Biznis
04.04.2022. 10:37
Svet
14.06.2022. 12:37
Milan Mišić
Rat u Ukrajini
Svi Putinovi (bivši) ljudi
U petak, 3. juna, bez događaja koji bi promenili ratnu sreću, evidentirano je stotinu dana od ruske agresije na Ukrajinu.
Početkom prethodne nedelje u fokusu su bile borbe u Severodonjecku, poslednjem velikom gradu regiona Lugansk, gde je još 2014. uz podršku Moskve proglašena istoimena "narodna republika“.
Ukrajina zasad uspeva da sačuva svoju državnost, zahvaljujući herojskom otporu, ali i izdašnoj pomoći zapadnih zemalja u naoružanju i finansijama. Vladi u Kijevu je navodno potrebno oko pet milijardi dolara strane pomoći mesečno da bi obavljala najnužnije poslove.
Iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva počeli su da pristižu dalekometni raketni sistemi i artiljerija, na šta je Vladimir Putin reagovao najavom da će biti gađani ciljevi koji su dosad bili pošteđeni, što je malo potom potvrđeno obnovom raketiranja ukrajinske prestonice.
Zelenski je izjavio da Rusija drži samo 20 odsto ukrajinske teritorije i prvi put izneo neke brojke o sopstvenim gubicima: između 60 i 100 vojnika dnevno. Istovremeno, evropske zemlje nastoje da u meri u kojoj je to moguće primaju na milione izbeglica od ukrajinskih ratnih strahota.
Nema novih mirovnih inicijativa, ali je francuski predsednik Emanuel Makron, koji se pozicionira kao neizbežan posrednik između zaraćenih strana, ponovo apelovao da se izbegne "ponižavanje Rusije“, što je protumačeno kao sugestija da Ukrajina učini neke teritorijalne ustupke Rusiji, kako bi se Putinu obezbedila "izlazna rampa“ iz njegove "specijalne vojne operacije“ koja postaje rat iznurivanja i sve više podseća na frontovske borbe prethodni put viđene u Prvom svetskom ratu. Zelenski je, međutim, Makronovu zamisao gnevno odbio.
Ne prestaju inače spekulacije o Putinovom zdravlju u čijoj pozadini su zapadna priželjkivanja nekog raskola u Kremlju. To ostaju "pusti snovi“ – u najužem krugu Putinovih saradnika nema naprslina, ali zapadni mediji sa velikim entuzijazmom opisuju pojedinačne disidentske istupe ljudi koji imaju neke veze sa Kremljom, ali su daleko od toga da na bilo koji način utiču na predsednika Rusije.
Svet
13.06.2022. 08:49
Bivši Putinov premijer: "Putin kojeg sam poznavao bio je drugačiji"
Najveći publicitet u tom pogledu dobilo je povlačenje Valentina Jumaševa (64) sa mesta neplaćenog Putinovog savetnika sa kojeg teško da je mogao da sa njim kontaktira. Putin je, međutim, bio neka vrsta "dužnika“ ovom "savetniku“: povezani su činjenicom da je Jumašev zet bivšeg (i počivšeg) predsednika Rusije Borisa Jeljcina kome je jedno vreme bio i šef kabineta.
Jumašev je navodno bio taj koji je Jeljcinu skrenuo pažnju na dotle široj javnost nepoznatog operativca KGB-a koga u avgustu 1999. najpre imenuju za premijera, a zatim posle Jeljcinove ostavke poslednjeg dana 1999. na sveopšte iznenađenje – za predsednika Rusije, što je overeno pobedom na predsedničkim izborima održanim u martu 2000. Šta je bilo dalje opšte je poznato: sa 22 godine predsedničkog i premijerskog staža, Putina po političkoj dugovečnosti nadmašuje samo Staljin.
Svet
25.05.2022. 13:10
Koga Putin sprema za naslednika?
Odlazak Jumaševa, bivšeg novinara koji danas živi od sopstvenog biznisa sa nekretninama, ima samo simboličan značaj, pošto je bio poslednja veza sa Jeljcinovom erom. O svom povlačenju nije dao nijednu izjavu. Retko se pojavljivao u javnosti, ali je u razgovoru za Bi-Bi-Si u novembru 2019. na pitanje da li se kaje što je pomogao Putinovom usponu do vrha vlasti – odgovorio negativno.
Kremlj je u martu ove godine, kad i Jumašev, napustila još jedna ličnost iz Jeljcinove ere – Anatolij Čubajs (66) – koji je dosad funkcioner najvišeg ranga koji se povukao zbog neslaganja sa ratom u Ukrajini. Čubajs je inače prošle godine imenovan za Putinovog specijalnog izaslanika za održivi razvoj i klimatske promene.
Smatraju ga "ocem ruskih oligarha“, pošto je posle raspada Sovjetskog Saveza bio zadužen za privatizaciju ruske ekonomije, što je bila tranzicija koja je jedan broj ljudi sa dobrim vezama učinila instant milijarderima. Posle ostavke, Čubajs je viđen u Istanbulu, a nastaniće se navodno u Izraelu.
Svet
19.05.2022. 12:15
Ko ubija ruske generale?
Za značajnu vest proglašena je i ostavka Borisa Bondareva, diplomate srednjeg ranga u ruskoj misiji pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, koji je obelodanjujući svoj čin bio veoma oštar u kritici svog predsednika: "Agresivni rat koji je Putin pokrenuo protiv Ukrajine i de fakto protiv celog zapadnog sveta ne samo da je zločin protiv ukrajinskog naroda, već možda i najveći zločin prema narodu Rusije.“ Dodao je da je svestan da pripada manjini ruskih diplomata koji su protiv rata, ali da "nije sam“.
Među onima koji su se povukli sa svojih položaja u znak protesta je i Arkadij Dvorkovič, bivši zamenik ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji je i aktuelni predsednik Međunarodne šahovske federacije. On je ostavku podneo na mesto šefa Državnog fonda za tehnologiju.
Disidentske ostavke dale su i dve popularne voditeljke državnih TV kanala Žana Agalakova i Lina Gildejeva. U znak protesta zbog napada na Ukrajinu ostavku je podnela i Elena Kovalskaja, direktorka jednog državnog pozorišta u Moskvi.
Ostavku je navodno bila pripremila, ali je potom od samog Putina nagovorena da je povuče, i ključna ličnost ruskih finansija, guvernerka Centralne banke Elvira Nabjulina, tvrdi američka agencija Blumberg, što nije ni potvrđeno ni demantovano.
Guvernerka dakle ostaje u krugu "svih Putinovih ljudi“ na izuzetno teškom poslu stabilizovanja ruskih finansija u okolnostima dosad najdrastičnijih ekonomskih i finansijskih sankcija. Pošto je uspešno vodila Centralnu banku Rusije tokom pet godina, stekavši pritom i zavidnu međunarodnu reputaciju, u martu je dobila novi mandat tokom kojeg će joj biti mnogo teže nego u prethodnom.
U prvom Putinovom timu svakako je i naš nesuđeni ovonedeljni gost Sergej Lavrov (72), koji po neprekinutom stažu na mestu šefa diplomatije drži svetski rekord: posao nije menjao od 2004. Pre toga deset godina bio je stalni ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama.
Lavrov je ekstremno lojalan Putinu, ali je kao šef ruske diplomatije dosad bio nezamenljiv i zbog svoje nesumnjive diplomatske veštine. Govori engleski i francuski, ali i jezike kojima se govori u Šri Lanki i na Maldivima, gde je takođe službovao.
U Putinovom okruženju je još jedan moćni Sergej – Sergej Šojgu (67), koji je u poslednjih deset godina na mestu ministra odbrane. Među kvalifikacijama za to mesto, uz vernost Putinu – svakako je i to što ima čin generala armije. Pre nego što je 2012. preuzeo sadašnju dužnost bio je ministar za vanredne situacije (1991‒2002), a potom i lider Ujedinjene Rusije, partije koja sa svojim pristalicama održava vlast Putina. Takođe govori nekoliko jezika: pored engleskog i japanski, mandarin kineski i turski. O bliskosti sa Putinom svedoči to što je u nekoliko navrata šefu bio društvo na godišnjem odmoru.
Glavni Putinov general armije je, međutim, Valerij Gerasimov (66), načelnik Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije i po položaju prvi zamenik ministra odbrane. Na sadašnjoj dužnosti je takođe od 2012. Da li mu je status uzdrman zato što "specijalna vojna operacija“ u Ukrajini ne ide prema očekivanjima, može samo da se nagađa.
Primećeno je njegovo odsustvo sa vojne parade povodom ovogodišnjeg Dana pobede (spekulisano je da je ranjen prilikom posete ukrajinskom frontu), a u svakom slučaju proteklih stotinu dana nisu bili vreme za njegovo opuštanje.
U hijerarhiji Putinovog neposrednog okruženja visoko se kotira i Nikolaj Petrušev (70), sekretar Saveta bezbednosti Rusije od 2008. Sa Putinom radi zajedno još od zajedničkih im KGB dana tokom 1970-ih. Bio je i na čelu FSB-a, preimenovanog KGB-a, od 1999. do 2008.
Direktor FSB-a (Federalne službe bezbednosti) od 2008. je Aleksandar Bortnikov (70) koga bije glas da je jedan od ljudi koji uživa najveće poverenje predsednika. Čelnika FSB-a inače direktno postavlja predsednik kome taj izabranik neposredno raportira. U zapadnim medijima Bortnikov se od 24. februara opisuje kao najzaslužniji za masovno hapšenje, prema preovlađujućim procenama, čak oko 16.000 učesnika protesta protiv rata u Ukrajini.
Među onima koji se ređe pominju, uprkos službenoj, pa i ličnoj povezanosti sa Putinom, jeste predsednikov savetnik za istoriju Vladimir Medinski (51), bivši ministar kulture (2012‒2020) koji je pažnju na sebe privukao kao vođa ruske delegacije u neuspelim mirovnim pregovorima sa Ukrajinom. Medinski se smatra "ultrakonzervativnim nacionalistom“, što je Zelenskom poslužilo kao dokaz da Putin "nije zainteresovan za mirovne pregovore“.
U najužem krugu Putinovih saradnika takođe sa dugim stažem – u informativnoj službi Kremlja je još od 2000, dok je na mesto predsednikovog spoksmena postavljen 2012 – jeste i Dmitrij Peskov (54). Ostaće upamćen po svom ubeđivanju ruske i međunarodne javnosti u danima pre 24. februara da Rusija nema nameru da napadne Ukrajinu i da je "poslednja zemlja u Evropi koja će započeti rat“. Kao i drugi iz neposrednog Putinovog okruženja pod zapadnim je sankcijama, a u profilu na sajtu Stejt departmenta ukazuje se na njegovo lično i porodično bogatstvo: nekretnine vredne više od 10 miliona dolara, flota luksuznih automobila, putovanja privatnim avionima i jahtama – što nije u skladu sa njegovom pozicijom državnog službenika.
Komentari
