INTERVJU LJILJANA SMAJLOVIĆ: I sa Bajdenom se može izaći na kraj

INTERVJU LJILJANA SMAJLOVIĆ: I sa Bajdenom se može izaći na kraj


Za nešto više od dve nedelje u Americi će biti održani novi predsednički izbori. Da li će u Beloj kući ostati republikanac Donald Tramp ili će 46. američki predsednik biti demokrata Džo Bajden, pitanje je kojim se bave svuda u svetu. Utisak je da i u Srbiji mnogi na ove izbore gledaju sa većom pažnjom nego što su to činili kada je biran srpski predsednik. Zbog čega su američki izbori toliko važni? Da li su oni zaista događaj od kojeg zavise globalna dešavanja? Kako oni mogu da utiču na Srbiju, odnosno da li je za Beograd bolje da na čelu SAD bude Tramp ili Bajden, sve su to pitanja na koja smo odgovore potražili od Ljiljane Smajlović, novinarke i vrsnog poznavaoca američke spoljne politike.

Na početku, kako kaže sagovornica „Ekspresa“, jasno je da „svaki predsednik Amerike utiče na svet više nego što svet utiče na Ameriku. Tako da je svaki izbor svakog predsednika veoma važan“.

„Najnovija tumačenja kako su ovi izbori mnogo važniji nego oni pre su ideološka konstrukcija po kojoj je Tramp populista i liberalan vođa. Pa ljudi razmišljaju o tome da, ako Tramp sada padne, da liberalizam neće pobediti i da će ponovo da prevagnu, kako ih ja zovem, snage statusa kvo, a to su one snage koje su na vlasti na Zapadu poslednjih 50 godina. Odnosno da će da se ispostavi da je Tramp bio akcident, greška istorijska, nešto što ćemo odbaciti i da ćemo zapamtiti da ne smemo da zapadamo u takve greške. Ja se sa tim uopšte ne slažem.“

Vi, dakle, verujete da Tramp nije samo akcident, greška…

„Ja mislim da je Tramp američki proizvod barem u istoj meri u kojoj je i Obama. Mislim da je Tramp jedan od simptoma nezadovoljstva ljudi tim dugo vladajućim poretkom na Zapadu koji se naziva liberalnom demokratijom. Mislim da je veoma mnogo ljudi razočarano u to u šta su dugo verovali – da elite rade za nas i da će one postepeno sve da nas prevedu u neki bolji svet, u kojem neće biti važno ko je homoseksualac a ko nije, ko je crn, a ko nije i gde će elita da deli bogatstvo sa ostatkom građana. U međuvremenu se razlike povećavaju. Mislim da ljudi više neće da prihvataju reč elite da će jednog dana svima biti bolje i da je ovo simptom bitnog loma u svim društvima, i zapadnim i našem. Imam teoriju da je, na neki način, Aleksandar Vučić u stvari 2012. godine bio najava te promene. I ne samo što on nije akcident, nego su to vrlo slični procesi. A potvrdu za to vidimo u činjenici da stara elita, ona koja je držala vlast jedno vreme, i njena ideologija na vrlo sličan način reaguju na Vučića ovde kao i američki staleži koji su dugo upravljali Amerikom na Trampa. To je isto ogorčenje, isto odbijanje da se prihvati da se u bilo čemu vidi dobro. Ista želja da se to proglasi greškom, da se prebrišu ti ljudi i da se ’vratimo u dobra vremena kada smo mi vladali’. Nema nikakvih sličnosti, ni ideoloških, ni, po mom mišljenju, personalnih, a pogotovo političkih između Trampa i Vučića. Njih nazivaju populistima, a po mom mišljenju reč ’populisti’ se samo koristi kao zamena za to kad neko pobedi a ko nije ’mi’. Kad neko drugi pobedi, ako ljudi za njega glasaju, znači da je populista. Kao da je populista prljava reč.“

Povezane vestiNOVI BROJ EKSPRESA: Šta ako Tramp izgubi

A „mi“ kad pobedimo nismo populisti, nego smo „demokrate“?

„Naravno, ’mi’ nikada nismo populisti, ’mi’ smo liberalne demokrate, mi smo kraj istorije. Mi smo ono čemu je sve vreme tekla istorija. Da ’mi’, da naša klasa bude na vlasti i da ’mi’ propagiramo neka načela i kao neke ideale u ime kojih mi stalno ostajemo na vrhu. Pogledajte, u Americi imamo dva bela, stara kandidata, stvarno ih je žalosno gledati na podijumu kada vode debatu. A ta zemlja ima 300 i ne znam koliko miliona stanovnika, i zar je to najbolje što je ta zemlja mogla da ponudi svojim građanima kao mogućnost izbora? Pa to je da ne verujete. To je jedna gerontokratija. To su ljudi iz različitih škola. Obično su kandidati neki ljudi koji su išli na Harvard ili na Jejl. U ovom slučaju to nije to. Oni vuku za sobom 50 godina privilegija, veza…“

Tramp je, na primer, nasledio bogatstvo od oca.

„Da, Tramp jeste nasledio bogatstvo od oca, ali je on zaista na neki način autsajder i u kulturnom smislu. On je neko na koga su gledali sa visine. Hilari i Bil Klinton su išli na njegovo venčanje sve ga prezirući. I ima neke poetske pravde u činjenici da Donald Tramp pobedi Hilari Klinton, koja je uzimala njegove pare i dolazila na njegovo venčanje da mu se pola sata licemerno smeši, jer je računala da je ona njega iskoristila, da je on neki društveni stalež koji njoj ne odgovara. Mislim da ljudi uživaju da vide da je taj bogataš kupio Hilari Klinton i da je ona zato dolazila na njegovo venčanje i da tu nema nikakve ni moralne ni kulturološke prednosti. E, takav nam je izbor i sada između Bajdena i Trampa. Da, imamo čoveka koji je nasledio bogatog oca, koji nema ni naročito obrazovanje, koji nije kultivisan, koji nije sofisticiran, koji je prostak, koji ima stvarno neke loše osobine. On je skoro zao prema najbližim saradnicima. On nije neko na koga biste se hteli ugledati u bilo kom smislu.“

A kakav je Bajden?

„Nasuprot njemu stoji Bajden koji se obogatio služeći narodu 50 godina. Znači, Bajden se, za razliku od Džona Mekejna, nije bogato oženio. On se nije oženio bogatom naslednicom, a neverovatno se obogatio. On i čitava njegova porodica ušli su u te neke klanove i postali kao tobož američki patriciji. Ja to smatram jednakom prevarom kao što je i Tramp neka vrsta prevare. I stvarno mislim da je deo tog besa prema Trampu to što je on razgolitio suštinu Amerike. Obama je onom svojom elokvencijom i retorikom pokrivao sve ratove, sva proganjanja uzbunjivača, sve to što je radio nastavljajući istu politiku, samo se praveći da su mu ruke čiste i da su mu namere uvek lepe. E, Tramp je sve to ogolio.“

Ljilja Smajlovic (1)(1)

Nije ni pokušavao da se pretvara.

„Nije hteo da se pretvara i da igra tu njihovu igru. Meni je neobično simpatično kada mu kažu – gledajte šta rade Rusi. A on kaže – pa čekajte, jesmo li mi anđeli? E sad, zaista me ljuti to insistiranje američke štampe da u takvoj rečenici pronalaze njegovu servilnost prema Putinu, kako on ne sme da kaže Putinu ništa. A zašto ne bismo u toj rečenici videli tačno ono što ta rečenica znači, to da nismo ni mi anđeli, počinili smo strahovite zločine. Mislim da imam pravo da o ovome govorim, zato što sam ja bila na onoj strani po kojoj su Amerikanci tukli tobož iz najviših ideala. Znate kako su nama Amerikanci stalno govorili – moramo da vas malo tučemo, moramo da vas sankcionišemo, moramo da vam uskratimo mogućnost učešća na Olimpijskim igrama… Moramo sve to da vam uskratimo jer smo vam prijatelji, a uloga prijatelja je da vam kaže šta je kod vas pogrešno. Sad kada uočavam te američke greške, ja mislim da bi njima pomoglo da uvide zašto im je Tramp predsednik, zašto su izabrali Trampa za predsednika i da se malo suoče sa tim kakvo su oni zapravo društvo i kakvi ljudi animiraju tu političku strast.“

Da li su možda uvideli kakav je Tramp s obzirom na to da poslednja ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Bajdenu? Što ne mora da znači ništa s obzirom na njihov izborni sistem.

„Moje opravdanje što otvoreno priželjkujem da Tramp pobedi na izborima za predsednika je to što mislim da je to bolje za Srbiju, da je to neuporedivo bolje za Srbiju nego da Bajden pobedi. Kao što je pre četiri godine bilo neuporedivo bolje za Srbiju da pobedi Tramp nego da pobedi Hilari Klinton. Ja ne mogu da razumem da neko može da glasa za Trampa. Važim za nekog eksperta za Ameriku, a postala sam poznata po tome što sam, nakon što sam 2015. godine u julu gledala prvu debatu o izboru za predsedničkog kandidata republikanaca, napisala da ovaj čovek, Tramp, naravno ne može da postane predsednik Amerike, ali je spektakularno da je došao do mogućnosti da postane kandidat. A on je onda postao i kandidat i predsednik. Dakle, po svemu što mi znamo o Americi, on nikada nije smeo da prođe ni te unutarstranačke izbore. Evo razloga što se on prezrivo ponaša prema političkim operativcima sa kojima radi, što ljudima stalno daje otkaz i što o njima loše govori. Jer on je na neki način profitirao na tome što je njegov sud bio pametniji i bolji od sudova eksperata u Republikanskoj stranci. Njemu su svi eksperti objasnili da se ne može ući u politiku prvi put na izborima za predsednika. Da on treba prvo da pokuša da postane guverner ili gradonačelnik Njujorka…

Social Network Post 1920x1080 (20)

 

A on je razmislio o tome koliko ima godina i rekao – hvala, ja ću da probam da postanem predsednik. I sada zamislite takav čovek, ne naročito obrazovan, ili ne obrazovan u najboljim američkim školama, a i u onim školama za bogatu decu u koje je išao nije se nešto posebno isticao, samohvalisav i samouveren, zamislite koliko je to njega učinilo još samouverenijim i samohvalisavijim kad je shvatio da je on zapravo znao bolje od toga što se smatra mudracima Republikanske stranke i američke politike? On je beskrajno nesimpatičan čovek koji ima mnoštvo loših osobina, koji očigledno laže, petlja, ali je takođe i čovek koga Amerikanci prepoznaju.“

Povezane vestiINTERVJU DIJEGO FUZARO: Evropska unija je negacija ideje Evrope

Prepoznaju ga kao jednog od njih?

„Gledala sam ovo što je ’Njujork tajms’ uradio, neobično detaljan ekspoze njegovih poreskih plaćanja, kako je ispunjavao poreske prijave. Ispostavilo se da je on radio ono što bi svi Amerikanci voleli da mogu da rade i što svi pokušavaju. Kad ide u banku i traži kredit, on svoje bogatstvo predstavlja pet puta većim i uverljivijim. A kada plaća porez on ima advokate koji ubede državu da mu otpiše 70.000 dolara koje on troši za feniranje onog prednjeg sloja kose, da na to ne plaća porez, jer on to ’troši’, to mu je ulaganje. Dakle, sistem je već postavljen tako da daje privilegije bogatima. Tramp koristi sve te privilegije. Siromašni bi trebalo da su ogorčeni na to, ali oni znaju da bi isto to radili da su na njegovom mestu. I na neki način oni njega prepoznaju kao nekog svog. A pogledajte Bajdena, za kojeg nas pokušavaju da ubede i ’Njujork tajms’, ’Vašington post’, 500 vodećih američkih novina, koliko je on pristojnije ljudsko biće od Trampa. Pogledajte njegovog sina Hantera koji je zarađivao između 50.000 i 80.000 dolara mesečno kao član borda u jednoj industriji o kojoj ništa nije znao. To je potpuno jasno da je reč korupciji, da je reč o tome da je njegov otac bio zadužen za američku politiku prema Ukrajini, a Ukrajinci su jadni potplaćivali oca plaćajući sinu ogromne novce da glumata člana borda. To je toliko beskrajno nepristojno. Ali pošto je to pljačka u nekoj drugoj državi, to nema ni moralnih ni nekih drugih problema. To je sve odvratno i kada se sve to sabere, onda pomislite da su zaslužili Trampa. Ne volim da mislim da su ljudi zaslužili Trampa, ne volim da mislim da su ljudi zaslužili Miloševića. Nije tačno da je neko zaslužio lidera koji ne poštuje zakone, koji laže građane… Ali stvarno ne vidim tu razliku u kvalitetu između Trampa i Bajdena koju mi ’Njujork tajms’ svaki dan sugeriše.“

Povezane vestiRat koji svi drugi plaćaju

Kažete da ne vidite tu razliku između njih dvojice, ali mislite da je Tramp bolji za Srbiju od Bajdena. Zbog čega?

„Pročitala sam kako Sonja Biserko kaže da Bajden bolje poznaje Balkan i da zato Srbija ne želi da on pobedi. Sigurno je da Bajden bolje poznaje Balkan. Pošto smo mi bili oblast u kojoj je on u spoljnoj politici davao pečat, pre svega strašnim antisrpskim ponašanjem i potezima, strašnim rasističkim izjavama protiv Srba. I ako je to poznavanje Balkana, to što je on gurao da nas bombarduju, gurao da nas sankcionišu, gurao da se Srbima ne daju prava koja se drugima štite, to se meni ne čini kao prednost. Mislim da je Bajden predstavnik one škole ’regime change’, jedan od tvrdokornih pristalica škole mišljenja u Americi koja kaže – mi imamo pravo da menjamo tuđe režime. Kada se mi mešamo u tuđe poslove, kada mi organizujemo pučeve, onda je to širenje demokratije u svetu. A kada neko pokuša da utiče na mišljenje Amerikanaca o američkim poslovima, to se proglašava mešanjem u američku demokratiju koje je maltene povod za rat. Dakle, Bajden je neko ko je dugi niz godina personifikovao američku ulogu svetskog policajca. Mislim da je on iza uglađene spoljašnjosti zapravo vrlo okrutan implementator te politike. On je demonizator, on je onaj koji predstavlja sve crno-belo. On je onaj koji, kad se Amerika uključi u neki sukob, stranu za čije interese Amerika nema nikakvog razumevanja, predstavlja kao crnog đavola. To je po meni jedna od najgorih stvari u politici. Čim ti počneš da nazivaš svog protivnika Hitlerom, bilo da je on Amerikanac ili stranac, a jasno je da je bio samo jedan Hitler, to radiš da ne bi morao da saslušaš njegove argumente i da ne bi morao nikakav ustupak da učiniš. Da ne bi morao kompromis da praviš sa njim. I plus, Amerika je stvarno moćna zemlja, pa ima i veću odgovornost. To je kao kad kažemo da je gore kad policajci krše zakon i ubijaju i tuku ljude nego kad bi to uradio neko čija uloga nije da zakon i pravo primenjuje i poštuje.“

Ljilja Smajlovic (3)(1)

Reč je zapravo o dvostrukim aršinima.

„Kad Amerika krši međunarodno pravo, to je gore nego kada to radi vođa neke male zemlje, koji na kraju uspe najviše štete da nanese svom narodu i svojoj državi. Ovo što je radio Bajden je navodilo mnoge grupe u svetu da se ponašaju kao da ne postoji povelja UN. Ratni zločini postoje samo ako ih počine neprijatelji Amerikanaca, a ako ih počinimo pod američkom zaštitom, onda ćemo se izvući. To je suprotno od onoga što Bajden propoveda da je primena međunarodnog prava. Zato mislim da je Bajden opasan. Mislim da je Tramp bolji i za planetu. Zato što se pokazao kao izuzetno neratoboran predsednik. Mislim da je ovo prvi put posle Drugog svetskog rata da jedan američki predsednik nije ušao ni u jedan novi rat i da se samo trudio da povuče trupe iz ratova u kojim se već nalazio. To zvuči kao da je sitnica, ali nije. Nije to mala stvar kada imaš američkog predsednika koji nije povećao broj zemalja sa kojim je u ratu, koji nije poslao više trupa i koji prvi posle Ajzenhauera govori o vojnoindustrijskom kompleksu. Postoji ta tradicija još od Drugog svetskog rata da vas ’bezbednosno-obaveštajni establišment’ stalno plaši da su se nad Amerikom nadvile strašne opasnosti – Sovjetski Savez, Kina, terorizam, islam, sada ponovo Rusija, Iran… A jedini način da se spase Amerika je da se još više para da vojnoindustrijskom kompleksu. Mene ohrabruje to što je on prvi predsednik posle Ajzenhauera koji barem kritički o tome govori i kaže – nije rešenje za sve naše probleme samo da damo više novaca vojnoj industriji i nije sva pamet spoljnopolitička u glavama nekoliko poslednjih direktora CIA. Znam da on neće pomilovati Asanža, ni Snoudena i nikad to nije imao nameru. I ne može to da uradi, ako ne zbog Džona Brenana, i drugih ličnosti koje su pod demokratama bile na čelu obaveštajnih agencija, onda svakako zbog njihovi zaposlenih, ljudi u policiji, ljudi u vojsci, koji su njegovi birači. To su njegova važna uporišta. On ne može da pomiluje Asanža ni Snoudena jer ih ta njegova baza doživljava kao izdajnike. Ali on makar o tome govori. A Hilari Klinton je govorila o tome, kao i ljudi sa kojima je radila i koje je imenovala, da Asanža treba ubiti. Ovaj čovek govori da možda treba razmisliti o pomilovanju Edvarda Snoudena. On je malo drugačiji predsednik, koliko god da je nesimpatičan, sviđa mi se to što kritikuje vojnoindustrijski kompleks, što ne započinje ratove i što ne promoviše te laži o Americi i što u tome vidim neku šansu da se poštenije govori o odnosima Amerike i drugih država i mogućnostima za neki mir u svetu koji se ne bi zasnivao samo na tome da se svet plaši Amerike.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar