Vesti
08.09.2021. 19:28
U fokusu
12.09.2021. 06:05
Marko R. Petrović
13. septembra u Beogradu
Oproštajna turneja Angele Merkel: Ima li simbolike u njenom planu puta?
Ima li ikakve simbolike u tome što će jedna od poslednjih, ako ne i poslednja međunarodna turneja Angele Merkel kao nemačke kancelarke biti na Zapadnom Balkanu? Na manje od dve nedelje do parlamentarnih izbora u Nemačkoj, Merkelova najpre dolazi u Beograd, 13. septembra, a dan kasnije putuje u Tiranu.
U Beogradu će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a najavljeno je da će razgovarati o političkoj i ekonomskoj saradnji, kao i o evrointegracijama.
Svet
29.08.2021. 16:26
Koliku penziju će primati Angela Merkel
O istim temama će 14. septembra u Tirani razgovarati sa premijerom Albanije Edijem Ramom.
Najavljeno je da će se kancelarka u ponedeljak u Beogradu sastati i sa predstavnicima civilnog društva iz šest zemalja Zapadnog Balkana.
Pre povratka u Berlin kancelarka će održati bilateralne razgovore sa šefovima vlada Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.
Ispada da, baš u skladu sa nadimkom koji su joj dodelili – politička majka balkanskih lidera – obilazi svoju „decu“ pre odlaska u zasluženu penziju.
To predstavlja kraj jedne ere tokom koje je, više od decenije i po, Merkelova igrala jednu od ključnih uloga na Balkanu.
„Verujem da ćemo biti dobri domaćini i da ćemo moći da razgovaramo i saznamo o nemačkom pogledu na Balkan“, izjavio je tokom prošlonedeljnog samita na Bledu Aleksandar Vučić, a potom je naglasio da država ne može brzo da napreduje ukoliko ima Nemačku za protivnika, već samo na svojoj strani.
Činjenica jeste da je Srbija u Nemačkoj i Merkelovoj imala prilično pouzdanog partnera, zahvaljujući delom i dobrim odnosima koje je sa njom izgradio sam Vučić.
A to partnerstvo ogledalo se na više nivoa. Prvi je, svakako, onaj politički, pored ostalog i preko podrške evrointegracijama, pre svega kroz Berlinski proces. A to je inicijativa koju je lansirala upravo sama Merkelova, avgusta 2014. godine, s ciljem da se poboljša regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu kako bi se ubrzao prijem ovih država u Evropsku uniju.
Ništa manje značajno bilo je partnerstvo i na poslovno-privrednom nivou, što se pre svega ogledalo u investicijama koje su iz Nemačke stizale u Srbiju. Nemačke firme koje zapošljavaju hiljade radnika su među najprisutnijima u Srbiji.
Kako, međutim, svaka medalja ima dve strane, tako je i sa ovom srpsko-nemačkom. Jer ona tamnija strana vezana je za odnos zvaničnog Berlina prema kosovskom problemu.
Nemačka je, naime, jedna od onih zemalja koja nepopustljivo stoji na stanovištu da je pitanje nezavisnosti Kosova gotova stvar o kojoj dalje ne može da se razgovara.
Svet
08.09.2021. 15:42
Poznato kada će Angela Merkel posetiti Srbiju
Svet
06.09.2021. 12:01
Talibani: Srdačno bismo primili Merkelovu
Tačnije – može, ali samo oko postizanja „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa uz međusobno priznanje“. Upravo je Berlin, naime, zaslužan za ovu formulaciju iza koje se čak i neskriveno od Srbije traži da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
U skladu sa tim, Nemačka se oštro protivila bilo kakvoj pomisli o mogućem prekrajanju granica, razmeni teritorija ili bilo čemu drugom što bi moglo da liči na novo razgraničenje na Balkanu.
Isti stav, naravno, Nemačka ima i kada je Republika Srpska, odnosno Bosna i Hercegovina, u pitanju. O tome svedoči i podrška koju je od Merkelove dobio novi visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, Oskar Šmit, iako su nezadovoljstvo njegovim postavljanjem iskazali gotovo svi, a najviše srpska strana.
Komentari
