Svet
30.08.2025. 17:10
Svet
04.11.2025. 19:40
Boško Vukčević
Turska
Razoružavanje PKK-a kao uvod u ulazak u politiku
Posle 40 godina borbe i pobune protiv vlasti u Ankari, militantna grupa Radničke partije Kurdistana (PKK) saopštila je da se povlači iz Turske u okviru procesa razoružanja koji provodi u koordinaciji sa turskom vladom.
PKK je pozvao zvaničnu Ankaru na konkretne mere kako bi se dogovoreni proces nastavio, prenosi Rojters.
Ova kurdska grupa, koja od 1984. godine vodi pobunu protiv turske države, u maju je odlučila da se razoruža i rasformira nakon poziva svog lidera Abdulaha Odžalana da se okonča oružana borba koja je odnela više od 40 hiljada života.
PKK, kog Turska, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom, u julu je simbolično spalio deo oružja kao znak dobre volje.
U saopštenju, upućenom iz severnog Iraka, PKK je naveo da povlači sve svoje militante iz Turske kako bi se postavili temelji za "slobodan, demokratski i bratski život“.
Dodali su da ovaj potez pokazuje posvećenost PKK-a mirovnom procesu i da bi i turska vlada sada takođe trebalo da preduzme "pravne i političke“ korake bez odlaganja.
"Zvanična Ankara trebalo bi da omogući prelazak PKK-a u demokratske političke vode kroz zakone o integraciji“, poručila je ova grupa u saopštenju.
Dok je visoki zvaničnik PKK-a naglas čitao ovo saopštenje, oko dvadesetak boraca ove organizacije stajalo je u formaciji, sa velikom slikom Abdulaha Odžalana prikazanom u pozadini.
"Na putu smo ka izvršenju mirovnog projekta lidera Odžalana“, rekao je portparol PKK-a Zagros Hiva za Rojters iz Kandila.
"Stoga, druga strana, odnosno Turska, mora da sprovede političke promene i pripremi pogodno okruženje za sprovođenje projekta“, rekao je Hiva.
Šef kancelarije za odnose sa javnošću turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Burhanetin Duran, pozdravio je ovu objavu o povlačenju i rekao da vlada želi da postigne trajni mir i bezbednost.
"Ovaj novi korak je pozitivan razvoj događaja u smislu cilja PKK-a da položi oružje sa svim svojim elementima“, dodao je Duran u objavi na mreži Iks.
Inače, PKK je stacioniran na severu Iraka nakon što je poslednjih godina potisnut daleko izvan jugoistočne granice Turske.
Turska vojska redovno izvodi napade na baze PKK-a u regionu i tamo je uspostavila nekoliko vojnih položaja.
Tokom godina, ciljevi PKK-a su se pomerili sa težnje ka nezavisnoj državi na težnju ka većim pravima za Kurde i ka ograničenoj autonomiji na pretežno kurdskom jugoistoku Turske.
Sa druge strane, Turska kaže da štiti prava Kurda, ali da neće dozvoliti separatističke poteze.
Kraj sukoba Turske, članice NATO-a, sa PKK-om mogao bi imati posledice širom regiona, uključujući i susednu Siriju, gde je SAD saveznik sirijskih kurdskih snaga koje Ankara smatra ogrankom PKK-a.
Omer Čelik, portparol vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, objavio je na mreži Iks da je saopštenje PKK-a deo programa "Procesa oslobađanja Turske od terorizma“.
"AKP smatra da povlačenje PKK-a signalizira napredak prema cilju Turske bez terorizma. Ovaj potez rezultat je strateškog plana za okončanje terorizma Radničke partije Kurdistana i podsticanje nacionalnog jedinstva“, istakao je Čelik.
Stranka predsednika Erdogana pozdravila je najavu terorističke grupe PKK o povlačenju sa turske teritorije i preduzimanje koraka ka razoružanju, nazivajući to "konkretnim rezultatom“ plana zemlje za "Tursku bez terorizma“.
"Povlačenje terorističkih elemenata iz Turske i najava novih koraka ka razoružanju jesu događaji u skladu s glavnim ciljem“, podvukao je Čelik.
Dodao je da je primarni cilj procesa "Turske bez terorizma“ raspuštanje elemenata terorističke organizacije PKK unutar Turske, kao i nastavak razoružanja i raspuštanje njihovih ilegalnih struktura u celom regionu, posebno u Iraku i Siriji.
Prema njegovim rečima, mapa puta ka "Turskoj bez terorizma“ nastavlja da daje pozitivne rezultate.
Svet
02.04.2025. 17:30
Protesti u Turskoj: Erdoganov hod po tankoj žici
Naglasio je i važnost osiguranja neprekidnog napretka u razoružanju i organizacijskom raspuštanju terorističke grupe, ponavljajući da će prethodno osnovana međustranačka parlamentarna komisija igrati ključnu ulogu u oblikovanju sledeće faze procesa.
"Inicijativa ʼTurska bez terorizmaʼ jeste strateški i istorijski korak u zaštiti naše demokratije od svih prijetnji. Njen prirodni i neodvojivi nastavak je ʼregion bez terorizmaʼ, i predstavlja stav protiv imperijalističkog tutorstva nametnutog putem terorističkih organizacija, posebno u susednim zemljama i širom našeg šireg regiona“, naveo je Čelik.
Ipak, on je pozvao na budnost protiv provokacija i sabotaže, istakavši da je Ankara svesna političkih, obaveštajnih i operativnih pretnji koje okružuju ovaj proces.
Rekao je da raznoliko političko učešće različitih stranaka jača inicijativu, opisujući je kao vredan oblik političkog bogatstva u Turskoj.
Takođe, naglasio je ulogu javne podrške i dodao da će jedinstvo nacije i istorijska veza voditi ovu mapu puta samo unapred, nikako unazad.
"Uz vrhovnu volju našeg predsednika sve naše državne institucije nastavljaju odlučno da rade na ostvarivanju cilja ʼTurske bez terorizmaʼ“, zaključio je Čelik.
Radnička partija Kurdistana sazvala je kongres u maju i objavila svoje raspuštanje, nakon što je u februaru vođa organizacije Abdulah Odžalan pozvao na prekid višedecenijskih terorističkih napada u Turskoj.
Prema rečima Srboljuba Peovića, istraživača saradnika u Institutu za evropske studije, iako je događaj izazvao znatnu pažnju, ovo nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju.
Podsetio je da je posle vrhunca pobune PKK-a i sukoba na jugoistoku Turske početkom 1990-ih usledila oštra ofanziva turskih oružanih formacija sve do, okvirno, 1995. godine te da je rezultat tih akcija bilo odricanje od insistiranja PKK-a na nezavisnosti i pokušaji pregovora za dobijanje autonomije ili sličnog formata suživota.
Takođe je istakao da je nakon sloma pobune Kurda 1998. došlo do premeštanja glavnih baza operacija PKK-a sa teritorije Turske na teritoriju severnog Iraka u planine Kandil.
"PKK je jednostrano proglasio kraj rata 2000, svoju ’istorijsku misiju’ ispunjenom, a sam se rasformirao i pretvorio u političku organizaciju KADEK (ubrzo pretvorenu u KONGRA-GEL)“, objašnjava Peović.
Dodaje da je glavni razlog zašto u periodu od 1999. do 2004. godine nije došlo do uspostavljanja trajnog mira taj što je zvanična Ankara ignorisala PKK i smatrala da je ovaj problem završen, a sumnjičila KONGRA-GEL da stoji iza oružanih napada na teritoriji Turske.
Objašnjava i da je u međuvremenu konzervativno krilo odnelo prevagu u KONGRA-GEL-u, ponovo formiralo PKK i proglasilo novu pobunu.
"Stoga ne treba odmah pridavati ključni značaj ovogodišnjim događajima. Iako oni daju nadu da je ipak moguće doći do mira i promene u odnosima na jugoistoku Turske, bitno je znati da već postoji neuspešni presedan za ove događaje“, podvlači Peović.
Napominje i da je veoma teško reći ili prognozirati kako bi se mogao odvijati dalji život PKK-a u iračkom Kurdistanu.
"PKK je ovde već odavno prisutan. Još 1991. formirao je prve štabove u Kandilskim planinama, a od 1998. tu se nalaze i glavni operativni štabovi. Međutim, kako su pokazale turske oružane operacije nakon propasti pregovora iz 2015, pozicije PKK-a nisu nedodirljive za turske snage, tim pre što su i odnosi između Bagdada i pokrajinske vlade u Erbilu složeni i ispunjeni neslaganjima“, ističe Peović.
Naglašava da je dodatni faktor u ovom pitanju politički pejzaž samog iračkog Kurdistana.
"Ovde tradicionalno dominiraju Kurdistanska demokratska partija koju vodi porodica Barzani i Patriotska unija Kurdistana predvođena porodicom Talabani. Porodica Barzani ima višedecenijski ugled, njihov pokret je stariji i služio je velikim delom kao uzor za PKK u nekim ranijim fazama. No, direktno prisustvo PKK-a u Iraku preti da dovede do polarizacije iračkih Kurda između ovih struja i narušavanja preimućstva tradicionalnih partija. Uz to, Barzaniji su tradicionalno u dobrim odnosima sa turskom Partijom pravde i razvoja (AKP), predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Sa druge strane Patriotska unija Kurdistana je tradicionalno u nešto boljim odnosima sa PKK-om“, pojašnjava Peović.
Svet
15.09.2025. 13:44
"Erdogan oseća da gubi vlast i sve se više okreće diktaturi"
Dodaje da je predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušavao da između 2009. i 2015. reši pitanje u više rundi pregovora sa vođstvom PKK-a.
"Pregovori, u početku tajni, bili su toliko kontroverzni nakon decenija ubijanja, prisilnih progona i napada na civile, da su u početku vođeni tajno u Oslu. Tek je njihovo objavljivanje u novinama 2011. dovelo do njihovog pretvaranja u javni proces“, kaže Peović.
Ističe da su, međutim, izbori iz 2015. zamalo doveli do pada AKP-a sa vlasti i samo je činjenica da opozicija nije mogla da sastavi parlamentarnu većinu dovela do novih izbora.
"Dva politička faktora tada su uticala na Erdoganovu odluku da skrajne ’kurdsko pitanje’ – potreba da se sastavi koalicija sa ultranacionalističkim MHP-om Devleta Bahčelija, kao i insistiranje Narodne demokratske partije (HDP) da neće bezuslovno pružati podršku Erdoganu. Budući da je ova partija defakto služila kao predstavnik, između ostalog, Kurda leve provenijencije (dakle ljudi koji su mogli imati simpatije prema PKK-u), turski predsednik je rešio da ne dozvoli da ova partija – iako treća po broju glasova – diktira njegovu politiku. Dodatni faktor bila je i činjenica da su istraživanja pokazala da njegovo interesovanje za koaliciju sa HDP-om donosi dodatne glasove ovoj opciji, dok AKP istovremeno ne privlači nikakve nove glasove“, pojašnjava Peović.
On napominje i da su nakon 2015. pregovori prekinuti i došlo je do novih oružanih operacija.
"Već do kraja iste te godine procene su bile da je stradalo nekoliko stotina civila. Za sada se procenjuje da su sukobi odneli više od 7000 života i dodatnu depopulaciju jugoistoka Turske. Treba imati u vidu da je ovo samo dodatak na mnogostruko veće brojeve stradalih u ranijim sukobima“, kaže Peović
Podvlači da ono što je takođe bilo karakteristično jeste da je Turska posle 2015. mogla da interveniše i u susednim državama.
"Tako su često operacije u isto vreme vođene na obe strane tursko-sirijske ili tursko-iračke granice, s tim što je u Siriji Turska mogla da računa i na lokalne, pretežno islamističke, aktere u tamošnjem građanskom ratu“, ističe Peović.
Dodaje i da je za sada jedina iole konkretna mera, kao odgovor zvanične Ankare na odluku PKK-a o povlačenju militanata iz Turske u okviru procesa prelaska PKK-a u demokratske političke vode kroz zakone o integraciji, bilo formiranje parlamentarne komisije koju čini 51 član i koja bi trebalo da donese predloge za konkretne reforme radi daljeg sprovođenja mirovnog procesa i nadgleda njihovo buduće sprovođenje.
"Takođe, predsednik Erdogan trebalo bi da se sastane u novoj rundi pregovora sa kurdskim predstavnicima“, kaže Peović.
Sa druge strane, predstavnici PKK-a insistiraju na tome da njihovi jednostrani potezi služe da privole tursku vladu na veću ekspeditivnost.
"Naglašavaju da se ne bore za prostu amnestiju, već za sistemsko rešenje. Čini se da je i dalje njihov osnovni zahtev puštanje Abdulaha Odžalana iz doživotne samice na ostrvu Imrali, ali ostaje pitanje koliko bi ispunjenje takvog zahteva bilo realno, pogotovo pre završetka ikakvog definitivnog mirovnog procesa“, zaključuje Peović.
Svet
17.10.2023. 21:00
Kurdi ponovo na udaru
Komentari
