Svet
15.03.2021. 00:59
Vojislav Tufegdžić

Razoreni, zaboravljeni, gladni

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

U poslednje dve decenije gotovo je nemoguće naići na pozitivnu informaciju koja stiže iz Iraka. Uz sve nerazumne međunarodne postupke pod diktaturom Sadama Huseina, država je konstantno urušavana tokom oružanih sukoba i praktično rasparčana u granicama koje i dalje samo na geografskim kartama predstavljaju zemlju.

Prema podacima čiju je pouzdanost teško utvrditi, u Iraku, zemlji iz koje su pred naletom neprekidnih sukoba pobegle stotine hiljada ljudi, danas živi oko 35 miliona ljudi. Prema najnovijim podacima Svetskog programa za hranu, od tog broja skoro deset procenata stanovništva gladuje, jer nisu u stanju da zadovolje svakodnevne osnovne potrebe za hranom.

Prema pomenutom izveštaju, gradovi koji su u sukobima najviše stradali prednjače u nemogućnosti da svom stanovništvu obezbede osnovne namirnice za život - u Mosulu je čak 20 odsto stanovništva egzistencijalno ugroženo, zatim sledi Dijala sa 15 odsto, Kirkuk sa 14 i Bagdad sa 10 odsto gladnog stanovništva.

Službenik svetskog programa za hranu zadužen za Irak, Abdurahma Mihadž, objasnio je da je sve veća stopa siromaštva u zemlji povezana sa ekonomskom situacijom, jer su se državni prihodi znatno smanjili usled pada cena nafte i smanjenja proizvodnje na svetskom tržištu. Imajući u vidu da je nafta jedini izvor prihoda koji zemlja ostvaruje u inostranstvu, ozbiljan pad njene cene direktno je uticao na pad standarda ionako osiromašenog stanovništva. Uprkos bogatim rezervama nafte, Irak, koji je od 2014. izložen građanskom ratu i napadima preostalih delova terorističke organizacije ISIS, u ekonomskoj je depresiji zbog bezbednosti i političke nestabilnosti.

Ujedno, irački dinar je u poslednjim mesecima 2020. godine značajno izgubio vrednost u odnosu na američki dolar, pa su cene pojedinih osnovnih životnih namirnica porasle, što je proizvelo dodatne probleme u snabdevanju hranom.

Povezane vesti - Zaustavite huntu

Uz sve navedeno, ni Irak nije zaobišla pandemija virusa korone. Krajem prošle godine u zemlji je od posledica obolevanja virusom umrlo više od 11.000 ljudi, a Ministarstvo zdravlja nije skrivalo činjenicu da sistem zdravstvene zaštite nije u stanju da se izbori sa velikim prilivom bolesnih. Lekarsko osoblje se najviše žali na nedostatak zaštitne opreme. U zemlji je od početka pandemije virusom inficirano oko pola miliona ljudi.

Iako su podaci alarmantni, gradske vlasti Bagdada su još ranije ukinule ograničavajuće mere, pa su džamije, radnje i kafei ponovo otvoreni. S druge strane, jedina mera koja je ostala na snazi jeste ograničena mogućnost ulaska stranaca u zemlju.

Decenijska agonija

Ako bismo se usudili da život u ovoj državi pod ranijom vladavinom Sadama Huseina nazovemo mirnim periodom, ratna golgota koja i dalje traje počela je još 1980. godine kada je Irak napao svog suseda Iran. Rat između ove dve države trajao je sve do 1988. godine, a posledice su, posmatrajući ih samo kroz brojke koje ne iskazuju patnje naroda, bile užasne – na iranskoj strani broj žrtava je procenjen na blizu milion, uz još pola miliona ranjenih i materijalnu štetu od oko 627 milijardi dolara. Broj stradalih na iračkoj strani bio je malo manji od pola miliona, oko 400.000 ranjenih, a materijalna šteta je bila 561 milijardu dolara. U vreme međusobnog sukoba obe države su bile pod američkim sankcijama.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
AP Photo/Nasser Nasser

Nove nevolje na međunarodnom planu Irak je stvorio u isto vreme kada je okončao sukob sa svojim istočnim susedom. Tada je iračka vojska upotrebila bojne otrove protiv kurdske pobune na severu zemlje. U tim napadima je direktno stradalo oko 5.000 Kurda, a u svim sukobima sa ovom manjinom je, prema međunarodnim procenama, režim Sadama Huseina usmrtio najmanje 50.000, a pojedini tvrde i dvostruko više Kurda.

Iračka vojska je već 2. avgusta 1990. godine iznenada prešla granicu sa Kuvajtom i okupirala zemlju. Samo tokom invazije ubijeno je oko 5.000 ljudi, a za vreme okupacije Kuvajta u zatvorima je ubijeno više stotina civila. Nakon vojne intervencije međunarodnih snaga predvođenih SAD, Kuvajt je oslobođen u februaru 1991. Zbog svega prethodno učinjenog Ujedinjene nacije su uvele sankcije Iraku, što je dovelo do međunarodne izolacije zemlje i naglog siromašenja najvećeg dela stanovništva.

Sve vreme od početka prvih sukoba sa susedima u Iraku su trajali ustanci protiv Sadamovog režima, pre svega Kurda na severu zemlje i Šiita na jugu, u kojima su stradale desetine hiljada ljudi. Posle invazije Iraka 2003. godine zemlja je kao jedinstvena država skoro prestala da postoji. Husein je zbačen s vlasti, uhapšen krajem 2006. i osuđen na smrt vešanjem koje je izvršeno 30. decembra iste godine. Iako je međunarodna zajednica obećala ogromnu finansijsku pomoć uništenoj državi i podršku uvođenju demokratije u zemlji, već 15 godina su mir, stabilnost i oporavak nedostižni ciljevi. A stradanje civila i dalje mučna svakodnevica.

Povezane vesti - Čudne ideje za spas Zemlje

Sredinom januara ove godine, po želji tada odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa da se “okončaju beskonačni ratovi” u kojima učestvuju američki vojnici, šef Pentagona Kristofer Miler objavio je da će broj vojnika SAD u toj zemlji biti smanjen na 2.500.

“SAD su više nego ikad bliže okončanju gotovo 20 godina rata“, naveo je u saopštenju vršilac dužnosti ministra odbrane SAD, koji je imenovan na to mesto posle otpuštanja svog prethodnika Marka Espera, koji je oklevao da ubrza povlačenje američkih trupa.

Miler je rekao da je 2.500 vojnika, koliko vojnika SAD imaju i u Avganistanu, dovoljno da se suprotstavi preostalim ekstremističkim grupama i da obučavaju vladine snage.

„Sa 2.500 ljudi komanda ima šta joj je potrebno da zaštiti Ameriku, naše stanovništvo i naše interese“, naveo je Miler i dodao da će potpuno povlačenje zavisiti od bezbednosnih uslova. On je naveo da 2.500 vojnika u Iraku odražava povećanje kapaciteta iračke vojske. U isto vreme, broj svojih vojnika u Iraku smanjile su i pojedine druge države iz zajedničke koalicije.

„To smanjenje ne znači promenu politike SAD. Amerika i koalicione snage ostaju u Iraku da osiguraju trajni poraz grupe Islamska država. I dalje ćemo imati bazu za kontraterorizam u Iraku, da podržavamo snage naših iračkih partnera sa vazdušnim i obaveštajnim kapacitetima“, dodao je Miler.

Iako uvereni u skorašnje potpuno uništenje islamskih terorista, Amerikanci su se nedugo potom suočili sa raketnim napadom terorista na vojnu bazu u kojoj su smešteni njihovi vojnici. Na bazu Ajn al Asad u Enbaru, na zapadu zemlje, prema nepotvrđenim informacijama, ispaljeno je desetak projektila, ali nikakva zvanična saopštenja o posledicama napada i počiniocima nisu objavljena.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
AP Photo/Khalid Mohammed

U kojoj meri Irak ne uspeva da se oslobodi posledica terora dovoljno ilustruje informacija s kraja januara koju je saopštila kancelarija predsednika zemlje, prema kojoj je predsednik odobrio nalog za pogubljenje 340 osoba osuđenih na smrt zbog terorizma i ubistava.

U razgovoru za iračku državnu novinsku agenciju, zvaničnik iračkog predsedništva rekao je da su odobrenja data nakon što su ispitani svi ustavni i pravni aspekti i iscrpljene sve mogućnosti žalbe. U izveštaju je istaknuto kako je do odobrenja došlo neposredno nakon samoubilačkog napada u kojem su u Bagdadu 23. januara poginule 32 osobe, a ranjeno 110.

Ekstremisti povezani s terorističkom organizacijom ISIS procesuiraju se u skladu sa članom iračkog zakona koji izriče smrtnu kaznu za „svakoga ko počini terorizam ili deluje kao saučesnik“. Prema iračkom ustavu, za izvršenje smrtnih kazni potrebno je odobrenje predsedništva.

Samo nekoliko dana posle odobrenja za izvršenje smrtnih kazni, sahranjeni su ostaci 104 pripadnika zajednice Jazida koji su ubijeni za vreme terora Islamske države 2014. godine. Njihovi ostaci ekshumirani su iz masovnih grobnica i identifikovani, preneti u selo Kočo i sahranjeni. Hiljade muškaraca je ubijeno, a žene i deca porobljeni i silovani kada je Islamska država preuzela kontrolu nad oblastima u kojima živi zajednica Jazida. Ujedinjene nacije navode da je Islamska država počinila genocid nad Jazidima.

“Ovo je prvi korak ka poštovanju ostataka ovih žrtava, a biće i korak ka pravdi ostalim žrtvama, ženama i deci koji su preživeli genocid“, rekao je Mirza Dinai, aktivista za ljudska prava Jazida. Pripadnici Islamske države, sunitski muslimani, Jazide koji praktikuju religiju sa elementima zoroastrizma i drevnih mesopotamskih religija, smatraju jereticima.

U Iraku je nekada živelo oko 550.000 Jazida, ali je nakon terora iz 2014. godine oko 360.000 članova zajednice raseljeno. Amnesti internešenel je saopštio i da oko 2.000 jazidske dece koja su preživela zarobljeništvo još nije dobilo potrebnu negu i imaju ozbiljne probleme sa fizičkim i mentalnim zdravljem.

Povezane vesti - U strahu od siromaštva

Nemerljiv prilog u pomirenju verskih zajednica u Iraku ovog meseca je dao papa Franja koji je posetio zemlju, održavši misu i nekoliko govora. Na severu Iraka papa Franja je, kraj porušenih hrišćanskih crkava u Mosulu, uputio snažan apel za miran suživot u zemlji, dok se molio za stradale u ratu ispred ruina četiri srušene crkve. Mosul je teško razrušen u ratu protiv ekstremista Islamske države.

Prva lepa vest

Poslednjeg dana svoje istorijske posete Iraku on se obratio sve manjem broju hrišćana u zemlji, primoranih na napuštanje svojih kuća zbog straha od novih napada terorista i veoma loše ekonomske situacije. Tek neznatan broj hrišćana se vratio u svoje domove kada je Islamska država najvećim delom uništena 2017. godine. Papa Franja je doputovao u Irak da ih ohrabri da ostanu u svojim domovima i pomognu da se ponovo izgradi, kako je rekao, gusto satkana mreža vera i etničkih grupa.

“Tragično smanjenje broja Hristovih sledbenika ovde i na celom Bliskom istoku je neprocenjiva šteta, ne samo za te ljude i zajednice nego za celo društvo koje ostavljaju iza sebe“, rekao je papa.

U sceni nezamislivoj pre samo četiri godine, papa je izašao na binu na gradskom trgu okruženom ruševinama hrišćanskih crkava u Iraku, a dočekala ga je razdragana grupa ljudi.

“Kako je svirepo da je ova zemlja, kolevka civilizacije, pogođena tako varvarskim udarcem, drevna verska mesta uništena i mnogo hiljada ljudi, muslimana, hrišćana i Jazida, koji su svirepo uništeni terorizmom, i drugih, prisilno razmešteni ili ubijeni. Danas, međutim, ponovo potvrđujemo uverenje da je bratstvo trajnije od bratoubistva, da je nada moćnija od mržnje i da je mir snažniji od rata”, rekao je papa Franja.

U Mosulu katolički zvaničnici nisu uspeli da pronađu nijednu crkvu u dovoljno dobrom stanju da ugosti papu Franju, prvog poglavara Rimokatoličke crkve u poseti Iraku. U severnoj provinciji Niniv, čiji je Mosul glavni grad, ukupno je uništeno 14 crkava. Vatikan se nada da će papina istorijska poseta osnažiti hrišćanske zajednice u ovoj zemlji i ohrabriti ih da ostanu uprkos decenijama ratova, nestabilnosti i nemaštine. Tokom čitave posete papa je slao poruku međuverske tolerancije i bratstva muslimanskim vođama.

Po povratku u Vatikan poglavar Katoličke crkve rekao je da nije mogao da veruje kada su mu pokazali listu žena ponuđenih na prodaju, što je činila teroristička milicija Islamske države.

Krijumčarenje ljudi radi se svuda, pa tako i u samom centru Evrope, rekao je papa i dodao da je u Rimu razgovarao sa ženom koja je bila zlostavljana. “Žene su hrabrije od muškaraca, to je tako”, zaključio je papa na 8. mart, Međunarodni dan žena.

Papa Franja je izjavio i da je pun zahvalnosti nakon posete Iraku. “Nakon te posete, moja duša puna je zahvalnosti prema svima onima koji su učinili to putovanje mogućim, od političkih vlasti do verskih, uključujući velikog ajatolaha Alija Sistanija sa kojim sam imao nezaboravan susret u njegovoj rezidenciji. Irački narod ima pravo da živi u miru i da pronađe dostojanstvo koje mu pripada. Njegovi religijski i kulturni koreni dugi su hiljade godina. Mesopotamija je kolevka civilizacije”, rekao je papa, izrazivši žaljenje što je sve to nasleđe uništeno ratom:

“To je uvek rat, to čudovište sa kojim se odvija promena epoha i koje nastavlja da proždire čovečanstvo. Na oružje se ne odgovara drugim oružjem. Odgovor je bratstvo.”

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
2°C
04.02.2023.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve