Vesti
23.12.2020. 15:50
Đoko Kesić

U našoj javnosti

Bajden i „trampizmi“ u Srbiji

h_52963780.jpg

U našoj javnosti posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama prave se temeljne analize šta sleduje Srbiji dolaskom Džozefa Bajdena

U našoj javnosti posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama prave se temeljne analize šta sleduje Srbiji dolaskom Džozefa Bajdena u Belu kuću. Te analize prvenstveno su podgrejane činjenicama da je gospodin Bajden bio jedan od prvih jastrebova u vremenima Bila Klintona da se protiv Srba u vreme raspada SFRJ i njenog krvavog raspleta u građanskom ratu zauzmu što tvrđi stavovi i da se bombarduju srpske vojne snage u BiH i na kraju da se bombarduje Srbija 1999. godine, što je dovelo do stvaranja kvazidržave Kosovo.

Sa tog stanovišta, strahovi Srba su opravdani, ali se zaboravlja da se svet od kraja 20. veka do danas temeljno promenio, da Amerika nije ono što je bila, tako da danas tu globalnu moć mora da deli sa Kinom i Rusijom. Zbog tih činjenica, a i zbog sebe same, Amerika danas ima prečih briga od Srba i Srbije (kao što je uvek i bilo), o čemu piše i Ijan Bremer, predsednik „Eurazija grupe“ i urednik u časopisu „Tajm“, u tekstu „Zašto svet pod predsednikom Bajdenom neće biti mnogo drugačiji“, a koji prenosi „Nedeljnik“:

“Novembarski izbori još jednom su dokazali da je ova zemlja podeljenija od bilo koje druge napredne industrijske demokratije, što je poseban problem za državu koja bi trebalo da predvodi svetski poredak. Levica protiv desnice, establišment protiv antiestablišmenta, oni koji strahuju od pandemije protiv skeptika. Sve političke razlike su dovele do toga da je američka i politička klasa mnogo manje zainteresovana da izigrava svetskog policajca i da se upusti u vojne avanture koje takav epitet zahteva...“

SAD će podržati EU

Ovo je bez sumnje još jedna razumna poruka koja naglašava da Amerika ima mnogo prečih, prvenstveno unutrašnjih problema, koje, kako piše Ijan Bremer, „ne može da reši bilo koji predsednik SAD u jednom, a možda ni u dva mandata“.

Social Network Post 1920x10802

Sve pomenuto svakako ne opovrgava tvrdnje da administracija novog predsednika SAD Džozefa Bajdena već najavljuje interesovanja da podrži ideju EU poznatu kao „Berlinski proces“, koji podrazumeva stvaranje „novog ekonomskog prostora od šest država“ koji bi predstavljao male ekonomske unije poznate kao „mini Šengen“.

U poslednjih tridesetak dana više uglednih analitičara i diplomata se osvrtalo na ovu temu, a među njima i ugledni engleski diplomata i profesor na Kembridžu Timoti Les. Zapravo njegov tekst na portalu openDemokracy opsežno se bavi ovom inicijativom, koja je u našoj javnosti izazvala veoma oprečne reakcije.

Najpre u našim medijima, nespretno i nezgrapno, objavljivani su tekstovi tipa „Bajden pravi novu Jugoslaviju“ i slično, čega u tekstu Timotija Lesa nema. On zapravo govori o stvaranju „novog multietničkog tržišnog entiteta na Zapadnom Balkanu, na čijem čelu bi bila Srbija, odnosno Beograd“. Gospodin Les isključivo govori o mogućim ekonomskim integracijama na Zapadnom Balkanu između zemalja koje nisu primljene u EU, a nikako o nekakvoj novoj državnoj zajednici, federalnoj ili konfederalnoj.

Nije nepoznato da je u EU preovladalo konceptualno tržišno opredeljenje stvaranja „ekonomskog saveza šest država Zapadnog Balkana“, koji bi umanjio političke razlike i etnička trvenja, prvenstveno na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i BiH, koja prete da se pretvore u ratna žarišta. „Berlinski proces“ je pokrenuo treći kabinet kancelarke Angele Merkel 2014, nastavljen u Beču 2015, Parizu 2016... Inicijativa je pokrenuta u vreme porasta evroskepticizma, posle odluke predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da se u narednih pet godina ne planira proširenje EU.

Povezane vesti - BAJDEN: Dejton doneo mir, ali posao nije u celosti završen

Što znači da će administracija Džozefa Bajdena podržati ovu inicijativu EU, kao što je to podržao i odlazeći predsednik SAD Donald Tramp. Podrška Vašingtona je na Zapadnom Balkanu podgrejala strahove da će Bajden, shodno svojim ranijim političkim stavovima, krenuti oštro protiv Srba i nastaviti sa beskompromisnom podrškom starim miljenicima Albancima i muslimanima. Ovu sumnju podgrejava izjava Danijela Servera, profesora na vašingtonskom univerzitetu „Džons Hopkins“: „Medlin Olbrajt biće uključena u pregovore o Kosovu“.

Promene

Nasuprot ovim starim ratnim pokličima, mnogo ozbiljnije bi trebalo prihvatiti tvrdnju Ijana Brenera, koji u pomenutom tekstu piše: „Čak i da američka javnost i politički establišment budu želeli da SAD ponovo preuzmu svoju ulogu svetskog lidera, svet se drastično promenio od konca 20. veka, toliko da mu možda i nije važno šta Amerika želi“.

Opšti je utisak da pretnja profesora Servera gospođom Medlin Olbrajt, nekadašnjom šeficom diplomatije SAD pod Bilom Klintonom, podseća na snagu strašila u konopljama. Svet je danas, na sreću, pametniji, daleko je od ludila s kraja 20. veka. Ne predvodi ga bezumlje i njegovi autori Klinton – Olbrajt, najveći ratni zločinci u drugoj polovini 20. veka.

[caption id="attachment_313559" align="aligncenter" width="655"]Medlin Olbrajt; Foto: Shutterstock Medlin Olbrajt; Foto: Shutterstock[/caption]

Vratimo se „malom Šengenu“. Britanski diplomata Timoti Les takođe smatra da je tanka nada muslimana i Albanaca da će Bajden krenuti „đonom protiv Srba“. Naprotiv, on tvrdi da će Beograd biti centar „novog multietničkog tržišnog entiteta“. „Srbija je ekonomski i politički ojačala. Konsolidovala se na način koji podrazumeva prevazilaženje opšteg haosa koji je (uz stranu ’pomoć’) nastao posle 5. oktobra. Beograd ima snažnu vlast koju je teško ugroziti. Bez obzira na sve probleme, Srbija se razvijala brže od svog okruženja. Uspešno se geopolitički postavila izbegavajući konfrontacije sa Zapadom, razvija strateško partnerstvo s Rusijom i Kinom... U takvim okolnostima veći pritisak na Srbiju bio bi kontraproduktivan za Zapad...“, piše Timoti Les.

Politički analitičari u Srbiji, reagujući na prvu loptu, kažu „da će Srbija ’malim Šengenom’ biti ucenjena da prizna tzv. državu Kosovo, da je velika pretnja za opstanak Republike Srpske... Nema sumnje da će Brisel i Vašington pritiskati Srbiju da prihvati tzv. državu Kosovo da uđe u UN, da u Bosni i Hercegovini Sarajevo centralizuje upravu nad celom BiH po sistemu jedan čovek, jedan glas.

Mnogi zaboravljaju da je Slobodan Milošević pre definitivnog raspada SFRJ insistirao na demokratskom principu „jedan čovek, jedan glas“, što su Tuđman, Izetbegović, Brisel i Vašington „prepoznavali“ kao velikosrpsku hegemoniju. Međutim, Srbija danas i Srbija s kraja 20. veka nisu iste, nije ni svet, koji je na sreću postao sigurnije mesto za življenje zato što je već dve decenije bipolaran.

Povezane vesti - INTERVJU LJILJANA SMAJLOVIĆ: I sa Bajdenom se može izaći na kraj

Šta to sve moguće čeka Srbiju u narednim godinama, šta bi ona trebalo da radi na domaćem i međunarodnom planu, „Ekspres“ je razgovarao sa Ljiljanom Smajlović, uglednom srpskom novinarkom, ozbiljnim poznavaocem savremene međunarodne politike, dr Srećkom Đukićem, diplomatom i članom Foruma za međunarodne odnose, i dr Nevenom Cvetićaninom, predsednikom Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka u Beogradu.

„Nema ekonomskih novina, a tek povoljnosti u današnjem svetu koje nemaju izvesnu komunikaciju sa geopolitikom“, kaže za „Ekspres“ Ljiljana Smajlović, novinar i spoljnopolitički znalac.

"Mali Šengen"

-I bez „malog Šengena“ Zapad nas pritiska da priznamo Kosovo, deo tamošnjih političkih elita se ježi na pomen Republike Srpske. Dakle, tu nema ništa novo. „Mali Šengen“ je dobar za Srbiju i ja bih ga odmah prihvatila. Jer Nemačkoj odgovara tržište EU, a Srbija je „Nemačka“ u „malom Šengenu“. Srbija mora da brani svoj suverenitet i nezavisnost na svakom koraku, „mali Šengen“ je potreban Evropskoj uniji i Americi, on smanjuje politička i etnička trvenja, na Zapadu su sračunali da će preko novčanika te zađevice biti umanjene, što znači da u perspektivi svi dobijaju. A to što je Srbija na Zapadnom Balkanu najstabilnija ekonomski i politički, to ide nama u korist. Ide nam u prilog i to što Srbija ima izgrađene ekonomske i političke odnose sa Kinom i Rusijom, a Brisel i Vašington bi njihov uticaj da udalje od Zapadnog Balkana - zaključuje Ljiljana Smajlović.

Gledano iz ugla bilo koje od država Zapadnog Balkana, uključujući tzv. državu Kosovo, „mali Šengen“ je velika šansa za ubrzaniji razvoj, ekonomski, socijalni i kulturološki napredak, razbijanje nacionalnih zabluda i neobaveštenosti, da svi o svima naučimo mnogo, da se bolje razumemo i jasnije vidimo.

Za Srbiju „mali Šengen“ znači da bi opet svi Srbi koji žive u BiH, Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji, u Severnoj Makedoniji, živeli u jednoj ekonomskoj interesnoj zajednici. To je opet bitno drugačije od ovog ničega u čemu smo nacionalno rasuti.

Diplomata, publicista i član Foruma za međunarodne odnose dr Srećko Đukić „mali Šengen“ vidi kao poprište geopolitičke borbe između EU i SAD sa jedne, i Rusije i Kine sa druge strane.

-Predugo „ostatak“ Balkana iščekuje da postane aktivni učesnik evroatlantskih integracija, ne više samo kao objekat. Dugo je i nesnosno decenijsko čekanje ovog „ostatka“, štaviše nazvanog „Zapadni Balkan“, da se nađe u članstvu Evropske unije, da zajedno sa njemu ravnim državama i narodima, poput Bugarske i Rumunije, sriče evropske vrednosti i na konto knjiži evropske pare za razvoj, uživajući privilegije nerazvijenog juga. Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i teritorija Kosova, „mnogo“ ih je na broju, male su po ukupnoj teritoriji, još manje po stanovništvu, a tek po ekonomskoj snazi naspram ekonomske velesile EU. Otuda ne bi trebalo da je problem da su u tom okrilju.

[caption id="attachment_313555" align="aligncenter" width="686"]Medlin Olbrajt i Hašim Tači; Foto: Facebook official page Hasim Taci Medlin Olbrajt i Hašim Tači; Foto: Facebook official page Hasim Taci[/caption]

Geopolitika pak na primeru Zapadnog Balkana se poigrava i pokazuje potencijale u (ne)predvidivim međunarodnim odnosima. Brisel je zamislio da Zapadni Balkan ogradi od stranih uticaja, rezerviše za sebe za neka bolja, besproblemna vremena, ako ih ikada bude. Međutim, „pusto mesto ne biva“! U „prazan prostor“ počele su da se ubacuju druge sile, Rusija, Kina, Turska, da šire sferu uticaja, jačajući svoje pozicije kod članica tog „evroatlantskog kluba“ na čekanju, pružajući im ekonomski oslonac i podršku, na primer u Srbiji, Crnoj Gori, pa i Hrvatskoj. Kina, uostalom, prodire i u Uniju. Za Rusiju „ostrvo Zapadni Balkan“ je idealno mesto za iskrcavanje u, za nju zaključanu Evropu, za nesporni vojnopolitički uticaj u Srbiji i Republici Srpskoj. Sve to kvari zapadne račune.

„Maligni“ uticaj Moskve i kineski ekspanzionizam osvajaju „pusto mesto“. „Mali Šengen“ i „Berlinski proces“ nove su ponude.

„Šengen“, iz koga su SAD, promoviše Beograd, kao „svoju“ trgovinsku i komunikacionu inicijativu tri slobode i ekonomskog prostora. Balkanska inicijativa uspeva ako ima inspiraciju van regiona.  Ali „mali Šengen“ je podelio „mali“ „Zapadni Balkan“. Uz vatrenog zagovornika Beograd su Skoplje i Tirana. BiH je po običaju podeljena, nevoljna je Crna Gora, najdalje odmakla u evroatlantskim integracijama, jer preferira što brži ulazak u EU i smatra ga mogućom kočnicom. U „malom Šengenu“, tzv. Republika Kosovo vidi obnavljanje neke Jugoslavije, u svakom slučaju novu dominaciju Srbije.

Uloga Nemačke

Šta je u stvarnosti „mali Šengen“? Unija u EU? Ne može se isključiti. Mi živimo doba kriza. Više od deset godina svet se kreće iz krize u krizu, ne štedeći nikog, pa konačno ni Kinu. „Mali Šengen“ može biti jedan evropski krug o kojima se govori(lo). Geostrateški pak „mali Šengen“ je aktivna čekaonica-igraonica za zemlje Zapadnog Balkana do momenta kada je EU spremna da se ozbiljno pozabavi njihovim prijemom. Kvazi „Šengen“ treba jače te zemlje da veže za Uniju, ograđujući ih od „štetnih“ spoljnih uticaja. „Mali Šengen“ je međuprojekat do punog članstva, prelazno stanje gde se uigravaju uloge dok neznano kada se otvore vrata „raja“. Geopolitičko usmerenje pak ka EU još više zavisi od istinske posvećenosti svake zemlje posebno.

Povezane vesti - Izbori koji će promeniti svet

Nemačka kancelarka Angela Merker, uviđajući da bez jasne evropske perspektive Zapadni Balkan postaje „lak plen drugih sila“, lansira „Berlinski proces“ prvenstveno za infrastrukturno povezivanje i pripremu za članstvo. (Kod nas se ističe izgradnja autoputa Niš-Priština.)

Geopolitička borba za Zapadni Balkan je u punom jeku. Tu se još ukrštaju i sudaraju interesi vodećih igrača. Godine pred nama su godine raspleta za Zapadni Balkan - kaže dr Srećko Đukić, ambasador i publicista iz Foruma za međunarodne odnose.       

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije IDN, analizira sva očekivanja, jer su jedni predsednika Bajdena dočekali „kao mesiju koji će sa Zapadnog Balkana proterati „trampizme“, a drugi strahuju da će za njih doneti apokalipsu i uništenje“, u ekskluzivnom razgovoru za „Ekspres“ kaže:

-Otkada je postalo izgledno da će novi američki predsednik postati Džo Bajden, na Balkanu su o njegovoj budućoj administraciji počeli da se ispredaju mitovi i legende, te je za jedne na Balkanu on dočekan kao željno čekani politički mesija koji će region izbaviti od „trampizma“ i spakovati stvari konačno na pravi način, dok je u predstavama drugih on postao anđeo uništenja koji će nužno značiti konačnu nacionalnu propast i apokalipsu. Pojedini krugovi na Balkanu su, kao što smo čuli iz niza reakcija proteklih nedelja, skloni da govore da će Bajdenova politika u regionu biti potpuno različita od Trampove, dok drugi krugovi smatraju da se zapravo neće mnogo toga promeniti i da će Bajden nastaviti tamo gde je Tramp stao, menjajući možda samo metodologiju.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
3°C
15.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve