Nova strategija
Ruski odgovor na američku dominaciju
Samo dve nedelje su prošle od kada je kineski predsednik Si Đinping posetio Moskvu, a Rusija je usvojila novu spoljnopolitičku strategiju koja Zapad proglašava egzistencijalnom pretnjom. Osim toga, u dokumentu koji je usvojen 31. marta zaključuje se da je neophodno što pre smanjiti dominaciju Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja Zapada, pa čak i preventivnim merama ako je neophodno.
Ovo je ogromna novina u odnosu na prethodnu spoljnopolitičku doktrinu koja je bila na snazi od 2016. godine i koja je bila mnogo miroljubivija.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je na početku sastanka nacionalnog Saveta bezbednosti Rusije, na kojem je nova doktrina i usvojena, istakao da je prva tačka dnevnog reda upravo novi koncept spoljne politike Ruske Federacije.
"Poštovane kolege, dobar dan. Prva tačka našeg današnjeg dnevnog reda je novi koncept spoljne politike Ruske Federacije”, istakao je Putin. Građani Rusije su ovo mogli da gledaju u direktnom prenosu jer je prvi put državna televizija uživo prenosila prvih deset minuta sastanka Saveta bezbednosti.
Iz usvojenog dokumenta vidi se da Moskva doživljava SAD kao glavni izvor antiruske politike.
Odgovor na hibridni rat Zapada
Prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, promena spoljnopolitičke doktrine bila je neophodna i nužna jer se od početka "specijalne vojne operacije“ u Ukrajini vidno ubrzao proces velikih promena na spoljnopolitičkoj pozornici.
Lavrov tu pre svega misli za značajno promenjenu poziciju Rusije u međunarodnim odnosima otkako je pokrenut agresorski napad na Ukrajinu.
"Vidimo da akcije neprijateljskih država predstavljaju egzistencijalnu pretnju našoj bezbednosti i razvoju“, rekao je Lavrov i nedvosmisleno stavio do znanja da Rusija sebe ne vidi kao počinioca agresije, već kao žrtvu.
Ruski šef diplomatije istakao je i da su SAD glavni pokretač i zagovarač antiruskog raspoloženja u svetu.
"Zapadnu politiku usmerenu na potpuno slabljenje Rusije opisujemo generalno kao novu vrstu hibridnog ratovanja“, naglasio je Lavrov. On je dodao da osim SAD ima još desetine neprijateljskih država među kojima su i Poljska, Velika Britanija i Nemačka.
"To ne znači da se mi izolujemo od anglosaksonskih zemalja i kontinentalne Evrope. Mi nemamo neprijateljske namere. Međutim, zemlje koje su neprijateljski raspoložene prema Rusiji trebalo bi da budu svesne da je pragmatično angažovanje sa Rusijom moguće samo ako prepoznaju beskorisnost svoje politike konfrontacije i stvarno odbace ovu politiku“, rekao Lavrov.
Komentarišući novu rusku spoljnopolitičku doktrinu, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku objašnjava da je za novu doktrinu karakteristično nekoliko ključnih teza.
"Kao prvo, proglašava se doba revolucionarnih promena u svetskom poretku. Prioritet Rusije je eliminacija dominantnog položaja SAD i njenih saveznika, koji, kako se navodi, vode novi hibridni rat protiv Rusije. Ona, sa druge strane, samo želi da zaštiti svoje vitalne interese u Ukrajini“, ističe Grubješićeva za "Ekspres“.
Ona dodaje da dokument koji je usvojen ima 42 strane i da se na više mesta koristi izraz "unfriendly countries“ koji se odnosi na SAD, EU i sve ostale zemlje koje su osudile rusku agresiju na Ukrajinu i uvele joj sankcije.
"Drugo što zapada za oko jeste da, iako je cela doktrina prepuna antizapadne retorike, Rusija ipak sebe ne smatra neprijateljem Zapada i ostavlja otvorena vrata za normalizaciju odnosa“, primećuje Grubješićeva. Ona objašnjava da Rusija jasno ističe da je spremna za dijalog sa Zapadom na bazi suverene jednakosti i poštovanja interesa obe strane.
"Kao treća celina, odnosno teza nove doktrine ističe se jasna opredeljenost ka produbljivanju odnosa sa Kinom i Indijom, što je i prioritet ruske diplomatije nekoliko godina unazad, a posebno od početka sukoba u Ukrajini“, podvlači Grubješićeva.
Ona ističe da su reference o strateškoj saradnji s Kinom udvostručene u odnosu na prethodnu doktrinu, ali se i navodi da Rusija ne formira vojno savezništvo s Kinom, a to je u svom govoru od 31. marta istakao i Putin.
"Kina je pozitivno odgovorila na ovaj dokument, podvukavši specijalne strateške veze s Rusijom. Treba podsetiti i da se kineski predsednik Si Đinping, kad je 2012. godine došao na čelo Kine, prvo susreo sa Putinom. Isto je učinio i pošto je 10. marta po treći put izabran za predsednika Kine. Od prvog susreta, pa do ovog najskorijeg, Putin i Si Đinping imali su 40 sastanaka, duplo više nego što su se pojedinačno sastajali sa drugim svetskim liderima“, kaže Grubješićeva i ističe da to jasno govori o opredeljenju i Rusije i Kine i ukazuje na pravac u kojem idu njihovi odnosi.
Alternativa američkoj dominaciji
U novoj doktrini stoji da Rusija odbacuje dominaciju SAD i Zapada, tim pre što su SAD pokretač, organizator i izvršilac agresivne antiruske politike kolektivnog Zapada. Takođe se navodi da su SAD "izvor najvećih rizika za bezbednost Rusije, za mir u svetu i za pravedan i održiv razvoj čovečanstva.“
Kao alternativu američkoj globalnoj dominaciji Rusija vidi multipolarni svetski poredak. Shodno tome kao svoje strateške partnere navodi Kinu, Indiju, zemlje ASEAN-a, zemlje islamskog sveta, afričkog kontinenta, Latinske Amerike i Kariba.
Kao deo nove doktrine navodi se i borba protiv rusofobije: jačanje ruskog jezika u svetu i depolitizacija sporta. Ovim poslednjim Rusija pokušava da ublaži sankcije i ograničenja za međunarodne sportske događaje koja su uvedena nakon početka rata u Ukrajini.
Ne samo da je nova ruska spoljnopolitička strategija poslednjeg dana marta predstavljena u Savetu bezbednosti Rusije i ceo tekst objavljen na sajtu Kremlja, već je, prema rečima Putina, ona odmah i stupila na snagu.
"Danas sam potpisao ukaz kojim se prihvata ažurirani spoljnopolitički koncept Ruske Federacije što znači da je doktrina stupila na snagu“, izjavio je ruski predsednik u obraćanju nakon završetka sastanka Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Diplomata Zoran Milivojević za "Ekspres“ kaže da nova spoljnopolitička doktrina Rusije dolazi kao rezultat ili posledica razvoja situacije u Ukrajini nakon upada ruskih snaga i reakcije Zapada na novonastalu situaciju i stava da je ovog puta odlučan da ide do kraja.
"Cilj Zapada je da se Rusija oslabi i da ne bude faktor od globalnog značaja, već da se njen uticaj svede na regionalni nivo“, kaže Milivojević. On objašnjava da se ciljevi Zapada odnose na tri ključne stvari.
"Prva je da SAD očuvaju globalnu dominaciju koja se zasniva na njihovoj strateškoj doktrini liberalnog kapitalizma. Druga je da se suzbije ruski uticaj gde god je on vidljiv, a pre svega u Evropi, Africi, centralnoj Aziji i Pacifiku, ali i Južnoj Americi. I treće, da u budućem sukobu sa Kinom Rusija ne bude element od ključnog značaja“, naglašava Milivojević. Dodaje da je, kao odgovor na ove strateške ciljeve Zapada, Rusija usvojila novu spoljnopolitičku doktrinu, a SAD okarakterisala kao egzistencijalnu pretnju. Diplomata podvlači da sve što se u poslednje vreme dešava na globalnoj političkoj sceni jasno ukazuje da je svet podeljen i multipolaran i da je sukob između Moskve i Vašingtona na kraći i srednji rok neizbežan.
"Naravno, to će se u velikoj meri odraziti na Evropu koja, pod uticajem SAD, zatvara svaku komunikaciju sa Rusijom. S druge strane, Rusija se okreće centralnoazijskom konceptu, Kini i Indiji. Jačaju odnosi sa ovim zemljama, ali i globalnim jugom, a tu se misli na Južnu Ameriku, Afriku i Južnu Aziju“, objašnjava Milivojević pojašnjavajući da za Rusiju sve zemlje koje joj nisu uvele sankcije postaju interesna zona, dok sa druge strane sa Kinom stvara blok u suprotstavljanju globalnoj američkoj dominaciji.