Svet
27.09.2020. 14:51
Vojislav Tufegdžić
Težak razvod i prepreden plan
Samo dva dana nakon što je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, održala govor o stanju Evropske unije, u kojem je opisala viziju budućnosti zajednice evropskih država, Velika Britanija je ponovo izbila ne čelo prioriteta zemalja članica EU.
Govoreći o pet ključnih oblasti, Fon der Lajen je u opsežnom govoru navela brigu o životnoj sredini, najavljujući ambiciozan plan o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, potom o zajedničkom odgovoru na pandemiju korona virusa, većem ulaganju u tehnologiju kako bi EU mogla da održi korak sa Amerikom i Kinom, te o izbijanju migrantske krize 2015. godine koja je izazvala “mnoge duboke podele” unutar EU i navela da se “neke od tih rana i dalje zaceljuju”. U tom delu obraćanja iznela je obazrivu i pomalo upozoravajuću procenu: “Ako budemo spremni na kompromis, možemo naći rešenje. Migracije su evropski izazov i cela Evropa mora podneti teret”. A onda optimistički zaključila:
“Pretvorili smo strah i podele između naših članica u pouzdanje u našu uniju. Pokazali smo šta je sve moguće kada verujemo jedni drugima”.
Povezane vesti - DŽONSON POČEO REKONSTRUKCIJU VLADE: Počinje misija – Britanija posle Bregzita
Jednu od pet važnih tačaka svog govora šefica EU posvetila je izlasku Velike Britanije iz EU. Taj deo govora bio je kratak, ali je izazvao najveći aplauz prisutnih članova Evropskog parlamenta:
“Pregovori nisu napredovali kao što smo želeli, a to nam ostavlja malo vremena... Ugovor o napuštanju ne može biti jednostrano promenjen, zanemaren ili nesproveden. Ovo je pitanje zakona i poverenja”.
Svesno kršenje pravila
Zamerke nekadašnje ministarke odbrane Nemačke odnosile su se na uveliko najavljivan predlog zakona Vlade Ujedinjenog Kraljevstva koji bi značio odbacivanje delova sporazuma sa EU o Bregzitu. Britanska vlada prethodno je navela da je pomenuti predlog zakona “bezbednosna mreža” u slučaju da se ne postigne trgovinski sporazum sa EU. Iako je Vlada Velike Britanije priznala da ovaj predlog krši međunarodno pravo, čije povlačenje EU bezrezervno zahteva, od njega, bar za sada, Britanija neće odustati.
“Tri godine se pregovaralo o sporazumu o napuštanju i radili smo na njemu neumorno, red po red, reč po reč”, kazala je Fon der Lajen. Ali, te tri godine na kraju, iz britanskog ugla, ne znače previše.
Upravo dok se Evropa spremala da pred javnost svojih zemalja iznese prioritete unije, Boris Džonson, premijer Velike Britanije, najavio je da Ujedinjeno Kraljevstvo želi da izmeni pojedine odredbe Sporazuma o izlasku Velike Britanije iz EU kako bi onemogućili uniju da “zlostavlja” Britaniju.
“Pretpostavljali smo da su naši evropski prijatelji i partneri želeli da pregovaraju u dobroj veri. Bili smo članica EU koja je plaćala za to 45 godina”, rekao je Džonson, a na pitanje da li se Brisel i ponašao u dobroj veri, odgovorio: “Ne verujem da jeste”.
Džonson je istakao da kontroverzni Zakon o unutrašnjem tržištu, za koji je sama britanska vlada priznala da krši međunarodno pravo, treba da “ograniči sporazum o povlačenju” i stavi pregrade koje bi onemogućile “prijatelje i partnere u nasilnom ili ekstremnom tumačenju odredbi tog sporazuma”.
Bivša britanska premijerka Tereza Mej, koja je i vodila Bregzit, uz malu grupu zvučnih imena iz vladajuće Konzervativne partije, kritikovala je Džonsonov predlog zakona o unutrašnjem tržištu koji je podržan u britanskom Parlamentu. Ova konzervativna poslanica bila je na čelu vlade od 2016. do sredine 2019. u jeku pregovora o Bregzitu i sada je upozorila da neće glasati za predlog zakona koji je podneo njen naslednik Džonson, jer donosi “neprocenjivu štetu ugledu Velike Britanije”.
Nacrt koji je podneo Džonson prošao je prvu veliku prepreku podrškom poslanika, koji su prethodno priznali da bi njegovo usvajanje povredilo međunarodno pravo. Samo dva konzervativna poslanika glasala su protiv, a 29, među kojima i Tereza Mej, bili su uzdržani. Poslanici će ponovo glasati iduće nedelje, a onda će nacrt zakona biti podnet Gornjem domu lordova na dublje razmatranje.
Oponenti ovog nacrta zakona složni su u oceni da se njime pravi “atomska bomba” koja preti da razori Bregzit, uništi postignuti trgovinski sporazum sa EU, ali i odnose sa SAD i drugim međunarodnim ekonomskim silama. I podjednako važno - da podrije mir na irskom ostrvu i izvede London pred međunarodni sud.
Uprkos realnim problemima na koje ukazuju pojedini britanski političari, Džonson tvrdi da je njegova ideja da novim pravnim aktom reši odnose četiri članice Ujedinjenog Kraljevstva – sjajna. Ako bude izglasan, zakon će, prema mišljenju britanske vlade, osigurati nesmetanu trgovinu unutar UK, ali će, shodno obećanjima koja stižu iz EU, ali i Vašingtona, ostaviti London praznih ruku nakon napuštanja Unije i unesrećiti njegovu buduću trgovinsku vezu sa SAD.
Zbrka koju je ovim potezom izazvao britanski premijer ogleda se u tome što će novim unutrašnjim pravilima biti poništen sporazum koji su prošle godine sklopili Brisel i London. Njihov dogovor čini temelje pregovora o Bregzitu, štiteći ujedno mir i ekonomsku stabilnost Severne Irske.
Povezane vesti - POTPIS NA RAZVOD: Fon der Lejen i Mišel Barnije potpisali sporazum o Bregzitu
Kako je kamen spoticanja Bregzita bio status Belfasta, koji želi da ostane deo jedinstvenog evropskog tržišta, EU i UK su se dogovorili da nakon 1. januara 2021. granični prelazi Republike Irske, koja je deo EU, i Severne Irske, ostanu otvoreni.
Stoga bi na granici Severne Irske i Ostrva postojale određene kontrole. Džonson izmenama zakona, koji ne predviđa nadzor robe između Belfasta i Ostrva, nameće uvođenje takozvane tvrde granice između dve Irske, pošto granica između EU i UK negde mora da postoji. Zbog toga je Brisel poručio da će, ako ne odustane od namere da usvoji zakon koji ugrožava položaj Belfasta, pregovori o razlazu biti prekinuti, a London će odgovarati pred sudom zbog kršenja međunarodnog prava.
“Ono što mi sada ne možemo da tolerišemo jeste situacija u kojoj naši sagovornici iz EU veruju da imaju moć da razbijaju našu zemlju”, rekao je Džonson.
Opozicioni laburisti mu poručuju da “kada čovek provocira psa, ne treba da se čudi ako ga pas ujede”. Oni dele zabrinutost da će Velika Britanija zbog provokativnog ponašanja narušiti reputaciju u međunarodnoj zajednici i u budućnosti odvratiti druge zemlje da s njom sklapaju sporazume, što će imati trajni uticaj na globalni položaj Ostrva.
Upozorenja iz SAD
Drugi negativan efekat eventualnog usvajanja zakona predstavljalo bi uspostavljanje carinskih provera između Belfasta i Dablina, koje sada ne postoje. Time bi bio ugrožen sporazum iz 1998. godine koji garantuje stabilnost i mir na irskom ostrvu, a kojem je garant SAD.
U predlogu zakona osporavaju se specijalne odredbe donete za Severnu Irsku da bi se izbegao povratak na tvrdu granicu sa Republikom Irskom. To bi moglo da oslabi mirovni sporazum iz 1998. kojim je okončano tri decenije nasilja. “Volja vlade da jednostrano napusti međunarodni sporazum koji je potpisala dovodi u pitanje njenu volju da u potpunosti poštuje ’Sporazum na Veliki petak’”, rekla je Mej u parlamentu.
Ona je morala da podnese ostavku kada se i sama suočila sa škakljivim pitanjem Severne Irske. Mej smatra da bi promenom stava moglo da se dogodi da neke zajednice budu manje spremne da imaju poverenja u britansku vladu i da bi to moglo da utiče na volju stanovnika Severne Irske da budu deo Velike Britanije.
“Daleko od toga da jača integritet Velike Britanije. Tvrdim stavom prema EU vlada zapravo ugrožava njen integritet”, ocenila je bivša premijerka, nazivajući takav stav “nepromišljenim i neodgovornim”.
To dovodi u opasnost i trgovinske veze prekoatlantskih prijatelja, čak iako Donald Tramp bude reizabran u novembru, a pogotovu ako Bela kuća bude u rukama demokrata. “Politiko” navodi da je demokratsko rukovodstvo u SAD jasno dalo na znanje da slobodna trgovina između UK i SAD nije moguća ako bude narušen sadržaj dokumenta iz 1998. godine.
Predsednički kandidat Demokratske stranke SAD Džo Bajden je rekao da, ako on bude u novembru izabran za američkog lidera, neće dozvoliti da mir u Severnoj Irskoj postane “žrtva Bregzita”. Bajden je rekao da svaki trgovinski sporazum Ujedinjenog Kraljevstva i SAD mora da zavisi od poštovanja „Sporazuma na Veliki petak“.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominik Rab je tokom posete Vašingtonu pokušavao da umiri američke političare u vezi s najnovijim događajima oko Bregzita.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo je rekao da veruje da će Ujedinjeno Kraljevstvo “sve dobro uraditi”. S druge strane, Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa, naglasila je da “nema šanse” da trgovinski sporazum SAD i Ujedinjenog Kraljevstva prođe u Kongresu ako UK krši međunarodne sporazume, potkopavajući “Sporazum na Veliki petak”. Nakon sastanka s Rabom, Pelosi je rekla da se ne sme dozvoliti da izlazak Velike Britanije iz EU ugrozi mir u Severnoj Irskoj. Ona je dodala da će Donji dom Kongresa, koji je trenutno pod kontrolom njenih demokrata, braniti sporazum iz 1998. kao “svetionik nade za miroljubive ljude širom sveta”.
Pojedini analitičari smatraju da postoji značajna verovatnoća da je Džonsonova ideja o menjanju ekonomskih odnosa unutar Kraljevstva zapravo pregovarački trik. Smisao takvog postupka, objašnjavaju, jeste pokušaj Džonsona da pritiskom na Brisel izdejstvuje dodatne ustupke u vezi sa Bregzitom. Analitičari koji veruju u takav scenario, navode da je Džonsonov nacrt jednostavno toliko razoran i neverovatan, da je gotovo nemoguće da postane zakon.
Povezane vesti - “I TO JE TRAJALO VEČNO”: Boris Džonson uporedio Bregzit sa Prometejevim mukama
Evropska unija, ipak, ne želi da kalkuliše s mogućnošću da je u pitanju politički trik, jasno poručujući da britanske igre s Bregzitom moraju da prestanu. EU je zabrinuta zbog nezadovoljavajućeg stanja u pregovorima o Bregzitu i traži punu i pravovremenu primenu dogovorenog Sporazuma o razdruživanju, poruka je Saveta EU.
Evropski ministri opštih poslova su nakon poslednjeg sastanka u Briselu naglasili jedinstvo i jasnu podršku Mišelu Barnijeu, EU pregovaraču, i njegovim naporima da se dođe do uređenog izlaska Velike Britanije iz EU.
“Predlozi Londona koji dovode u pitanje Sporazum o razdruživanju su neprihvatljivi. Pozivamo Veliku Britaniju da se vrati za pregovarački sto na osnovama Političke deklaracije koja je zajedno dogovorena i usvojena”, poručio je predsedavajući Savetom EU, nemački državni sekretar Mihael Rot.
Iz Brisele i dalje napominju da im je želja da se sa Velikom Britanijom uspostave “najbolji mogući odnosi u budućnosti”, ali i dodaju da “igre moraju da prestanu” i da se svi vrate ozbiljnim razgovorima. “Želimo punu i pravovremenu implementaciju dogovorenog. Ništa više i ništa manje od toga”, kaže potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčović.
Na stolu i Gibraltar
Bregzit bi mogao da okonča i bitku dugu tri veka između Španije i Velike Britanije oko suvereniteta nad Gibraltarom. Dve države delile bi nadležnost nad ovom malom prekomorskom teritorijom pod upravom Kraljevstva, koja se nalazi na jugu Pirinejskog poluostrva.
Za sada je to samo predlog Madrida, koji će London svakako odbiti, ali koji im, uz problem sa Severnom Irskom i Škotskom, koje takođe ne žele da napuste EU, dodatno komplikuje proces istupanja i preuzimanja kontrole nad sopstvenom teritorijom i granicama.
Španci predlažu da od sledeće godine, nakon što Ostrvo napusti evropsku porodicu država, Gibraltar ostane u zoni Šengena, uključujući slobodu kretanja, a u zamenu za zajednički suverenitet koji bi delili sa Britancima. Predlog je nedavno podnet, o čemu su obavešteni evropski zvaničnici, dok bi britanska vlada trebalo da se ovim povodom oglasi u narednih nekoliko nedelja.
Znajući da Britanci nisu oduševljeni idejom o deljenju odgovornosti, jer su slične predloge ranije izričito odbacivali, iz Madrida podsećaju da je 2006. godine čak 96 odsto građana Gibraltara glasalo da žele da ostanu u Evropskoj uniji.
“Stena”, kako nazivaju Gibraltar, dugo je predmet sporenja oko suverenitetu između ove dve evropske države. Madrid zahteva vlast nad ovom teritorijom nakon što ju je ustupio Britaniji 1713. godine. Bregzit je savršen trenutak da se pomere s mrtve tačke i da se mala teritorija preko Šengena bar delimično podvije pod špansku ingerenciju.
Povezane vesti - BORIS DŽONSON: Neću podneti ostavku da bih izbegao odlaganje Bregzita
Španiji naruku ide nekoliko okolnosti. Osim što su građani Gibraltara na referendumu o istupanju iz EU okrenuli leđa Bregzitu, njima se dopada da i ubuduće stanovnici obe strane špansko-gibraltarsku granicu prelaze bez pasoša. Svakako ne žele da od sledeće godine na ovom mestu postoje kontrole, prevashodno zbog ekonomije i svakodnevnog života, jer mnogi od njih imaju poslove i porodice s druge strane granice. „Indipendent” piše da oko 13.000 ljudi koji žive u Španiji svakodnevno na putu do posla prelaze ovu rampu.
Ali, i Dauning strit se poziva na jak argument kad odbija slične ideje. Britanski premijer nedavno je podsetio da su građani “Stene” glasali da ostanu uz Kraljevinu na dva raspisana referenduma o suverenitetu 1967, a potom i 2002. godine. Džonson je poručio da se njihov odnos nikad neće promeniti – osim ako Gibraltar ne kaže drugačije.
Opasnost koja preti “Steni”, da strogom granicom sa EU preko Španije ostane izolovana, slična je onoj u kojoj se nalazi Republika Irska. Dablin se suočava s mogućnošću da ga Bregzit izoluje uvođenjem čvrstih granica sa Severnom Irskom koje su sada otvorene na čak 275 mesta.
Komentari
