Intervju
General Ivan Mišković Brk: "Jovanka je pokazivala znake paranoje"
Kada neko poput generala Ivana Miškovića Brka godine provede uz političara i državnika kakav je bio Josip Broz Tito, i to na mestu šefa armijske Uprave za bezbednost, jedino što čovek može da se zapita jeste – šta je ta osoba sve videla, čula, učinila u vremenu kada se nalazila na jednoj od najmoćnijih pozicija u državi.
Deo svega toga general Mišković izneo je u telefonskim razgovorima koji su vođeni od 2021. do 2023. godine. A te priče odnose se i na Tita, Jovanku, Rankovića, ali i na one koji su obeležili poslednje godine velike Jugoslavije i prve dane republika koje su postale samostalne države posle raspada SFRJ.
Ponedeljak, 17. oktobar 2022. 20.00
Pričamo o tome kako je bio prisluškivan dok je bio šef Uprave bezbednosti.
“U stvari, to je bilo ozvučenje kada je Jovanka imala paravojnu službu. Kada je Luka Banović bio ministar unutrašnjih poslova i zajedno kumovao rušenju mene zajedno sa tzv. liberalističkom grupom u Srbiji o kojoj će posle biti govora.
On je osetio da ja gubim poziciju. Moj telefon bio je ozvučen 1971. godine. Jednoga dana došao je oficir, Špaga, koji je imao odobrenje saveznog sekretara da pregleda telefone. Na jednom rutinskom pregledu spazio je moj kućni telefon da je ozvučen i došao je uznemiren u kancelariju. Druže generale, Vaš telefon je ozvučen. Ja sam pitao jesi siguran. Pet puta sam pogledao. Ozvučen je Savezni SUP i Republički SUP. U tom centru. Ja nazovem Banovićevog pomoćnika Čakića. Hitno te trebam. Zovem Slavka. Hitno dođi. Načelnika službe Uprave bezbednosti, javi se zamenik. Hitno. Njih trojica su došla od mene. Uzeo sam dvoja kola i tri podoficira i upao u Savezni SUP. Telefon je bio u SUP-u Srbije. Slavko se prenerazi, nastane panika. Svi se ukočili. Nikada nisam razgovarao sa službenog telefona. Zamolim Tita i kažem da sam ozvučen. Mislim da nisam ja nego Vi preko mene. Koji interes postoji za mene, nego da preko mene otkriju o Vama. Zaključio sam da je Jovanka imala svoje prste i da Tito nešto zna. Sada ćemo da skupimo materijale o Miškoviću.
Rekao je da se hitno to istraži. Bilo je vojne bezbednosti i jedan Đaković iz Srbije. Oni su objasnili da je greška. Trebalo je da to navodno bude Amerikanac. Nije bila namera da mene ozvuče.
To se vuklo do momenta kada je trebalo da budem skinut. Htelo se da se zabije klin između mene i Slavka Zečevića. Mi smo na istim političkim talasima.
Drugi slučaj bio je ovaj. Dođe mi mlađi sin, Miroslav, koji je radio s Jovom Popovićem, i kaže imam u rukama dezinformaciju koja se širila da sam ja ruski agent. Kirbus Vinsent mu je to rekao, da se diskutuje o njegovom ocu. Da sam ruski agent.
Hitno odnesem Ljubičiću. Tito je reagovao. To je bila jedna intriga. Branko Kostić bio je šef kabineta kod Luke Banovića. Onda mu to pod nos bacim. Kažem, nisam to ja, nego sekretar. Luka Banović bio je savezni sekretar od 1971. do 1974. godine.“
Generale, mislim da je afera Ranković na kraju razvalila Jugoslaviju. Od tada počinje pitanje šta radi Ranković, pritisci na Srbiju, pa sve do njegove sahrane, kada je napravljen mit i kada je stvoren Milošević.
“Dolanc: O njemu je Dobrica Ćosić lepo rekao da je bio ’najmoćniji čovek brionske monarhije’: ’… Kardelj je bio mozak titoizma, Dolanc njegova pesnica deceniju i po. On je vladavini, od starosti onemoćalog Tita, davao energiju alpiniste i okrutnost lovca na sitne zveri. Tito je sa Dolancom nadoknađivao upravo one moći koje su mu smalaksavale i bez kojih njegova despotija ne bi funkcionisala, a to su lukavstvo, beskrupuloznost, upornost u naopakoj politici. Kardeljeva samoupravna destrukcija Srbije i utvrđivanje hrvatsko-slovenačke hegemonije, bez Dolanca, njegove autoritarne volje i energije, ne verujem da bi se tako uspešno održala!“
Sreda, 19. oktobar 2022.
Pitao sam ga kakva je veza bivšeg saveznog sekretara unutrašnjih poslova Luke Banovića, Jovanke i liberala?
“Ja sam kriv za njegovo postavljenje. Kada je otišao Stijačić, ja sam rekao neka bude Luka Banović. Sve je dobro išlo dok ih Tito nije sve okupio i rekao da me je postavio za specijalnog savetnika i da dalje moraju preko mene da komuniciraju o pitanjima bezbednosti i da meni polažu račune.
Prvi registrovan kontakt s liberalima od strane Banovića je s Markom Nikezićem. Vezao se sa crnogorskom grupom, ogrankom ’liberala’, sa Veljkom Mićunovićem, i sve više se povezivao jer nije mogao da dođe direktno kod Tita. Zatim se sve više povezivao sa snagama blizu Jovanke. Kada sam pao, on se napio. Inače, nije bio čovek koji pije. Kada je saznao da nisam dobro s Jovankom, rešio je da uspostavi vezu s Jovankom.
Učinio je sve da komisiju koja je formirana da ispituje moje prisluškivanje omete u radu. Radili su skoro godinu dana.
Tito nije reagovao onako žustro kao što sam ja to očekivao. Očekivao sam da razvije polemiku o tome. Na osnovu toga ja sam zaključio da je on možda nešto znao o tome prisluškivanju. Jovanka mu je možda rekla, sada ćemo mi da uhvatimo Miškovića.
U Saveznom SUP-u postojala je grupa koja se bavila pisanjem dezinformacija koje je odobravao isključivo ministar, Luka Banović. Ja sam tada već bio ekskomuniciran i udaljen s dužnosti. Otišao sam kod Ljubičića i to mu pokazao. Šef DB-a tada je bio Slovenac Silvio Gorenc.
Banović se povezivao s Mijalkom, s Crnogorcima, sa Ankom Matijašević koja je pala zajedno s Rusićem zbog zavereničke grupe u UB-u. Svi oni bili su protiv moje funkcije. Na jednoj strani liberali u Srbiji i opozicija oko Mijalka, na drugoj svi ostali. Koji su želeli informacije, koji se bore za vlast i pitaju šta će biti s njima, a ja referišem samo Titu. On je samo u par navrata rekao da podelim informacije.
I Kardelj i Bakarić bili su protiv funkcije specijalnog savetnika, Bakarić više, a Kardelj manje, ali to nisu smeli da kažu.
Ja sam njima dvojici prvi rekao da je Jovanka bolesna. Njen lekar rekao mi je da se kod nje pojavljuju znaci paranoje. Tada sam još bio delegat u Skupštini i to sam im rekao. Odgovorili su mi: Mi nemamo s tim ništa, to je tvoja stvar. A bila je stvar integriteta predsednika. Oni su to prećutali.“
Latinka i Zdravko Vuković tvrde da ne postoji pismo Steve Krivokapića, nego da je to namontirano u Beogradu?
“Kako ne postoji? Postoji, i to njegovom rukom pisano.“
Imate li to pismo? Rekli ste mi da imate?
“Imam negde. Tu je negde. Ne mogu sada da ga nađem.“
Utorak, 25. oktobar 2022.
Razgovarao sam kratko s Brkom. Njemu je 102. rođendan bio juče. Došao je Mesić, a tu su bili i župan i predsednik opštine Medulin. Izveli su ga u restoran. Imao je dve torte. Jedna iz Slavonije, a jedna iz Medulina. Bilo je poziva odasvuda.
Četvrtak, 27. oktobar 2022.
Pitam ga za kasnijeg ministra odbrane, koji je spremao državni udar, admirala Branka Mamulu. On kaže da nije imao rasprave s njim. “Jednostavno mi se nije dopadala njegova politika. On je stavio celu Službu bezbednosti u svoju ličnu službu. Jednom me je pitao što sam neraspoložen. Nije valjda zbog mene? Ja sam odgovorio: Zbog svih vas.
On me je, inače, bio stavio opet na mere. To mi je rekao moj lični sekretar koji je došao jednog dana i rekao mi: Generale, ja ne mogu više da sedim, a da Vam ne kažem da ste opet na merama.“
Petak, 19. maj 2023.
Piše svoju četvrtu knjigu o sadašnjem vremenu, gde pokušava da poveže Rusiju, Ukrajinu, Kinu, Ameriku i Evropsku uniju. Za Zelenskog kaže da je veoma zanimljiva ličnost preko koje Amerikanci pokušavaju da realizuju svoje ciljeve. Inače, on koristi fašistički pozdrav, koji je isti kao ustaški pozdrav “Za dom spremni“!
“Ukrajina u vreme SSSR-a nije bila nikakav problem. Ustaše i ukrajinski fašisti imali su kontakte, mi smo znali za njih, ali nas su brinuli naši emigranti. Oni su bili, ustaše i četnici, sitni u poređenju sa ukrajinskom emigracijom.“
Četvrtak, 29. jun 2023.
Navodim mu delove iz referisanja Titu. On je za referisanje 15. juna 1968. naveo šta je kćerka Miloja Milojevića govorila, da Ranković priprema udar, održava tajne sastanke i da će Kardelj i Gošnjak biti eliminisani sa svih dužnosti. On i njen otac sreli su se sa Đilasom i Đilas je govorio o preokretu koji dolazi, o tome da je Tito bio austrijski vojnik koji se zvao Valter, da je sumnjivog porekla i da je likvidirao sve koji znaju nešto o njegovoj prošlosti.
Pukovnik Stevo Krivokapić izvestio je o reakcijama iz Crne Gore povodom Titovog puta u Japan. Autokrata, ima previše vlasti u rukama. Govorilo se o tome kod Filipa Bajkovića i da iza tog puta uglavnom stoji Jovanka koja hoće da putuje. Dragica Bajković to kaže.
Margo Nikoliš je sa stranim novinarima, Francuzima, Englezima i Amerikancima. Aktivna, stalno na fakultetima. Podržava “progresivne snage“. Crpi podatke od sina Udovičkog, Veljka Kovačevića, Tempa lično. Tempo je posle sednice Predsedništva pozvao na večeru Gojka i Margo. Izvor iz prve ruke.
Grupa penzionisanih generala u vezi sa studentskim demonstracijama: zašto se ne ide na dvopartijski sistem? SUP je sprečio da se ne pridruži još oko 500.000 ljudi. Egić iznosi da je akcija trebalo da bude 25. maja, na Titov rođendan, ali je odložena. U Zagrebu je trebalo spaliti automobile Marka Belinića i Mike Tripala. Teško će ići jer Tito čvrsto drži armiju. Komandanti armija malo-malo pa lete kod njega na Brione.
Hamović: Neće da radi, negodovanje. Ne zalaže se, živi od danas do sutra. Uporan na činu generala armije, da može da ima samo rang ministra, da je bio druga ličnost i stalno ublažava greške Rankovića i govori: Imao je on u koječemu pravo. Njegov sin je stalno kod Rankovića. Očito održava stalne veze i ide u ilegalu. Boji se da ga KOS ne kontroliše. General Herljević skrenuo je pažnju: treba znati kuda idu Zekić i Hamović. Za Zekića znamo da se sastaje sa Srbom Savićem i da u celini podržava stavove Rankovića u poslednje vreme.
Nedelja, 23. jul 2023.
Bavim se dosta aferom Gojka i Margo Nikoliš. Svetko Kovač piše o njima knjigu koristeći se Brkovim materijalima. Imam sve te materijale, ali mi je neugodno da to pišem. Isto kao o Jovanki – imam sve, ali to je samo jedna strana. Čini mi se da bi bilo nepravedno da samo nju predstavim, a da Jovanka nema priliku da se brani. Istina, o tome sam pričao s njom. Imam nekoliko intervjua o tome. Zapravo, jedino ja i imam te intervjue koji su snimljeni i kamerom, uz njenu dozvolu, ali bi od svega trebalo rekonstruisati pravu, istorijsku sliku, ali ja za to nemam vremena.
Meni je Zana Popović puno pričala o Margo koja ju je ljuljala kao dete na ljuljašci.
Utorak, 1. avgust 2023.
Da li se Tito zabrinuo, možda malo i uplašio eventualnog ruskog napada posle Čehoslovačke?
“I zabrinuo i malo uplašio i naredio viši stepen pripravnosti... Tražio je da gledamo agenturu protiv Rusa.“
Kako je Tito prihvatao kada mu referišete da neko priča protiv njega?
“Govorio je ’Ja to znam i vrlo sam budan...’ Tražio je da obratim pažnju da li su to političke kuhinje ili akcija protiv njega. Pravio je razliku između blebetanja i organizovanog delovanja. On je znao da u jednoj organizaciji ili instituciji ljudi pričaju jedni o drugima i ogovaraju jedni druge. On je tolerisao ljude da blebeću protiv njega... On je bio čovek širokih shvatanja... Ja sam o svakom pojedinačnom slučaju morao da mu referišem i da raspravljam s njim. Jedna stvar bilo je kafansko pričanje ili kuhinja, kako je on to zvao, a druga stvar je bilo povezivanje sa stranim agenturama i pravo delovanje protiv njega, armije i zemlje. On je znao da je samo ovo drugo delovanje bila opasnost, a ovo prvo je bilo samo trošenje vremena.“
Žene vode politiku
Referisanje 7. januar 1969.
“Kakvi su to podaci o Krleži koje ste dobili od Italijana? Da je slomljen od kada nije dobio Nobelovu nagradu. Da se sastaje s “gospodarima“ na relaciji Beč – Pariz kuda često putuje. Koji su to gospodari? Rusi?
Tito mi je rekao ‒ znam ga ja dobro. On je naš. To nisu njegovi gospodari nego traži ventil da se ispuše.
Penzionisani pukovnik IOS-a Tabain govorio je o interesu Rusa za Albaniju. Ustanak koji je počeo na Kosmetu planiran je od Kine i Albanije, ali ga finansiramo mi, Amerikanci i ostali na Zapadu. Stvar je preuranjena jer nije vremenski bila predviđena za sada.“
Referisanje 19. maj 1969.
“Rusi u Moskvi preko Jovana Ćetkovića o nama, našim odnosima i politici, indirektne poruke i procene.
Evo šta Rusi preko njega kažu o nama:
’U Partiji kod nas dosta desnih snaga vezanih za ideologiju Zapada. Cilj politike Zapada – razbijanje socijalizma u Jugoslaviji.
Dok je Tito na čelu, neće im to uspeti, ali je okružen sa svih strana ljudima koji okreću glavu samo ka Zapadu. Pitanje je ima li Tito snage da im se odupre.
Jedino od njega – Tita, možemo primiti kritiku. On jedini može da nas shvati’, rekao je predsednik Trgovačke komore SSSR-a. Tito može da utiče na događaje dok još ima armiju. To je revolucionarna snaga, ali i u armiju se uvlače desni. Pokušaćemo da dođe do kontakta i razgovora, ali biće vrlo, vrlo teško. SSSR treba u Evropi mir. U Evropi srediće situaciju u ČSSR-u, sa Rumunima će izaći na kraj, ali Jugoslavija barem neka ne otežava situaciju jer će na Istoku ostati izolovana, a i šire.
Osnovna preokupacija je Kina.
Zar je ruskom narodu suđeno – kazao je predsednik Trgovačke komore SSSR-a – da opet štiti Evropu od ’žutih’. Vi ne možete da shvatite šta Kina znači za nas. Nama preti opasnost od mandarinskih sinova kao što je Ču En-laj, a ne Lin Pijao (koji je bio u SSSR-u pet godina).
Šta ćemo učiniti, a šta će učiniti sovjetski vojnik koga učimo miroljubivoj politici, ako 100.000 civila, žena, dece, bez naoružanja pređe granicu? Pucati? To su preokupacije sovjetskog rukovodstva, a vi to nećete da razumete.
Ocene i stavovi Germana Bulgakova, predstavnika Uprave za inostrani turizam pri Savetu ministara SSSR-a u Jugoslaviji:
O nesvrstanosti: da je to iluzija. Evo i vaš prijatelj Naser odriče se nesvrstanosti. Bulgakov završio prava, bio ranije u Kini i Kubi. Bavi se obaveštajnim radom. Turizam mu služi kao paravan.“
Referisanja 3. novembar 1970.
Nikezić kaže da treba spojiti Srbiju i Crnu Goru “jer smo svi mi došli iz Ukrajine“. str. 363. “Očito se deklarisao kao proruski čovek.“
Sreda, 9. avgust 2023. 12.25
Pitam ga o izgradnji skloništa i podzemnih vojnih objekata; Željava, Bihać, Konjic, Karaš...
“Sve je to građeno u moje vreme. To su bili ogromni poduhvati. Najviše se gradilo u Bosni, a manje u Srbiji, jer se napad očekivao sa te strane.
Pitam ga kako sada gleda na sebe, zašto nije prišao nikome posle raspada Jugoslavije: “Ja sam dao jednu zakletvu. Za jedan život, to je dovoljno.“
(Kraj)