskom BDP-u učestvuje sa četiri odsto.

Od kako je 2004. postala članica Unije, Poljska je iz njenih fondova primila blizu 200 milijardi evra. Očekuje se da joj slična svota u vidu finansiranja pojedinih projekata i zajmova za razne namene pripadne i za budžetski period do 2027. godine, plus 36 milijardi u okviru Programa za oporavak članica EU od pandemije kovida 19.

Ta činjenica donela je i neke kritike. Belgija je Poljsku optužila da EU tretira kao "bankomat“, zaboravljajući pritom da prava podrazumevaju i obaveze. A element zapleta je i u tome što je Poljska, sa svojih 38 miliona stanovnika i BDP-om od bezmalo 600 milijardi dolara, najveće društvo i ekonomija u Istočnoj Evropi, što nije za zanemarivanje u geopolitičkim kalkulacijama.

Činjenicu da vlada ugrožava i ovaj aspekt odnosa sa Briselom koristi opozicija, koju predvodi bivši premijer (2007–14) i EU funkcioner Donald Tusk. Vladu je zbog svađe sa EU ukorio i legendarni borac protiv komunističkog režima u Poljskoj Leh Valensa.

Šta su mogući izlazi iz ovog zapleta, dosad najveće "egzistencijalne krize“ EU? U nekim njenim prestonicama postoji spremnost za "tvrdo“ suprotstavljanje Varšavi. To je zasad kao konkretni rezultat imalo odluku najvišeg suda EU da, zato što nije suspendovala pomenutu disciplinsku komoru svog Vrhovnog suda, od kraja oktobra plaća kaznu od milion evra dnevno. Reakcija Varšave bila je da će se ta komora ukinuti, ali nije saopšteno kada.

Glavna politička realnost je međutim, kako to u svojoj analizi konstatuje portal politiko.eu, što EU ne može da povede rat protiv jedne članice jer bi time mogla da se suoči sa blokadom celokupne agende produbljivanja evropskih integracija, s obzirom na to da je za ključne odluke potrebna jednoglasnost.

Jedna od opcija je i pokretanje člana 7. Lisabonskog ugovora koji se odnosi na kršenje vladavine prava, ali za tako nešto je potrebna jednoglasnost svih članica (sa velikom izvesnošću da će Varšavu odbraniti Budimpešta).

Postoji doduše i mehanizam koji predviđa da neka zemlja zbog kršenja principa Unije može da ostane bez svojih glasačkih prava i EU para, u kojem se odlučuje "kvalifikovanom većinom“. To podrazumeva da taj postupak izglasa najmanje 15 od 27 članica, ali i za taj proces je potrebno između pet i sedam meseci.

U svakom slučaju, EU nema načina da "disciplinuje“ Poljsku, čega su svesni i u Briselu i u Varšavi. Najprihvatljiviji izlaz bio bi promena poljske vlade, ali sledeći izbori na kojima bi to moglo da se dogodi su tek 2023. Dotle se glavne odluke, prema poznavaocima poljskih prilika, ne očekuju od premijera Moravjeckog, nego od predsednika vladajuće partije Pravo i pravda, 72-godišnjeg Jaroslava Kačinјskog koji je, kako se smatra, podjednako nepredvidiv koliko i konzervativan.

A najintrigantniji odgovor na pitanje kako će se sve završiti dao je u razgovoru za portal "Politiko anonimni poljski funkcioner: "Završnica… pa izgleda da su prestali da igraju poker i prešli na ruski rulet.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako je fragmentisana EU i kakvi su odnosi Srbije sa svakim od tih delova
Aleksandar Vučić i Žozep Borel 27.8.2021.

Evropska slagalica

30.08.2021. 07:25

Kako je fragmentisana EU i kakvi su odnosi Srbije sa svakim od tih delova

Svi za jednog, jedan za sve. Taj musketarski moto koji važi i u Evropskoj uniji jedan je od ključnih faktora koji utiče na to hoće li se neka zemlja pridružiti Uniji ili će ostati u njenom predvorju. Jer dok se sve države članice Evropske unije ne slože da je zemlja kandidat ispunila uslove za pridruživanje Uniji, članstvo u ovoj organizaciji ostaće samo san.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
-6°C
24.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve