Život
21.03.2022. 17:05
Život
10.06.2022. 10:00
R.E.
Zavera ili osveta?
Dan koji je promenio istoriju Srbije
"Dakle, istina je", bile su poslednje reči Mihaila Obrenovića. Izgovorio ih je u Košutnjaku 10. juna 1868. godine dok je sa pratnjom šetao po šumi. Negde na pola puta presrela su ga četiri elegantno obučena čoveka. Nakon što su se pozdravili sa knezom, izvukli su pištolje i upucali ga.
Ubrzo nakon atentata vojna patrola je uhapsila ubice, a u narednoj noći policija je privela i njihove saradnike. Brzina reagovanja policije ukazala je na to da su organi bezbednosti znali za postojanje osoba koje su predstavljale pretnju kneževom životu. Kasnije su te sumnje potvrđene, a manjak preventivnih mera objašnjen je nedostatkom dokaza protiv zaverenika.
Organizator atentata bio je Pavle Radovanović, ugledni beogradski advokat, koji se zalagao za prevrat i prelazak na demokratski ustav i republikansko državno uređenje. Kao zvaničan razlog za ubistvo naveo je osvetu za oštru zatvorsku kaznu koju je dobio njegov brat, ali se iz njegovog političkog mišljenja vidi da to nije bio jedini povod.
Mihailo Obrenović je radeći na stvaranju opštebalkanskog saveza predstavljao pretnju za Osmansko carstvo. Beograd je šezdesetih godina devetnaestog veka postao stecište onih koji su sanalji o revoluciji protiv osmanske imperije i stvaranju jedinstva svih balkanskih hrišćana. Nije imao podršku Britanije i Francuske, koje su Otomansko carstvo videle kao nužno zlo koje štiti topla mora od prodora Rusije.
Mihailo je imao podršku Rusije, pre svega u stvaranju Balkanskog saveza. Mihailo je ipak odustao od ovog cilja 1868. plašeći se reakcije sa zapada, nakon čega su se odnosi sa Rusijom ohladili.
Imao je i neprijatelje u Austrougarskoj, pošto se ugovorom sa mađarskim grofom Andrašom dogovorio o podeli Bosne i zaustavljanju terirorijalnih širenja. Habzburzi su na realizaciju tog plana gledali sa velikim podozrenjem, jer je njime blokiran jedini preostali način da Austrougarska stigne do sredozemlja. Zbog toga Mihailo je predstavljao ne samo smetnju, već i otvorenu pretnju ovoj velikoj sili.
Scena
09.03.2020. 18:33
Da li ste znali kome je kumovao Karađorđe ili kako se Miloš Obrenović prezivao?
U trenutku kada je ubijen, knez Mihailo Obrenović nije imao podršku nijedne od velikih evropskih sila. Svaka na svoj način, priželjkivale su njegov krah radi ostvarenja svojih interesa. Da li su one učestvovale u organizaciji atentata ostaje nepoznato.
Pojedini istoričari tvrde da su svi ubijeni srpski državnici pred atentat gubili podršku velikih sila, pa i knez Mihailo, koji je bez podrške sa strane postao laka meta onima unutar zemlje koji su želeli da ga sklone sa vlasti.
Atentat na Mihaila ostavio je velike posledice na dalji razvoj Srbije. Njegovim ubistvom srpski narod je ostao bez državnika čiji prioritet je bilo nacionalno oslobođenje i ujedinjenje ne samo Srba već i drugih balkanskih slovena. Zaustavljen je važan politički proces koji se ponovo pokrenuo tek pola veka kasnije, kada je za njega već bilo kasno, a proces emancipacije balkanskih naroda značajno je usporen.
Komentari
