Svet
16.12.2022. 09:17
Svet
03.05.2023. 17:35
Đoko Kesić
Dinastija Kenedi
Kraj Kamelota
Dinastija Kenedi, posle duže vremena, opet je na naslovnim stranama najuglednijih svetskih medija. Objavili su da će se demokrata Robert F. Kenedi Mlađi, sin Roberta Kenedija, bivšeg ministra pravde u vladi Džona F. Kenedija, koji je ubijen 1968. godine, kandidovati u stranci za predsedničke izbore u SAD koji će se održati 2024. godine.
Sticajem okolnosti, ove godine navršava se ravno šest decenija od ubistva Džona F. Kenedija, predsednika Amerike u teksaskom gradu Dalasu 22. novembra 1963. godine. Afera o njegovom ubistvu još nije rasvetljena, a aktuelni predsednik Džozef Bajden sredinom 2022. najavio da će se objaviti svi dosijei o ubistvu u Dalasu do juna 2023. godine. Ali, o tome nešto kasnije.
Vest da se jedan Kenedi vraća u politiku, makar bio u suštini minorna pojava da bi ušao u trku za predsednika SAD, kao što je minorna pojava Roberta Kenedija Mlađeg, ne bi bila ni vest u lokalnim medijima da nema ime koje je povezano sa jednom od najmoćnijih političkih dinastija u američkoj istoriji, objašnjava istoričar dr Srđa Trifković, veliki poznavalac američke unutrašnje i spoljne politike.
"Njegovi stavovi su do te mere protivni mejnstrimu da ga se i sama porodica skoro odrekla. Formalno nije, ali ga drži na priličnoj distanci. Tretiraju ga kao ekscentrika, koji može da propagira svoje stavove kako nalazi za shodno, ali da ne bude na ma koji način vezan s familijom, koja i danas predstavlja deo demokratskog establišmenta. Ne samo u Masačusetsu, nego i širom Amerike, oni su i dalje, i to sasvim ispravno, percipirani kao integralni deo levoliberalnog establišmenta.“
Robert F. Kenedi Mlađi radio je kao državni tužilac i advokat. Poznat je kao zastupnik koji se bori i zalaže za očuvanje životne sredine, naročito reka, kao i ugroženih i siromašnih ljudi i manjina, posebno američkih starosedelaca. Oštro je kritikovao američki intervencionizam, naročito u Siriji. Veliki je kritičar korporacija protiv kojih se borio kao advokat, zastupajući siromašne i ugrožene, a poznat je kao protivnik vakcina, posebno se borio protiv kovid vakcinacije.
"Za sve pomenute stavove ovog Kenedija naravno postoje značajna utemeljenja, ali u njegovom slučaju nedostaje sofisticiranost i intelektualna dubina. Šanse Roberta Kenedija Mlađeg da bude kandidat demokrata su ispod nivoa statističke greške, ali bi mogao da uđe u predsedničku trku kao nezavisan kandidat. Međutim, čak i sa daleko bolje finansiranom i medijski pokrivenom kampanjom, ’treći kandidat’ u američkoj istoriji skoro da nikad nije imao nikakve šanse“, kaže Trifković.
On još objašnjava da je veoma mala verovatnoća da će se u bliskoj istoriji neko od Kenedijevih pojaviti u američkoj visokoj politici. Jer kroz ceo istorijat raznih političkih dinastija vidimo da vrlo često u drugoj generaciji dolazi do opadanja, a u trećoj do potpunog gašenja političkog talenta.
Ali vratimo se priči kako je nastala moćna porodica Kenedi, njenim članovima koji su ovu porodicu učinili poznatom, slavnom, kontradiktornom, i tragedijama utkanim u genetski kod. Možda nijednu porodicu u istoriji nije pratilo toliko kontroverzi koliko Kenedijeve. Od krijumčarenja alkohola, antisemitskih do ljubavnih afera, do smrti njenih članova, gotovo da nije bilo osobe koja je nosila to prezime, a da je nije pratilo takozvano prokletstvo Kenedijevih.
O porodici Kenedi, o najistaknutijim glavama dinastije, napisano je na hiljade knjiga, romansiranih biografija, i sve su bile gotovo bestseleri. Najpre stoji priča o Džonu F. Kenediju, 35. predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, oko čijeg se života i pogibije i danas ispredaju priče, pišu knjige. A otišao je s ovog sveta 22. novembra 1963. godine. Zatim o njegovom bratu Robertu Bobu Kenediju, koji je u kampanji za kandidata Demokratske stranke u trci za predsednika SAD ubijen na sličan način, šest godina kasnije, u hotelu "Ambasador“ u Los Anđelesu 17. aprila 1969. godine.
Kenedijeve često nazivaju "američkom kraljevskom porodicom“ jer su možda najbliže vladajućoj porodici koju Amerikanci vide kao utemeljeno građenu kao višegeneracijsku političku dinastiju, istovremeno prebogatu i moćnu, dostojnu tradicionalne definicije kraljevstva. Većina Amerikanaca zna napamet porodično stablo Kenedijevih, najveće tragedije do detalja, i skandale, naravno. Da je Patrik Džozef Kenedi, rodonačelnik porodične moći, kojim slučajem znao da će njegovi potomci biti zvani "kraljevskom porodicom“, možda bi se i ranije preselio iz mirne Irske u tada veoma dinamičnu Ameriku.
Svet
28.08.2021. 12:00
Da li će Kenedijev ubica biti pušten?
Porodica Kenedi doselila se u Boston sredinom 19. veka. Na selidbu iz rodne Irske u daleku Ameriku naterala ih je glad, baš kao i milione drugih Iraca pre i posle njih. Naime, tih godina krompir u Irskoj nije najbolje rodio. Prazan želudac naterao je porodicu da negde drugde potraži mesto pod suncem. I našli su ga na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, reklo bi se, ne bilo kakvo mesto. Već jedno od najboljih.
No, preskočimo nekoliko desetina godina i zaustavimo se u vremenu kada je Džozef Kenedi imao 25 godina. Reč je o dvadesetim godinama prošlog stoleća. U to vreme Džozef je postao najmlađi šef jedne američke banke i prvi irski emigrant u Bostonu kojem je tako nešto pošlo za rukom. Nekoliko meseci kasnije uspešni mladi bankar uplovio je u bračne vode, oženio je devojku Rouz Elizabet Ficdžerald, iz porodice irskih doseljenika. Iz ljubavi irskog para rodilo se devetoro dece, četiri sina i pet kćeri.
Ali, sve u slučaju pater familijasa Kenedija vraća nas na onu Balzakovu – da nema bogatstva bez "ubistva“! Njegovi biografi i savremenici tvrde da se obogatio mahinacijama na Volstritu, ali je veliko bogatstvo stekao u vreme prohibicije, prodajući alkohol, tajno i mimo zakona. Kao bankar podizao je cene akcija važnih firmi uz objašnjenje "manjak akcija“, a drugi put namerno je rušio cene akcija da bi ih kupio pa kasnije skuplje prodavao.
Patrik Džozef Kenedi, nema sumnje, bio je jedan od glavnih igrača u vreme prohibicije, odnosno zabrane točenja alkohola u američkim lokalima. Njegovi poznanici tvrdili su kako su ga često u to vreme viđali sa Alfonsom Alom Kaponeom, čuvenim mafijaškim kraljem prohibicije. Da je otac Kenedi bio ugledni poslenik prohibicije, svedočili su privatno čuveni mafijaški bosovi Frenk Kastelo i Majer Lenski.
Patrik Džozef Kenedi poricao je ovu stranu svoje biografije, tvrdeći da mu to podmeću njegovi protivnici iz biznisa. Kasnije, pošto je ukinuta prohibicija, pojavile su se fotografije iz vremena zabrane točenja alkohola, na kojima se vidi Džozef Kenedi sa društvom na jednoj masovnijoj žurci, kako veselo nazdravljaju flašama viskija. Druga svedočenja još dodaju da su se istog dana kad je ukinuta (trajala od 1920. do 1933) trgovine iz Bostona i Njujorka snabdevale viskijem, uglavnom, iz Kenedijevih magacina.
Život
07.05.2021. 17:05
Kenedijevo pismo švedskoj ljubavnici na aukciji
Zarađene milione Džozef Kenedi uložio je potom u filmsku industriju, ali je investirao i u politiku. Filmska industrija, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama ušla u veliki zamah posle ’30-ih godina prošlog veka, donosila je ozbiljnu zaradu, ali i uticaj. Otac Džozef, uz biznis, dohvatio se i slatkog života. Imao je ljubavne afere s mnogim poznatim glumicama, poput Marlen Ditrih. Supruga Rouz, za gotovo sva muževa brakolomstva je znala, ali je trpela, bila je mudra, sačuvala je brak.
Shvatajući da je politička moć najveća, u početku kao zaštita za njegov razgranati biznis, Džozef Kenedi se u vreme makartizma približio senatoru Džozefu Rejmondu Makartiju. Makarti je bio predsednik stalnog senatskog pododbora za istraživanje, suzbijanje i onemogućavanje "komunističke subverzije“. Bio je to neverovatni lov na crvene veštice, mahom na poznate naučnike, umetnike, pisce, sindikaliste i diplomate.
Više hiljada uglednih Amerikanaca prošlo je kroz neviđenu torturu senatora Makartija, iza kojeg je tih ’50-ih godina prošlog veka stajao moćni Edgar Huver. Huver je postavljen za prvog direktora Istražnog biroa 1924. godine, koji je posle prerastao u Federalni istražni biro (FBI), krovnu organizaciju za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. Huver je bio siva eminencija u najmoćnijoj državi sveta. Na toj dužnosti ostao je do 1972. kada je umro, a bio je šef FBI-ja u vreme osam predsedničkih administracija… Džozef Kenedi je finansirao ove moćne ljude, mada se s Makartijem posle razišao.
U vreme Drugog svetskog rata Džozef Kenedi bio je ambasador SAD u Londonu. Uz ovaj deo njegove diplomatske karijere vezane su dve nepotvrđene zanimljivosti. Najpre, postoje tvrdnje da je ambasador P. Dž. Kenedi bio upleten u aferu trgovine oružjem, druga je da je predsedniku Ruzveltu savetovao da se sretne s Adolfom Hitlerom! Obe priče imaju osnova: bilo kakav biznis ovom čoveku, a tek ilegalni, nije bio stran. I drugo, nije toliko poznato da je Džozef Kenedi imao ozbiljne simpatije za vođu Trećeg rajha…
Predsednik Ruzvelt je, navodno, u prvi mah uslovno pristao da se sretne s Hitlerom, negde na neutralnoj teritoriji, ali je na kraju odustao.
Nakon što se stari Džozef Patrik Kenedi obogatio na krijumčarenju alkohola za vreme prohibicije, a potom i na finansijama, nekretninama i filmu, porodica Kenedi nije samo postala pretplaćena na bogatstvo i slavu, već i na političku moć. Džozef je sinove vaspitavao tako da im američki predsednički izbori postanu omiljena "sportska“ disciplina. Međutim, njegov prvi sin Džozef Mlađi nije ni dobio tu priliku. Život je ostavio na dnu Lamanša u jeku Drugog svetskog rata. Pilotirajući vojnim avionom punim eksploziva poginuo je u 29. godini života. Avion je iz čista mira eksplodirao, telo nikad nije pronađeno.
Očeve političke ambicije pale su na leđa preostale trojice sinova, pre svega na leđa Džona Ficdžeralda. Lepuškast mladić diplomirao je na Harvardu, a tokom rata zapovedao je torpednim čamcem. U okršaju s japanskim razaračem, čamac je završio na dnu mora, a mladi Kenedi u bolničkoj postelji. Teško ranjen, zaradio je pregršt odlikovanja – vrlo korisno za predstojeću predsedničku bitku s republikancem Niksonom. Iako je porodica strahovala da bi bolešljivi Džon mogao postati pisac ili nešto još i gore u očima Kenedijevih, 1960. godine ipak je ispunio san oca Džozefa Kenedija: Džon Kenedi, njegov sin, konačno postao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Predsedničku kampanju Džona Kenedija finansirali su njegov otac i brat Robert. Džon Kenedi je posle pričao da njegova porodica nije osećala posledice velike depresije (1929–1933) jer se njihovo bogatstvo procenjivalo na oko 500 miliona dolara.
Niko nije ni slutio da će činom ulaska u Belu kuću u 44. godini, Džon Kenedi, prvi rimokatolik – umesto nove moći, slave i bogatstva, u SAD uneti košmar i definitivno promeniti istoriju. I danas su žive njegove reči izgovorene na inauguraciji: "Niko od nas ne treba da se pita – šta država može da čini za njega – nego šta on može učini za svoju zemlju!" Za vreme njegove vladavine u Americi mnogo toga promenilo se nabolje, naročito kada je reč o spoljnoj politici. Predsednik Kenedi u suštini sledio je duh vremena u kojem je živeo, bilo je to vreme studentskih pobuna širom planete, zbog klasnih nejednakosti, nepoštovanja ljudskih prava i nehumanih životnih uslova koje diktiraju bogati. On je deo tih ideja prisvojio u svojoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Bio je to početak velike i do danas nerazjašnjene zavere koju je, po mišljenju najuglednijih američkih i svetskih istoričara, uspostavila moć duboke države SAD – protiv dinastije Kenedi.
Vesti
29.09.2021. 10:44
DOSIJE: CIA i Jugoslavija 1948–1990.
"Ekspres“ vam ekskluzivno otkriva zanimljivu priču o predsedniku Džonu F. Kenediju i Josipu Brozu Titu, koju nam je ispričao poznati srpski novinar, publicista i diplomata Dragan Bisenić.
"Mnogi mladi političari sa Zapada u šezdesetim godinama prošlog veka bili su opčinjeni Titom. Poznato je da je u Jugoslaviji, ali najviše u Beogradu boravila mlada političarka Margaret Tačer, koja je čekala da se vidi s Titom. I videla ga je.
Malo je poznato da je 1951. godine u Beogradu boravio Džon F. Kenedi, tada kandidat za Kongres. Sreo se tada s Josipom Brozom, imali su dug i sadržajan razgovor, kako je zabeleženo u Istorijskom arhivu u Beogradu. Međutim, poznato je da je Josip Broz u jesen 1963. godine imao američku turneju, pa se s predsednikom SAD Džonom Kenedijem sreo u Beloj kući 17. oktobra 1963. godine, tačno 35 dana pre nego će predsednik Kenedi stradati u atentatu u Dalasu 22. novembra.
Kad se Tito vratio iz SAD, ja sam bio šef bezbednosti Briona, on je okupio najuže partijsko i državno rukovodstvo na Brionima i, između ostalog, rekao: ’Predsednika Kenedija će ubiti jer njegove državničke ideje su u direktnom sukobu s američkim krupnim kapitalom i njegovim interesima. Američki kapital vladaće zemljom, a predsednik Kenedi misli da tu vlast treba da deli s narodom…’
Ovo mi je ispričao admiral Branko Mamula u višečasovnom intervjuu, koji je snimljen i TV kamerom“, rekao nam je Bisenić.
Amerika s predsednikom Kenedijem ušla je u turbulentno vreme, kako unutrašnjih tako i spoljnih poslova. Najpre, Vašingtonu, i pre Kenedija, trn u oku bila je Kubanska revolucija, kojom je uspostavljena komunistička vlast. U nekom trenutku, loše vođena spoljna politika vojnih moćnika organizovala je vojnu intervenciju s kubanskim iseljenicima i njihovim vojnim instruktorima Amerikancima, koji su se iskrcali u Zaliv svinja. Operacija je propala, Fidel Kastro je pobedio.
Kastro potom piše pismo predsedniku Kenediju u kojem mu, između ostalog, zahvaljuje na invaziji američkih snaga u Zalivu svinja. "Komunistička revolucija pre toga bila je skoro mrtva. Danas je na vrhuncu moći“, pisao je Kastro.
Posle toga, tokom 1962. godine, svet se suočio s nuklearnim ratom. Najpre, SAD su u Turskoj postavile rakete s nuklearnim bojevim glavama. Sovjeti nisu sedeli skrštenih ruku pa su na Kubi, ispred nosa SAD, postavili svoje nuklearne glave. Amerikanci su to kasno otkrili, počelo je ratno većanje, kako u Vašingtonu tako i u Moskvi. Preovladao je na kraju razum. Nikita Hruščov, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta KP SSSR-a i Džon F. Kenedi sreli su se u Vašingtonu, gde su uspostavili atmosferu detanta.
Krupnom kapitalu i moćnim političkim krugovima politika predsednika Kenedija nije se dopadala. Kako su zabeležili istoričari, analitičari, pisci i hroničari – Bela kuća je mlako reagovala, podvila je rep pred komunistima, što zemlju dovodi u pasivan položaj. Očekivao se radikalan rez. I dogodio se. U Dalasu (Teksas) 22. novembra 1963. godine ubijen je 35. predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi. Za ubistvo je okrivljen Li Harvi Osvald, bivši američki marinac i čovek CIA-e.
Dva dana kasnije, 24. novembra u podrumu opštinske zgrade u Dalasu ubijen je i osumnjičeni Osvald. Njega je pred filmskim kamerama iz revolvera ubio izvesni Džek Rubi, čovek blizak mafiji i vlasnik noćnog kluba u Dalasu. Džek Rubi u sudskom procesu za ubistvo osumnjičenog Osvalda pravdao se da je samo želeo da ga pita zašto je ubio predsednika SAD, kojeg je on, navodno obožavao, ali da ubistvo nije počinio pri čistoj svesti. Nekoliko godina kasnije Džek Rubi umire u zatvoru od kancera pluća.
Vesti
05.10.2021. 07:15
Dosije: CIA i Jugoslavija 1948–1990. (3. deo)
Ubistvo predsednika Kenedija nije ni do danas razrešeno. Većina u SAD, pa i u svetu, ne veruje da je Li Harvi Osvald ubio Kenedija. Smatraju da je država zataškala prave vinovnike, a pomenute isturila kao krivce. Sve podseća na loš američki krimi film. Čuveni filmski reditelj Oliver Stoun 1991. godine snimio je dugometražni film Dž. F. K. gde je u suštini predstavio najveći deo istine o događaju koji zaokuplja svet već punih 60 godina. A američka administracija do danas nije objavila celovitu dokumentaciju, sudsku i policijsku, iako je po zakonu iz 1992. godine to morala da uradi do oktobra 2017.
Džo Bajden, aktuelni predsednik SAD, izdao je naredbu sredinom 2022. godine da se sva dokumentacija u slučaju ubistva Džona Ficdžeralda Kenedija odmah objavi: međutim, dodao je da će se "neki dokumenti čuvati u tajnosti do juna 2023. godine kako bi se zaštitili od moguće štete“?!
Američki nacionalni arhiv saopštio je da će 515 dokumenata ostati tajni, a sadržaj još 2545 dokumenata biti delimično objavljen.
U svetskoj, a naročito američkoj javnosti, za prvog vinovnika ubistva vidi u tada vodećim ljudima Centralne informativne agencije, oni su bili tehnički "izvođači radova“. CIA, naravno, negira učešće u tom događaju, dodaju da je najznačajnije novo saznanje, da se Li Harvi Osvald neposredno pre atentata našao s visokim oficirom KGB-a u Meksiko Sitiju.
Dragan Bisenić tvrdi da Sovjetima Kenedi nikako nije smetao, oni nisu imali razloga da ga ubiju jer su u to vreme vojno bili superiorniji, poslali su čoveka u kosmos... A Osvald je bio čovek CIA-e.
Sličnu sudbinu doživeo je i Robert Kenedi, mlađi brat ubijenog Džona Kenedija. Bio je ugledni član Kongresa, bio je u vladi koju je vodio Dž. F. K. pa se 1969. u Demokratskoj stranci kandidovao za budućeg predsednika SAD. On je bio drugačiji, čovek za druga vremena, vodio je u kampanji antiratnu politiku, znao je da motiviše crnce i hispano doseljenike, koji su u biračkom telu SAD bili baš brojni.
Ubijen je 17. aprila 1969. godine u hotelu "Ambasador“ u Los Anđelesu. Za ubistvo je optužen i osuđen Sihran Sihran (23), palestinski doseljenik u SAD. Palestinac je objašnjavao da u tom trenutku nije bio uračunljiv, nije bio svestan šta radi te da se i ne seća da je pucao u Kenedija. Osuđen je na doživotnu robiju. U telu ubijenog Boba Kenedija nađena su četiri zrna od pištolja, ali dva su bila drugog kalibra, što podrazumeva da su pucala dva atentatora…
Pravi motivi ubistva Džona Kenedija i njegovog brata Roberta nikad nisu utvrđeni, kao ni pouzdana objašnjenja zločina. Jedino što je izvesno – oba ubistva imaju sličan rukopis.
Četvrta znamenita ličnost u političkom kraljevstvu bio je Edvard Kenedi. Njegova politička ličnost bila je strpljiva i sistematična. Bio je senator države Masačusets gotovo pola veka. Umro je u 77. godini posle duge borbe s tumorom na mozgu.
Barak Obama je za njega rekao da je on nosio političku baklju koju je nasledio od ubijene braće i da je bio "najugledniji senator svog vremena“. Edvard Kenedi imao je ozbiljne šanse da uđe u Belu kuću, ali kao i svi Kenedijevi imao je ljubavnu aferu sa smrtnim ishodom. U kontroverznoj saobraćajnoj nesreći poginula je devojka, po svemu sudeći njegova ljubavnica.
Stvar je zataškala porodica Kenedi, ali i deo državnog establišmenta. Uglavnom, analitičari kažu da mu je ta afera bila ključna za poraz u Demokratskoj stranci od Džimija Kartera za predsedničku kandidaturu. Odlazak Edvarda Kenedija bio je "kraj Kamelota“, asocijacija na kralja Artura i njegovu borbu za obnovu kraljevstva…
U priči o nastavku dinastije Kenedi sve se može svesti na raskalašan život, prosečnu pamet, prerane smrti, drogu i lobotomiju. Čak i oni najuspešniji za sobom su ostavljali tajne, među kojima je navodna ljubavna veza između Džona Kenedija i Merilin Monro, zbog koje je navodno slavna glumica okončala život.
Nakon što je Džon F. Kenedi postao američki predsednik, otac dinastije konačno je mogao navući osmeh od uha do uha. Jedan od njegovih sinova zaseo je u najmoćniju svetsku fotelju, ali njegovo veselje nije dugo potrajalo. Ubrzo je doživeo moždani udar nakon kojeg je izgubio moć govora, a desna strana tela ostala je nepokretna. Poživeo je još nekoliko godina, srce mu je puklo nakon ubistva sina Roberta. Nedugo zatim izdahnuo je i stari Kenedi. Osim sa sinovima, nije imao sreće ni s kćerima. Rozmari je rođena mentalno retardirana. Nakon što lobotomija nije uspela, ostatak života provela je u duševnoj bolnici.
Da zbrojimo – od devetoro dece, četvoro je umrlo nasilnom, petoro prirodnom smrću – vrlo dobar materijal za teoretičare zavere.
Komentari
