Advokat Anto Nobilo: "Pravda je žrtva politikantstva"

Ime je u struci stekao još u staroj Jugoslaviji kada je, na primer, bio tužilac u slučaju protiv Andrije Artukovića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske.

Iako je protiv sebe imao "tešku artiljeriju“ u vidu iskusnih i priznatih advokatskih veličina poput Srđe Popovića i Silvija Degena, Nobilo je slučaj briljantno doveo do kraja. Da mu je pravda iznad svega, pokazao je i kada se 1993. godine, usred rata, zalagao za to da grupa Tomislava Merčepa odgovara zbog ubistva srpske porodice Zec u Zagrebu na početku sukoba.

Time je, međutim, zapečatio svoju tužilačku karijeru i otisnuo se u advokatske vode.

"Srpske žrtve ne interesuju ni Srbe"

Intervju Milan Koljanin

Intervju Milan Koljanin

Vesti 19.07.2021. 22:05

"Srpske žrtve ne interesuju ni Srbe"

A plejada njegovih branjenika išla je od kontroverznih biznismena Miroslava Kutlea i Hrvoja Petrača, preko bivšeg šefa Udbe Josipa Perkovića, do generala Tihomira Blaškića, načelnika HVO-a u Mostaru, kojeg je zastupao u Hagu.

Zbog svega toga, reči koje izgovara Nobilo imaju težinu. Pa tako ima težinu i kada kaže da Srbija ima "strašan argument“ kada je pokrenula proces za zločin na Petrovačkoj cesti iz avgusta 1995. godine jer Hrvatska punih 27 godina ne samo da nije pokrenula proces, nego ni istragu o tome što su avioni Hrvatskog zrakoplovstva raketirali kolonu izbeglica, usmrtivši pritom deset osoba.

Istina o Petrovačkoj cesti

Raketiranje izbeglica

Raketiranje izbeglica

Vesti 15.10.2022. 16:51

Istina o Petrovačkoj cesti

Prvo ročište koje je u tom procesu bilo zakazano za 14. oktobar pred Višim sudom u Beogradu nije održano jer je sudija procenio da nema uslova za to. Optuženi, naime, nisu bili prisutni, a po svemu sudeći zbog stava hrvatskih vlasti nisu primili ni optužnicu te samim tim nisu mogli ni da se spreme za odbranu.

"Da, to je sada problem. Generalno, suđenja u odsutnosti u Evropi se ne smatraju kao pravedna suđenja jer okrivljenik nije prisutan, okrivljenik se ne može braniti, ne može predlagati dokaze, i suđenja u odsutnosti se izbegavaju.

Nažalost, i u Hrvatskoj na isti način postupaju. Često se sudi u odsutnosti, ali zato ako se okrivljenik pojavi onda smo u obavezi ponoviti kazneni postupak baš zbog tih manjkavosti. Ovde je još jedna manjkavost što je izostala međunarodna pravna saradnja između Republike Hrvatske i Srbije. Jer Hrvatska je očigledno odbila da prihvati te optužnice, odbila je da prihvati pozive i nije organizovala, odnosno nije dostavila optuženima poziv, i nije dostavila optuženima optužnicu. Tako nema dokaza da su optuženi primili poziv, ali su odbili doći na sud. I pretpostavljam da su to razlozi koji su naveli sudiju da odgodi raspravu jer se nisu stekli procesni uslovi“, kaže Anto Nobilo na početku razgovora za "Ekspres“.

To što Hrvatska, pozivajući se na zakon iz 2011. godine, ne želi da prihvati bilo kakva dokumenta koja se tiču procesa u Srbiji ne doprinosi ni okrivljenima, a u krajnjoj liniji ni poboljšanju odnosa između dve države jer će stalno ostati neki nerešeni slučajevi.

"Da. Naime, Srbija i Hrvatska su u prošlosti prilično uredno sarađivale što se tiče međunarodne pravne pomoći. Znam nekoliko slučajeva, u više sam i ja učestvovao, da smo iz Beograda mogli putem video-veze nesmetano saslušavati svedoke i da je sve to urađeno veoma profesionalno i vrlo kvalitetno.

Međutim, ovakva opstrukcija sa hrvatske strane će verovatno izazvati reakciju sa srpske strane, pa će onda u budućnosti i hrvatski sudovi imati problema kod izvođenja dokaza u slučajevima gde je potrebna pravna pomoć iz Srbije. A u konačnici, kako kažete, neće sigurno doprineti dobrim odnosima između Srbije i Hrvatske.

Ali sve je to, po meni, marginalno. Po meni je primarno da se sprovodi pravda. Da se krivci izvedu pred sud. A na ovaj način ako dođe do međusobnih opstrukcija, ta opstrukcija se može proširiti i na klasični kriminal i na druge vidove kriminala i zasigurno da će sve to skupa ići u tom pravcu. Jer nedvojbeno je da je ovaj prostor pun cirkulacije ljudi, dobara. Nisu državne granice sprečile da Srbi posećuju Hrvatsku i Hrvati Srbiju. A onda posle svega tu cirkulišu i kriminalci.“

Šta će, o Jasenovcu, otkriti tajne arhive Vatikana?

Zločini NDH

Zločini NDH

U fokusu 29.10.2022. 18:10

Šta će, o Jasenovcu, otkriti tajne arhive Vatikana?

A njima ide naruku to što ne postoji ta međunarodna pravna saradnja.

"Da, što je gore, to je njima bolje. Granice za kriminalce ne postoje. Dakle, kriminalac će naći svog partnera kriminalca u drugoj državi, i ako mu je vruće u vlastitoj državi, on će se sakriti u onoj drugoj državi. Ili će transakcije sprovesti u drugoj državi gde će to biti skriveno od njegove matične države. Dakle, na taj način samo se pogoduje kriminalu.“

Da se vratimo na temu ratnih zločina. U Srbiji se već godinama sudi ljudima koji su optuženi za ratne zločine, i uglavnom su to ili pripadnici JNA ili nekih paravojnih formacija. Utisak je da u Hrvatskoj i kada ima suđenja da su uglavnom optuženi pripadnici srpskog naroda, a da je mnogo manje onih koji su optuženi za zločine protiv srpskog civilnog stanovništva.

"U pravu ste. To je zaista tako, iako ja operativno sudelujem na tim poslovima, mogu reći da u sadašnjim godinama, gotovo svi ili svi koji su optuženi ili su Srbi ili su pripadnici nekog drugog naroda, ali su bili pripadnici pobunjenih jedinica na teritoriji Republike Hrvatske. Hrvatska je nešto sudila u periodu kada smo sticali uslove za ulazak u Evropsku uniju, kada smo bili pod monitoringom tela Evropske unije. Postojalo je poglavlje 23 pravosuđe, gde je najveći problem bio Hrvatskoj kako zadovoljiti uslove iz tog poglavlja 23. Tada je još radio i Hag, i tada je bilo na neki način aktivnosti i suđenja i za Hrvate koji su počinili kaznena dela.

Ali nakon što smo otišli u Evropsku uniju, ovi političari su shvatili otprilike da smo ispunili te uslove, da smo što se tiče rata u odnosu na krivicu hrvatskih vojnika zadovoljili sve što Evropa ili Hag od nas traže i da tu više mi ne bismo imali nekog posla. Tako da se sada uglavnom sudi Srbima za zločine u Hrvatskoj. I to je glavni problem. Na osnovu takvog jednog stava je i stav da ne prihvatamo uopšte učestvovanje u postupku za zločine na Petrovačkoj cesti jer se smatra da je ta priča, što se tiče hrvatskih zločina, završena i da nema više nikakve potrebe da se otvaraju ti slučajevi gde bi Hrvati bili optuženi. Tim više što sadašnjoj političkoj garnituri, koja jeste desna stranka HDZ, ali postoji i njena desna frakcija, odnosno još desnije stranke od HDZ-a, koje su objektivno toj stranci opasnost.

Nije levica za njih opasnost, nego još desnije stranke, a te desne stranke su više nacionalističke orijentisane, uvek više isključive. Takvi neki procesi bi u političkom smislu vladajućoj stranci pravili probleme, otvarali bi njihove desne bokove, bili bi izložene jačoj kritici radikalnih nacionalističkih stranaka. I jednostavno uticajem na pravosuđe, i na državno odvjetništvo koji nažalost postoji, mislim da je stvorena atmosfera da je Hrvata jako, jako teško optužiti. Dakle, imamo neravnopravnost pred zakonom na osnovu nacionalne pripadnosti i to treba objektivno primiti.“

ZAGREBAČKI ADVOKAT NOBILO: Na suđenju Perkoviću su identifikovali Arkana

Vesti 12.11.2019. 14:11

ZAGREBAČKI ADVOKAT NOBILO: Na suđenju Perkoviću su identifikovali Arkana

Da li to znači praktično da je pravda žrtva u ovom slučaju politike ili politikantstva?

"Da, pravda se može vrlo lako vršiti. Imamo sposobnu policiju, ni tužilaštvo baš nije totalno nesposobno što se tiče ratnih zločina, i pravosuđe takođe. Sve zavisi od političke odluke. A političke odluke kada se radi o zločinima jesu da imate okupljanja, recimo u Vukovaru, nekih političkih stranaka ili imamo Ministarstvo branitelja, što je raritet, i iz tih krugova dolaze politički pritisci na vladajuću stranku. Vladajuća stranka pokušava kupiti mir sa desnim snagama u Hrvatskoj. I posledica toga je da nećete moći optužiti, recimo, pilote.

Da se vratim Petrovačkoj cesti, Srbija je optužila ljude koji nisu bili u avionima, već po komandnoj odgovornosti ljude koji su bili zapovednici eskadrila. Ok, Srbija je to optužila. Ali bilo bi onda logično da Hrvatska, ako nije već preuzela celi slučaj, a po meni je trebala, trebala je utvrditi koji piloti su to bili. Pa onda da li su ti piloti videli kakve vojne ciljeve ili su pucali i raketirali direktno u civilnu kolonu. Hrvatska ima te pilote, svedoke, dokumentaciju, sve to je u rukama Hrvatske. Međutim, nikom nije palo na pamet da uopšte obavi takvu istragu da vidimo ko je to pucao, zašto je neko pucao po civilima. To je, dakle, politička odluka da se ne ide u takve procese ako nije velika nužda ili veliki pritisak nekih spoljnih političkih faktora. A u ovom slučaju, očigledno, nije.“

Da li mislite da nešto tu može da se promeni i da je neko uopšte spreman da nešto promeni po tom pitanju?

"To je, po meni, još gora situacija. Za mene je to ostalo najveće razočarenje da je HDZ desno orijentisan i da ne želi na jednak način da progoni sve zločince. To je meni manje-više i svima nama jedna stara priča i to je jednostavno takva pozicija te stranke. Međutim, iznenađujuće i šokantno je da niti jedna opoziciona stranka, dakle, koje su levo liberalne provenijencije, što bi bilo prirodno da zauzmu suprotan stav, nije zauzela suprotan stav. Zaćutali su mediji.

Da se ovo dogodilo ’90-ih godina kada je bio Tuđman, levo liberalni mediji bi skočili, nezavisni intelektualci bi skočili. U doba kada je bio ’Feral tribijun’, ’Globus’, ’Nacional’, iz ’90-ih godina, oni bi razapeli Tuđmana u to doba. Međutim, sada imate jedan poseban način ćutanja, vi nemate medija, osim možda N1 televizija koja bi drugačije pozicije dala u javnost. Nijedna opoziciona stranka nije zauzela suprotni stav. Ćute i nezavisni intelektualci. To je još više zabrinjavajuće. To je očigledno na neki način konsenzus u društvu – ne dirajmo to. Da je to samo HDZ, pa hajde, možda na sledećim izborima padnu pa će onda biti neka druga politika. Bojim se da je to trajna politika.“

Šta je razlog za stvaranje tog konsenzusa?

"Teško je to reći. Naime, ja shvatam, a i vi morate shvatiti otprilike hrvatsku poziciju. Dakle, objektivno su Hrvati globalno gledajući bili u pravu. Imali su ustavno i međunarodno pravo uspostaviti ustavnopravni poredak na celoj teritoriji međunarodno priznate Republike Hrvatske. Dakle, mi smo na neki način, ne na neki način, nego suštinski, vodili odbrambeni rat. To vam je međunarodnopravno apsolutno nedvojbeno i u konačnici cela ta teritorija je vraćena Republici Hrvatskoj. I sada u okviru toga mnogi ne mogu shvatiti da i u nekom opravdano odbrambenom ratu možete napraviti zločin.

Zatim, uvek kad ukazujete na hrvatske zločine, ukazuje se na srpske zločine koji su, po svemu sudeći, bili veći i jači. Bar po našoj proceni. Međutim, to je sve pogrešan način razmišljanja. Ne možete jedan zločin opravdavati drugim. Ne možete svoj zločin opravdavati pravno ispravnom pozicijom.

To je kao da policajac deluje u okviru zakona i onda uhvati lopova, i onda ga likvidira. Jednostavno to tako ne ide. Međutim, vidim da ni iz Evrope nema nekih većih pritisaka na Hrvatsku. Bili su u prošlosti veliki i strašni pritisci na Hrvatsku za progon ratnih zločina. Mi smo neke od najpopularnijih generala izručili u Hag. Da Tuđman nije umro, i on bi isto završio u Hagu, kao što bi i Izetbegović završio da nije umro. Isto kao Milošević.

Tada smo bili izloženi ogromnim pritiscima iz sveta i Evrope, međutim, sve je to nestalo. Mi smo postali članica Evropske unije, na neki način u mejnstrimu smo, preko Plenkovića držimo neku politiku središnje struje Evropske unije i mi smo sada prihvaćeni. Uskoro, evo za Novu godinu će se šengenska granica pomaknuti i mi smo potpuno spojeni sa Evropom.

Dolazi euro kao valuta i završili smo u potpunosti integraciju, solidarni smo sa NATO-om i sa svim ovim što se sada događa. I u tim okolnostima moguće je da u puno većim problemima koji sada u svetu vladaju, jednostavno ovo sve skupa izgleda minorno da li Hrvatska goni ovog ili onog za ratni zločin. I tu više nema pritiska. Hrvatska je oslobođena tog pritiska. I sada je na vlasti desni centar koji je više nacionalistički nego što bi bilo za moj ukus, ali to je tako. Narod ih je izabrao i tu nema nikakvog poticaja, a oni sami nemaju potrebe da krenu u nekakav progon i na hrvatskoj strani.“

Da li to znači da će oni ljudi, oni Hrvati koji su počinili zločine, praktično biti abolirani za to što su uradili jer nema volje da se dalje radi na tome?

"Da, u kombinaciji sa prirodnim tokom stvari. Dakle, prošlo je tridesetak godina. Ljudi, ako su bili u punoj snazi 40-50 godina, pa to je još 30, videćete da ide prirodni kraj cele te jedne generacije. Po prirodi stvari to će prestati da bude problem jer ljudi jednostavno umiru i to je otprilike tako.“

Šta nam to ostavlja za budućnost? Da li nam ostavlja to da će neko uvek moći da kaže – vi niste uradili to i to. I opet će doći neko ko će, kako ste rekli, zločin opravdavati zločinom.

"Nažalost je to tako. Ako se stvari ne reše unutar generacije koja je stvorila problem, u istorijskom smislu to ostaje otvoren problem. I ako neko želi zloupotrebiti, uvek će zloupotrebiti. To je jednostavno tako. I za to možemo navesti niz primera. Ali recimo, postojanje ustaša kod Hrvata i logora smrti tipa Jasenovac, Vučić i vaša politička elita svako malo stavljaju na nos Hrvatima u tim svojim političkim prepucavanjima. Hrvati stavljaju na nos Srbima – vi ste nas napali, i to će ostati zauvek. Ljudi jednostavno zloupotrebljavaju povijest.

Činjenica je da su ustaše bili Hrvati, ali je isto činjenica da je većina stanovništva bila na partizanskoj strani, i da su te ustaše zajedno sa hrvatskim Srbima pobedili, pobili, šta god. Tako da je Hrvatska u Narodnooslobodilačkom ratu, ja bar tako gledam, oprala tu ljagu sa svog imena. Ali onaj koji hoće naneti neko zlo uvek će vam to staviti. Isto i suprotna strana, Srbe ovde uvek nazivaju četnicima, četnici su na lošem glasu u Bosni i Hrvatskoj zbog saradnje sa fašistima, i zločinima koje su napravili. I to će biti otvoreno. Isto tako i iz ovog rata. Sve što jedna strana smatra da je stvoreno i da pravda nije zadovoljena koristiće se kada joj se ukaže da je potrebno pogoršati odnose. I tu onda nemate kraja.“

Ulazimo u jedan začarani krug.

"Zavisni od okolnosti. Ako ulazimo u mirna razdoblja, onda ćete imati ekstremiste koji će u medijima nešto govoriti i to nema velike štete. Međutim, ako ulazimo u neka ružnija vremena, a nekako nam miriše da bismo sada mogli biti na početku ružnih vremena, onda iz tih stavova mogu i ružna dela proizaći u nekoj budućnosti. Iako se nadam da ima dovoljno pameti i da se izvuče pouka iz istorijskih događaja.“

I samo kratko da se vratimo na suđenja koja su bila u Hrvatskoj. Imamo suđenje za zločin na Koranskom mostu koje je trajalo, ako se ne varam, 23 godine. Prve presude bile su oslobađajuće da bi na kraju došla ta osuđujuća, ako se ne varam, na svega četiri godine zatvora. U pitanju je ubistvo 13 ljudi, 13 zarobljenika, 13 ljudi koji nisu mogli da se brane, koji...

"O tome znam sve jer ja sam odgojen u Karlovcu. Ja sam do završetka vojnog roka živeo u Karlovcu. Dakle, apsolutno znam i sudionike, znam i situaciju u Karlovcu, znam sve. Tamo je bio i očevidac, momak je preživeo. Još je bilo gore od toga. Taj koji je pobio ljude na Koranskom mostu je proglašen počasnim građaninom Karlovca u ’90-im godinama. A nažalost...“

Nedavno je dobio i mural.

"Da, dali su mu i mural. Ali za sve ovo vreme Karlovac se nije izjasnio o tome. Ja sam u Karlovcu pre jedno godinu dana držao govor na promociji jedne knjige o Karlovcu, kada sam rekao i da deset godina nisam hteo doći u Karlovac zbog tog zločina i zbog ćutanja Karlovčana na taj zločin. Na neki način sam se naljutio i nisam hteo da kontaktiram sa zvaničnicima iz Karlovca, i nisam hteo raditi u Karlovcu. Jer, taj zločin je strašan sam po sebi. Ali ja nisam čuo znakove protesta građana. I to je bilo najstrašnije. I ta tišina koja je vladala u Karlovcu je bila najstrašnija.“