Vesti
17.06.2023. 21:56
Vesti
19.06.2023. 15:05
Marko R. Petrović
INTERVJU
Bojan Klačar: Put iz krize – izbori ili dijalog
Ako je neko pomislio da bi Srbija u narednom periodu ipak mogla da "poveže“ dve godine bez izbora, izgleda da se prevario. Za sada, doduše, samo izgleda, jer nikakvi prevremeni izbori nisu raspisani, ali se o njima naveliko priča.
Vlast ih spominje kao jedino rešenje za izlazak iz evidentne političke krize koja postoji. Opozicija ih odbija, odnosno uslovljava ispunjavanjem svih uslova koje su ispostavili vlastima u poslednjih mesec i po dana. Šta bi izbori u ovom trenutku značili za Srbiju? Ko bi njima i šta dobio ili pak izgubio? Relevantan sagovornik na ovu temu je, nema sumnje, Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
"Izborima bismo u nekom idealnom scenariju, kako to obično biva, dobili razrešenje određene političke krize u Srbiji danas. Međutim, to bi važilo samo pod uslovom da se napravi nekakva vrsta barem minimalne saglasnosti, minimalnog konsenzusa oko toga da su izbori neophodni, koja sada ne postoji. Tako da je moje mišljenje da nekim ranim izborima, na jesen, pod ovim okolnostima, Srbija ne bi dobila izlazak iz krize. Kriza je možda teška reč, već iz političke tenzije u kojoj se nalazi, zato što ne postoji minimalna saglasnost vladajuće koalicije i opozicije, oko toga šta bi trebalo da prethodi izborima, kako bi izbori trebalo da izgledaju, da li bi izbori mogli da reše tenziju u kojoj se nalazi. To je ono što je činjenično stanje oko izbora. Vladajuća koalicija, koja preferira izbore, tim izborima bi na neki način odgovorila na trenutnu krizu i na zahtev ljudi koji dolaze sa protesta u smislu – ukoliko mi nismo spremni da ispunimo sve vaše zahteve, onda mi nudimo naš mandat. I neka se o tome na izborima odluči“, kaže Bojan Klačar na početku razgovora za "Ekspres“.
A opozicija zapravo traži da se prvo ispune svi njihovi zahtevi pa da se onda priča o izborima.
"Tako je. Zato sam rekao, u idealnim okolnostima izbori su uvek rešenje za političku krizu. Uvek, i jedino prirodno rešenje. Međutim, za to je neophodno da postoji barem minimalni konsenzus većine stranaka da su ti izbori neophodni. U ovom slučaju mi to nemamo. Drugo rešenje koje bi moglo da bude, ali ni ono nije izvesno, jeste politički dijalog. Politički dijalog bi mogao da bude način kako se može izaći iz ove krize, ali ni oko njega ne postoji saglasnost zato što nijedna od dve strane nije spremna da popusti. Ni jedna ni druga strana ne želi da odustane od svojih maksimalnih zahteva. Vladajuća strana nije spremna da ispuni sve zahteve, opozicija neće da razgovara dok vlast ne ispuni te zahteve. Tako da tu prostor za kompromis i politički dijalog ne postoji i Srbija se nalazi u nekoj vrsti pat pozicije. Oba rešenja koja stoje na dnevnom redu i mogu da budu izlaz iz političke krize – dijalog ili izbori – nijedna od te dve solucije trenutno nije realna.“
Da li je realna rekonstrukcija vlade?
"Ona je realističniji scenario, zato što ona isključivo zavisi od političke volje vladajuće koalicije. A ta politička volja manje-više postoji. To je rekao i Aleksandar Vučić i Ana Brnabić. Na kraju krajeva, kada je formirana ova vlada rečeno je da će ona 2024. godine biti rekonstruisana ili da će biti novi izbori. Ali je pitanje da li rekonstruisana vlada predstavlja izlazak iz krize, zbog toga što zahtevi demonstranata, zahtevi ljudi iz opozicije koji organizuju proteste, idu u tom pravcu da rekonstrukcija vlade ne bi bila dovoljna, zato to preko onih ostavki koje bi trebalo da se podnesu, postoji još niz zahteva koji nemaju veze sa rekonstrukcijom vlade. Prosto, Srbija je u pat poziciji sve dok jedna od dve strane ne preuzme kontrolu nad političkom agendom. To je moja poenta.“
Vesti
15.06.2023. 11:51
"Zamolio sam Kvintu i EU da spreče Kurtija da izazove novi rat na Balkanu"
U kom smislu?
"Dok ne okrene političku situaciju u svoju korist. Šta to znači? To zapravo znači ili da će opozicija zadržati masovnost protesta i dodatno vršiti pritisak na vlast, pa će vlast biti spremna na ispunjavanje zahteva, ili dok protesti ne počnu da se osipaju i vladajuća koalicija preuzme kontrolu nad političkom agendom. Sve dok imamo situaciju da postoji ova vrsta pat pozicije mi ćemo biti u nekoj vrsti političkog vakuuma. Ja ne mislim da će on predugo trajati. Mislim da ćemo mi za nekoliko nedelja ipak biti bliži jednom ili drugom scenariju, ali dok god se okruženje ne promeni u korist vladajuće koalicije ili u korist opozicije, mi ćemo se nalaziti kao u trenutnoj situaciji i bez političkog rešenja.“
Dokle god jedna strana ne bude imala osetniju prednost da može da...
"Jednostavno dok ne preuzme u potpunosti kontrolu nad potezima koje povlači. Trenutno i vladajuća koalicija i opozicija imaju određene adute na svojoj strani. Opozicija prevashodno ima ključni adut vitalnost protesta, vladajuća koalicija ima na svojoj strani adut i dalje relativno velike popularnosti. Čini mi se da ti protesti nisu masovnije ugrozili ništa što se tiče nekih vitalnih političkih parametara koji postoje.“
Iduće godine bi trebalo da budu, ako se ne varam, redovni lokalni i pokrajinski izbori. Da li bi se čekalo pa da se onda ide i na prevremene parlamentarne, na izbore za Beograd?
"Ja i dalje mislim da je to jedan od najizvesnijih scenarija da se lokalni, ali i pokrajinski izbori spoje sa prevremenim parlamentarnim izborima. Zato što je to na neki način postulat u srpskoj politici. I ova vlast i prethodne vlasti lokalne izbore nisu organizovale odvojeno. Samo su jednom organizovale odvojeno za 33 godine koliko postoje višepartijski izbori u Srbiji, i to 2004. godine. Drugo, jasno je da bi sa spajanjem izbora i Srpska napredna stranka mogla da optimizuje svoj izborni rezultat. Međutim, činjenica jeste da je Aleksandar Vučić u nekoliko navrata prilično izvesno govorio o mogućnosti prevremenih parlamentarnih izbora u ovoj godini i tu mogućnost verovatno ne treba isključiti iz dva razloga. Prvi je kosovska dinamika. Vladajućoj koaliciji verovatno više odgovaraju izbori dok god ne dođe do pune implementacije Ohridskog sporazuma. Pod broj dva, izbori sada mogu da budu za vladajuću koaliciju na neki način izlaz iz krize u kojoj se nalazi zbog velikih protesta koji su na ulici. Međutim, mislim da je ideja vladajuće koalicije da licitira sa datumom izbora. Mislim da vladajuća koalicija još nije donela tu odluku niti je izvesno da će ti izbori biti u septembru ili će biti u ovoj godini, nego da će vladajuća koalicija ostaviti odškrinuta vrata za najrazličitije scenarije koji se tiču izbora. Ako bi se vladajuća koalicija odlučila da ide i na beogradske izbore, onda je sasvim sigurno da bi izbori bili spojeni sa parlamentarnim izborima. Dakle, beogradski izbori sigurno neće biti organizovani odvojeno od nekog nacionalnog nivoa.“
Vesti
13.06.2023. 18:05
Slavica Đukić Dejanović: "Da, kandidovana sam"
Ako se uzme u obzir situacija u Beogradu u poslednjih mesec dana, koliko realno možemo da pretpostavimo da bi Beograd prešao u ruke sadašnje opozicije?
"Prilično smo na dugom štapu da bismo tu dali detaljnu analizu, u smislu detaljnih prognoza. Možemo samo da kažemo da je Beograd jedini nivo vlasti gde su moguće političke promene. Ali da li će se to zaista i desiti, zavisiće od dva dominantna faktora. Prvi je – da li će opozicija koja izađe na beogradske izbore biti sposobna da napravi takav politički aranžman koji će sa sigurnošću da eventualnu pobedu pretoči i u većinu. Videli smo i na prošlim izborima da između opozicionih stranaka postoje ogromna neslaganja kada je u pitanju ko treba da čini tu vladajuću većinu. To je prvo veliko pitanje. I, naravno, drugo veliko pitanje je što mi treba da vidimo kampanju i ono što bi bile aktivnosti u kampanji. Prosto kampanja podiže ili spušta neke procente i sigurno da Srpska napredna stranka ne bi tu kampanju za izbore dočekala bez ikakve taktike. I ponavljam, vrlo je verovatno da bi spojili sa nekim nacionalnim nivoom, čime dolazi do izražaja ta prednost koju ima Srpska napredna stranka. A to je da mogu sve na određeni način da prebace na Aleksandra Vučića i na njegovu popularnost i da zbog velikih resursa koje imaju mogu da sprovedu i kampanju za Beograd puno bolje, možda puno kvalitetnije nego što može uraditi opozicija, koja ima limitirane resurse da vodi kampanju na više mesta.“
Koliko bi to sada bilo moguće s obzirom na to da Vučić nije više predsednik SNS-a, već samo predsednik republike?
"Mislim da će nastup na sledećim izborima biti kroz pokret za državu koji je u fazi formiranja. Mislim da će i na beogradskim i na posebno prevremenim parlamentarnim izborima biti lista koja će biti na nivou pokreta, a ne na nivou Srpske napredne stranke, i da će u njoj važnu ulogu igrati Vučić. Možda neće biti predsednik pokreta, ali će možda biti nosilac liste. Tako da će se pozicija i uloga za Vučića u izbornoj kampanji naći ne preko SNS-a, nego preko pokreta koji je u fazi formiranja. Pod broj dva, za mene ne bi bilo iznenađenje da mi na ovim izborima možda prvi put budemo svedočili predizbornoj koaliciji SNS-a i SPS-a, odnosno da SPS postane deo pokreta za državu.“
Vesti
12.06.2023. 23:16
Vučić o glumcima, svadbi Šešeljevog sina, fotografiji iz "Ribnikara"
Još jedna stvar koja se tiče procenata, ali ne onih izbornih, već cenzusa. Spominje se mogućnost vraćanja cenzusa na pet odsto.
"Priča se previše, priča se puno o tome, a u suštini povećanje cenzusa neće ništa dramatično promeniti, ako govorimo o onim glavnim koordinatama i blokovima glasača. Povećanje cenzusa može da ugrozi određene stranke i da one ostanu ispod cenzusa. To su one stranke koje imaju slab koalicioni potencijal. Ali većina stranaka koje se danas nalaze daleko od pet odsto gledaće da nađe svoje mesto u nekoj koaliciji. Tako da će zapravo posledica povećanja cenzusa biti u tome da ćemo imati vrlo verovatno ukrupnjeniju političku scenu i vrlo verovatno da ćemo imati jako veliki broj koalicionih nastupa na tim izborima. Ali nekih dramatičnih promena, ili da će parlament biti manje fragmentiran, ili da ćemo imati manje aktera u političkom životu, to se neće desiti, zato što pitanje cenzusa nije centralni problem u izbornom sistemu. Cenzus od tri, četiri ili pet odsto je nešto što je demokratski i što nije ni na koji način kontroverzno i ništa se time dramatično neće promeniti sem što ćemo možda imati nešto ukrupnjeniju političku scenu i što ćemo imati puno više koalicija nego što je to bilo ranije. Jer neće niko rizikovati da sa podrškom od tri odsto izlazi sam na izbore, što je bio slučaj na prošlim izborima.“
Da li bismo, ipak, ukoliko dođe do dizanja cenzusa, mogli da napravimo procenu ko bi bio, uslovno rečeno, najugroženiji? Da li su to desničari koji su prilično dobro prošli na prošlim izborima ili neko drugi?
"Kao što sam rekao, najugroženiji bi bili oni koji su daleko od pet odsto, a imaju mali koalicioni potencijal. U suštini takvih stranaka nema previše. Hajde da kažemo da mogu biti ugrožene stranke poput, da kažemo, Srpske radikalne stranke. Ne znam da li će opet nastupati pokret ’Dosta je bilo’. To su stranke koje zapravo nisu deo nekih širih političkih grupa.“
Koje nisu preskočile ni ovih tri posto.
"Tako je. Dakle, formalno govoreći sem SNS-a, SPS-a i SSP-a, za sve druge stranke pet odsto je izazov. Ali ponavljam, to su one stranke koje se nalaze između tri i pet posto. A verujem da nijedna od tih stranaka neće rizikovati da izađe tako. U tom smislu jedino će ostati ispod cenzusa oni koji pogrešno procene svoje mogućnosti i procene da mogu samostalno da ga preskoče. A što se tiče desnih stranaka, u suštini nema nikakvih prepreka da sarađuju Dveri i Zavetnici, da deo te koalicije bude čak Novi DSS.“
Spomenuli ste da bi vlastima odgovarali izbori i pre pune implementacije Ohridskog sporazuma. Zbog čega?
"Trenutno jesu protesti vodeća tema i puno se o njima priča. Ali ako govorimo o izazovima za vladajuću koaliciju, oni su više povezani sa mogućim odlivom ka desno orijentisanim strankama, nego ka strankama koje su organizatori protesta. Sav onaj odliv u aprilu prošle godine od SNS-a na parlamentarnim izborima je zapravo išao zbog Rusije, Ukrajine, Kosova. Išao je uglavnom ili ka SPS-u ili ka desno orijentisanim strankama. U tom smislu lakše je SNS-u voditi kampanju u kojoj oni faktički nemaju nikakve izazove da objašnjavaju svojim biračima u pogledu šta je Srbija obećala i šta treba da uradi, što se tiče Ohridskog sporazuma. Neće na dnevni red doći ništa od onih spornih članova o kojima se govorilo zato što se Srbija trenutno nalazi u boljoj diplomatskoj poziciji u odnosu na Kosovo i Aljbina Kurtija. Trenutno je prosto mnogo lakše voditi kampanju zato što se ne mora ništa, nijedna od specijalnih tema izneti pred birače sve do onog momenta dok se pred Srbiju ne postave ona najveća očekivanja od Ohridskog sporazuma, a to je neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. To se neće desiti sve dok se ne deeskalira situacija na Kosovu i sve dok se barem ne započne stvaranje Zajednice srpskih opština, što je trenutno za ovu godinu na dugom štapu. Ja mislim da će se sa tim krenuti, ali da u ovoj godini vlast ne bi imala toliko neprijatnih pitanja u vezi sa Kosovom koliko će ih imati kada se u potpunosti implementira Ohridski sporazum.“
Vesti
16.06.2023. 13:25
"Zapad koji je činio ustupke Kosovu sada priznaje da su izbori bili greška"
Da li bi zapravo ti izbori pre pune implementacije Ohridskog sporazuma sa istovremenim dizanjem cenzusa mogli dodatno da umanje uticaj tih koji bi najviše mogli da uzmu naprednjacima?
"Mislim da, da. Jedan od važnih razloga zbog čega Srpska napredna stranka razmišlja o izborima ove godine jeste činjenica da trenutno okruženje više odgovara vladajućoj koaliciji nego okruženje koje je bilo do ove dve užasne tragedije koje su se desile početkom maja. To je bilo ono okruženje u kome je vlast morala da objašnjava šta je sve potpisano u Ohridu, i gde je vlast morala i bila izložena zapravo brojnim javnim aktivnostima, medijskim nastupima ljudi sa desnice koji su to kritikovali. Zašto to mislim? Zato što u tom periodu, kada je Srpska napredna stranka rasla, kada je ona trebalo da ima 45–50 procenata, ona je zapravo u velikoj meri ušla u biračko telo tvrde desnice. I veliki broj birača tvrde desnice je u nekom momentu završio u Srpskoj naprednoj stranci kao njihovi birači. Ti birači su sada najskloniji da odu. Jedan deo njih je sigurno već otišao u aprilu, i jedini razlog zbog čega bi otišli od Srpske napredne stranke jeste kritika na račun Kosova. A mi već mesec, dva ili tri u stvari te kritike ne vidimo ili vidimo u vrlo maloj meri. Najvećim delom zbog protesta i ove užasne tragedije, ali čini mi se da u ovom momentu prostor Srbije ni na koji način u globalnoj političkoj areni nije viđen kao problematičan akter u pregovorima između Beograda i Prištine. Takva vrsta tereta se sada ne nalazi na Srbiji, i u tom smislu je ovo sada bolje okruženje za izbore. Ne kažem da tu nema izazova za vladajuću koaliciju. Ima i biće ih, ali mislim da je Kosovo jedan od važnih elemenata u proračunima za buduće izbore. Mislim da deo opozicije misli da se vlast bavi samo protestima. Moje mišljenje je da je njima za izbore možda čak važnija kosovska dinamika nego što su važni protesti.“
Mislite da se čak vlast lakše može nositi sa protestima nego sa pitanjem Kosova?
"Kosovska dinamika može pre da uđe u biračko telo Srpske napredne stranke nego protesti. Na protestima su ljudi koji su protiv vlade.“
Koji nisu njihovi, šta god da se desi.
"Nisu, i nisu ni bili njihovi. I niti će biti njihovi. Kosovska dinamika može da utiče na biračko telo Srpske napredne stranke. Ona je već uticala. Tu nema nikakve dileme. Odliv u aprilu 2022. godine je išao ka desničarskim strankama i ka SPS-u. I taj odliv ka SPS-u će verovatno biti zaustavljen tako što će se napraviti pokret. A što se tiče desnice, zapravo ideja je da se preko tog pokreta potencijalni uspeh desnice amortizuje. Nije ideja pokreta, kao što ljudi misle, da sada taj pokret dodatno raste u odnosu na koaliciju. Nema on previše prostora da raste. Ideja pokreta je prevashodno da ne dozvoli nove odlive birača, da zadrži tu vladajuću koaliciju na visokim procentima u zbiru. Govorimo o vladajućoj koaliciji čiji je procenat verovatno viši od 55 odsto ako govorimo o celoj vladajućoj koaliciji.“
Vesti
15.06.2023. 23:15
SAD traže bezuslovno oslobađanje kosovskih policajaca
Mislite li da taj pokret nosi sa sobom sinergetski efekat?
"Treba pošteno reći da mi još ne znamo kako će taj pokret izgledati. Ko će ga činiti? Da li će tu biti SPS ili neće, da li će biti neke manjine, ko će činiti taj inicijativni odbor? Koja će biti uloga Aleksandra Vučića? Prosto, puno je nepoznanica. To se mora meriti kada za to dođe vreme. I drugo, dinamika formiranja pokreta je bitno poremećena i promenjena posle tragedije koja se desila i protestima koji su usledili. Ideja formiranja pokreta bila je zamišljena drugačije. A to je da se preko nekih velikih skupova koji su počeli, ako se ne varam iz Vranja, nekako dovedu do nekog verovatno velikog skupa koji je bio planiran za kraj juna u Beogradu. I na neki način da se ta svetla reflektora u tom momentu polako od Srpske napredne stranke prebace na pokret i na Aleksandra Vučića. Problem je nastao nakon ove dve tragedije i sa protestima, tako da je taj pokret na neki način već morao da menja taktiku u svom formiranju i stvarno ne znamo puno o tome.“
Komentari
