Svet
07.08.2022. 13:10
Svet
17.12.2022. 21:05
Milan Mišić
Kontroverzna nagrada
"Tajm" ličnost godine: Od Lindberga do Zelenskog
Ukrajinski predsednik ovogodišnja je "Ličnost godine“ američkog magazina "Tajm“, iako bi možda, uzevši u obzir kriterijume za dodelu ovog često kontroverznog priznanja, laureat i ove godine možda trebalo, po drugi put, da bude Vladimir Putin.
Počelo je tako što je krajem 1927. godine redakcija nedeljnog magazina "Tajm“ (koji izlazi od 1923. godine), pošto je propustila da adekvatno isprati događaj godine – podvig Čarlsa Lindberga, pilota koji je prvi sam preleteo Atlantski okean – odlučila da ga na naslovnu stranu stavi naknadno, kao "čoveka godine“. To će postati godišnji ritual i tradicija koja se održala do dana današnjeg, kada je "Tajm“ pre svega popularni analitički veb-sajt, a tek potom "štampana stvar“.
"Čovek godine“ je u međuvremenu preimenovan u "Ličnost godine“, a ono što se nije menjalo to je da se ovo priznanje (i nesumnjiva počast) dodeljuje ne samo živim pojedincima, nego i grupama, objektima, idejama i konceptima, koji su u godini koja ističe prema proceni uredništva imali najvećeg uticaja na svet, ma kakav taj uticaj bio, dobar ili loš.
Posle Lindberga "Čovek godine“ bio je američki industrijalac Volter Krajsler, a prvi stranac sa ovom titulom je 1930. bio Mahatma Gandi, predvodnik pokreta za nezavisnost Indije, koja je tada bila britanska kolonija.
Svet
01.08.2022. 13:00
Supruga Zelenskog: "Izrael nas inspiriše"
Svet
07.12.2022. 15:39
"Tajm" proglasio ličnost godine. Pogađate ko je u pitanju?
Prvi američki predsednik koji je bio "Čovek godine“ bio je Frenklin D. Ruzvelt (koji će ovu počast dobiti čak tri puta, 1932, 1934. i 1941). U turbulentnim ’30-im "Tajm“ će za najuticajniju osobu 1938. u jednoj od svojih najosporavanijih odluka proglasiti Adolfa Hitlera, koji je, kako je izneto u obrazloženju, te godine "postao najveća pretnja demokratskom i miroljubivom svetu“.
Dvostruku čast da bude "Čovek godine“ imao je 1939. i 1942. i Josip Visarionovič Staljin, čija je politička ostavština protivrečna. S jedne strane bio je lider i vrhovni komandant vojske koja je dala odlučujući doprinos porazu nacista u Drugom svetskom ratu, dok je sa druge upamćen kao jedan od najokrutnijih autoritarnih lidera u istoriji.
Objava redakcije "Tajma“ s početka prošle nedelje nije bila iznenađenje, bar ne za one koji su makar ovlaš pogledali desetoro kandidata u užem izboru za "Ličnost godine 2022“. Na tom spisku bili su kineski predsednik Si Đinping, američka kongresmenka Liz Čejni (jedna od retkih iz redova Republikanske partije spremna za saradnju sa demokratama), američki aktivisti koji se zalažu za kontrolu ličnog naoružanja, zatim Dženet Jelen, šefica federalnih finansija, pa i Vrhovni sud SAD koji je ove godine bio u vestima zbog odluke o uskraćivanju ustavnog prava na abortus.
U užem ovogodišnjem izboru bio je i prošlogodišnji laureat Ilon Mask, ovoga puta u vrhovima publiciteta zbog kupovine Tvitera (za 44 milijardi dolara), popularne, ali neprofitabilne društvene mreže i potonje čistke zaposlenih. Prvu ligu američkih tehnoloških kompanija zastupala je i Mekenzi Skot, bivša supruga Džefa Bezosa, osnivača "Amazona“, najveće svetske kompanije za elektronsku trgovinu, koja je milijarderka postala posle razvoda i koja zasad poštuje obećanje da će svoje bogatstvo koje "Forbs“ procenjuje na 42 milijarde dolara potrošiti uglavnom u dobrotvorne svrhe.
U užem izboru bili su i demonstranti u Iranu koji protestuju zbog ograničavanja slobode žena od strane teokratskog režima, a iz američke unutrašnje politike kandidat za personu godine bio je guverner Floride Ron Desantis, zvezda u usponu američkih konzervativaca, za koga se spekuliše da bi mogao da bude izazivač Donaldu Trampu za predsedničku nominaciju iz redova republikanaca.
U užem izboru bio je i Volodimir Zelenski, predsednik i od 24. februara 2022. godine, kada je počela ruska invazija, ratni lider Ukrajine.
Život
09.04.2022. 12:08
Kako živi i šta sada radi prva dama Ukrajine - Olena Zelenski
Svet
09.06.2022. 07:29
Zelenski od milijardera dobio značku šerifa
Dva dana pre nego što je saopšteno ko je ovogodišnji izabranik, britanski poslovni dnevnik "Fajnenšel tajms“ objavio je svog dobitnika titule "Osoba godine“: to zvanje je dodeljeno Zelenskom.
Slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, Zelenskog je za "Ličnost godine“ odabralo i uredništvo "Tajma“, s tim da je ukrajinski lider tu čast podelio sa "duhom ukrajinskog naroda“.
Nije ovo doduše bio prvi put da se počast "najvećeg uticaja“ odaje nekom konceptu, ideji ili nečem tako neuhvatljivom (ali za manipulacije raznih vrsta svakako zgodnim) kao što je to "duh naroda“. Tako je 1982. za "Čoveka godine“ proglašena mašina, "personalni kompjuter“, što je bio naklon tek započetoj informatičkoj revoluciji koja će u sledeće tri decenije promeniti civilizaciju.
U 1988, počast najvećeg "influensera“ (pojam novijeg datuma) dodeljena je "ugroženoj planeti“ (ovoj našoj), a 2006. adresa dobitnika bila je samo reč "You“ (ti). Kako je objašnjeno, to je bilo iskazivanje počasti svakom pojedinačnom doprinosu stvaranja sadržaja na vebu, svetskoj računarskoj mreži, odnosno internetu.
Da su doslednije tumačili sopstvena pravila, urednici "Tajma“ su, mereći ovogodišnji uticaj na planetarnoj sceni "po lošem“ i po "zlu“, mogli da po drugi put svoje prestižno priznanje dodele Vladimiru Putinu, naredbodavcu "specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, koja je izazvala najveću kontinentalnu, a pošto se sve uverljivije pominje i mogućnost "taktičke“ upotrebe atomskog oružja, i planetarnu krizu koja je katalizator pretumbacija u svetskom poretku.
Putin je "Ličnost godine“ bio 2007, kada mu je odato priznanje za "stabilizaciju Rusije“ i kada se uočavaju rani znaci njegove ambicije da povrati uticaj Moskve na svetskoj sceni, posle traume koju je izazvao raspad Sovjetskog Saveza kao gubitničke strane u Hladnom ratu.
Sve ovo ne znači da Zelenski nije autentična "Ličnost godine“ – on to svakako jeste, kao lider nacije koja, napadnuta od mnogo puta veće sile, pruža gotovo nadljudski otpor i podnosi velike žrtve. Predsednik Ukrajine je čovek nesvakidašnje biografije: Volodimir Zelenski (44) diplomirao je prava, za život je zarađivao kao glumac, čija je jedina veza sa politikom bila to što je u TV seriji "Sluga naroda“ glumio predsednika, da bi posle izbora u aprilu 2019. godine postao predsednik i u stvarnom životu. Sa 73 odsto osvojenih glasova na izborima pobedio je protivkandidata, predsednika Petra Porošenka.
Sve do ruske agresije nije bilo jasno da li Zelenski, inače Jevrejin i po ocu i po majci, i posle dobijene podrške naroda samo glumi predsednika ili kao predsednik koristi svoje umeće glume. Odgovor na to bismo svakako dobili da nije bilo ruske invazije – po svemu sudeći ostao bi upamćen kao akter jedne epizode u ukrajinskoj istoriji.
Umesto toga, ruska agresija pokazala je da je čovek od postojanog materijala. Ključni momenat u njegovoj transformaciji bio je, kako se iznosi u novinarskom portretu objavljenom u "Tajmu“, onaj kada je na ponude vlada SAD i Turske da se sa porodicom i najužim predsedničkim okruženjem evakuiše u neko bezbedno inostranstvo, izgovorio reči koje će svakako ući u almanahe istorijskih citata: "Borbe su ovde, u Kijevu, ne treba mi prevoz, treba mi municija.“
Kao što znamo, mnogi su se u sličnim situacijama – u tom kontekstu pominju se primeri s početka Drugog svetskog rata kada su se vlade Belgije, Čehoslovačke, Grčke, Poljske, Holandije i Kraljevine Jugoslavije opredelile za političko izgnanstvo pre nego što su do njihovih prestonica stigle trupe Hitlerove ratne mašinerije.
Možda zvuči paradoksalno, ali Zelenskom je u njegovom ličnom i političkom preobražaju pomoglo upravo znanje glume i instinkt o moći koju poseduje kamera. "Zelenski je prilagodljiv i naviknut na suočavanja pod pritiskom, umeo da pročita raspoloženje naroda i da na osnovu toga podešava svoje nastupe“, piše "Tajm“ o svom slavodobitniku. Sa domaćom i inostranom javnošću komunicira gotovo svakodnevno, odbija da nosi pancir i šlem, a u Ukrajini su ostali i njegova supruga i dvoje dece.
"Uspeh Zelenskog kao ratnog lidera zasnovan je na činjenici da je hrabrost zarazna“, objašnjava "Tajm“, napominjući da su, umesto da se razbeže, Ukrajinci zgrabili prvo oružje do kog su došli da bi se suočili sa neprijateljem koji je na njihovu teritoriju ušao tenkovima i helikopterima.
To, međutim, ne opovrgava činjenicu da je nekoliko miliona Ukrajinaca u inostranstvu sa statusom izbeglica. Izlazne granice su doduše zatvorene za muškarce podobne za mobilizaciju, kojima su za izlazak iz zemlje potrebne specijalne dozvole.
Kad se rat rasplamsao, Zelenski je bio dovoljno mudar da vojne poslove i operativne odluke od momenta invazije prepusti ukrajinskim generalima, dok je za sebe zadržao ulogu promotora uverenja i nacionalnog raspoloženja da Ukrajina mora Rusiju da pobedi po svaku cenu.
Iako ga neki, možda preuranjeno, porede sa Čerčilom ("Čovekom godine“ 1940), Zelenski radije pominje uticajnog Britanca iz nepolitičke sfere, Džordža Orvela, a divi se i glumcu koji je briljantno parodirao Hitlera onda kada je to bilo najpotrebnije, i koji mu je bio uzor kad je počeo da uči zanat komičara – Čarlija Čaplina.
Sa titulom "Ličnosti godine“ Volodimir Zelenski postaje i jedna od najodlikovanijih ličnosti današnjice: svoja najviša odličja dodelile su mu vlade Češke, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država… Najzanimljivije priznanje dosad mu je, međutim, dodelila grupa paleontologa (naučnika koji izučavaju izumrle vrste) dajući ime svom novom otkriću Ausichicrinites zelenskyyi – kao priznanje za njegovu "hrabrost junaštvo“.
Komentari
