Svet
31.03.2022. 07:10
Marko R. Petrović

Evropsko otrežnjenje

Kako je rat u Ukrajini prodrmao briselsku administraciju

Evropska unija
Izvor: Shutterstock

Nije prošlo ni deset dana od kako je grupa evropskih zastupnika iz liberalne političke grupacije u Evropskom parlamentu pozvala Evropsku uniju da obustavi pregovore o članstvu sa Srbijom ukoliko država ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom zvaničnog Brisela prema Moskvi, a iz evropske administracije stigao je nedvosmislen odgovor – vreme je da se krene u dalje integracije Zapadnog Balkana u EU.

A kao "dodata vrednost“ usledila je i izjava Petera Stana, portparola Evropske unije, da EU, uvođenjem sankcija protiv Rusije i Belorusije, nije ciljala Srbiju niti njen energetski sektor, a da se trenutno vode razgovori između Brisela i Beograda kojim bi trebalo da se "razjasne sve zabrinutosti Srbije u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera“.

"Nema sankcija EU protiv Srbije i nema planova za bilo kakve sankcije Srbiji. Sankcije EU u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu ciljaju na dve zemlje koje su očigledno odgovorne za to, a to su Rusija i Belorusija, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja. Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima da razjasnimo sve njihove zabrinutosti u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera“, rekao je Stano za Tanjug.

Ohrabrujuće je delovala i izjava slovenačkog predsednika Boruta Pahora da je rat u Ukrajini oživeo zastareli geopolitički mentalitet i istakao da je proširenje EU, posebno na Zapadni Balkan, geopolitičko pitanje prvog reda.

"Sada je vrlo važno da se svi političari u regionu uzdrže od izjava i postupaka koji bi produbili nepoverenje između naroda i država Zapadnog Balkana“, rekao je Pahor za "Dnevni avaz“ i dodao da je potrebno ojačati politički dijalog na svim nivoima i međusobno poverenje i saradnju.

Na prvi pogled, rat u Ukrajini zaista kao da je prodrmao uspavanu Evropu koja godinama već pokušava pre svega da redefiniše sopstvene unutrašnje odnose. Jedna od posledica tog "tumaranja“ je, naravno, i zastoj u daljem procesu proširenja.

A obrazloženje je, uvek, pronalaženo u strogim procedurama koje važe za prijem novih članica, ispunjavanju neophodnih standarda, od ljudskih prava, slobode medija, vladavine prava do zaštite životne sredine.

Izgleda, međutim, kao da je evropska birokratija, suočena sa velikim ratom na svojim granicama i posledicama koje bi mogle da budu teško sagledive, odlučila da, makar malo, popusti svoj tvrdi stav i, možda i stidljivo, najavi neke mogućnosti za kompromis.

Hoće li ruske rakete koje padaju po ukrajinskim gradovima osloboditi zemlje članice Evropske unije takozvanog evropskog zamora kojim je, pored ostalog, pravdano pauziranje proširenja Unije?

Da li bi od svega toga mogla koristi da ima Srbija? I kakva bi to konkretna korist bila? Prema nekim ranijim ocenama, ukrajinska kriza, sve posledice koja ona sa sobom nosi, kao i stav Srbije prema Rusiji, iz evropske vizure ne mogu da budu predmet bilo kakvih nagodbi i, uslovno rečeno, "trgovine“ između Beograda i Brisela.

Poslednje izjave iz Brisela, međutim, ukazuju da je nekakav dogovor ipak moguć, odnosno držanje distance od Moskve Beogradu ipak može da donese određene benefite. Možda je u ovoj situaciji neprimereno upotrebiti onu narodnu poslovicu prema kojoj – dok jednom ne smrkne, drugom ne svane – ali legitimno je postaviti pitanje da li bi, zapravo, Srbija iz svega mogla na neki način da profitira.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za "Ekspres“ da su poslednje reakcije iz Brisela, ali i stavovi pojedinih evropskih lidera "normalne i očekivane“, mada su "malo zakasnele“.

"Ali, sada, šta je tu je. Vreme ne možemo da vratimo unazad. Odavno smo očekivali takvu političku odluku u Evropskoj uniji kada je reč o nastavku procesa proširenja“, kaže Suzana Grubješić za "Ekspres“.

Rat u Ukrajini pokazao je, kako ocenjuje naša sagovornica, koliko je suštinski Evropska unija zanemarivala svoje najbliže okruženje. To, naravno, nije ostalo bez posledica jer je, zapravo, ta pasivna politika Brisela dopustila da na Zapadnom Balkanu jačaju razni drugi uticaji.

"A ti uticaji idu od ruskog i kineskog, pa do američkog. Iako je prirodno i logično da Evropa na ovim prostorima bude glavni igrač, njena pasivnost omogućila je drugima da jačaju svoje uticaje“, kaže Grubješićeva.

Rat u Ukrajini prodrmao je briselsku administraciju koja, prema oceni Suzane Grubješić, "izlazi iz te neke svoje birokratske obamrlosti“.

"Vidimo da sada imaju jedinstvenu politiku po pitanju Ukrajine. Na nama je, nadamo se, da će tako jedinstvenu politiku imati i kada je reč o daljem proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan“, kaže Grubješićeva.
 

Evropska unija do sada se, bar na papiru, vodila principom da svaka država u procesu pridruživanja napreduje prema zaslugama. Ako im to bude vodilja i u budućnosti, realno bi bilo pretpostaviti da su prve zemlje koje bi u narednom periodu trebalo da očekuju prijem Srbija i Crna Gora.

"Nije sporno da su Srbija i Crna Gora najdalje odmakle u procesu pridruživanja. Mislim, međutim, da je konačno vreme da Severna Makedonija i Albanija makar otpočnu pristupne pregovore. Sadašnja Evropska komisija koja je izabrana pre dve godine najavila je tada da će biti i geopolitička komisija. Ovo je prilika da to što su najavili pokažu u praksi i da se ne drže čvrsto samo nekih svojih dogmi, već da sagledavaju i širu geopolitičku sliku“, kaže Suzana Grubješić.

Realno, evropski put Severne Makedonije do sada je blokirala jedino Bugarska, uz diskretnu podršku Nemačke.

Kruto držanje dogmi, bez davanja određene perspektive, a još više i najave da u dogledno vreme neće biti proširivanja Evropske unije, naime, samo je slabilo podršku pridruživanju Uniji u zemljama regiona i jačalo one političke struje koje zagovaraju okretanje "ka Istoku“.

Evropi danas najmanje treba još jedno krizno područje i to daleko iza njenih istočnih granica. A svako dalje oklevanje Brisela moglo bi da izazove upravo to.

"Na nama je da pokažemo malo više volje za ulazak u Evropsku uniju. A kada se ta volja i želja susretnu sa namerama Evrope, verujem da ćemo biti bliže nekom finalnom rešenju“, kaže sagovornica "Ekspresa“.

Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj istakao je da je budućnost Zapadnog Balkana "jasno, unutar EU“ i da Zapadni Balkan nije zadnje dvorište Unije, već njen unutrašnji prostor.

Borelj je u blogu naslovljenom "Vreme da se krene napred u EU integraciji Zapadnog Balkana“ povodom prošlonedeljnih poseta Severnoj Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, ukazao da su vođe tih zemalja jasno osudile rusku invaziju Ukrajine i pridružile se sankcijama EU protiv Rusije.

"Ujedinjeni smo u naporima da zaustavimo rat i pomognemo ukrajinskom narodu. Ja sam čvrsto istakao posvećenost EU da još više podrži Zapadni Balkan i da krene dalje u budućnosti regiona u Evropskoj uniji“, napisao je Borelj.

Borelj je ukazao da je čak i pre rata u Ukrajini, koji vraća "živa sećanja“ na ratove tokom raspada bivše Jugoslavije 1990-ih i 2000-ih, konstatovano zabrinjavajuće vraćanje tenzija u regionu, posebno unutar BiH i između Srbije i Kosova.

On je pozvao sve zemlje regiona da nastave blisku saradnju sa EU kako bi "Zapadni Balkan bio miran, stabilan i čvrsto na putu ka EU“.

"Videli smo kako spoljno mešanje pokušava da destabilizuje naše susede i oslabi Evropsku uniju, posebno kroz ruske podmukle i dobro dokumentovane kampanje dezinformacija“, rekao je on.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Pregovarači Rusije i Ukrajine postigli konsenzus o nekim pitanjima
Pregovori u Turskoj

Mevlut Čavušoglu

29.03.2022. 17:27

Pregovarači Rusije i Ukrajine postigli konsenzus o nekim pitanjima

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da su pregovarači Rusije i Ukrajine postigli "konsenzus i zajedničko razumevanje" o nekim pitanjima.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
22.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve