Make G20 great again

Make G20 great again

EPA-EFE/THOMAS PETER / POOL


Srdačna rukovanja, ali i hladni pogledi. Ignorisanja i došaptavanja. Prijateljski zagrljaj i šale Vladimira Putina i saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Prekori Emanuela Makrona. “Rekao sam ti… nikada me ne slušaš… rekao sam ti da je to šansa za tebe”, poručio je Makron saudijskom princu. Malo kasnije Tramp je pored Salmana prošao uzdignute glave, skoro kao uvređena mlada. Onda je izbegavao i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a bez reči je prošao i pored Putina, iako su imali zakazani sastanak na marginama samita. Doduše, odložen je jer je Rusija baš uoči susreta zaplenila ukrajinske brodove blizu Krima. S druge strane, američki predsednik je uživao u razgovoru sa Makronom, ali i sa japanskim premijerom Šinzeom Abeom.

Završne pripreme

Ovako je prošao prošlogodišnji samit grupe G20 u Buenos Ajresu. Od predstojećeg, koji se održava u Japanu 28. i 29. juna, mnogo se više očekuje. Svetski lideri su u završnim pripremama za susret u Osaki koji bi mogao da bude najvažniji događaj još od čuvenog sastanka u Londonu 2009. na kojem se raspravljalo o svetskoj finansijskoj krizi.
Dolazak su potvrdili predstavnici EU i premijeri i predsednici SAD, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Indije, Kine, Japana, Indonezije, Australije, Saudijske Arabije, Južnoafričke Republike, Turske, Francuske, Italije, Kanade, Južne Koreje, Argentine, Meksika, Brazila – država koje čine 90 odsto ukupnog BDP, 80 odsto svetske trgovine i dve trećine svetske populacije.

EPA-EFE/WALLACE WOON

EPA-EFE/WALLACE WOON

Prethodne samite, posebno onaj u Hamburgu 2017, obeležila su sporenja oko globalne trgovine. Tada je nemačka kancelarka Angela Merkel bila snažna zagovornica jačanja međunarodne trgovine, dok je američki predsednik imao suprotan stav – insistirao je na tome da svaka država pojedinačno mora da zaštiti svoje nacionalno tržište i to “legitimnim odbrambenim trgovinskim instrumentima”. Dve godine kasnije, pokazalo se šta je pod time mislio. Tramp je objavio trgovinski rat Kini kako bi “zaštitio američke interese”, iako su dve zemlje imale razmenu od približno 660 milijardi dolara. Sukob se nedavno produbio kada su SAD sa 10 na 25 odsto povećale takse na kinesku robu, vrednu više od 200 milijardi dolara. Zauzvrat, Kina je zapretila istim merama. Trgovinski rat dve države uticao je i na turizam, pa je 2018. broj kineskih turista koji su posetili Ameriku pao za 5,7 odsto, odnosno na 2,9 miliona ljudi. Propaganda kineske vlade protiv Amerike uticala je na to da kineski državljani sve više percipiraju SAD kao neprijatelja.

Povezane vesti – Kina kupuje zalihe zlata da bi udaljila američki dolar

U međuvremenu, Tramp je odbacio navode da bi Amerika, nakon samita G20, mogla da uvede dodatne tarife na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara.
“Doneću tu odluku u naredne dve sedmice, nakon G20. Sastaću se s predsednikom Đinpingom i videćemo šta će se dogoditi, verovatno to planiramo negde posle samita”, naveo je šef Bele kuće.

Upravo je Tramp najavio glavnu temu predstojećeg samita u Osaki – trgovinski spor Kine i SAD. Od njegovog susreta sa  Đinpingom zavisi u kom pravcu će se razvijati odnosi dve zemlje – da li će doći do eskalacije sukoba, koji može da uzdrma svetski ekonomski rast i trgovinsku razmenu, ili će se ići ka postepenom otopljavanju odnosa, koje svima ide naruku.

Trump Xi Jinping

“Trgovinski rat između SAD i Kine naneće štetu potrošačima obe zemlje. Kupci će, bez sumnje, biti na gubitku zbog trenutnih trgovinskih napetosti. Štete u ekonomiji će biti još veće ukoliko se ostvare pretnje Trampa o nametanju visokih carina na kompletan robni uvoz iz Kine. Eskalacija američko-kineskog trgovinskog rata ugroziće i globalni ekonomski rast u 2019. godini. Ovaj scenario je jedan od razloga zašto ovu godinu smatramo delikatnom za globalnu ekonomiju. Mnoga domaćinstva u slučaju eskalacije carina više neće sebi moći da priušte brojne proizvode od robe široke potrošnje, kao što je ranije bio slučaj”, upozorila je glavna ekonomistkinja Međunarodnog monetarnog fonda Gita Gopinat, dok je predsednica MMF Kristin Lagard nazvala sadašnje globalne tendencije “krhkim”, a oporavak “nesigurnim”. Lagardova je navela da je posebno zabrinuta zbog trgovinskih tenzija i da recipročne tarife koje nameću Sjedinjene Države i Kina mogu usporiti globalni rast za čak 0,5 odsto (ili oko 455 milijardi dolara).

Moguće privremeno primirje

Iako niko ne očekuje da će Tramp i Đinping u Osaki potpisati konkretni trgovinski sporazum, mnogi se nadaju da će ipak doći do zatišja, kao što se dogodilo nakon sastanka prošle godine kada je potpisano 90-dnevno primirje. U prilog tome govori i nedavna izjava kineskog predsednika koji je istakao da je Tramp njegov prijatelj i da SAD ne žele da prekinu trgovinske veze sa Kinom. On je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu rekao da Kina i SAD imaju jake trgovinske i investicione veze: “Teško je zamisliti potpuno udaljavanje SAD od Kine ili obrnuto. Ne želimo to, kao što to ne žele ni naši američki partneri. Predsednik Tramp je moj prijatelj i ubeđen sam da ni on to ne želi”.

Povezane vesti – Kineske vlasti zapretile da će se osvetiti zbog Huawei-a

Jedino što bi moglo da poremeti Đinpingov optimizam jeste nepredvidivost Trampa, koji ne zazire od toga da se samo udalji sa sastanka kada misli da razgovor ne daje željene rezultate i ne ide u smeru koji je on zamislio. Tako se ove godine udaljio od Kim Džong Una u Vijetnamu, ali i od demokrata s kojima je pregovarao o finansiranju graničnog zida.

Međutim, zabrinutost je ublažila Trampova poslednja izjava. On je objavio na Tviteru da je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i da će timovi dvojice lidera, nakon dugotrajnog zatišja, obnoviti trgovinske pregovore kako bi se pripremili za sastanak na samitu G20.

U postu je naveo da su se on i njegov kineski kolega, tokom telefonskog razgovora, dogovorili da otpočnu pripreme.
“Imao sam jako dobar telefonski razgovor sa predsednikom Kine Sijem. Sledeće nedelje ćemo imati produženi sastanak na G20 u Japanu. Naši timovi će početi pregovore pre našeg susreta”, objavio je Tramp.

Zanimljivo je da je predsednik SAD izjavio i da namerava da se u Japanu sastane s ruskim predsednikom. Ranije je najavljeno da će dvojica državnika diskutovati o slučaju ukrajinskih mornara koji se nalaze u pritvoru u Rusiji. Tim povodom se oglasio i šef Kremlja Dmitrij Peskov, koji je istakao da je moguć “kratak razgovor” Putina i Trampa na marginama samita, ali da to neće biti “zvanični sastanak” jer to nije predložila Bela kuća.

EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Još jedan neočekivani susret Tramp je dogovorio i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Njih dvojica su se složili da se sastanu na marginama samita G20, objavio je direktor za komunikacije predsednika Turske Fahretin Altun u postovima na Tviteru. Erdogan i Tramp su razgovarali o pitanjima poput jačanja trgovinske razmene dve zemlje i turskih planova za kupovinu ruskog raketnog sistema, potvrdio je i Džad Dir, portparol Bele kuće.

Turska je predložila da dve zemlje formiraju radnu grupu koja bi procenila potencijalni uticaj S400 na F35 avione, ali se SAD još nisu oglasile povodom ovog predloga. Veze između dva NATO saveznika nedavno su narušene odlukom Ankare da kupi ruski raketni sistem S400, što bi, po tvrdnjama Vašingtona, moglo da ugrozi njihove borbene avione F35. Dve države se razilaze i u vezi s drugim pitanjima, uključujući političke razlike oko krize u Siriji i američkih sankcija Iranu. Vašington je čak zapretio da će uvesti sankcije Turskoj ako sprovede kupovinu ruskog raketnog sistema, što je potez koji bi verovatno narušio ekonomiju Turske.

Povezane vesti – Erdogan o porazu u Istanbulu

Ako sve ostane onako kako je najavljeno, što u slučaju Trampa nikada nije izvesno, samit G20 bi mogao da bude panel za rešavanje mnogih gorućih pitanja u koje su direktno uključene Sjedinjene Države. Međutim, ne treba prevideti da je u danu kada je najavio susret sa Erdoganom i poručio da se raduje sastanku sa Đinpingom, Tramp formalno započeo kampanju za američke predsedničke izbore 2020. godine.

“Obećavam da vas nikada, nikada neću izneveriti. Ponovo ćemo zadržati Ameriku velikom”, rekao je Donald Tramp pred oko 20.000 pristalica na sportskom stadionu u Orlandu na Floridi, a sa tribina su se orile pesme “USA” i “Make America Great”.

Forum za reforme, i možda još nešto

Trampovi birači svakako od njega očekuju isti manir i na samitu G20. Stoga će države ove grupe imati ozbiljan zadatak da zauzdaju američkog predsednika koji je, po njihovom mišljenju, ugrozio i Svetsku trgovinsku organizaciju. Njima će biti teško da ustanove zajedničku globalnu politiku, što im je bilo mnogo lakše nakon globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine. Danas im je više ograničen manevarski prostor kada je reč o fiskalnoj i monetarnoj politici.

Ipak, samit u Osaki je dobar forum za utvrđivanje konkretnih reformi, ubrzavanje mehanizama za rešavanje sporova i uvođenje veće transparentnosti u trgovinskim politikama. Japan je, kao zemlja domaćin, pokrenuo i brojne druge teme koje bi mogle da budu korisne, od infrastrukture, investicija, održivosti razvoja, do socijalne i ekološke zaštite. Na samitu je planirano da se raspravlja o još jednom važnom pitanju, upravljanju privatnim podacima. Premijer Japana Šinzo Abe je u Davosu izložio novi koncept “protoka podataka bez poverenja” i rekao da želi da se samit G20 u Osaki zapamti zbog pokretanja globalnog razgovora o toj temi. Oko pitanja poverljivosti podataka razilaze se Sjedinjene Države, Evropa i Kina. Planirani su i razgovori o međunarodnoj saradnji u oblasti zdravlja, kriptovaluta, starenja i izbegavanja poreza.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar