Da li su i koliko važni predsednički izbori u Crnoj Gori? Pitali smo analitičare

Hoće li Crna Gora smoći razuma da uoči predsedničkih izbora zakazanih za 19. mart izađe iz dvoipogodišnje političke avanture i institucionalne krize, saznaćemo u narednim danima. Pokušaj da se na nategnutim zakonskim osnovama za premijera 44. Vlade Crne Gore izabere Miodrag Lekić pokazao je da aktuelna politička elita tumara u durmitorskoj magli.

"Bez formiranja Ustavnog suda nijedni izbori, pa čak i predstojeći predsednički, Crnu Goru neće izvesti na obećavajući politički put napretka. Tek kad se oformi to krovno zakonodavno-pravno telo, otvoriće se prostor u kojem će Crna Gora napraviti politički iskorak iz ovog državnopolitičkog tumaranja“, poručuje Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Da li će Crna Gora dobiti predsednika pre vlade?

Pitanje je sad.

Pitanje je sad.

Svet 23.01.2023. 19:05

Da li će Crna Gora dobiti predsednika pre vlade?

Crna Gora i izbori svih budućih izbora

Ko će biti predsednik?

Ko će biti predsednik?

Svet 20.01.2023. 09:10

Crna Gora i izbori svih budućih izbora

Ustavni sud Crne Gore danas praktično ne postoji. U blokadi je, ostao je bez kvoruma odlaskom u penziju sudije Miodraga Iličkovića. Brojni pokušaji da se njegov sudski sastav dopuni propali su u mahinacijama bivše Đukanovićeve vlasti koja pošto-poto želi da sačuva kontrolu nad ovom institucijom jer dvoje od troje sudija su pod kontrolom DPS-a koji su zaduženi materijalnim privilegijama bivše vlasti.

Profesor Čupić dodatno pojašnjava važnost Ustavnog suda u pravosudnom ustrojstvu Crne Gore. Kaže da bilo koji izbori, predsednički ili parlamentarni, neće ništa rešiti ako se prethodno ne reši problem Ustavnog suda. Zbog toga je celokupno društvo u nekoj vrsti političke pat pozicije. Ni opozicija ni vlast ne mogu da se dogovore oko te važne institucije, koja je po crnogorskom Ustavu bitna za potvrđivanje legalnosti i legitimiteta izbora. U Skupštini od 81 poslanika, za sudije i predsednika suda moraju da glasaju 54 poslanika.

"Evo, imali su dole lokalne izbore u 14 opština i u Podgorici. To je bilo oktobra prošle godine, rezultati nisu verifikovani jer to je posao Ustavnog suda“, kaže profesor Čupić.

Tvrdnje profesora Čupića svakako su jasne poslanicima Đukanovićevog DPS-a, koji se drže logike – što gore to bolje. Đukanović za aktuelnu vlast koja ga je porazila na poslednjim parlamentarnim, a i na regionalnim izborima kaže: "Ovo je institucionalna trulež: vlada bez legitimiteta, parlament na jednoj temi revanšizma prema ranijoj vlasti održava homogenost 41 poslanika.“ Milo Đukanović još suvereno poručuje: "Niko me neće srušiti!“

Ali, o postizanju mogućeg konsenzusa o formiranju Ustavnog suda nešto kasnije.

Vlast u Crnoj Gori zrela za Koštunicu

Ličnost od integriteta

Ličnost od integriteta

Svet 19.11.2022. 12:35

Vlast u Crnoj Gori zrela za Koštunicu

Vratimo se pitanju koje se dnevno nameće ne samo u kafanskoj Crnoj Gori – koliko su i da li su ovi predsednički izbori važni?

Mitar Sušić, ugledni advokat iz Podgorice, za "Ekspres“ kaže: "Značaj predstojećih predsjedničkih izbora je prije svega u konačnom oslobađanju te funkcije, koja se u liku aktuelnog predsjednika pokazala pogodnom za zloupotrebu i izigravanje ustavnih normi. Ko god da bude predsjednik, mora se vratiti u okvire ustavnih predispozicija.“

Na naše pitanje – šta Milo Đukanović ostavlja iza sebe, gospodin Sušić odgovara:

"Nikad nije dobro suditi o čovjeku dok ne vidimo njegov kraj. U svačijem životu se dešavaju stvari koje mogu da naprave prekretnicu. Činjenica je da se višedecenijska vlast DPS-a neće pamtiti po dobru. Zaostavština te oligarhije je narušen (na sreću, ne i potpuno uništen) etičko-moralni supstrat Crne Gore, odbacivanje istorije i ismijavanje tradicije, sa jedne strane, a izostanak napretka u onom zbog čega se navodno krenulo u takav obračun sa vjekovnim nasleđem. Crna Gora nije u proteklom periodu izgradila institucije i funkcionalan državni aparat, slobode i prava građana su, posebno u poslednjim godinama DPS vlasti, poprimile srednjovjekovni karakter, a društveni konsenzus nije napravljen ni po jednom važnom pitanju. Sve što je rađeno na bilo kom planu u sjenci je koruptivnih i kriminalnih poslova vladajuće kvazielite.“

 

Većina političkih analitičara u Crnoj Gori slaže se s gospodinom Mitrom Sušićem da će predsednički izbori odneti na smetlište istorije i ostatke moći bivše vlati – što je svakako važno.

"Moć bivšeg režima je fiktivna i ograničena i djelimično je posledica njegovih prirodnih ostataka u birokratskom aparatu, službama bezbjednosti, privredi, diplomatiji, dok je drugim dijelom za to odgovorno nejedinstvo snaga koje pretenduju da budu politička elita. Značajan broj političkih subjekata koji su sebe legitimisali kao alternativu režimu DPS-a, nakon osvajanja vlasti, pokazao se nespremnim za to, emitujući jednu inferiornu, podaničku svijest prema birokratiji zapadnih zemalja, bez jasne ideje šta od njih želimo i šta sami možemo.“

Sagovornici "Ekspresa“ se ne slažu s u javnosti uvreženom ocenom da nova vlast koja je u avgustu 2020. porazila Mila Đukanovića nije učinila ništa. Jedan od njih je i Željko Ivanović, poznati crnogorski novinar i predsednik borda podgoričkih "Vijesti“.

"Često se čuju te ocene, posebno iz ovih Đukanovićevih krugova da je Crna Gora u nekom haosu i galimatijasu ili čemu već. Mislim da nakon avgusta 2020, kada je posle 30 godina smenjena jedna vlast, ili vlast jednog čoveka, Crna Gora danas živi pravu demokratiju. To još nije potpuno demokratsko društvo, ali približno je mnogo više nego što je bilo prethodnih 30 godina, gde funkcionišu institucije, gde niko, nijedna partija, nijedna vaninstitucionalna snaga ili klan ili bilo ko nema moć da kontroliše one koji su protiv aktuelne vlasti. Kritičare vlasti niko ne maltretira, ne pritiska ili zatvara nezavisne medije i slične stvari, što se dešavalo prethodnih tri decenija. Sada živimo u jednom društvu gde može svako da kaže ono što misli, slobodno, bez posledica, bez razmišljanja o nekim posledicama ili konsekvencama. I političke stranke danas prave razne koalicije posle 30 godina rovovske i besmislene bitke između dva pola – takozvanog suverenističkog i srpskog i crnogorskog, nazovite ga kako god. Sada imamo situaciju gde svako može sa svakim. A posle narednih parlamentarnih izbora Crna Gora će konačno ući u prostore demokratskog društva“, kaže Ivanović.

Podsećamo našeg sagovornika da aktuelne vlasti u Crnoj Gori imaju problem institucionalne vlasti.

"To je delimično tačno. Greh bi bio ne reći da u institucionalnoj ravni imamo veliki iskorak, recimo u Tužilaštvu, i dolazak novih profesionalnih istražitelja, sudija i svih pratećih važnih elemenata gde su ljudi napravili ogroman progres u procesuiranju korupcije i organizovanog kriminala, borbe protiv šverca narkotika, cigareta. Za dve godine su napravljeni veći uspesi, duplo veći ili pet puta veći rezultati nego za prethodnih 30 godina. Tako da je i to deo institucionalnih dešavanja i promena. S druge strane imamo problem blokade Ustavnog suda. To jeste veliki problem, evo tokom ove nedelje mislim da će se i to razrešiti. Ima problema sa biračkim spiskovima, u ranijoj praksi i problem sa prebrojavanjem izbornih rezultata. Ali to je posledica nasleđenih problema koje Đukanović sad, uz dodatne mehanizme mahinacije, koristi da prvenstveno pred međunarodnim partnerima ovu novu vlast predstavi kao nekredibilnu i da bi međunarodni partneri zavapili da se on vrati kao garant mira i stabilnosti. Ali to je, da kažem, završena priča i to je film koji se više neće gledati... Sve je to jedan tranzicioni proces koji je potpuno očekivan posle 30 godina monopola jednog vrlo, vrlo rigidnog sistema, jedne partije, jednog čoveka. Ja sam potpuno relaksiran, što bi rekao aktuelni premijer, i da će posle svih izbora, pa i ovih predsedničkih, Crna Gora ići korak napred. Predsednički izbori, pa i parlamentarni, za sva vremena će ražalovali DPS, DPS nikada neće biti to što je bio. Možda mogu u nekoj perspektivi biti deo neke buduće vlasti, ali da budu ono što su bili, to nikada više. Predsednički treba da okončaju tu eru personalno sa Đukanovićem i nakon toga mislim da ćemo dobiti novoga predsednika i da će se onda otvoriti potpuno jedna nova dinamika demokratska u Crnoj Gori bez Đukanovića i ovakvog DPS-a“, kaže Ivanović.

 

Do predsedničkih izbora ostalo je nepunih 40 dana, ali krajnje je neobično da nijedna politička stranka, asocijacije i koalicije nisu obelodanile ime svog kandidata. Demokratski front i političke stranke koje su u krugu njihovih političkih opredeljenja će uskoro saopštiti ime svog kandidata, rekao nam je njihov lider Andrija Mandić. Ono što je sigurno, kaže, "jeste da nećemo dozvoliti rasipanje glasova naših birača i da dozvolimo više kandidata iz našeg dvorišta“.

Demokrate Alekse Bečića će, kako je saopšteno, takođe imati svog kandidata. Pokret URA Dritana Abazovića još se nije izjasnio.

Ali, pitanje svih pitanja u izbornoj Crnoj Gori jeste – da li će se kandidovati aktuelni predsednik Milo Đukanović? Bez obzira na to šta uradio, procenjuje se da je Milo Đukanović prokleti gubitnik. Ako izađe na izbore, izgubiće. Ako ne izađe, neće pobediti. On se drži logike prokletstva Smail-age: "Sramota je takvome junaku, kupit harač ne skupit harača, džilitnut se ne pogodit cilja.“

"Sada, kada bih morao da se kladim, ja bih se kladio da će se kandidovati. Jer do izbora je praktično mesec i po, sada, naravno, on je sve to tako svesno vodio da smo došli do te situacije da sada stiže apel kod njega ’Nemamo nikoga do tebe’! On lično misli da je najbolji kandidat tako da ne vidim mogućnost, ne vidim da bi čak iko iz DPS-a bio kredibilan. Ali, ko bi iole kredibilan prihvatio da u ovoj situaciji sa mesec i po dana pred izbore prihvati kandidaturu i da trči trku koju, da kažem, unapred zna da će izgubiti. Mislim da je DPS spao samo na njega i da će se on kandidovati. On će pokušati na taj način da, eto, proba da pobedi i argumentuje i realnost i sve ono što se jasno vidi, ali što izgleda samo njemu i nekom uskom krugu ljudi oko njega nije jasno“, tvrdi Željko Ivanović.

Advokat Mitar Sušić priželjkuje da se Đukanović kandiduje: "Za njegove protivkandidate bilo bi bolje da se kandiduje jer pobjeda nad njim, kao personifikacijom bivšeg režima, koja je prema svim istraživanjima potpuno izvjesna, imala bi posebnu političku težinu. Za njega samog, nisam siguran da je to dobro rješenje. Ipak, sloboda u donošenju odluka pojedinaca koji obnašaju visoke funkcije često je prilično limitirana pa možda odgovor na ovo pitanje ne zna ni sam Đukanović.“

Ali, vratimo se Ustavnom sudu, glavnom kamenu spoticanja političke Crne Gore. Željko Ivanović veruje da će se ovih dana rešiti taj problem: "Mislim da pritisak iz EU nikad nije bio jači i nikad otvoreniji, i da su svi i u većini i u manjini, i u vlasti i u opoziciji svesni da bi to bilo političko samoubistvo za sve njih da ne izglasaju taj Ustavni sud zato što 70 odsto građana i dalje podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, i da taj rat sa EU ne bi nikome, čak ni DPS-u, išao u prilog. Ima nekih spekulacija da su oni dogovorili neki model jer dovoljno je da se jedan izabere da bi taj sud profunkcionisao. Ali će se izabrati tri, možda dva, najmanje dva, najverovatnije tri kandidata... Predloge će doneti sve parlamentarne partije, kao i relevantne demokratske grupe građana. Ostaje da vidimo, ali kažem to narednih dana, završen je čitav proces i sada je ostalo samo to da se saopšti ima li ili nema dogovora. Ali prosto ne mogu da zamislim da će biti kao u decembru prošle godine da nema dogovora. Ja mislim da će biti izabran i da će to da profunkcioniše“, tvrdi Ivanović.

Sve se slaže s procenom Mitra Sušića, koji na naše pitanje – koliki je uticaj ambasada zemalja Kvinte na politička zbivanja u Crnoj Gori kaže: "U svakom slučaju prevelik. Čak ponekad imamo utisak da je i njima neprijatno koliko je izražena snishodljivost pojedinih političkih subjekata lišena bilo kakvog ličnog i državnog dostojanstva. Samopoštovanje je mjera tuđeg odnosa prema nama, a prirodna težnja diplomatskih predstavništava, posebno kada se radi o velikim silama, jeste da ostvaruju uticaj u zemlji domaćinu. Ipak, kod nas je to poprimilo prilično devijantne oblike.“

Ovaj dogovor s EU i zemljama Kvinte podrazumeva da "presvučeni“ DPS, bez Mila Đukanovića, uđe u vladu jer oni su pojedinačno najmoćnija politička partija u Crnoj Gori. U javnom govoru, sa tim se slažu i ostale važne političke partije, čak i DF. U Crnu Goru vratila se maksima da se pametna politika uvek držala pragmatizma... Uz pitanje – da li je Milo Đukanović u ovoj trgovini tražio neke uslove u vezi sa svojom sudbinom?