Boško Jakšić o ratu u Ukrajini: "Evropa je dobila svoju Siriju"

Upravo narednog petka biće prva godišnjica od kako su ruski tenkovi jurnuli ka Kijevu, Harkovu, Hersonu, Marijupolju... Vrlo brzo, međutim, sa mnogih od tih pravaca su se i povukli. Od "Za tri dana u Kijevu“, došlo se do "godinu dana u ukrajinskom blatu“.

O perspektivama za okončanje krize, ali i o promenama koje je ovaj sukob doneo na globalnom nivou za "Ekspres“ govori Boško Jakšić, dugogodišnji spoljnopolitički novinar i poznavalac svetskih geopolitičkih kretanja.

Na samom početku razgovora, Jakšić definiše ključne promene na svetskoj sceni u poslednjih godinu dana.

"Prvo, svedoci smo apsolutnog povratka Hladnog rata u jednoj novoj, veoma opasnoj formi, zato što je za razliku od prethodnog Hladnog rata, ovaj dobio dimenziju globalne ekonomske krize. Dakle, rat u Ukrajini ne samo da je zaoštrio političke odnose između Rusije i Zapada, već je doveo do globalne energetske krize i prehrambene krize. To je, dakle, nešto novo što do sada nismo imali. Mimo toga, doveo je do oštrih prestrojavanja, a stepen netolerancije je porastao sa obe strane. Zapad jasno traži i postrojava svoje saveznike. Ostvareno je prekoatlantsko jedinstvo kakvo dugo nije postojalo između Sjedinjenih Američkih Država, koje i dalje drže komandnu poziciju, i Evropske unije. Ali od svih drugih zemalja koje pretenduju da budu demokratije zahteva se da se pridruže Zapadu i sankcijama u čitavoj seriji, odnosno paketima sankcija koje su u međuvremenu nametnute Rusiji. S druge strane, i Rusija odgovara istom dozom netolerantnosti pa su, tako, sve zemlje recimo koje se oko gasa i nafte usaglašavaju sa režimom sankcija, u Rusiji proglašene za neprijateljske. Istovremeno na globalnom nivou ovo je dovelo do pomeranja Rusije ka Istoku, gde traži nova tržišta za svoje energente, ulazi u strateško prijateljstvo sa Kinom, koje po Rusiju može da bude opasno. Jer Kina je vešta i znala bi da iskoristi poziciju u kojoj je ona neophodna Rusiji mnogo više nego što je Rusija neophodna Kini. Isto tako se stvara neka nova asocijacija, ne zvanična, a to je Rusija, Kina, Indija, Iran. Imamo jedan prekomponovani svet posle godinu dana kakav nije postojao pre ruske invazije. Mislim da su to neke glavne odrednice potpuno novog sveta u kome živimo. Ne znam koliko su svi svesni tih promena, ali to su promene koje su se već dogodile, a čije će se posledice osećati u godinama koje dolaze“, kaže Boško Jakšić za "Ekspres“.

 

Hladni rat je trajao nekih 30-40 godina. Koliko mislite da sukob ovakvog tipa i ovakvog intenziteta može da traje i koliko može da traje sa ovim intenzitetom?

"Mi naravno, nemamo kristalnu kuglu da bismo mogli da odredimo vremenske odrednice trajanja ovog rata. Ali, s obzirom na intenzitet koji ste pomenuli, svakako da on ne može jako dugo da traje. Jer će i jedna i druga strana iskoristiti postojeće arsenale oružja koje je angažovano na ukrajinskim frontovima. Dakle, posle toga bi morala da sledi pauza da se novo oružje napravi, što jeste da umnogome motiviše Zapad, pre svega, da angažuje vojne potencijale i vojni sektor koji je oduvek bio značajan motor ekonomskog razvoja. Dakle, posmatrano iz tog čisto vojnog ugla, trebalo bi pretpostaviti da rat ima neko svoje vremensko ograničenje. U ovom vremenu, a to pokazuje i čitava protekla godina, vrlo je simptomatično da sem malo mirovnih inicijativa koje su se ticale izvoza ukrajinskog žita, gde je posredovala Turska, apsolutno ne postoje nikakve značajnije inicijative za diplomatsko rešenje spora.“

Na šta Vam to ukazuje?

"To ukazuje da neko ima interes da rat traje. Mislim da je taj interes na strani Zapada, zato što Zapad u svemu ovome prepoznaje priliku da Rusiji ukine mesto velike sile. Ona će uvek ostati nuklearna sila. Ali Rusija će svakako iz ovoga izaći, bez obzira na to što neočekivano dobro podnosi režim sankcija, ali Rusija će svakako ekonomski izaći iz svega ovoga neuporedivo slabija i ranjivija nego što je bila do sada, što jeste jedan od ciljeva Zapada. Posmatrano u nekoj normali, ne govorim o onim ekstremistima sa Zapada i jastrebovima koji se nadaju promeni režima u Kremlju i potpunom porazu Rusije. Ovaj rat je neobičan zato što jednostavno stičem utisak da ne sme da ima ni pobednika ni gubitnika. Dakle, on traje u nekakvom statusu kvo, ljudi za to vreme ginu na obe strane. Procenjuje se da su i Ukrajinci i Rusi izgubili najmanje po sto hiljada ljudi, što vojnika na frontu, što civila u Ukrajini. Tako da ovaj rat ima jednu gotovo ciničnu dimenziju gde i Zapad i Rusija ratuju ne na svojim teritorijama, nego na teritoriji Ukrajine, i bore se do poslednjeg Ukrajinca. Izgleda tako, da su spremni da se bore do poslednjeg Ukrajinca za ostvarivanje sopstvenih interesa.“

Bliži se mračna godišnjica: Ovo su ključni događaji rata u Ukrajini

Kraj se ne nazire

Kraj se ne nazire

Svet 18.02.2023. 13:35

Bliži se mračna godišnjica: Ovo su ključni događaji rata u Ukrajini

Upravo se u zapadnoj štampi nedavno pojavila dilema, kako su oni napisali, da li umreti za Kijev ili se boriti do poslednjeg Ukrajinca?

"Jeste. Isto tako vreme je veoma značajna dimenzija u svakom političkom, pa i ratnom procesu, jer pitanje je koliko ovo jedinstvo Zapada, gotovo neočekivano, može da traje. Pretpostavljalo se da bi zima zbog nedostatka energenata mogla da ima i značajnije posledice po standard življenja na Zapadu, ali nije tako. Evropljani isto tako meni neočekivano dobro podnose smanjene temperature u domovima, hotelima i javnim ustanovama, ali to podnose dok njihove vlade preduzimaju sve mere da energente nabavljaju na drugim izvorima. Ali i taj faktor strpljenja isto ima ograničen rok trajanja. Pitanje koliko dugo će razmaženi stanovnici Zapadne Evrope biti spremni da podnose te konsekvence, tim pre što prepoznaju da najveće koristi imaju Sjedinjene Američke Države, a da Evropa sem tog jedinstva u moralnom smislu reči ima štete velike barem kao što i stanovnici Rusije imaju štete od sankcija. Tako da je to jedan od faktora koji bi mogao da gura naporima da se rat zaustavi, bilo da se potpiše primirje, bilo kasnije neki trajni mirovni sporazum.“

Kada govorimo o tom strpljenju ljudi, ne treba zaboraviti da smo u novu krizu uleteli praktično direktno iz korone. Iz jednog zatvorenog sistema ulazimo opet u drugi krizni sistem.

"Jeste. Nervi su bili već dovoljno sastrugani, i zato i ponavljam da je pomalo iznenađujuće koliko se sa takvom nekom relativnom lakoćom ovo do sada podnosi. Dakle, pomenuo sam da je Zapad dobio to svoje jedinstvo, da je napravio potpuno homogeni front protiv Rusije. S druge strane, ako bismo analizirali koji su bili ratni ciljevi u startu i šta je od toga ostvareno, onda mi se čini da je Rusija mnogo toga negativnog dobila ovim ratom. Setimo se kada je taj rat počeo. Prvo je Putin nedeljama demantovao uopšte mogućnost invazije, o kojoj su tada izveštavali Amerikanci.“

Iako je gomilao trupe sve vreme oko Ukrajine.

"Jeste. Na kraju se ispostavilo da to nije tačno, nego da jeste spremao invaziju i ta invazija je počela tako što su odmah priznate nezavisnosti samoproklamovanih narodnih republika Donjeck i Lugansk, dakle separatističkih tvorevina na istoku Ukrajine. Govorio je o potrebi denacifikacije režima u Kijevu, što je podrazumevalo nameru ili želju da taj režim bude promenjen, tako da su i tenkovske kolone krenule ka Kijevu. Međutim, ispostavilo se da ništa od ’denacifikacije’ nije ostvareno jer je Volodimir Zelenski i dalje relativno čvrsto u poziciji predsednika Ukrajine. Štaviše, on je toliko sada ohrabren da sebe predstavlja braniteljem slobodne Evrope. Ništa nije bilo od tih ulaska tenkovskih kolona u Kijev, ništa od očekivanja da će Ukrajinci rusku braću dočekati cvećem, ništa od munjevitog slamanja otpora koji mora da je iznenadio stratege u Kremlju. Dakle, čini mi se da se na nekoliko frontova Putin preračunao. Očekivao je sukob sa jednim objektivno mnogo slabijim protivnikom. Ali ispostavilo se da je Rusija ponovila grešku Sovjetskog Saveza u vreme ulaska u Avganistan. Dakle, rat već traje godinu dana i pitanje je perspektive njegovog trajanja. U svakom slučaju će još poprilično dugo trajati. Precenjena je snaga ruske vojne moći. Morao je Putin da ide na zavođenje drakonskih mera u vreme početka invazije, donoseći nove zakone koji su sa 15 godina kažnjavali one koji su govorili ’rat’, a ne ’specijalna vojna operacija’, kako je to zvanično formulisano.

"Čini mi se da je Putin potcenio i taj jedinstveni odgovor Zapada koji je prvo krenuo tim poprilično razornim ekonomskim sankcijama, a onda je nastavljen isporukama naoružanja do te mere da je čak i Nemačka, koja se ustezala, na kraju pristala da isporuči svoje tenkove. Dakle, svet je s jedne strane pokazao sklonost da se suočen sa agresijom ujedini. Setimo se da je posledica i da je u međuvremenu Švajcarska napustila poziciju neutralnosti, a da su Švedska i Finska zatražile članstvo u NATO-u. Putin je sada protiv sebe dobio jednu koaliciju čiji je kombinovani bruto nacionalni proizvod čak 20 puta veći od ruskog. Izgubio je tržišta nafte i gasa. Bez obzira na to što se preorijentisao na Indiju i Kinu, ipak su za njega bila značajnija tržišta na Zapadu sa kojih je dobijao i savremenu tehnologiju koju ne može da dobije u Indiji i Kini. Dakle, na političkom planu, čini mi se da je Rusija izgubila jer je Rusija dotle imala pravo da brani principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta drugih država, ali je ih otvoreno pogazila anektirajući četiri oblasti na istoku Ukrajine koje je odmah po ubrzanom postupku upisala u Ustavu kao teritoriju Ruske Federacije, kao što je 2014. godine anketirala Krim. Dakle, u moralnom nekom smislu Rusija više nije ono što je želela da bude.“

Kada govorimo o jedinstvu na Zapadu, kažemo ipak da je Amerika u svemu tome glavni igrač. Koliko Vam zvuči logično da su oni stvaranje tog jedinstva u Evropi, zapravo, iskoristili da se Rusija i Nemačka direktno sukobe, dok SAD istovremeno imaju vremena i mogućnosti da se više posvete Kini?

"To je jedan od dugoročnih strateških ciljeva Sjedinjenih Američkih Država koji se nekako najjasnije video u vreme Donalda Trampa i Angele Merkel. Angela Merkel, koja je gradila veoma bliske odnose sa Rusijom, pre svega jer je bila vođena nemačkim ekonomskim i trgovinskim interesima. I ako se setimo, videćemo koliko su njeni odnosi bili hladni sa Donaldom Trampom jer je i Tramp želeo, a čini mi se da je to ideja i Džoa Bajdena, da se ne dozvoli strateško približavanje Nemačke i Rusije jer je onda to jedna potpuno drukčija Evropa. To je Evropa koja je u stanju da se odupre tim manje ili više skrivenim hegemonističkim ambicijama Sjedinjenih Američkih Država. I u tome je Amerika uspela. Kancelar Šolc na tom planu je apsolutno spreman da sluša šta mu se kaže u Vašingtonu, i sada administracija Bajdenova nema taj problem više da se brine da li će se ostvariti ta osovina Berlin–Moskva.“

Haris prvi put zvanično: "Rusija počinila zločine protiv čovečnosti u Ukrajini"

Potpredsednica SAD

Potpredsednica SAD

Svet 18.02.2023. 15:50

Haris prvi put zvanično: "Rusija počinila zločine protiv čovečnosti u Ukrajini"

Zanimljivo je da je Bajden nekoliko puta rekao, kada se govorilo o eventualnom kraju rata i nastavku američke, odnosno zapadne pomoći Ukrajini, da je "na Ukrajini odluka o kraju rata“, odnosno da je na "Zelenskom da odluči kako želi da završi ovaj rat“. Koliko je to verovatno? Koliko tu stvari zavise od Ukrajine?

"Naravno da zavise najviše od dva direktna aktera, a to su Ukrajina i Rusija. Ono što je na samom početku rata možda i postojalo kod Zelenskog, a to je neka spremnost na dogovor, u međuvremenu je nestala. A nestalo je zahvaljujući i potezima Rusije koja je, znači, anektirala delove Ukrajine i kaže da ih apsolutno neće vratiti. Prema tome, Zelenski koji je nastupio sa pozicijom da hoće da očuva nezavisnu Ukrajinu, sa mogućnošću kompromisa da odustaje od članstva u NATO-u, što je u krajnjoj liniji bio okidač svega ovoga, to sada Zelenski više ne govori. On je sada ukopan u svojoj poziciji i računa da će uz pomoć zapadnog naoružanja uspeti da pobedi Rusiju, što je apsolutno nerealno i što udaljava od bilo kakvih perspektiva nekog mirovnog rešenja. Tako da je, po svemu sudeći, nagoveštaj velike ruske ofanzive i to ovih dana, kako se govori, u vrlo skoroj budućnosti, jeste neka potvrda da će se rešenja tražiti na vojnom polju, a ne u diplomatiji koja je, čini mi se, potpuno zakazala i ućutala. Tako da je sada pitanje mnogo više da li će ovo novo oružje koje isporučuju i Amerika i čitava Zapadna Evropa, da li će tenkovi i nove haubice ili rakete dužeg dometa stići na vreme da bi Zelenski mogao da spreči tu ofanzivu jer se govori o tome da je sada Rusija već na granicama nagomilala pola miliona vojnika koji su spremni da krenu. Rusija je izvukla razne pouke iz onih prvih meseci ratovanja, izvukla je pouke iz uspešne ukrajinske protivofanzive prošle jeseni. U međuvremenu su promenjeni razni komandanti na ruskoj strani, što je samo dokaz da se stvari menjaju. Došlo je ne samo do promene u komandom sastavu, nego i do regrupisanja trupa njihovog, tvrdi se do boljeg naoružavanja, promene taktike ratovanja. Tako da izgleda da ćemo, neka, verovatno ne trajna, rešenja dobiti veoma skoro ukoliko se ostvare predviđanja o velikoj ruskoj ofanzivi.“

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

Cena rata

Cena rata

Vesti 15.02.2023. 18:10

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

Primetno je i to da je, osim što je dugo trajalo to natezanje hoće li Zapad slati tenkove Ukrajini, koji verovatno neće stići pre marta, Zapad prilično uzdržan kada je u pitanju nešto malo konkretnije naoružavanje Ukrajine.

"Od početka samog rata postoje neke, ono što se popularno zove – crvene linije. Setimo se da je Zelenski tražio hitan prijem Ukrajine u NATO. Odmah su i Bajden i lideri Evrope rekli da je to prerano. Dakle, izbegli su da guraju prst u oko Rusiji, zato što Zapad ne želi da bude direktno uvučen u sukob. On isporučuje oružje, ali ne šalje svoje trupe. Nigde nema direktnog kontakta NATO snaga i ruskih snaga, što bi onda moglo da vodi trećem svetskom ratu, pa čak i upotrebi nuklearnog naoružanja. Dakle, Zapad je oko toga veoma obazriv u istoj meri u kojoj je obazriva i Rusija. Prema tome, oni i jedni i drugi razmenjuju najteže optužbe međusobno, ali tačno znaju dokle se ide. I ispod toga je samo Ukrajina i, koliko god to zvučalo frazeološki, ispod toga je ukrajinski narod koji je platio i plaća katastrofalne štete velike političke igre koja se vodi između Istoka i Zapada. Dakle, imamo hiljade ubijenih, imamo milione raseljenih, imamo razorene gradove Ukrajine, uništenu infrastrukturu jedne zemlje, potpuno blokiranu poljoprivredu jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača na svetu... Dakle, ta zemlja je uništena za nekoliko narednih godina, i Evropa je dobila svoju Siriju sada.“